Заовине

Заовине је насеље на планини Тари, у општини Бајина Башта, у Златиборском округу. Према попису из 2011. било је 263 становника. Данас се Заовине налазе на обали Језера Заовине а „старе“ Заовине су остале на дну језера његовим настанком.

Овде се налазе Црква Свете Тројице у Новој Вежањи-Заовине и Црква Светог цара Лазара у Секулићу-Заовине.

Заовине
Предео изузетних одлика Заовине
Предео изузетних одлика Заовине
Административни подаци
Држава Србија
Управни округЗлатиборски
ОпштинаБајина Башта
Становништво
 — 2011.Пад 263
Географске карактеристике
Координате43°51′56″ СГШ; 19°21′22″ ИГД / 43.86552° СГШ; 19.35620° ИГДКоординате: 43°51′56″ СГШ; 19°21′22″ ИГД / 43.86552° СГШ; 19.35620° ИГД
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина991 м
Заовине на мапи Србије
Заовине
Заовине
Заовине на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број31251
Позивни број031
Регистарска ознакаBB

Демографија

У насељу Заовине живи 410 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 56,5 година (52,7 код мушкараца и 60,0 код жена). У насељу има 193 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,29.

Ово насеље је у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија[1]
Година Становника
1948. 1.715
1953. 1.688
1961. 1.532
1971. 1.290
1981. 1.106
1991. 649 648
2002. 442 442
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
442 100,0 %
непознато
  
0 0,0 %

Види још

Референце

  1. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
  2. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
  3. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе

Бели Рзав

Бели Рзав је река која извире у селу Заовине, на западним падинама Таре. Карактеристика ове реке је боја подлоге — корито реке чини камење беле боје. Захваљујући таквом кориту чак и током лета и највиших температура, Бели Рзав је изузетно хладна река. Бели Рзав је дуг 23 км, а површина слива ове реке је 205 km².

Настаје од Караклијског Рзава и Батурског Рзава. Тече подножјем Шаргана, кроз Мокру Гору прима реку Камешину, да би у селу Вардиште (Република Српска) Бели Рзав и Црни Рзав формирали Рзав. У средишњем току усечена је клисура Белог Рзава.

На Белом Рзаву се налази вештачка акумулација и реверзибилна хидроелектрана, као и многобројне воденице „поточаре”.

Видан Николић

Видан Николић (Заовине, Бајина Башта, 1947), филолог, доктор наука, универзитетски професор, књижевник.

Етно-домаћинство на Калуђерским Барама

Етно-домаћинство на Калуђерским Барама представља вредан пример народног градитељства са краја 19. и почетка 20. века.

Средином 80-их година 20. века, у циљу едукације и презентације традиционалног начина градње и живота на простору Таре, Завод за заштиту смоменика културе Краљево и ВУ Тара, извршили су премештање аутентичних традиционалних објеката из села Заовине на локалитет Калуђерске Баре. Од укупно девет, опремљених, објеката данас постоје четири објекта што је последица нерешених имовинских односа, немара власника, али и вандалског и несавесног понашања туриста.

Заовинско језеро

Заовинско језеро се налази на планини Тари код места Заовине и по свом настанку је вештачко. Настало је у периоду од 1975. до 1983. године, када је ток Белог Рзава преграђен бранама код врха Кик (958 м нмв). При највишем водостају, површина језера се налази на надморској висини од 881,5 м. Највећа дубина је око 110 m.

Језеро допуњавају два потока Коњска река и Бели Рзав.

Клисура Батурског Рзава

Клисура Батурског Рзава је усечена у доњем сталном току Батурског Рзава, реке на планини Таре, у оквиру Националног парка Тара.

Северна обала Заовинског језера допире до самог улаза у клисуру, на месту где Батурски и Караклијски Рзав формирају Бели Рзав. Пружа се правцем запад—исток, а потом лактасто скреће у правцу север—југ, укупне дужине 2,9km и просечног пада 35,5‰ и дубине клисуре је 150 метара. Усечена је дуж раседа и синклинале у лапорцима и слојевитим и банковитим микритима. На странама клисуре уочени су падински процеси: одрони, плавине, делувијални застори. Стране су обрасле листопадном и четинарском шумом. Лева страна, испод Црвених стена, покривена је пашњацима и мањим стеновитим одсецима. Дном клисуре пролази макадамски пут који води од села Заовине у правцу Ласнате главице.

Клисура Змајевачког потока

Клисура Змајевачког потока усечена је у горњем и средњем току потока, између гребена Турски гроб на северу и Пасја коса на југу, у дужини од 1,67km, са просечним падом од 105‰ и максималном дубином од 215 метара, на планини Тари, у оквиру Националног парка Тара.

Клисура је усечена у харцбургитима (магматске стене). Највећи део страна клисуре обрастао је густом шумом, изузев неких делова десне стране који су под пашњацима. Представља један од најзначајнијих локалитета Панчићеве оморике изван НП Тара. На изласку из клисуре налази се заселак Лазићи, део села Заовине. Дном клисуре иде пешачка стаза.

Митровац на Тари

Митровац на Тари је туристичко насеље и заселак насеља Перућац, на планини Тари, у општини Бајина Башта. Налази се на благо заталасаној истоименој висоравни, на 26 km од Бајине Баште, у висинској зони од 1.055 до 1.100 м.н.в. и најпознатије по великом дечјем одмаралишту.

Одред извиђача Бајина Башта

Одред извиђача Бајина Башта је члан Савеза извиђача Србије као непрофитна, неполитичка и невладина организација у Општини Бајина Башта. Под данашњим називом, постоји од априла месеца 2001. године, као наследник одреда „Херој Крцун”, основаног 1962. године.

Општина Бајина Башта

Општина Бајина Башта је општина у Златиборском округу, у Србији. Простире се на површини од 673 km2. Средиште општине је градић Бајина Башта.

Панчићева оморика

Панчићева оморика (лат. Picea omorika) је врста смрче, ендемит Балканског полуострва и терцијерни реликт. Име је добила по српском ботаничару Јосифу Панчићу који ју је открио на планини Тари 1875. године, код села Заовине и Растишта. Научни назив оморика потиче од локалног имена за ову четинарску врсту.

Предели изузетних одлика Србије

Предели изузетних одлика (скраћено ПИО), по дефиницији, су подручја препознатљивог изгледа са значајним природним, биолошко-еколошким, естетским и културно-историјским вредностима, која су се током времена развила као резултат интеракције природе, природних потенцијала подручја и традиционалног начина живота локалног становништва.

Предео изузетних одлика Заовине

Предео изузетних одлика Заовине се налази на јужним падинама планине Таре. Предеона целина оивичена је узвишењима од којих су најистакнутија Збориште (1544m), Гавран (1453m), Камаљ (1353m), Пасак вис (1253m), Кик (1208m), Томића бријег (1261m) и Липовачки врх (1245m).

Прота Милан Ђурић

Прота Милан Ђурић (Заовине, 9. март 1844 — Рим, 30. април 1917) је био српски прота и народни посланик.

Био је истакнути члан Народне радикалне странке.

Раде Којадиновић

Радивоје Раде Којадиновић (Заовине, 26. март 1928 — Нови Сад, 25. октобар 2016) био је српски глумац.

Тара (планина)

Масив планине Таре налази се у западној Србији, у северозападном делу оивичен дубоким кањоном реке Дрине, док му се огранци спуштају ка креманској долини и долини реке Ђетиње, где се ослања на огранке Златибора. Подручје планине Таре сачињава најзападнију скупину из групе Старовлашко-рашких планина и, у ширем смислу, састоји се од три подеоне целине, донекле издвојене речним долинама, превојима или седлима.

Тара у ужем смислу или Равна Тара део је масива са Калуђерским барама и кречњачком висоравни између следећих река: Дрина, Рача, Коњска река, Бели Рзав и Дервента (врх Збориште 1.544 м).

Црни врх се налази између суве границе Србије и Босне те између села Заовине и Растиште. У вези је са Равном Таром на превоју Чемериште, а са Звијездом на седлу Предов Крст (врх Козји рид 1.591 м).

Звијезда се налази у троуглу између села Растиште и Јагоштица и кањонског дела Дрине (врх Велики крај 1.444 м).Са овим деловима јединствено физичко-географско подручје сачињава и Велики Столац (1.673 м) који је у Босни и истовремено највиши врх читавог подручја.

На основу дугогодишњих проучавања и истраживања овог подручја, а ради заштите изузетних природних вредности које оно поседује Скупштина Србије је 1981. посебним Законом подручје Таре прогласила за Национални парк.

Планина Тара је познато и традиционално летње и зимско рекреативно подручје. Повољни климатски услови, велики број сунчаних дана, средња висина око 1000 метра надморске висине. Испод северних падина Таре лежи варошица Бајина Башта.

Планину Тару су проучавали многи научници. Први је био Јосиф Панчић, који је на овој планини 1875. открио ендемску врсту четинара, названу Панчићева оморика. Познати планинар Др Куно Видрић, који је препешачио скоро све важније планине Европе, највише je времена провео на Тари обележавајући планинарске стазе и прикупљајући грађу за више књига о овој прелепој планини.

Хидроакумулација Спајићи

Хидроакумулација Спајићи се налази у Заовинама, на Тари, настала је преграђивањем Белог Рзава, као висинска сабирна акумулација која настаје од процеђене воде из језера „Бели Рзав”, Змајевачке реке и Поповића потока, у склопу предела изузетних одлика Заовине.

Површина језера износи око 11ha. Налази се одмах испод бране језера „Бели Рзав”. Језеро подлеже посебним правилима риболова и на њему је могућа промена концепта газдовања у складу са евентуално новонасталом ситуацијом. Уз изузетан амбијентални изглед у њену се могу ловити крупни примерци клена уз ужитак вечног надмудривања риболовца и рибе. Риболов се обавља искључиво вараличарским и мушичарским прибор са удицама без повратне куке.

Црква Свете Тројице у Новој Вежањи-Заовине

Црква Свете Тројице у засеоку Нова Вежања, у селу Заовине на планини Тари, подигнута је 1982. године и припада Епархији жичкој Српске православне цркве.

Црква Светог цара Лазара у Секулићу-Заовине

Црква Светог цара Лазара у засеоку Секулићу, насељеног места Заовине, на планини Тари, територијално припада Епархији жичкој Српске православне цркве.

Црква посвећена Светом цару Лазару подигнута је 2012. године, од дрвета као главног и јединог грађевинског материјала на бетонском темељу.

На спомен плочи поред главног улаза забележено је:

У име Оца и Сина и Светога

духа у славу велико

мученика кнеза Лазара, подиже

овај храм др Борислав Пелевић

са породицом, уз помоћ

својих пријатеља и комшија,

а нарочито великих

приложника

Миодраг Јелисавчић и

Божо Јелисавчић, у селу

Заовине, засеок Секулић,

лета господњег 2012.

Насељена места општина Бајина Башта

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.