Заглавак

Заглавак је насеље у Србији у општини Бајина Башта у Златиборском округу. Према попису из 2011. било је 414 становника.

Заглавак
Административни подаци
Држава Србија
Управни округЗлатиборски
ОпштинаБајина Башта
Становништво
 — 2011.Пад 414
Географске карактеристике
Координате43°56′19″ СГШ; 19°42′35″ ИГД / 43.9385° СГШ; 19.709833° ИГДКоординате: 43°56′19″ СГШ; 19°42′35″ ИГД / 43.9385° СГШ; 19.709833° ИГД
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина557 м
Површина38[1] км2
Заглавак на мапи Србије
Заглавак
Заглавак
Заглавак на мапи Србије
Остали подаци
Позивни број031
Регистарска ознакаBB

Демографија

У насељу Заглавак живи 527 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 55,2 година (52,6 код мушкараца и 57,6 код жена). У насељу има 250 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,26.

Ово насеље је у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија[2]
Година Становника
1948. 1.827
1953. 1.904
1961. 1.793
1971. 1.514
1981. 1.191
1991. 814 803
2002. 566 578
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
566 100,0 %
непознато
  
0 0,0 %

Референце

  1. ^ Просторни план 2012, стр. 4.
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
  3. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
  4. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Литература

Спољашње везе

Душан Јерковић

Душан Јерковић — Уча (Огар код Пећинаца, 2. фебруар 1914 — Кадињача код Ужица, 29. новембар 1941) био је учитељ, учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

Потицао је из учитељске породице. Завршио је Учитељску школу у Шапцу и до 1936. године је радио као учитељ. Прву службу добио је у селу Јакаљ, у ужичком крају. Због иступања против режима, заједно са супругом, такође учитељицом, био је 1939. године премештен у село Факовиће у источној Босни, где је службовао до почетка Другог светског рата. Припадао је групи учитеља-комуниста која се окупљала у друштву „Вук Караџић“. Преко брата Небојше, такође учитеља повезао се са илегалном Комунистичком партијом Југославије, чији је члан постао у годинама пред почетак рата.

Јула 1941. године је прешао у рачански крај, где је учествовао у организовању устанка. Био је најпре командир Рачанске партизанске чете, а након бројних успешних акција ове чете, у којима се истакао као добар командант, али и личном храброшћу, био је септембра 1941. године постављен за команданта Ужичког партизанског одреда. Под његовом комадом овај одред је ослободио Бајину Башту, Ивањицу, Чајетину, Пожегу и Косјерић. Након ослобођења Ужица и стварања слободне територије радио је у граду, који је био седиште војног и политичког руководства Народноослободилачког покрета и центар из кога се руководило ослободилачком борбом у целој Југославији.

Учествовао је у одбрани партизанске слободне територије, нарочито у време партизанско-четничког сукоба у јесен 1941. године. Када су у току завршних борби Прве непријатељске офанзиве, немачке снаге надирале из правца Бајине Баште ка Ужицу, Јерковић је 29. новембра 1941. године командовао деловима Ужичког одреда и Радничког батаљона у борби на Кадињачи, где је штићена одступница партизанским снагама и Врховоном штабу, који су се повлачили из Ужица. У овој борби погинуло је око 250 партизанских бораца, међу којима и њихов командант Душан Јерковић.

Након смрти Немци су његово тело, као и тело Вуколе Дабића, ради застрашивања становништва изложили у центру Ужица, а потом су их спалили на брду Доварју. За народног хероја проглашен је 25. септембра 1944. године. Неколико основних школа у Србији носи његово име, као и насеље „Браће Јерковић“ у Београду, које је добило име по њему и његовом старијем брату Небојши Јерковићу, који је био командант Мачванског партизанског одреда.

Малиша Атанацковић

Борисав - Малиша Атанацковић (1860 - 1919) је ужички угоститељ, трговац, уредник, одборник и председник општине, народни посланик Народне радикалне партије и индустријалац. Надимак "Малиша" добио је због ниског раста и касније је био познат под тим именом.

Маринко Станојевић

Маринко Станојевић (Јаковац, 17/29. јул 1874. — Зајечар, 9. март 1949.) је био српски историчар, дугогодишњи директор Зајечарске гимназије. Бавио се антропогеографским, етнолошким и дијектолошким проучавањима Тимочке Крајине. Један је од најзначајнијих сакупљача и истраживача етнографске фолклорне грађе из Тимочке Крајине, с краја 19. и прве половине 20. века.

ОШ „Душан Јерковић“ Костојевићи

ОШ „Душан Јерковић” у Костојевићима, насељеном месту на територији општине Бајине Баште, основана је решењем из 1888. године тадашњег Министарства просвете и црквених послова Краљевине Србије, „да се у селу отвори привремена школа и да се смести у општинску судницу”. Министарство просвете није имало ниједног слободног просветног радника кога би доделило на рад у Костојевиће, све до 1. септембра 1889. године министар просвете потписује декрет о постављењу Тиосава Мартиновића за учитеља. Од 1946. године школа носи име народног хероја Душана Јерковића.

Општина Бајина Башта

Општина Бајина Башта је општина у Златиборском округу, у Србији. Простире се на површини од 673 km2. Средиште општине је градић Бајина Башта.

Сима Жикић

Сима Жикић (1878-1964.) рођен је 4. јануара (16. јануара) 1878. године у Зајечару, у трговачкој породици од оца Живојина Жике Илића и мајке Станије. Био је књажевачки прота који је иза себе оставио разнолику уметничку заоставштину везану за приватни живот и визуелну културу Тимочке крајине.

Списак насељених места у Србији

Ово је списак свих насељених места на територији Републике Србије са стањем 1. јануара 2009. године. У чланку се налазе и насеља која су формирана новим Законом о територијалној организацији Републике Србије донетим 27. децембра 2007. године, стара имена насеља, као и места која су изгубила статус самосталних насељених места. Како по важећој статистици у Србији постоје градска и остала насеља, градска насеља су од осталих насеља издвојена тако што су подебљана (болдирана). Све промене у насељеним местима се односе на период после 1945. године. Стари називи насеља на подручју Војводине нису вођена изворно јер нису била у духу званичног језика државе, па је француски назив за Charleville фонетски довео до званичног назива Шарневил (део Банатског Великог Села), иста ситуација је и са насељима чији су изворни облици на мађарском, румунском, словачком језику. Списак насеља је дат по ISO 3166-2:RS стандарду који се дефинише по административним јединицама (RS00-Град Београд, RS01-Севернобачки управни округ...).

Списак споменика културе од изузетног значаја

Списак споменика културе од изузетног значаја обухвата споменике културе на територији Републике Србије који уживају највиши степен државне заштите, а неки од њих су уврштени у УНЕСКОву Светску баштину.

Стара планина

Стара планина или Балкан планина, припада систему Балканских планина које се пружају од Црног мора на истоку, па све до Вршке чуке на западу. Дужина овог планинског система износи 530 km.

Стара планина се већим делом налази у Бугарској, а знатно мањим делом на југоистоку Србије. Највиша тачка Старе планине је врх Ботев (2376 m) у Бугарској, а у Србији Миџор (2169 m).

Стара планина удаљена је 330 km од Београда, 70 km од Ниша, 100 km од Зајечара, 50 km од Књажевца или Пирота.

Тимочка област

Тимочка област је била административна јединица Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.

Позната под именом Тимочка Крајина.

Насељена места општина Бајина Башта

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.