Заветни ковчег

Заветни ковчег, познат и као Кивот (хебр. ארון הברית, транслитерација: Арон хабрит) старозаветни је свети ковчег у коме се налазе плоче Десет Божијих заповести. По Старом завету, направљен је по Божјем наређењу и Мојсијевом упутству као симбол Божјег савеза са Јеврејима.

Године 587. п. н. е., након рушења Соломоновог храма у Јерусалиму, Заветном ковчегу се губи сваки траг.

Терминологија

Хебрејска реч „арон“ у Светом писму означава ковчег или кутију. Заветни ковчег се у Светом писму назива и Божји ковчег, Ковчег бога Израелова, Ковчег Бога Свевишњега, Ковчег завета Божјег, Свети ковчег ...

„Кивот“ на грчком значи „ковчег“.

Опис

Према Светом писму је Ковчег савеза био направљен од багрема или од неког другог дрвета, а био је покривен златом. Димензије су му вероватно биле 125*75*75 cm, односно 2.5 лаката у дужину и 1.5 лаката у ширину (Излазак 25, 10, 11). Поклопац је био прекривен са колутом злата а на свакој страни била су по два златна круга у која су положена два дрвена штапа како би ковчег могао да се носи. На ковчегу су била два златна кипа анђела херувима која су гледала један у другога (Излазак 25, 12-22; 30, 1-6).

Folio 29r - The Ark of God Carried into the Temple
Унос ковчега у Соломонов храм

У ковчег су положене плоче Десет Божијих заповести као доказ Божијег савеза са људима. Осим њих су у ковчег постављене златна чинија са маном и Аронов штап, али ти предмети су извађени када је ковчег стављен у Соломонов храм (Излазак 16, 33, 34; 1. Летописа 5, 10; Јеврејима 9, 4).

Историја

Ковчег је служио као знак напредовања Јевреја, па је увек ношен испред народа током јеврејских путовања. Није га смео носити било ко, већ само јеврејски свештеници. Свето писмо извештава да је један возач кола које су вукле ковчег био смрћу кажњен од Бога пошто је положио руку на ковчег (2. Самуилова 6, 6). Носио се у ратове, на пример је коришћен у церемонијама које су претходиле освајању Јерихона. Током једне друге битке, ковчег су отели Филистејци (1. Самуилова 4, 22). Међутим, пошто је њима ковчег донео разне несреће, одлучили су да га врате (1. Самуилова 6, 19).

За време разних јеврејских владара ковчег се налазио на разним локацијама, док Јевреји нису изашли из Египта када га је Краљ Соломон положио у Јерусалимски храм. Када је постављен у храм, чудесни је облак напунио њене просторије. Године 587. п. н. е., Вавилонци су опљачкали и спалили храм. Пророк Јеремија је по сведочењу Књиге о Макавејима заједноа са левитима узео Ковчег завета из храма и однео га на брдо Нават, где је Мојсије умро, где га је сакрио. Неки верују да је ковчег уништен или да га је однео Навукодоносор.

Могуће локације ковчега

Неки појединци тврде да су пронашли ковчег, али то још није потврђено. Године 1989. археолог Рон Вајат је тврдио да је наишао на ковчег испод планине Моријах. Фотографије су му испале мутне. Осим тога, Вајат се сматра сензационалистом и често тврди да поседује историјске објекте које у ствари не поседује, због чега се се у његове изјаве сумња. Вендил Џонс је такође тврдио да је пронашао ковчег у Кумрану и да ће то доказати, али то се још није догодило. Почетком XX века, Финац Валтер Х. Јувелијус је тврдио да уз помоћ библијских текстова дешифровао локацију ковчега, па је почео да врши ископавања у Светој земљи. Пошто две недеље није пронашао ништа осим неке старе објекте, протерали су га Турци. Етиопски монаси верују да се прави Ковчег Завета налази у цркви Марије Зион у граду Аксум, и да је тамо пренесен 400. године са острва Тана Киркос.

Према другим тврдњама, ковчег се налази у православној цркви у Аксуму у Етиопији, где је стигао из Египта током владавине Манасеха, када су га Јевреји који нису желели да живе далеко од ковчега заменили копијом. Тада би и Соломон изгубио своју наклоност према Богу. Ковчег се наводно чува у унутрашњој ризници цркве где приступ имају само главни свештеници. Данашњи историчари су углавном скептични према овој тврдњи [1].

Референце

  1. ^ http://www.printthis.clickability.com/, Приступљено 9. 4. 2013.

Спољашње везе

Аксум

Аксум (тигриња አክሱም) је град у Етиопији. Налази се на северу Етиопије, у региону Тиграј, на око 50 km од границе са Еритрејом.

По подацима из 2005. град има 41.256 становника. Од њих, 75% су православни хришћани, а 25% муслимани и протестанти.

Аксум је од 1. до 10. века био главни град Краљевине Аксум.

Већ вековима важи за свети град Етиопске оријентално-православне цркве. Свештеници ове цркве тврде да се у цркви Богородице Сионске у Аксуму налази заветни ковчег са таблицама на којима је исписано 10 божијих заповести. По легенди, у Аксуму је живела Краљица од Сабе.

Најимпресивнији споменици у Аксуму су стеле. Највиша је висока 24 метра, док је једна од срушених висока 33 метра. Сматра су да су ове стеле биле погребни споменици.

Италијански окупатори су 1937. исекли обелиск из Аксума висок 24 метра и пребацили га у Рим. У Уједињеним нацијама је 1947. договорено да се обелиск врати у Аксум као национални симбол Етиопије, али ово је реализовано тек 2005. Процес рестаурације овог обелиска је и даље у току.

Због своје историјске вредности, археолошко налазиште у Аксуму се од 1980. налази на УНЕСКО листи Светске баштине.

Библијска археологија

Библијска археологија представља откривање и научно истраживање прошлих култура које могу да осветле периоде описане у Библији. У поље истраживања спадају културе Старог завета (Танаха) и Новог завета, али и космоногамија јудео-хришћанских религија. Главна локација којом се ово поље археологије бави је позната у религијама као Света земља која се са западне перспективе назива Блиски исток.

Научне технике које се користе у библијској археологији су исте оне које се користе у свим гранама археологије попут ископавање и радиокарбонско датовање.

Друга књига Самуилова

Друга књига о Самуилу или Друга књига Самуилова једна је од књига Старога завета која припада деутерономистичкој историји. Скраћеница за ову књигу је: 2 Сам.

Кебра Нагаст

Кебра Нагаст (giz ,ክብረ ነገሥት, kəbrä nägäst), Књига славе краљева, је етиопска древна книга писана писмом гиз великог историјског, верског и археолошког значаја. Језгро књиге настало је између 4. и 6. века послије Христа, али је свој коначни облик добило у 12. веку. Кебра Нагаст је једна од светих књига Растафаријанаца.

Текстови се ослањају на Стари завет, хршћанска Јеванђеља и приче из Курана, као и на причу о томе како је легендарни Заветни ковчег из Јерусалима доспео до Краљевства Саба у Етиопију. Према легенди, Заветни ковчег је од краља Соломона из Израела у Етиопију донео Бајне-Лехекем, син Соломона и краљице од Сабе-Македе. Бајне-Лехекем је касније крунисан за краља Етиопије под именом Менелик I На тај начин пренос Заветног ковчега је симболичка прича о преношењу библијског наслеђа из Израела у Етиопију, као и давање божанских атрибута етиопској династији, која је владала земљом непрекидно све до цара Хаиле Селасија I (1930), осим периода између 950. и 1270, кад су Етиопијом владале династије јеврејске и паганских религија као и Династија Загај.

Краљевство Израел (уједињено)

Краљевство Израел назив је за државу коју су у 13. веку п. н. е. формирала Дванаест племена Израела. Држава је постојала током владавине Саула, Давида и Соломона, а њена историја је описана у Старом завету. Слабост јединства државе довео је до распада државе након Соломонове смрти (око 930. године п. н. е.). Од Уједињене монархије настале су две државе: Краљевство Израел и Краљевство Јудеја.

Књига Самуилова

Књига Самуила (хеб. ספר שמואל, Сафер Шамуел), 1. Самуилова и 2. Самуилова, је једна од пророчких књига (хеб. נְבִיאִים , Невим - „Пророци”) хришћанског Старог завета и хебрејског Танаха. Писање ове књиге се приписује тројици старозаветних пророка Самуила, чије име носи књига, Гада и Натана. Време ове књиге је смештен у периоду 12. и 11. века п.н.е. Место радње је Ханан.

Марти Мистерија

Марти Мистерија (Martin Mystère), детектив немогућег, је један у низу стрип јунака италијанске издавачке куће Серђо Бонели Едиторе. Створен је из пера Алфреда Кастелија и у графичкој реализацији Ђанкарла Алесандринија, а на киосцима Италије се појавио априла 1982. Детектив немогућег се током своје каријере често сусретао са разним заборављеним тајнама из времена континената Атлантиде и Му, НЛО-има, парапсихолошким феноменима и другим димензијама.

Марти Мистерија излази и ван Италије, па није редак случај да се оригинално име овог јунака Martin Mystère, преводи на локални језик, као на пример Martin Mystery у САД, Allan Dark у Немачкој или Марти Мистерија у Србији.

Сам стрип Марти Мистерија је својом појавом изазвао праву малу револуцију у кући Серђо Бонели Едиторе, када је уз, већ стару гарду (Текс, Загор, Мистер Но), дошло до праве поплаве нових јунака (Дилан Дог, Ник Рајдер, Натан Невер, Легз Вивер и многи други).

Године 2003. године направљена је и анимирана серија Марти Мистерија која има упориште у ликовима из стрип серијала, а прошле године и видео-игра Марти Мистерија: Операција Доријан Греј.

Стрип едиција „Весели четвртак“ издавач је серијала „Марти Мистерија“ за Србију.

Рон Вајат

Роналд Елдон Вајат (енгл. Ronald Eldon Wyatt; 1933 - 4. август 1999) је био амерички авантуриста, псеудоархеолог и бивши анестезиолог који је скренуо пажњу на себе тврдњом да је локалитет Дурупинар место почивања Нојевој барке. Његове тврдње су одбацили научници, историчари, па чак и лидери његове Хришћанске адвентистичке цркве, али његов рад и даље има поклонике међу фундаменталистима и евангелистима.

Саул

Саул (хебр. שאול המלך) је старозаветни јеврејски патријарх и краљ (владао 1047. п. н. е. - 1007. п. н. е.). О његовом животу говори Стари завет у Првој књизи Самуиловој, Првој књизи дневника и Кур'ану. Помиње се као први краљ Краљевства Израел. Саул је владао из Гибеаха последњих деценија 2. миленијума п. н. е. Када му је краљевство пало под удар Филистејаца, њен део је пао под Филистејце, док су се за остатак борили његов преживели син Исвотеј и супарник Давид.

Соломон

Соломон (хебр. שְׁלֹמֹה — Шломо; ст. хебр. Šəlomo; тиб. хебр. Šəlōmōh, (арап. Сулејман, у значењу „мир“) у хебрејској Библији (хебр. Танах, код хришћана Стари завет), је трећи краљ Израела (укључујући Јуду), градитељ Јерусалимског Храма у Јерусалиму, чувен по великој мудрости, богатству и снази, али и оптужен да је занемарио поштовање само једног јеврејског бога. Помиње се касније у многим легендама. Такође спада у ред највећих мајстора кабале, легендарних кабалиста.

Списак епизода серије Ловци на мистерије

Ово је списак епизода из канадске документарне серије Ловци на мистерије.

Темплари

Ред сиромашних витезова Христа и Соломоновог храма (лат. Pauperes commilitones Christi Templique Salomonici), познати и као Ред Соломоновог храма, Витезови Темплари или само Темплари, били су католички витешки ред који је 1139. године папинском булом Omne Datum Optimum признала Света столица. Ред је основан 1119. године и дјеловао је од 1129. до 1312. године.Ред, који је био међу најбогатијим и моћнијим, постао је омиљена добротворна организација цијелог хришћанског свијета, док су чланство и моћ ред муњевито расли. Темплари су били истакнути у хришћанским финансијама. Витезови Темплари, у својим препознатљивим бијелим мантијама са црвеним крстом, били су међу највјештијим борбеним јединицама током крсташких ратова. Неборбено чланство реда, које је чинило 90% људства, управљало је великом економском инфраструктуром широм хришћанског свијета, развијајући иновативне финансијске технике које су рани облик банкарства, изградњом сопствене мреже од приближно 1.000 командерства и фортификација широм Европе и Свете земље, вјероватно оснивајући прву међународну корпорацију на свијету.Темплари су били блиско повезани са крсташким ратовима; када је Света земље изгубљена, подршка реду је нестала. Гласине о тајним церемонијама иницијације Темплара довеле су до неповјерења према реду, и француски краљ Филип IV — у великим дуговима према реду — искористио је ту ситуацију како би стекао контролу над њима. Године 1307, наредио је хапшења великог броја припадника реда у Француској, којима су кроз мучења изнуђена лажна признања, а затим су спаљивани на ломачи. Папа Климент V је забранио ред 1312. године под пристиском краља Филипа IV.

Муњевит пад моћи веома значајне скупине у европском друштву довео је до ширења разних нагађања, легенди и предања кроз вијекове. Касније организације које су у свом називу користиле ријеч „Темплар”, сачувале су ред од заборава, иако прикривајући његово поријекло.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.