Животни стандард

Животни стандард је према ширем схватању укупност услова живота и рада појединих слојева становништва једне земље у одређеном временском периоду. Такође, обухвата материјалне, радне и друштвене услове живота, као и могућности задовољења духовних потреба, слободног кретања и слободне размене људи и добара.

Литература

  • Напомена: Овај чланак, или један његов део, изворно је преузет из књиге Речника социјалног рада Ивана Видановића уз одобрење аутора.
Аустријанци

Аустријанци (нем. Österreicher) у најширем смислу представљају становнике, односно држављане данашње Аустрије, те их у таквом смислу дефинише аустријски закони.

Међутим, у ужем, етнолошком смислу Аустријанци се данас најчешће дефинишу као германска етничка група која порекло вуче од баварских и алеманских племена. С друге стране, засебан етницитет Аустријанаца односно њихов концепт као модерне нације је релативно нов феномен, пре свега везан уз одређене историјске догађаје у 19. и 20. веку.

Бермуди

Бермуди су прекоморска територија Уједињеног Краљевства у северном Атлантском океану, која се налази око 975 km од обале САДа. Територија се састоји од око 138 острва, укупне површине 58.8 km². На највећем острву се налази и главни град Хамилтон (Hamilton). Бермуди су напредна привреда, са јаким финансијским сектором и развијеним туризмом.

Блиски исток

Блиски исток је регион који обухвата простор јужног и источног дела Медитерана, и простире се на територији која се пружа од источног дела Средоземног мора па све до Персијског залива. На овом подручју обитава неколико културних и етничких група, од којих истакнуто место имају персијска, арапска и турска култура. Најраспрострањенији језици су персијски и арапски.Већина дефиниција Блиског истока у овај регион убраја државе од Ирана у југозападној Азији до Египта у северној Африци. Остале државе севера Африке (као што су Либија, Тунис и Мароко) се сматрају северноафричким државама.

Вормси

Вормси (ест. Vormsi; швед. Ormsö; нем. Worms) четврто је по величини естонско острво смештено у западном делу земље, у акваторији Балтичког мора. Припада архипелагу Западноестонских острва, а смештено је између острва Хијуме на западу и континенталног дела земље на истоку. Административно припада округу Ланема у оквиру ког чини истоимену општину Вормси.

Површина острва је око 93 км², а максимална надморска висина до 13 метара.

Све до почетка 20. века основу острвске популације чинили су потомци шведских досељеника који су се на острву населили још у 13. веку. Тако је на острву уочи Другог светског рата живело око 3.000 становника, углавном шведског порекла. Током рата највећи део становништва напустио је острво, а према подацима са пописа становништва из 2011. на Вормсију је живео свега 241 становник. Међутим број становника острва је знатно већи пошто се на острву налазе бројне викендице, углавном имућнијих грађана. Самим тим острво Вормси после Талина има највиши животни стандард у земљи.Према легенди, први човек који је крочио на обале острва, викинг са Исланда по имену Ормс основао је колонију на острву, те је по њему цело острво касније и добило име Ormsö или Ормсова земља.Најважније насеље на острву је село Хуло које се налази у централном делу острва.

Дечји додатак

Дечји додатак је најзаступљенији облик финансијске помоћи породици са децом. Држава помаже покривање повећаних трошкова живота како би се очувао животни стандард. У неким земљама је дечји додатак везан за запосленост родитеља, а у неким за материјални положај породице. Савремена тенденција је универзализација ове помоћи – прималац је свако дете. Висина додатка се одређује зависно од редоследа и узраста детета. У неким земљама (и код нас) дечји додатак је мера социјалне али и популационе политике. Законом се ближе уређују услови остваривања, висина износа и сл. везано за просечну зараду по запосленом.

Европска унија

Европска унија (ЕУ; енгл. European Union (EU)) међувладина је и наднационална унија (заједница) двадесет осам држава Европе. Унија своје корене води од Европске економске заједнице основане Римским уговором 1957. од стране шест европских држава. Од тада се Европска заједница проширила придруживањем нових држава-чланица и стекла већу моћ. Ова заједница је оформљена под садашњим именом Уговором о Европској унији (више познатим под именом Мастрихтски споразум) 1992. године. Многи аспекти ЕУ су постојали и пре потписивања овог уговора, преко разних организација оформљених ’50-их година двадесетог века. Лисабонским споразумом потписаним децембра 2007. предвиђена је измена садашњих споразума како би се кориговале политичке и правне структуре Европске уније. Процес ратификације Лисабонског споразума завршен је у новембру 2009. године.

Европска унија ствара јединствено тржиште путем система закона који се примењује у свим државама чланица, што гарантује слободан проток људи, роба, услуга и капитала. Она задржава заједничку трговинску политику, пољопривредну политику и политика у области рибарства и регионалног развоја. Европска унија је 2002. увела заједничку валуту евро, коју је до сада усвојило 18 држава чланица.

Политичке активности Европске уније се испољавају у многим сферама, од политике здравства и економске политике до иностраних послова и одбране. Контрола пасоша на граничним прелазима држава-чланица је укинута Шенгенским споразумом. У зависности од развијености сваке земље понаособ, организација Европске уније се разликује у различитим областима.

ЕУ је дефинисана као:

федерација у монетарним односима, пољопривреди, трговини и заштити животне средине;

конфедерација у социјалној и економској политици, заштити потрошача, унутрашњој политици и као

међународна организација у спољној политици. Главна област на којој ЕУ почива је јединствено тржиште које се базира на царинској унији, јединственој монети (усвојеној од стране 18 чланица), заједничкој пољопривредној политици и заједничкој политици у сфери рибарства.Са скоро 500 милиона становника Европска унија има 31% удела у светском номиналном бруто домаћем производу (15,8 билиона америчких долара) у 2007.Унија представља своје чланице у Светској трговинској организацији и посматрач је на самитима Групе 8 и Уједињених нација. 21 чланица Европске уније је и чланица НАТО пакта. Важне институције Европске уније су Европска комисија, Европски парламент, Савет Европске уније, Европски савет, Европски суд правде и Европска централна банка. Грађани Европске уније своје представнике у Европском парламенту бирају сваких 5 година.

Животни стандард у Југославији

При анализи животног стандарда у Југославији после Другог светског рата се има у виду његово уже значење. Другим речима, ово разматрање је ограничено на посматрање личне и заједничке потрошње у Југославији. Динамичан пораст производње, који је остварен у СФРЈ током послератног периода, ширио је материјалну основу за подмиривање разноврсних потреба људи.Детаљнији увид у кретање личне потрошње пружа табела

Животни стандард у Сједињеним Државама

Животни стандард у Сједињеним Државама је један од 20 највиших у свету по стандардима који економисти користе за мерење животног стандарда. Приход по становнику је висок, али такође и мање једнако распоређен у односу на већину других развијених држава; за последицу, Сједињене Државе имају прилично добар резултат у измереним просечним вредностима квалитета живота који не дају на тежини аспектима једнакости.

Механизација

Механизација је једна етапа у процесу развитка производње, управљања и руковођења обиљежена замјеном људског и животињског рада са радом машина.

Увођење механизације је повећало производне способности људске врсте и убрзало напредак. Ово је подигло животни стандард и свеопшти просперитет. Међутим, појавили су се и проблеми вишка радне снаге, загађења, и други, што је доводило до многих криза и проблема у прошлости.

Механизација индустрије је био први услов за индустријализацију. Ово је довело до сталног усавршавања машина и аутоматизације радних операција. У литератури се понекад разликују двије етапе: прва је замијенила рад људских мишића, а друга са појавом електронике и рачунара, је у стању да замијени човјека на свим тешким, прљавим и репетитивним пословима. Развој је укратко ишао од алата и направа преко машина и инструмената до машинских постројења и индустријских система, гдје су поједине машине само подсистеми укупног система.

Механизација пословања је имала великог утицаја на обављање задатака управљања предузећима. Подаци се уносе, чувају и обрађују електронским путем, и читав систем наручивања, инвентара, продаје и развоја је често аутоматизиран у већем дијелу. Овај процес је текао од писаних докумената, преко бушених картица и табулатора, до електронских рачунара.

Војна механизација је радила на сталном побољшању убојних средстава и оружја, покретљивости јединица, и побољшању веза и командовања. Ово је ставило императив на стално усавршавање система и знања, да би се остало на нивоу противника.

Микроекономија

Микроекономија потиче од грчких речи micros (мали) и oikonomia (привреда), што би у преводу значило изучавање појединачних економских појава, величина и односа везаних за појединце и предузећа. Према томе, микроекономија проучава привредне субјекте (домаћинства и предузећа) са становишта трошкова производње, формирања и расподеле профита и акумулација, форимирања цена, производње и дистрибуције роба и услуга, појединачна тржишта, индивидуалну штедњу и акумулацију, животни стандард и личну потрошњу итд. Из овог проистиче да су домаћинства и предузећа основни привредни субјекти у пословању и потрошњу у свим облицима привређивања.

Микроекономија изучава доношење одлука о употреби одређених производних ресурса. На пример, зашто појединци више воле аутомобил од бицикла и како произвођачи одлучују да ли да производе аутомобиле или бицикле. У овом случају се анализира понашање свих домаћинстава и свих предузећа у погледу збира куповине аутомобила и збира производње аутомобила. Тако се истражује тржиште аутомобила и упоређује са тржиштем бицикла и добија одговор о релативном односу цена аутомобила и бицикла у односу на утрошене ресурсе. Дакле, микроекономија проучава свако тржиште за сваку робу и пружа шансу за резумевање целокупног репро-циклуса, производње, расподеле, и потрошње, у целој привреди у датом тренутку времена.

Николас Мадуро

Николас Мадуро Морос (шп. Nicolás Maduro Moros; 23. новембар 1962, Каракас, Венецуела) тренутни је председник Венецуеле, након смрти Уга Чавеза и бивши потпредседник државе. У периоду од августа 2006. до јануара 2013. био је министар иностраних послова. Завршио је средњу школу и био возач аутобуса пре него што је почео да се бави политиком. Члан је Уједињене социјалистичке партије Венецуеле од њеног оснивања 2007. године.

Од његовог доласка на власт, животни стандард и социјално стање у Венецуели су се драстично погоршали, а сама земља се суочила са недостатком основних животних намирница и лекова. Због тога су против њега током 2014. године отпочеле масовне и насилне демонстрације које и данас трају. Суочен са губитком популарности, Мадуро је 2017. организовао изборе за уставотворну скупштину али опозиција тврди да они нису валидни јер је излазност била свега 12%. Сједињене Државе су током 2017. увеле санкције против Мадура и забраниле му улазак на територију САД због његове диктатуре, непоштовања народне воље и репресије политичких неистомишљеника.

Нови заједнички подухват за благостање, образовање и ослобођење

Нови заједнички подухват за благостање, образовање и ослобођење (енгл. New Joint Endeavour for Welfare, Education and Liberation, скраћено "New JEWEL", што дословно значи: „Нови драгуљ"), такође познат као Покрет Њу Џул (енгл. New JEWEL Movement, NJM) је била марксистичко-лењинистичка политичка партија, која је деловала на Гренади 1970-их и почетком 1980-их година.

Основана је 11. марта 1973. уједињењем две радикално леве странке — Заједнички подухват за благостање, образовање и ослобођење (JEWEL) и Покрета за народне скупштине (Movement for Assemblies oft he People, MAP) кога је водио млади адвокат Морис Бишоп. Под Бишоповим вођством Покрет се брзо наметнуо као водећа странка опозиције према режиму премијера Ерика Гејрија, који је 1976. оптужен за изборну превару. На Гренади је тада почело да тиња народно незадовољство, што је Покрет нагнало да почне с припремама за оружану револуцију. Основана је Национална ослободилачка армија (NLA) као војно крило странке, а 12 њених вођа је послано у Гвајану на војну обуку. Дана 13. марта 1979. године, у тренутку када је Гејри био на службеном путу у Њујорку, снаге НЛА су преузеле надзор над радио-станицом, касарнама и полицијским станицама, а самим тиме и власт над острвом.

Вођа НЈМ, Морис Бишоп, је потом суспендовао дотадашњи гренадски устав те прогласио Народну револуционарну владу са собом на челу. Све политичке странке осим НЈМ су забрањене, те је НЈМ де факто завела једнопартијски систем, који се ослањао на комунистичку Кубу, те друге државе тадашњег Источног блока. Бишоп је њихову помоћ користио за низ инфраструктурних пројеката којима је настојао да побољша животни стандард обичних Гренађана, а због чега је стекао велику популарност.

Бишоп је истовремено настојао и да одржи својеврсну дистанцу према Источном блоку, како би привукао западне инвестиције, односно економију темељио на туризму. Због тога је дошао у сукоб с тврдолинијашком фракцијом у НЈМ на чијем је челу био Бернард Корд, као и војском. Почетком октобра 1983. Корд је Бишопа оставио у кућни притвор, али је 19. октобра дошло до масовних протеста приликом којих је Бишоп привремено ослобођен. Војне снаге лојалне Корду су, међутим, угушиле ту побуну, приликом чега је Бишоп заједно са својим присталицама стрељан. Истог дана је генерал Хадсон Остин извршио још један пуч, сменио Корда и прогласио војну хунту. Она је потрајала шест дана, јер је амерички председник Роналд Реган насиље на Гренади искористио као изговор за војну интервенцију. Њоме је марксистички режим срушен, а већина преживелих вођа НЈМ ухапшена, чиме је та странка престала да постоји.

Присталице Мориса Бишопа су године 1984. организовале Патриотски покрет Морис Бишоп (МБПМ) који се 2002. утопио у Народни лабуристички покрет (ПЛМ).

Облик државе

Облик државе или врста државе је структура, одређени модел државног уређења, укључујући и врсте територијалне организације, принципе, начине формирања и интеракције органа државне власти, као и метод добијања власти, како би се обезбједила примјена одређене државне политике. Скуп различитих знакова државног уређења разликује једну државу од друге.

До различитог облика државе долази усљед утицаја различитих фактора, као што су историјски, привредни и политички фактори. Главни међу њима су сљедећи:

историјска традиција развоја националне државе;

историјске карактеристике формирања националне државе;

реални однос друштвених снага у земљи;

национални састав становништва;

менталитет становништва;

страно присуство;

животни стандард;

степен утицаја бивших метропола на избор облика државе у пријашњим колонијама;

улога међународне заједнице.Облик државе у сваком случају зависи од изазова са којим се држава суочава и начина на који функциониште.

Организација за економску сарадњу и развој

Организација за економску сарадњу и развој (енгл. Organisation for Economic Co-operation and Development) је основана 14. децембра 1960. године. Настала је из Организације за европску економску сарадњу - ОЕЕС, основане 1948. године с циљем да помогне остварењу и администрацији Маршаловог плана о реконструкцији Европе након Другог светског рата. Касније је њено чланство било проширено на неевропске земље, а 1961. године реформисана је у Организацију за економску сарадњу и развој.

Циљеви:

постићи што већи привредни раст и запосленост;

повећати животни стандард у земљама чланицама, уз очување финансијске равнотеже;

доприносити развоју светске привреде;

помагати здрав економски напредак у чланицама и нечланицама у процесу њиховог привредног развоја;

доприносити ширењу светске трговине на мултилатерарној основи, без дискриминације и у складу са међународним обавезама.

Радничка класа

Радничка класа је израз који у најширем смислу означава појединце и друштвене групе у савременим друштвима који за живот зарађују првенствено темељем сопственог најамног рада.

Израз радничка класа, исто као и израз класа, може имати различита значења с обзиром на географске околности, историјски период и идеолошку подлогу темељем које се врши друштвена категоризација. Међутим, мање-више се створио консензус према коме је радничка класа у ужем смислу феномен који се везује за савремена капиталистичка, социјалистичка и друга друштва која су прошла кроз индустријску револуцију и урбанизацију.

За разврставање радничке класе од других друштвених слојева се користе разни критеријуми. Тако се, с обзиром на формалноправну једнакост радника и капиталиста врло често спомиње материјално богатство, односно припадност нижој класи у капиталистичким друштвима, односно непоседовање властитих средстава за производњу, па дакле и зависност од капиталистичких послодаваца.

Данас се пак под појмом радничка класа често подразумева традиционална радничка класа чији посао подразумева физички рад и за коју није потребно шире образовање, а за коју се често користи израз плави овратник. Насупрот томе су се као нова радничка класа у 20. веку појавили запосленици који за живот зарађују уредским радом који захтијева добро образовање, а за коју се користи израз бели овратник.

Марксистичка доктрина сматра како је радничка класа потлачена класа у капитализму, а како би у социјализму требало да постане владајућа класа и кроз диктатуру пролетаријата постепено створи бескласно друштво.

Марксистичко схватање радничке класе је последњих година изложено жестокој критици, с обзиром на то да многи припадници радничке класе у развијеним западним државама данас уживају животни стандард примеренији средњој класи него нижој класи. Концепт радничке класе је исто тако предмет критике због тога што се сматра непримереним модерним пост-индустријским друштвима.

Северна Европа

Северна Европа је географска регија која обухвата 11,9% укупне површине Европе, односно 1.258.100 km2. На овом простору живи око 23,9 милиона становника, што чини 3,4% укупне европске популације.Захвата Скандинавско полуострво, полуострво Јиланд и острво Исланд.

Синдикат

Синдикат је правно лице којим се, за разлику од корпорације, управља у складу са демократским принципима (према правилу - један члан, један глас). То је организација запослених радника основана са циљем да преговара са послодавцем и избори бољи статус и заштиту права запослених, односно да унапреди животни стандард радника.

У последњих 300 година, синдикати су се развили у више форми - под утицајем различитих економских и политичких дешавања из окружења у којем делују. Иако начини рада и деловања синдиката нису исти, они углавном укључују:

Обезбеђивање разних погодности за чланове: У развијеним земљама синдикати обезбеђују погодности за чланове кроз обезбеђивање правне помоћи, пружање савета у вези са едукацијом, заштитом на раду, заступање у споровима против послодавца итд.Колективно преговарање: Врло важан сегмент деловања синдиката, када синдикати преговарају са послодавцем у циљу дефинисања односа између радника и послодавца.Индустријске акције: Синдикати могу организовати штрајк или протест у циљу испуњења својих захтева.Политичку активност: Синдикати могу промовисати законска решења која одговарају члановима синдиката кроз лобирање, подршку одређеним политичким партијама и кандидатима, анкетирање грађана итд.

Средња класа

Средња класа је израз који се у најширем смислу користи за појединце и друштвене групе који се налазе на средини хијерархијске лествице одређеног друштва, односно између више или владајуће, односно ниже или потлачене класе.

Критеријуми по којима се одређује припадност, па и само постојање средње класе, варирају исто као и критеријуми према којима се одређују друштвене класе, односно према различитом историјском периоду, географским околностима, економским приликама, животном стандарду, али и идеологији на којој се темељи социјална стратификација.

Најчешћа и најједноставније одређивање средње класе је било везано уз друштвене групе и слојеве које не држе власт и утицај у неком друштву, али уживају економску независност, а самим тиме и бољи животни стандард од најнижих слојева. Кроз историју су се у средњу класу најчешће уврштавали нижеразредни чиновници, војници, ситни трговци, обртници, предузетници, имућнији сељаци или ситни земљопоседници.

Марксистичка теорија је средњу класу, односно средњи слој, често наводила као својеврсну тампон-зону између владајуће и потлачене класе, а који је имао сврху да апсорбује класне сукобе и олакша власт класа као што су робовласничка аристократија, феудално племство и капиталистичка буржоазија.

У данашњем свету се често под појмом средња класа подразумева друштвени слој чији припадници себи и својим породицама без већих проблема могу приуштити „пристојни“ стандард везан уз савремена достигнућа цивилизације, односно сав приход не троше искључиво за задовољавање најелементарнијих егзистенцијалних потреба.

Уз појам средња класа се често везују политичке и културне конотације. У политичком смислу се средња класа често сматра најстабилнијим друштвеним слојем, који је највише заинтересован за очување статус квоа. Уз тај слој се врло често користи пејоративни термин малограђанство.

Врло често се удео средње класе у становништву сматра индикатором друштвене кохезије, односно „успешности“ неког друштва или владе. По том критеријуму, што је удео средње класе мањи, то је већи јаз између богатих и сиромашних, а самим тиме и веће сиромаштво, а с њиме и политичка нестабилност у неком друштву. Придобијање средње класе на своју страну или представљање њених интереса је стога циљ којем теже предизборне кампање савремених политичких странака у вишестраначким демократијама.

По економском критеријуму се средња класа понекад зна делити на нижу и вишу средњу класу.

Сухарто

Сухарто (Suharto, 8. јун 1921 — 27. јануар 2008) је био војни и политички лидер Индонезије. Власт је преузео 1967. државним ударом од свог претходника Сукарна и владао је до 1998. Пошто је заузео антикомунистички став, неколико западних земаља га је подржавало током Хладног рата. Током највећег дела његове владавине, Индонезија је бележила економски раст и индустријализацију. Његова владавина је, међутим довела до политичких чистки и смрти милиона осумњичених комуниста и људи кинеског порекла. Такође је доносио законе против комуниста и мере које су имале за циљ да Кинези економски не владају Индонезијом. Наиме 3% Кинеза владало је са 70% економије Индонезије. Сухарто је такође 1975. ставио португалску колонију Источни Тимор под власт Индонезије.

Његова ауторитативна владавина и повећана корупција су довели до незадовољства током 1990-их. Сухартов скоро неоспориви ауторитет у Индонезији је драматично ослабио услед финансијске кризе која је снизила животни стандард Индонежана. Након масовних демонстрација 1998. Сухарто је приморан да поднесе оставку.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.