Житорађа

Житорађа је насеље у Србији у општини Житорађа у Топличком округу. Према попису из 2011. било је 3370 становника.

Житорађа
Панорама Житорађа
Панорама Житорађе
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Србија
Управни округТоплички
ОпштинаЖиторађа
Становништво
 — 2011.Пад 3370
Географске карактеристике
Координате43°11′14″ СГШ; 21°42′28″ ИГД / 43.187333° СГШ; 21.707833° ИГДКоординате: 43°11′14″ СГШ; 21°42′28″ ИГД / 43.187333° СГШ; 21.707833° ИГД
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Житорађа на мапи Србије
Житорађа
Житорађа
Житорађа на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број18412
Позивни број027
Регистарска ознакаPK

Географија

Žitorađa, panorama
Житорађа, панорама

Општина Житорађа налази се на југоистоку Србије, у Топличком округу, на удаљености 10 km од коридора 10 који повезује Србију са Македонијом, Грчком и даље са Далеким истоком. Општина се налази на удаљености 35 km југозападно од Ниша, и гравитира Нишу као економском, политичком и културном центру.

Историја

Први подаци о Житорађи као насељеном месту датирају из 4. века, откад се помиње стари византијски град Житорађско кале (лат. Ad Herculum). Из овог доба потиче и сачуван је верски објекат Латинска црква надомак Житорађе.

Житорађа је 1877. ослобођена од Турака. Ова година се сматра годином оснивања општине.

Посебно познати и атрактивни локалитети налазе се на планини Пасјачи—место звано Кале где су лоцирани остаци старог римског града Ад Херкулем, затим у близини села Глашинца - место звано Глашинска чука, чувена Латинска црква која датира још из 4. века.

Образовање

Основна школа у Житорађи почела је са радом далеке 1873. године, а ова школе има и осморазредна одељења у Пејковцу, Црнатову и Дубову, а у осталим насељима четвороразредне школе. Школа броји 1652 ученика. Средња школа Житорађа ради од 1978. године. Школу чине 3 образовна профила машинске, пољопривредне и економске школе. Предшколска установа за децу је дечји вртић Прва радост, основан 1981. године. У Житорађи постоји Народна библиотека са фондом од око 35.000 књига.

Здравство

Dom zdravlja, Žitorađa 10
Дом здравља

Дом здравља Житорађа постоји од 1956. године, а у свим већим селима постоје амбуланте.

Инфраструктура

Окосницу друмског саобраћаја чини деоница регионалног пута Р-245 Ниш – Житорађа – Прокупље - Приштина која пролази кроз Житорађу, регионални путни правац Р–221, Ниш - Пејковац – Прокупље – Приштина који пролази кроз Добрич, средиште повртарске и пољопривредне производње општине, и регионални пут Р - 223 А који повезује општину Житорађа са општином Бојник и пролази кроз Дубово. Укупна дужина регионалних путева износи 38 km. Удаљеност општине од међународног путног коридора Е-75 износи свега 12 km. Последњих година урађено је много на модернизацији свих путних праваца, а посебна пажња је посвећена уређењу локалних и атарских путева. Само у 2005. години у потпуности је реновирано 24 km путне мреже у општини, а у 2006. години настављено са још 5 km нових путева, тако да се до 2008. г. очекује комплетна модернизација свих путних праваца у општини и свих локалних улица.

Електроенергетска мрежа је на задовољавајућем нивоу. У Житорађи је у припреми и реконструкција далековода 10 kV према Дреновцу и потенцијално новој индустријској зони Бадњевац.

Већина становништва општине Житорађа снабдева се водом путем бунара, изузев општинског центра Житорађа које има уређен систем за водоснабдевање. Изградња водоводне и канализационе мреже у свим селима је у плану. У току је изградња водоводне мреже у 5 месних заједница по заједничком пројекту Европске уније и општине, а у припреми су пројекти за водоснабдевање и осталих месних заједница.

На територији општине постоје богата изворишта воде. Пројектом је планирано повезивање у јединствен систем који ће бити повезан са системом водоснабдевања Селова. Телекомуникациону инфраструктуру општине Житорађа чине: мрежа фиксне телефоније Телекома Србије и мрежа мобилне телефоније Теленора и Телекома Србије. Чворна централа у Житорађи везана је за оптички кабл Ниш – Прокупље.

Autobuska stanica, Žitorađa 03

Аутобуска станица

Autobuska stanica, Žitorađa 01

Аутобуска станица

Žitorađa 21

Река у Житорађи

Привреда

У структури привреде општине Житорађа доминантно место заузима пољопривреда. У структури пољопривреде последњих година примат заузима производња раног поврћа из пластеника и производња бостана. Развијено је воћарство, а такође су заступљене и све остале културе. Житорађа располаже са укупно 23.303,89 хектара обрадиве површине. Према последњим подацима структура пољопривредне производње изгледа овако:

Ратарске културе 13.874 ha Повртарство 1.200 ha Воћњаци 700 ha Винова лоза 654 ha Ливаде и пашњаци 864 ha Шуме 489 ha

Основна карактеристика производње је у томе што се марљивим и стручним радом на малим површинама постижу изванредни резултати у производњи, уз занемарљиво коришћење хербицида. Производња здраве хране у наредном периоду одвијаће се уз сарадњу и под надзором стручњака из Лабораторије за испитивања састава земљишта и животних намирница при Средњој школи Житорађа. У области сточарства у општини Житорађа постоји С. З. С. З 1 Децембар са капацитетом од 30.000.000 товљених свиња годишње. Фарма спада у ред најуспешнијих у Србији и има заокружени циклус производње. Велике су развојне могућности ове фарме у проширењу делатности на производњу финалних производа, кланичну индустрију и производњу сточне хране за тржиште. Процес приватизације очекује се у 2008. години.

Постојала је Земљорадничка задруга Победа Доње Црнатово са капацитетом за узгој кока носиља од 12000 комада, мешаоном сточне хране и расположивим обрадивим земљиштем од 17 ha и шумом од 120 ha, као и ЗЗ Будућност Житорађа са капацитетом до 10.000 комада товних пилади, опремом и обрадивим земљиштем од 65 ha. Од индустријских капацитета овде је смештен и некадашњи погон ЕИ Ниш – АД АД ХЕРКУЛЕМ Житорађа.

У приватном сектору на територији општине Житорађа послује око 180 самосталних радњи и свега неколико предузећа. У структури самосталних радњи најбројније су радње из области трговине. Тежња је општине и самосталних занатских радњи да се у будућности стимулишу занатске делатности са посебним акцентом на очување старих заната. Од приватних предузећа треба истаћи ПП Серђо Житорађа (фабрика обуће), ПП Амер- пром Влахово (лековити чајеви), ПП Ниле Житорађа (трговина на велико и мало), Кони-трејд Житорађа (кондикторски производи), Кристал Житорађа (обрада стакла)и друга.

Пољопривредни произвођачи су организовани кроз следећа Удружења :

  • Удружење пољопривредних произвођача општине Житорађа
  • Удружење воћара и повртара Фармер Влахово
  • Удружење пољопривредних произвођача Фортеса Вољчинац
  • Удружење пољопривредних произвођача Агротим Влахово
  • Пчеларско друштво Цвет Житорађа
  • Број регистрованих пољопривредних газдинстава је 2.200.

Општина има формирану службу за рурални развој.

Туризам

Општина је кренула са израдом пројектне документације за изградњу „Етно села са ловачким домом“. Предлози су: излетиште Главичица на брду изнад Житорађе, удаљено 3 km од Житорађе, ловни резерват у с. Зладовац на удаљености 11 km од Житорађе и викенд насеље Дебели Луг на 5,5 km од Житорађе. Последњих година подручје општине је веома посећено ловцима и љубитељима природе из Италије и Грчке који у све већем броју и све дужем временском периоду бораве у Житорађи. Главни адути су пољска јаребица и препелица које живе и опстају само у срединама где нема пестицида и хербицида у земљишту.

Демографија

У насељу Житорађа живи 2771 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 38,7 година (37,8 код мушкараца и 39,6 код жена). У насељу има 1.008 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,51.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

Демографија[1]
Година Становника
1948. 2.442
1953. 2.464
1961. 2.618
1971. 2.849
1981. 3.270
1991. 3.503 3.408
2002. 3.543 3.724
2011. 3.370
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
3.269 92,26 %
Роми
  
246 6,94 %
Македонци
  
6 0,16 %
Југословени
  
6 0,16 %
Бугари
  
2 0,05 %
Црногорци
  
1 0,02 %
Горанци
  
1 0,02 %
непознато
  
9 0,25 %

Занимљивости

Житорађа је родно место чувене певачице народне музике Светлане Цеце Ражнатовић[4].

У Житорађи је одрастао и завршио основну школу[4] српски политичар Ивица Дачић. Дачићева породица се убрзо по његовом рођењу преселила из Призрена у Житорађу.

Галерија

Crkva Svetih Apostola Petra i Pavla, Žitorađa 03

Црква Светих Петра и Павла у Житорађи

Crkva Svetih Apostola Petra i Pavla, Žitorađa 21

Црква Светих Петра и Павла у Житорађи, двери

Crkva Svetih Petra i Pavla, Žitorađa 19

Црква Светих Петра и Павла

Crkva Uspenja Presvete Bogorodice, Žitorađa 003

Црква Успења Пресвете Богородице

Crkva Uspenja Presvete Bogorodice, Žitorađa 06

Споменици у порти цркве

Dom kulture, Žitorađa 02

Дом културе

Narodna biblioteka, Žitorađa 01

Народна библиотека

Hala sportova, Žitorađa 05

Хала спортова

Žitorađa 09

Споменик палим борцима у Првом и Другом светском рату

Žitorađa 08

Споменик Николи Кокоњешевићу

Žitorađa 06

Градски парк

Žitorađa 04

Градски парк

Žitorađa, centar 02

Градски парк

Žitorađa, centar

Житорађа, центар

Crveni krst, Žitorađa

Зграда Црвеног крста у Житорађи

Uslužni centar, Žitorađa 01

Услужни центар

Predškolska ustanova "Prva radost" Žitorađa 05

Предшколска установа Прва радост

Žitoradja, Fudbalski klub "Žitoradja" 01

Терен фудбалског клуба Житорађа

Види још

Референце

  1. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
  2. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
  3. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
  4. 4,0 4,1 Документациони центар „Време“, Биљана Васић, 19. мај 2005. године, Приступљено 16. априла 2011.

Спољашње везе

Ђакус

Ђакус је насеље у Србији у општини Житорађа у Топличком округу. Према попису из 2002. било је 904 становника (према попису из 1991. било је 859 становника). Налази се на раскрсници путева који воде за Житорађу, Прокупље и Ниш.

Јасеница (Житорађа)

Јасеница је насеље у Србији у општини Житорађа у Топличком округу. Према попису из 2002. било је 989 становника (према попису из 1991. било је 970 становника).

Александра Младеновић

Александра Младеновић (Житорађа, 2. јун 1994) српска је поп-фолк певачица која је средином 2010-их постала популарна захваљујући Звездама Гранда.

Бадњевац (Житорађа)

Бадњевац је насеље у Србији у општини Житорађа у Топличком округу. Према попису из 2002. било је 836 становника (према попису из 1991. било је 891 становника).

Влахово (Житорађа)

Влахово је насеље у Србији у општини Житорађа у Топличком округу. Према попису из 2002. било је 506 становника (према попису из 1991. било је 581 становника).

Горње Црнатово

Горње Црнатово је насеље у Србији у општини Житорађа у Топличком округу. Према попису из 2002. било је 391 становника (према попису из 1991. било је 408 становника).

Грб општине Житорађа

Грб општине Житорађа урађен је у складу са правилима српске градске хералдике. У складу са тим, грб постоји у три варијанте: Велики, Средњи, Мали.

Грб је званично усвојен на седници Скупштине општине Житорађа, дана 15. октобра 2010. године. Употреба је регулисана Одлуком о употреби имена, грба и заставе општине Житорађа.

Графичко решење Општине Житорађа је урађено по замисли, опису и цртежу Љубише Стевановића, радника Општинске управе општине Житорађа, уз стручну помоћ и финалну дораду Ивана Сарајчића, дипломираног географа из Земуна и председника вексилолошке комисије Србског хералдичког друштва "Бели орао“.

Дебели Луг (Житорађа)

Дебели Луг је насеље у Србији у општини Житорађа у Топличком округу. Према попису из 2002. било је 34 становника (према попису из 1991. било је 60 становника).

Дубово (Житорађа)

Дубово је насеље у Србији у општини Житорађа у Топличком округу. Према попису из 2002. било је 608 становника (према попису из 1991. било је 805 становника).

У селу се налази основна школа и црква посвећена Светом Илији.

Извор (Житорађа)

Извор је насеље у Србији у општини Житорађа у Топличком округу. Према попису из 2002. било је 381 становника (према попису из 1991. било је 415 становника). До 11. новембра 2005. године званичан назив насеља био је Смрдић.

Каре (Житорађа)

Каре је насеље у Србији у општини Житорађа у Топличком округу. Према попису из 2002. било је 54 становника (према попису из 1991. било је 88 становника).

Коњарник (Житорађа)

Коњарник је насеље у Србији у општини Житорађа у Топличком округу. Према попису из 2002. било је 104 становника (према попису из 1991. било је 138 становника).

ОШ „Топлички хероји“ Житорађа

Основна школа Житорађа настала је 1873. године, у оно време једна од четири основне школе у Топлици. У дугом временском периоду школа је било снажно жариште просвете, културе и националних стремљења за село и околину. Од 1873. Године до данас многе генерације су прошле кроз ову школу. Они су сејали просвету и културу у овом крају. Много су у другој половини 20. века, настављајући даље школовање, стекли високо образовање и снагама ума крчили пут даљем напретку друштва.

Од првих познатих учитеља и Димитрија Николића – поп Мичета, првог познатог пароха при Житорађској цркви, снабдевача школе књигама и Стевана Ђорђевића, првог познатог учитеља у Житорађи до данашњих просветних радника који раде у овој школи, прошле су многе генерације наставно – васпитних кадрова које су у напорном васпитачком позиву образовали, васпитавали и посвећивали сељаке.

Школа је од свог постојања увек била основна школа. Од 1888. До 1891. Године школа је носила назив: „Краљевско – српска основна школа Житорађска“. После овога се звала „Основна школа општине Житорађске“. У 1939. Години била је позната под именом Народна основна школа „Топлица Милан“. И стално је била четвороразредна школа. Од школске 1949/50. године школа је прерасла у седморазредну, а од школске 1951/52. године у осморазредну, и од 1953. године се назива осмогодишња школа. У 1959. године назив Осмогодишња школа промењен је у назив „Основна школа“. Од 1962. године школа носи назив Основна школа „Топлички хероји“ Житорађа.

Најстарија школска зграда налазила се на крају села, до сеоског гробља и старе цркве Успенија Пресвете Богородице. Када је на нивоу 1898. годину до темеља изгорела, сељаци су још у току исте године подигли нову школску зграду поред нове цркве Светих апостола Петра и Павла. Због великог броја ђака ова школа је постала претесна. Изграђена је и нова школска зграда у центру села, у Баришту 1962. године, а када је и она постала мала до ње 1981. године саграђена најновија савремена школска зграда и створени услови за одвијање савремене наставе у образовању и васпитању.

Ретке су школе у овом крају са тако давним настанком и дугим трајањем. 2008. године Основна школа Житорађа је прославила 135 година постојања и рада.

Житорађа се налази у питомом, плодном и житородном Добричу, у доњој Топлици, на десној обали реке Топлице, у јужној Србији. Удаљена је 11,5 km источно од Прокупља и 35 km југозападно од Ниша. Село има 3.543 становника и 1008 домаћинстава(2002). Име села је словенског порекла и једноставно значи жито рађа. Данашње село Житорађа вероватно је настало око 1837. године, у време велике епидемије куге у овом крају. Клима је умерено-континентална. Топлица је једина река у Житорађи. За Житорађане она је река која зивот значи. Земљиште је разноврсно и релативно плодно, погодно за пољопривредну обраду и богато биљним и животињским светом.

Становништво села Житорађа до краја 18. века је мало познато. Најстарије породице за које се зна, доселиле су се у Житорађу крајем 18. почетком 19. века и ту остале. После ослобађања од Турака 1877. године, па до краја 20. века у Житорађу се доселио велики број породица. Највећи број је досељен са југа и југоистока Србије: из врањског, лесковачког и власинског краја, па са севера и северозапада Србије, затим из Метохије, Македоније и Херцеговине, а велики број из околних добричких села. Одавно су они прави Житорађани.

Историја Житорађе и Житорађана веома је дуга и богата. На оснивању историјског периода, од VI до I века пре нове ере, подручје Топлице, Добрича и Житорађа насељавало је племе Дарданци. Њих су у I веку пре нове ере покорили Римљани и ово подручје укључили у привредни живот Царства.

Житорађа се од свог настанка стално ширила и развијала. Житорађа је због повољног географског положаја у овом делу Топлице-Добрича, постала политичко средиште још у турско доба и остала и у српском времену до данас. У Житорађи је седиште општине, организована је и месна заједница, а ту раде и неки државни органи у својим организационим јединицама. Ту делују и политичке странке и партије и удружења грађана. Житорађа је сада велико лепо село, али због тога све што има више није село, сада је мали град - варошица.

Основна школа у Житорађи је почела са радом далеке 1873. године. То је било у доба последњег издисаја турске владавине. Житорађа је коначно ослобођена од Турака 8/21.децембра 1877. године у рату Србске војске за слободу.

Општина Дољевац

Општина Дољевац је општина у Нишавском округу у југоисточној Србији.

Општина Дољевац се граничи са Опшином Мерошина и градском општином Палилула Града Ниша на северу, општином Гаџин Хан на истоку, градом Лесковцем на југу и општином Житорађа на западу.

По подацима из 2004. општина заузима површину од 121 km², од чега на пољопривредну површину отпада 9161 ha, а на шумску 1614 ha.

Центар општине је насеље Дољевац. По подацима из 2002. године у општини је живело 19.561 становника. По подацима из 2004. природни прираштај је износио -3,1‰, а број запослених у општини износи 1.753 људи. У општини се налази 14 основних и једна средња школа.

Општина Житорађа

Општина Житорађа је општина у Топличком округу на југу Србије. По подацима из 2004. општина заузима површину од 214 km² (од чега на пољопривредну површину отпада 17881 ha, а на шумску 2.592 ha). Крсна слава општине је Петровдан.

Центар општине је насеље Житорађа. Општина Житорађа се састоји од 30 насеља. По процени из 2004. године у општини је живело 17.887 становника, а просечна старост је 41,72 године. По подацима из 2004. природни прираштај је износио -7,5‰, док је у општини била запослена 1341 особа. У општини се налази 20 основних школа и једна средња. По попису из 2011. године у општини живи 16.368 становника, а број запослених је 1.760.

Речица (Житорађа)

Речица је насеље у Србији у општини Житорађа у Топличком округу. Према попису из 2002. било је 773 становника (према попису из 1991. било је 824 становника).

Самариновац (Житорађа)

Самариновац је насеље у Србији у општини Житорађа у Топличком округу. Према попису из 2002. било је 756 становника (према попису из 1991. било је 785 становника).

Топлички управни округ

Топлички управни округ се налази у јужном делу Републике Србије и обухвата географску и историјску област, познату као Топлица, која се налази у сливовима река Топлице и Косанице. Обухвата град и општине:

Град Прокупље градско насеље Прокупље,

Општина Блаце градско насеље Блаце,

Општина Куршумлија градско насеље Куршумлија и

Општина Житорађа градско насеље Житорађа.Има укупно 90.600 становника (Попис 2011.). Седиште округа је градско насеље Прокупље.

Хисар, брдо изнад Прокупља, представља симбол града. Ту су откривени делови средњовековне тврђаве са још добро очуваном кулом коју народ зове Југ-Богданова, по једном од јунака Косовског боја. Храм Св. Прокопија који се налази у близини, грађен је још у X веку, а Латинска црква, из XVI века пример је утицаја католичке културе коју су донели дубровачки трговци у XV и XVI веку.

Топлички округ је средње развијени индустријски центар.

Топоница (Житорађа)

Топоница је насеље у Србији у општини Житорађа у Топличком округу. Према попису из 2002. било је 329 становника (према попису из 1991. било је 424 становника).

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.