Живко Гоцић

Живко Гоцић (22. август 1982) је српски ватерполиста. Са репрезентацијом Србије освојио је златне медаље на Европском првенству 2006. у Београду, на Светском првенству 2009. у Риму, Европском првенству 2012. у Ајндховену.

На Олимпијским играма у Рију 2016. са репрезентацијом Србије је освојио златну медаљу.[1] Има још две олимпијске бронзе, освојене у Пекингу 2008. и Лондону 2012.

Играо је у Партизану, Нишу, Ортиђи, московском Динаму, италијанској Латини, а од 2011. члан је мађарског Солнока.

Од децембра 2013. капитен је репрезентације Србије.

Живко Гоцић
Kazan 2015 - Water polo - Men - Gold medal match - 150
Финална утакмица (2015. Казањ)
Личне информације
Датум рођења 22. август 1982.(37 год.)
Место рођења Београд
СФРЈ
Држављанство  Србија
Сениорска каријера
ГодинеКлубови
1998—2003
2003—2004
2004—2005
2005—2007
2007—2010
2010—2011
2011—
Партизан
Ниш
Ортиђа
Динамо Москва
Партизан
Латина
Солнок
Репрезентативна каријера
2003—2006
2006—2016
Савезна Република Југославија СР Југославија
Србија Србија

Клупски трофеји

Референце

  1. ^ „Vladari svega: Vaterpolisti preko Hrvatske do zlata!”. b92 sport. 21. 8. 2016. Приступљено 21. 8. 2016.

Спољашње везе

  • [showUid=5&tx_bzdstaffdirectory_pi1[backPid]=719&cHash=0b75abaad1122fdd1758db0000395e1c Ватерполо Србија]
Претходник:
Вања Удовичић
Капитен Србије
Наследник:
И даље
1982

1982. је била проста година.

22. август

22. август (22.08) је 234. дан у години по грегоријанском календару (235. у преступној години) До краја године има још 131 дана.

ВК Партизан

ВК Партизан је српски ватерполо клуб из Београда и део је ЈСД Партизан. Током свог постојања остварио је много импресивних резултата, освојивши све домаће и интернационалне титуле које је могао да освоји.

ВК Солнок

Ватерполо клуб Солнок (Szolnoki Vízilabda Sport Club) мађарски је ватерполо клуб из истоименог града.

Основан је 1921. године и тренутно игра у Првој мађарској лиги. За Солнок играју четворица српских ватерполиста Живко Гоцић (од 2011),Милан Алексић (од 2012), Стефан Митровић (од 2013) и Андрија Прлаиновић(од 2016).

Ватерполо репрезентација Србије

Ватерполо репрезентација Србије представља Србију у међународним такмичењима у ватерполу. Налази се под контролом Ватерполо савеза Србије.

Ватерполисти Србије су учествовали у свим југословенским репрезентацијама од 1932. до 2003, као и Србије и Црне Горе од 2003. до 2006. Играло се под разним именима:

1932—1940. Краљевина Југославија

1945—1991. СФР Југославија

1992—2003. СР Југославија

2003—2006. Србија и Црна Гора

Од 2006. СрбијаВатерполо репрезентација Србије је науспешнија на Светским првенствима и једна од најуспешнијих рачунајући сва такмичењима. ФИНА и ЛЕН сматрају репрезентацију Србије наследницом резултата и успеха репрезентација СФР Југославије и Србије и Црне Горе., те је Србија са пет титула Светског првака најтрофејнија репрезентација у овом такмичењу, док се у билансу за Европско првенство и Олимпијски ватерполо турнир на листи медаља, налази на другом месту иза Мађарске репрезентације.

Свој први званични меч репрезентација је одиграла на Европском првенству 1927. године које је одржано у Италији против Белгије и поражена је резултатом 7:1.

Репрезентација држи и рекорд у најубедљивијој победи у мушкој конкуренцији пошто је на Универзијади у Јапану 1985.године савладана Гватемала са 62:0.

Такође, финале Европског првенства 2016.године, које је одржано у Београду, оборило је рекорд по посећености. Финале овог првенства између Србије и Хрватске пратило је 11 000 гледалаца у Београдској арениНајефикаснији стрелац у историји репрезентације је Александар Шапић са 981. постигнутим голом, док је рекордер по броју наступа за државни тим Дејан Савић са 444 одигране утакмице.

Ватерполисти Србије због своје атрактивности у игри, имају надимак "Делфини".

Олимпијски комитет Србије, СЦГ и Југославије је проглашавао ватерполо репрезентацију за најбољу мушку екипу десет пута, 2001. године, у периоду од 2003. до 2009. и 2012.

Вања Удовичић

Вања Удовичић (име на рођењу Фрањо Удовичић, Београд, 12. септембар 1982) је бивши српски ватерполиста који је каријеру завршио у Крагујевачком Радничком.

Вања Удовичић је своју ватерполо каријеру почео у београдском Партизану, наставио је у Јадрану из Херцег Новог, био је члан италијанског Про Река. Са репрезентацијом је освојио сребрну медаљу на Олимпијским играма 2004. у Атини и бронзану на Олимпијским играма 2008. у Пекингу и светско првенство у ватерполу 2005. Са репрезентацијом Србије освојио је златну медаљу на Светском првенству 2009. у Риму. Недавно су освојили и бронзану медаљу на Европском првенству у Загребу. Од 27. септембра 2010. године је у загребачком клубу Младост.

Проглашен је за најбољег играча света 2010. године по избору ФИНЕ и ЛЕН магазина, од Спортског савеза Србије је примио "мајску награду".

Тренутно је министар у Влади Републике Србије.

Европско првенство у ватерполу 2014.

Европско првенство у ватерполу - Будимпешта 2014. је било 31. издање овог такмичења. Одржано је у мађарском главном граду Будимпешти од 14. јула до 27. јула. Титулу је освојила Србија, побједивши Мађарску у финалу.

Светски куп у ватерполу 2006.

13. Светски куп у ватерполу под покровитељством ФИНЕ је одржан од 13. до 18. јуна у Будимпешти у Мађарској.

Учествовало је 8 најбоље пласираних репрезентација са светског првенства 2005. које су биле подељене у две групе по четири. Првопласиране екипе из обе групе су се директно пласирале у полуфинале, док су другопласиране и трећепласиране играле у четвртфиналу.

Титулу је освојила репрезентација Србије и Црне Горе.

Светски куп у ватерполу 2010.

14. Светски куп у ватерполу под покровитељством ФИНЕ је одржан од 27. јула до 1. августа у Орадеи у Румунији. Такмичење је одржано на Јоан Александреску олимпијском базену у Орадеи.

Учествовало је 8 најбоље пласираних репрезентација са светског првенства 2009. које су биле подељене у две групе по четири. Након три одигране утакмице у групи играно је четвртфинале по принципу А1-Б4, А2-Б3... Победници су се пласирали у полуфинале а поражени у борбу за пласман од 5. до 8. места.

Титулу је освојила репрезентација Србије. Првих пет репрезентација са овог такмичења су обезбедиле пласман на светско првенство 2011.

Светско првенство у ватерполу 2011.

Такмичње у ватерполу је на Светском првенству у воденим спортовима 2011. одржано од 17. до 30. јула, у Шангају, Кина.

Светско првенство у ватерполу за мушкарце 2011.

Светско првенство у ватерполу 2011. је одржано од 18. до 30. јула, као део 14. Светског првенства у воденим спортовима 2011. у Шангају, у Кини. Бранилац титуле била је репрезентација Србије, која је освојила Светско првенство 2009. у Риму, у Италији.

У финалу ватерполисти Италије савладали су ватерполисте Србије 8:7.

Списак српских и црногорских освајача медаља на Европским првенствима

Списак освајача медаља Србије и Црне Горе на Европским првенствима било да су представљали: Србију и Црну Гору као независне државе, такмичили за време Краљевине СХС и ЈУГ, СФРЈ, СРЈ и Државне заједнице Србије и Црне Горе.

Освајачи медаља:

рођени су на територији Републике Србије, Републике Црне Горе и ентитеа Републике Српске,

такмиче се за клубове Републике Србије, Републике Црне Горе и ентитеа Републике Српске у време освајања медаља,

доселили се у Републику Србију, Републику Црну Гору, ентитет Републику Српску (нарочито изражено после грађанских ратова у Југославији)

примају национална признања у Србији, Црној Гори и Републици Српској.Напомена: списак је непотпун услед недостатка адекватних извора.

Списак српских и црногорских освајача медаља на Светским првенствима

Списак освајача медаља Србије и Црне Горе на Светским првенствима било да су представљали: Србију и Црну Гору као независне државе, такмичили за време Краљевине СХС и ЈУГ, СФРЈ, СРЈ и Државне заједнице Србије и Црне Горе.

Освајачи медаља:

рођени су на територији Републике Србије, Републике Црне Горе и ентитеа Републике Српске,

такмиче се за клубове Републике Србије, Републике Црне Горе и ентитеа Републике Српске у време освајања медаља,

доселили се у Републику Србију, Републику Црну Гору, ентитет Републику Српску (нарочито изражено после грађанских ратова у Југославији)

примају национална признања у Србији, Црној Гори и Републици Српској.Напомена: списак је непотпун услед недостатка адекватних извора.

Србија на Летњим олимпијским играма 2008.

Србија је на Олимпијским играма у Пекингу 2008. учествовала други пут као самостална земља. Први наступ Србије је био на првом званичном учествовању на Олимпијским играма у Стокхолму 1912.

Србија је на Олимпијским играма у Пекингу 2008. учествовала са 92 такмичара у 11 спортова, 8 појединачних и 3 екипна.

Шеф мисије Србије била је Снежана Лакићевић-Стојачић.

Заставу Србије на свечаном отварању Олимпијских игара 2008. носила је Јасна Шекарић.

Србија на Летњим олимпијским играма 2012.

Србија је на Олимпијским играма у Лондону 2012. учествовала трећи пут као самостална земља. Први наступ Србије је био на првом званичном учествовању на Олимпијским играма у Стокхолму 1912.

Боје Србије на Олимпијским играма у Лондону 2012. бранило је 116 спортиста у 15 спортова, 12 појединачних и 3 екипна, а у олимпијском тиму се налазило 80 спортиста и 36 спортисткиња.

По први пут у историји Србија је имала представнике у теквондоу те штафету у пливању.

Заставу Србије на церемонији отварања је носио Новак Ђоковић, освјач бронзане медаље на Олимпијским играма у Пекингу 2008., а затварања олимпијска победница у теквонду Милица Мандић.

Церемонији свечаног отварања присуствовао је и председник Србије Томислав Николић.

Србија је освојила укупно 4 медаље. По једну златну, сребрну и две бронзане, заузевши тако 42. место у укупном поретку.

Србија на Светском првенству у воденим спортовима 2011.

Србија је учествовала на Светском првенству у воденим спортовима 2011. у Шангају, у Кини.

Репрезентација Србије се такмичила у два спорта пливању и ватерполу са укупно 21. такмичарем од којих је било 19 мушкараца и две жене.

Титулу светског првака бранили су Милорад Чавић 50 м делфин, Нађа Хигл 200 м прсно и Ватерполо репрезентација Србије победници на Светском првенству у воденим спортовима 2009., али без успеха.

Према освојеним медаљама Србија је у укупном пласману делила 23 место са Пољском.

Србија на олимпијским играма

Србија је до сада самостално учествовала четири пута на Летњим и два пута на Зимским олимпијским играма. Први наступ Краљевине Србије био је на Олимпијским играма у Стокхолму 1912, а спортисти са данашње територије Војводине такмичили су се на играма још од 1896. као део олимпијског тима Мађарске. На првим играма у Атини Момчило Тапавица из Надаља освојио бронзану медаљу у тенису и постао први Србин учесник и освајач олимпијске медаље. Овим играма присуствовао је и краљ Александар Обреновић на позив грчког краља Ђорђа. Након Првог светског рата српски спортисти учествовали су као део неколико југословенских земаља, да би после 96 година Србија поново учествовала под својим именом именом и заставом на Олимпијским играма у Пекингу 2008. Године 2010. остварен је дебитантски наступ на Зимским олимпијским играма.

Стоту олимпијску медаљу за Србију освојила је на Олимпијским играма у Лондону 2012. године Ивана Максимовић у стрељаштву.

Финале Европског првенства у ватерполу 2012.

Финале Европског првенства у ватерполу 2012. године je утакмица одиграна 29. јануара у Ајндховену како би се одредио побједник 30. Европског првенства у ватерполу. Репрезентација Србије је победила Црну Гору резултатом 9:8 (1:1,2:3,3:1,3:3). Гол одлуке минут прије краја постигао је капитен Србије Вања Удовичић који је проглашен и за најкориснијег играча овог првенства.

Репрезентација
ВК Партизан – Првак и победник купа СР Југославије 2001/02.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.