Жути Камен

Жути камен је планина на Косову и Метохији, која припада Проклетијама, и једна од највиших са врхом висине 2.522 метара. Северно од планине је Руговска клисура, а Копраник је источно од Жутог камена. Близу планине налази се и језеро Жути камен.

Жути камен
Географске карактеристике
Највиша тачкаЖути камен
Ндм. висина2.522 m
Координате42°39′17″ СГШ; 20°06′21″ ИГД / 42.6546315° СГШ; 20.1059478° ИГД Координате: 42°39′17″ СГШ; 20°06′21″ ИГД / 42.6546315° СГШ; 20.1059478° ИГД
Географија
Жути Камен на мапи Србије
Жути Камен
Жути Камен
Државе Србија  Црна Гора
ПокрајинеКосово и Метохија
РегијеМетохија
ОбластПећка област
МасивПроклетије
Географија Србије

Србија је суверена држава која се налази на раскрсници путева средње и југоисточне Европе, покривајући крајње јужне делове Панонске низије (Војводина) (регија средње Европе) и Балкана. Србија се граничи са Босном и Херцеговином, Бугарском, Хрватском, Мађарском, Републиком Северном Македонијом, Црном Гором, Румунијом и Албанијом преко спорне територије Косова. Она је континентална земља, иако је приступ Јадранском мору доступан преко територије Црне Горе. Дунав пружа бродски приступ унутрашњој Европи и Црном мору.

Литографија

Литографија (фр. litographie, нем. steindruck, енг. lithography) је графичка техника равне штампе са камених плоча. Сам термин је кованица грчких речи lithos – „камен“ и graphein – „писати“.

Литографија се разликује од осталих графичких техника јер се заснива на хемијским реакцијама а не на физичкој раздвојености набојених и ненабојених делова матрице. Ова техника је популарна због њене могућности да забележи свежину потеза четком или крејоном и очува директност уметниковог рада.

Списак округа Монтане

У савезној држави Монтана постоји 56 округа. У Монтани постоје два здружена града-округа–Анаконда са округом Дир Лоџ и Бјут са округом Силвер Боу. Део Националног парка Јелоустоун који се налази у Монтани није био део ниједног округа све до 1978, када је један његов део номинално ушао у састав округа Галатин, а остатак у округ Парк.

Поштанска скраћеница за Монтану је MT а њен ФИПС државни код је 30.

Србија

Србија, званично Република Србија, суверена је држава која се налази на раскрсници путева средње и југоисточне Европе у јужном делу Панонске низије и центру Балканског полуострва. Већим делом захвата Балканско полуострво, а мањим Панонску низију. Србија се на северу граничи са Мађарском, на североистоку са Румунијом, на истоку са Бугарском, на југу са Северном Македонијом, на југозападу са Албанијом и Црном Гором, а на западу са Хрватском и Босном и Херцеговином (ентитетом Република Српска). Србија без Косова и Метохије броји око 7 милиона становника, док са Косметом броји око 8,8 милиона становника. Главни град је Београд, који спада међу најстарије и највеће градове у југоисточној Европи. Са 1.659.440 становника у широј околини, по попису из 2011. године, он је административно и економско средиште државе. Званични језик је српски, а званична валута је српски динар.

После словенских миграција на Балкану (6. век), Срби су у раном средњем веку основали неколико држава. Српско краљевство добило је признање од стране Рима и Византијског царства 1217. године, достигавши свој врхунац 1346. године као релативно кратковечно Српско царство.

До средине 16. века, читава модерна Србија била је у склопу Османског царства, све док га није прекинула Хабзбуршка монархија, која је почела да се шири према Централној Србији од краја 17. века, а одржавала је упориште у модерној Војводини. Почетком 19. века, Српска револуција успоставила је националну државу као прву уставну монархију у региону, која је касније проширила своју територију.Србија је, након катастрофалних губитака у Првом светском рату и уједињења са бившом Хабсбуршком круницом Војводине (и другим територијама), постала суоснивач и саставни део заједничке државе са већином Јужних Словена првобитно у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, (касније преименованој у Краљевину Југославију), затим у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији, Савезној Републици Југославији и Државној заједници Србији и Црној Гори. Године 2006, после одржаног референдума у Републици Црној Гори, народи су се мирно разишли и Државна заједница је престала да постоји, а Република Србија је, на основу Уставне повеље, наставила државно-правни континуитет са Србијом и Црном Гором.

У саставу Републике Србије су и две аутономне покрајине: Војводина и Косово и Метохија. Од НАТО бомбардовања СРЈ, покрајина Косово и Метохија се налази под протекторатом Уједињених нација. Институције привремене самоуправе на Косову и Метохији, на којем Албанци чине етничку већину, 17. фебруара 2008. године једнострано и противправно (противно уставу Републике Србије од 2006. године и Резолуцији Савета Безбедности ОУН 1244, али и међународном праву) прогласиле су независност, коју Република Србија, многе друге државе и Организација Уједињених нација не признају.

Република Србија је члан Уједињених нација, Савета Европе, Организације за европску безбедност и сарадњу, Партнерства за мир, Организације за црноморску економску сарадњу, Централноевропског уговора о слободној трговини, а приступа Светској трговинској организацији. Од 2014. године земља преговара о приступању у Европској унији са перспективом придруживања Европској унији до 2025. године и једина је земља у садашњем програму проширења која је од Слободне Куће названа „слободном”.Србија се од 2007. године формално придржава политике војне неутралности. Економија је са вишим средњим приходом, са доминантним услужним сектором, праћеним индустријским сектором и пољопривредом. Земља је високо рангирана на индексу хуманог развоја (67), индексу друштвеног напретка (47), као и индексу глобалног мира (54).

Топаз

Топаз је силикатни минерал алуминијума и флуора са хемијском формулом Al2SiO4(F,OH)2. Кристализира се у орторомбском кристалном саставу. Кристали су му углавном призматични, а имају и пирамидални завршетак. По једној површини се може лако одломити, тако да са њим треба опрезно руковати. Топаз има тврдоћу 8 по Мосовој скали тврдоће. Специфична маса му је 3,4 до 3,6.Чисти топаз је прозиран, али обично има нечистоћа. Боје је белог вина или сламнатожуте. Може, такође, да буде и беле, сиве, зелене, плаве, ружичасте или црвеножуте боје. Када се загреје жути топаз постаје црвенкасто-ружичаст. Када се озрачи постаје светлији.Приликом израде накита од топаза помоћу паре се наталожи на топазу танак слој титанијум оксида, па се такав топаз продаје као мистични топаз.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.