Замбија

Замбија (енгл. Zambia), или званично Република Замбија (енгл. Republic of Zambia) држава је без излаза на море у централном делу источне Африке.[2] Граничи се са Демократском Републиком Конго на северу, Танзанијом на североистоку, Малавијем на истоку, Мозамбиком, Зимбабвеом, Боцваном на југу и са Анголом на западу. Прво име је било Северна Замбезија а затим Северна Родезија. Замбија је добила име по реци Замбези која је већим делом јужна граница земље.

Република Замбија
Republic of Zambia  (енглески)
Крилатица: Једна Замбија, једна нација
(енгл. One Zambia, One Nation)
Положај Замбије
Главни градЛусака
Службени језикенглески
Владавина
 — ПредседникЕдгар Лунгу
 — ПотпредседникИјанонге Вина
Историја
Независност24. октобар 1964.
Географија
Површина
 — укупно752.614 km2(38)
 — вода (%)1
Становништво
 — 2014.[1]15.023.315(70)
 — густина19,96 ст./km2
Економија
ВалутаЗамбијска квача
Остале информације
Временска зонаUTC +2
Интернет домен.zm
Позивни број++260

Географија

Положај

Државе са којима се Замбија граничи су: Зимбабве, Танзанија, Демократска Република Конго, Малави, Мозамбик, Намибија, Ангола и Боцвана. Површина државе износи 752.618 km².

Геологија и рељеф

Већину Замбије заузима висораван чија се висина креће од 1000 до 1500 m, испресецана дубоким речним долинама и тектонским каналима. Терен се успиње према истоку, где се у брдима Мафинга налази највиша тачка Замбије са висином од 2301 m. Велики део јужне границе према Зимбабвеу чини река Замбези на којој се налазе Викторијини водопади, међу најпознатијима на свету. Главни и највећи град је Лусака (1,2 милиона становника). Остали већи градови су Ндола (550.000), Китве (500.000), Кабве (260.000), Чингола (240.000), Мафулира (220.000) и Луаншија (180.000). Градови Ндола, Кабве, Чингола и Мафулира се налазе у „бакарном појасу“ који је регија дуга око 200 km и широка око 80 km, а протеже се уз границу са Замбијом у области са великим природним залихама бакра и других метала. Рударска експлоатација у овој области почела је 1930. године и она представља имиграциону област у коју ради потраге за послом долази становништво из свих делова Замбије.

Клима

Историја

Староседеоце Замбије, Бушмане и Хотентоте, пре 2000 година потиснули су Банту народи. У 8. веку на подручју горњег Замбезија народ Бароце основао је своју државу, а северно од ње формирао се племенски савез народа Бемба. Највећи део досељеника дошао је у ове крајеве у 15. веку с доласком народа Луба и Лунда из суседног Конга и Анголе. Народ Нгуни, који потиче с југа, придружио им се у 19. веку. Осим малобројних португалских истраживача Европљани нису дошли у додир с територијом Замбије све до средине 19. века када на ово подручје продиру западни истраживачи, мисионари и трговци.

Тако 1855. године енглески истраживач Дејвид Ливингстон за Европу открива слапове на реци Замбези и назива их по краљици Викторији. Године 1888. Сесил Роудс, представник британских трговачких и политичких интереса, добио је од овдашњих поглавица концесију за искориштавање рудних богатстава, а још исте године Северна Родезија (данашња Замбија) и Јужна Родезија (садашњи Зимбабве) проглашене су за подручја британске интересне сфере. Под директну власт британске круне Северна Родезија је потпала 1924. године. Две Родезије заједно с Њасом формирају 1953. године Федерација Родезије и Њасе.

Северна Родезија је у то време била поприште немира, што узрокује кризу управљања Федерацијом. Црначка већина је захтевала веће учешће у влади, односно тражила је окончање колонијализма, што доводи у октобру и децембру 1962. до расписивања избора за Законодавно веће. Побеђују Удружена народна странка независности - УНИП и Афрички народни конгрес Замбије - ЗАНЦ, који у коалицији не сарађују нарочито сложно. Веће захтева отцепљење Северне Родезије од Федерације и потпуну самоуправу утемељену на новом уставу и ширим демократским правима. По распаду Федерације 31. децембра 1963. настаје дана 24. октобра 1964. независна Република Замбија. Први председник био је Кенет Каунда.

Крајем шездесетих година Каунда је извршио национализацију, започео с развојем социјалистичке привреде и друштва, а 1972. године увео је једнопартијски политички систем. У почетку је његова владавина имала многе позитивне ефекте (уједињење земље, изградња школа и болница, подизање животног стандарда), али је касније земља због пада цене бакра запала у економску кризу. На вишепартијским изборима 1991. године победио је опозициони лидер Фредерик Чилуба. Тржишна економија није знатно утицала на економски опоравак земље. На изборима 2001. године изабран је нови председник Леви Мванаваса, а 2008. Рупија Банда.

Привреда

Иако је велика већина становника земље запослена у пољопривреди, главни покретач замбијске привреде је рударство. Земља има велика налазишта бакра, а вади се и кобалт. У постколонијалном раздобљу замбијска привреда је углавном стагнирала или назадовала, делом и због национализације рударске индустрије и последица лошег управљања, а делом и због неповољног светског тржишта бакра, главног извозног производа. У последњих неколико година програм приватизације и либерализације те раст цена бакра на светском тржишту помогли су економски опоравак земље. Извози се и значајна количина струје која се добија у хидроелектранама. БДП је за 2004. процењен на 900 амерички долара по становнику (мерено по ППП-у).

Становништво

У Замбији живи око 70 етничких група које углавном говоре Банту језицима. Највеће су Бемба, Њанџа-Чева, Тонга, Лунда, Лувале, Каонде и Лози. Најзаступљенија религија је хришћанство, највише католицизам, а око трећина становника су муслимани или хиндуисти. Замбија је у афричким размерима прилично урбанизована – у градовима живи 44% становништва. Вирусом ХИВ-а заражено је 16,5% одраслог становништва (нешто мање од милион људи).

Култура

У Замбији постоји мала заједница Југословена а сада држављана свих држава са простора СФР Југославије.

Референце

  1. ^ Национална агенција за статистику [1] Архивирано на сајту Wayback Machine (новембар 13, 2014) (на језику: енглески)
  2. ^ United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications
.zm

.zm је највиши Интернет домен државних кодова (ccTLD) за Замбију.

Јужна Африка

У геополитици, јужна Африка је појам које користе Уједињене нације, а који означава регион на јужном делу афричког континента. Овај регион обухвата пет земаља Африке :

Боцвана

Лесото

Намибија

Јужноафричка Република

СвазилендУ ширем географском смислу, у ову регију се понекад укључују и Ангола, Замбија, Зимбабве, Малави, Мозамбик, Мадагаскар, Расејана острва, Комори, Мајот, Сејшели, Маурицијус, Реинион, као и Британска територија Индијског океана. Понекад (мада ретко) у регију се укључују и Демократска Република Конго и Танзанија.

Сама Јужноафричка Република, најразвијенија држава региона, у српском се језику најчешће назива једноставно Јужном Африком.

Афрички куп нација

Афрички куп нација (енгл. African Nations Cup (неформално и African Cup of Nations) је главно фудбалско такмичење афричких репрезентација. Игра се у организацији Афричке фудбалске конфедерације КАФ (франц. Confederation Africane de Football). Одржава се сваке друге године од 1968., а пре се одржавало у неправилним размацима.

На првом Афричком купу нација 1957. године учествовале су само три репрезентације: Египта, Судана и Етиопије. Била је ту и Јужна Африка, али је дисквалификована због политике апартхејда коју је пороводина њена влада. Избачена је и из Афричке фудбалске конфедерације у коју се вратила 1992.

Број учесника на првенствима се повећавао, тако да су скоро све афричке државе биле укључене у такмичење, па су се морале организовати и квалификације за учешће у завршном делу, тако да је број учесника у завршници 1998. године достигао шеснаест.

Грб Замбије

Грб Замбије је званични хералдички симбол афричке државе Републике Замбије. Грб је усвојен 24. октобра 1964. године по проглашењу независности земље.

Замбија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2013.

Замбија је учествовала на Светском првенству у атлетици на отвореном 2013. одржаном у Москви од 10. до 18. августа тринаести пут.

Репрезентацију Замбије је представљало 3 учесника (2 мушкараца и 1 жена) који су се такмичили у три дисциплине.На овом првенству Замбија није освојила ниједну медаљу, нити је постигнут неки рекорд.

Замбија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2015.

Замбија је учествовала на Светском првенству у атлетици на отвореном 2015. одржаном у Пекингу од 22. до 30. августа четрнаести пут. Репрезентацију Замбије је представљало двоје учесника (1 мушкарац и 1 жена) који су се такмичили у две дисциплине, На овом првенству Замбија није освојила ниједну медаљу нити је постигнут неки рекорд.

Замбија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2017.

Замбија је учествовала на Светском првенству у атлетици на отвореном 2017. одржаном у Лондону од 4. до 13. августа петнаести пут. Репрезентацију Замбије је представљало двоје учесника (1 мушкарац и 1 жена) који су се такмичили у две дисциплине , На овом првенству Замбија није освојила ниједну медаљу нити је постигнут неки рекорд. У табели успешности према броју и пласману такмичара који су учествовали у финалним такмичењима (првих 8 такмичара) Замбија је са 1 учесником у финалу делила 58. место са 2 бодова.

Замбија на Светском првенству у атлетици у дворани 2012.

Замбија је учествовала на Светском првенству у атлетици у дворани 2012. одржаном у Истанбулу од 9. до 11. марта. Ово је њено једанаесто учешће на светским првенствима. Репрезентацију Замбије представљала су 2 такмичара (1 мушкарац и 1 жена), који су се такмичили у трци на 60 метара.

Замбија није освојила ни једну медаљу али је Chencho Gyeltshen остварила је национални рекорд.

Замбија на Светском првенству у атлетици у дворани 2014.

Замбија је учествовала на Светском првенству у атлетици у дворани 2014. одржаном у Сопоту од 7. до 9. марта. Репрезентацију Замбије на њеном дванаестом учествовању на светским првенствима у дворани представљао је један атлетичар који се такмичио у трци на 60 метара., На овом првенству Замбија није освојила ниједну медаљу али је њихов представник два пута обарао национални рекорд. У табели успешности према броју и пласману такмичара који су учествовали у финалним такмичењима (првих 8 такмичара) Замбија је са једним учесником у финалу делила 38. место са 4 бода.

Замбија на Светском првенству у атлетици у дворани 2016.

Замбија је учествовала на 16. Светском првенству у атлетици у дворани 2016. одржаном у Портланду од 17. до 20. марта. Репрезентацију Замбије на њеном тринаестом учествовању на светским првенствима у дворани представљала су 2 атлетичара (1 мушкарац и 1 жена) који су се такмичио у 2 дисциплине (1 мушка и 1 женска)., На овом првенству такмичари Замбије нису освојили ниједну медаљу али су два пута обарили национални рекорд.

Замбија на Светском првенству у атлетици у дворани 2018.

Замбија је учествовала на 17. Светском првенству у атлетици у дворани 2018. одржаном у Бирмингему од 1. до 4. марта. Репрезентацију Замбије на њеном четрнаестом учествовању на светским првенствима у дворани представљао 1 атлетичар који се такмичио у трци на 60 метара., На овом првенству такмичар Замбије није освојио ниједну медаљу нити је оборен неки рекорд.

Замбија на олимпијским играма

Замбија се први пут појавила на Олимпијским играма 1964. године под именом Северна Родезија и од тада је Замбија слала своје спортисте на све наредне одржане Летње олимпијске игре осим паузе коју је направила олимпијске 1976. године.

На Зимске олимпијске игре Замбија никада није слала своје представнике. Представници Замбије закључно са Олимпијским играма одржаним 2016. године у Рио де Жанеироу су освојили две олимпијске медаље, сребрну у атлетици и бронзану у боксу.

Национални олимпијски комитет Замбије (National Olympic Committee of Zambia) је основан 1964. и признат од стране МОКа исте године.

Замбијска квача

Замбијска квача је званична валута у Замбији. Скраћеница тј. симбол за квачу је ZK а међународни код ZMK. Бир издаје Банка Замбије. У 2009. години инфлација је износила 13,5%. Једна квача састоји се од 100 енгвија.

Уведена је 1968. као замена за замбијску фунту у односу 2 кваче за једну фунту.

Постоје новчанице у износима 20, 50, 100, 500, 1.000, 5.000, 10.000, 20.000, 50.000 квачи.

Застава Замбије

Застава Замбије је усвојена 24. октобра 1964. a 1996. су на њој извршене мање измене.

Зелена је симбол природних ресурса, црвена борбе за слободу, црна народа Замбије, а наранџаста минералног богатства. Орао представља могућност народа да се издигне изнад проблема нације.

Источна Африка

Источна Африка је најисточнија регија афричког континента која се различито дефинише у географији или геополитици. Према УН-овој шеми географских регија источну Африку чине следећих 20 земаља :

Јужни Судан, Уганда, Бурунди и Руанда – понекад се (у географском смислу) сматрају делом Средње Африке

Кенија, Танзанија – чланице Источноафричке заједнице (EAC)

Џибути, Еритреја, Етиопија и Сомалија – често се означавају као Афрички рог

Мозамбик и Мадагаскар – понекад се сматрају делом Јужне Африке

Малави, Замбија и Зимбабве – понекад се укључују у Јужну Африку и бившу Средњоафричку федерацију

Комори, Маурицијус и Сејшели – мале острвске државе у Индијском океану

Реинион и Мајот – Француске прекоморске територије у Индијском океануЕгипат и Судан се понекад, географски, убрајају у ову регију.

Кенет Каунда

Кенет Дејвид Каунда (енгл. Kenneth David Kaunda, познат и као KK) био је први председник Замбије, од 1964. до 1991.

Рођен је 1924. у месту Чинсали, на северу Северне Родезије (данашња Замбија) у породици протестантског мисионара.

Био је један од вођа у борби за независност Замбије од Уједињеног Краљевства.

Залагао се за окончање власти беле мањине, која је тада имала само 1,84% становништва.

Био је ухапшен 1955. и осуђен на два месеца затвора због дељења за власти субверзивне литературе. Поново је осуђен 1959. на деветомесечну робију. Током 1961. организовао је кампању грађанске непослушности. Предводећи „Уједињену националну партију независности“ победио је на изборима јануара 1964. и постао председник владе Доминиона Замбије. После стицања независности, 24. октобра 1964. постао је први председник Замбије.

Као политичар, развијао је национални образовни систем, отворио Универзитет у Лусаки, тежио искорењивању неписмености и модернизацији земље. Национализовао је велике државне компаније што је значајно увећало државне приходе. Спроводио је политику афричког социјализма (попут Џулијуса Њеререа и Кваме Нкруме). Замбија је постала једнопартијска држава у којој је Кенет имао апсолутну власт и створио култ своје личности. Његов идеолошки програм је био под именом „Замбијски хуманизам“. Замбија је у време стицања независности имала само 109 људи са завршеним факултетом. Кенет Каунда је основао Замбијски Универзитет, који броји 10.000 студената. Замбија је 1964 била потпуно под контролом страних компанија, а минерални ресурси су углавном били под контролом Британске јужноафричке компаније, која је извлачила сву добит.

У спољној политици био је посредник између режима апартхејда у Јужној Африци и земаља црне Африке, зашта је критикован. Примао је у Замбију дисиденте из околних земаља и нарочито био критичан према руководству Јужне Родезије (данас Зимбабве). Замбију је увео у Покрет несврстаности, у коме је Замбија председавала 1970—1973. Био је близак пријатељ југословенског председника Јосипа Броза Тита, на чијој се сахрани 1980. расплакао поред ковчега. Били су толико блиски да је Каунда саградио кућу у Лусаки посебно за Титове посете.

Његов заштитни знак је била бела марамица коју је често носио.

Године 1991. Кенет Каунда је услишио критике и дозволио вишестраначке изборе у земљи. На њима је победио „Покрет за вишепартијску демократију“, чији је лидер Фредерик Чилуба постао председник 2. новембра 1991.

После напуштања политичког живота, повременао се бавио хуманитарним радом.

Лусака

Лусака, главни град Замбије, у близини реке Кафуе, притоке Замбезија, надморске висине око 1.300 m, ст.650.000. Индустија трактора, хемијска, текстилна, обуће, прехрамбена, цемента, дувана и др. Универзитет (основан 1965. године), високе школе, позориште.

Железничком пругом Тан-Зам дугом 1.860 km, повезана са Дар ес Саламом у Танзанији, на обали Индијског океана (у саобраћају од 12. јула 1976. године), аеродром.

У близини је хидроелектрана на реци Кафуе, јачине 900 MW. Град основан 1910. године. Од 1931. године до 1964. године, административни центар британског протектората Северна Родезија, а од 1964. године, главни град Замбије. Место одржавања III конференције несврстаних земаља 8-10. септембра 1970. године.

Односи Србије и Замбије

Односи Србије и Замбије су инострани односи Републике Србије и Републике Замбије.

Фудбалска репрезентација Замбије

Фудбалска репрезентација Замбије је фудбалски тим који представља Замбију на међународним такмичењима и под контролом је Фудбалског савеза Замбије.

Државе и територије у Африци
Суверене државе
Зависне територије
Непризнате државе
Суверене државе
(чланице)
Зависне територије
чланица

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.