Живина

Живина или перад је назив који се користи за птице које се гаје као домаће животиње. У живину спадају: кокошке, патке, пловке, гуске, ћурке и мисирке.

Живина се чува због: приплода, меса, јаја и перја, мада постоје врсте које се чувају као украсне животиње или кућни љубимци.

Белоруси

Белоруси (блр. беларусы) су источнословенски народ, који претежно живи у Белорусији, где чини око 84% становништва. Белоруси су већином православне вероисповести, а говоре белоруским и руским језиком, који спадају у словенску групу индоевропске породице језика. У средњовековној доби су се називали Литвини.

Гасне сијалице

Гасне сијалице или сијалице са металним парама су извори светлости који светлост производе на основу ефекта пражњења у гасовима, тј. на принципу електролумисценције. Гасови који се користе су неон, аргон, а карактеристичне су и живине и натријумове паре. Живине лампе имају изразиту љубичасту боју, док лампе са натријумовом паром дају карактеристичну жуту светлост. Све гасне сијалице имају знатно већи степен корисног дејства од обичних сијалица са усијаним влакном.

Не разликују се пуно од Гејшлерових цеви, осим што се код њих прилагођава радни елемент (гас) према светлости коју желимо да добијемо. Повољној емисији светлости и расположивом напону мора се прилагодити и притисак гаса.

Глогоњски Рит

Глогоњски Рит је приградско насеље у београдској општини Палилула. Налази се у банатском делу општине, тј. на левој обали Дунава, 3 км источно од зрењанинског пута, 16 км од центра Београда.

Након Другог светског рата на простору ПКБ подручја налазиле су се мочваре и густе неискрчене шуме. Одмах након оснивања ПКБа 27. децембра 1945, почео је прилив људи из свих крајева Југославије у потрази за послом. Први и најтежи задатак беше исушивање мочваре и крчење растиња, како би се створила поља за развој пољопривреде.

Први објекти који су претходили настанку Глогоњског Рита су били мало северније од данашње локације места. То су биле „три дрвене бараке“ у којима су живели радници, са неколико штала за узгој крава. Овај део места се данас зове „Стара Управа“. Бараке су биле у близини канала, унутра су биле преграђене и у њима је живело по неколико породица. Недалеко одавде, на путу за Јабучки Рит налазило се неколико објеката где се чувала живина. Данас се тај део места зове „Живинарник“.

Недуго затим почело је исушивање мочвара у близини око пруге и изградња првих зиданих објеката, тј. приземних кућа, на данашњој доњој локацији насеља. Куће су зидане од цигала, а сем њих, у непосредној близини почела је изградња фарме, тј. пољопривредног газдинства. Прво име насеља које је уписивано у катастарске књиге је било Комарева Хумка и дан данас је присутно у тим књигама. Данашње име насеља настало је због близине Глогоња, а реч РИТ на немачком значи мочвара.

Прва дирекција на почетку педесетих година била је смештена у згради која је данас Дом здравља. Одмах са стране била је једна кућа у којој је била смештена продавница и пекара. Током 1953, у згради данашње Дирекције, била је смештена млекара, где се млеко сакупљало и прерађивало. Ова мала млекара је претеча Имлека, зато што је управо она и та година узете за оснивачку годину ове компаније. Пругом је путнички воз саобраћао два пута дневно, којим су људи путовали у Београд. Путнички возови су укинути 1967, а теретни и данас саобраћају.

Почетком педесетих, главна улица је била једна уска земљана стаза са обе стране беше окружена шумом. Временом, стаза је прво поплочана калдрмом, а у новије време и асфалтом. Први трактори коришћени за пољопривредне радове били су гусеничари. Године 1951. изграђена је основна школа, како је било све више деце. Данас, деца у овој школи похађају прва четири разреда, а остатак школовања иду у ОШ „Олга Петров“ у Падинској Скели, где школским аутобусом путују петнаестак минута.

Династија Западни Џоу

Династију Западни Џоу је основала породица Ђи чији је главни град био Хàо (鎬, близу данашњег града Си'ана у долини реке Веј). Делећи језик и културу Шанга, рани владари Џоуа су освајањима и колонизацијом створили пространо Царство чију су власт признавале и вазалне државе у Шандонгу, истовремено прихваћујући културу Џоуа. Ширење бронзаних предмета карактеристичних за Џоуе је, међутим, било истовремено с употребом лончарије у стилу Шанга у удаљеним пределима тадашње Кине, па се претпоставља да су тадашње државе освојене тек пред крај раздобља Западног Џоуа.

У 11. веку п. н. е. подручја под династијом Шанг покорила је династија Џоу, која је имала другачије етничко станиште и живела је на северозападној граници подручја Шанга. Ова је династија постепено ширила своју власт и досегла је много даље него што је успела династија Шанг, укључујући средње и доње токове Жуте ријеке те средњи ток реке Јангцекјанг. Већина тог простора је била насељена народима различитог етничког подручја које су династија Џоу и њихови вазали постепено асимирали. Њихова је држава била подељена између краља и чланова краљевског рода на много засебних поседа. Био је то Фенгђијан састав (封建), састав опуномоћене владавине, донекле сличан каснијем европском феудалном поретку.

Рано раздобље владавине Џоуа разликовало се од раздобља Шанга по употреби писма, па се њихова култура већ препознаје као „кинеска“. У њиховим градовима постојала је хијерархија племића, краљевских часника и дворана. Издржавале су их заједнице обрађивача бронзе, дрва, камена, керамике и платна. Сељаци који су обрађивали различите краљевске поседе снабдевали су их приходима и житарице. Трговачке активности биле су уобичајене, а употребљавао се ковани новац.

Бронза се употребљавала за израду ритуалних предмета и разне врсте оружја и оруђа, осим оних везаних за обраду земље. У сеоским подручјима ратари су и даље употребљавали камено оруђе и узгајали пиринач, просо, јечам и конопљу, као и свиње, Живина и свилене бубе. Остављање поља на угару (изораног, али не засејаног тла, како би се земља „одморила“) постало је уобичајена пракса. У 6. веку п. н. е. јавља се и прва организована градња канала и наводњавање у пољопривреди.

Електронска цијев

Електронска цијев (електронска цев, електронска лампа, електронка, вакуумска цијев, вакуумска цев) је електронска компонента чији се рад заснива на кретању електрона кроз вакуум под дејством електростатичког поља између електрода.Постоје и електронске цијеви које су пуњене гасом под притиском, или користе електромагнетско поље за управљање током електрона.

Међутим, рад скоро свих електронских цијеви почива на принципу термоелектронског ефекта (изласка електрона из загријаног метала) и њиховом даљем кретању под дјеловањем електричног поља.

Осим термоелектронске емисије, могућа је још фото-емисија (фотоелектрични ефекат код фото-цијеви), емисија поља - (текућа живина катода), и секундарна емисија, код које електрони високе енергије избијају секундарне електроне из метала.Појава електронске цијеви је омогућила развитак електронике, јер је по први пут постало могуће појачавање слабих сигнала. То је затим узроковало развој радија и интерконтиненталних телефонских веза, радара, првих рачунара, телевизора и других електронских направа.У данашње вријеме, електронске цијеви су скоро сасвим потиснуте из раширене употребе увођењем транзистора. Ипак, остала су посебна подручја гдје је замјена ишла теже: екрани телевизора и монитора (катодна цијев), одашиљачке цијеви, магнетрони за микроталасне пећнице и радаре.

Живина сијалица

Живина сијалица је тип сијалица са пражњењем у гасу која користи електрични лук кроз живине паре да произведе светлост. Електрични лук се углавном задржава у малом горионику од кварцног стакла који се поставља у већи балон од боросиликатног стакла. Спољашњи балон може бити прозиран или обложен фосфором. У оба случаја спољашњи балон пружа топлотну изолацију, заштиту од ултраљубичасте светлости коју производи сијалица.

Живине сијалице су енергертски ефикасније од инкандесцентних сијалица и већина флуоресцентних сијалица, са светлосном ефикасношћу која се креће од 35 до 65 lm/w. Друге предности су дуг радни век који иде и до 24.000 сати и јака бела светлост.Количина светла коју сијалица одаје опада са годинама.Због тога се ове сијалице све мање користе за осветљење великих површина, као што су фабрике, складишта и спортски терени, као и за уличну расвету. Прозирне живине сијалице производе белу светлост са зеленкасто-плавим сјајем због живине комбинације линија спектра. Ово људској кожи даје мртвачку боју, па се овакве сијалице обично не продају у обичним продавницама. Живине сијалице са корекцијом боје превазилазе овај проблем облагањем фосфором (YVO4 углавном) са унутрашње стране балона који емитује белу светлост. Ове сијалице дају бољи приказ боје од енергетски ефикаснијих натријумових сијалица високог и ниског притиска.

Живине сијалице раде на унутрашњем притиску од око једне атмосфере и траже специјална подножја, као и електричне баласте. За њихов рад је такође потребан период загревања од 4-7 минута да се достигне пуна светлост. Живине сијалице постају све више застареле и повлаче се из употребе у корист метал-халогених сијалица које су ефикасније и имају вернији приказ боја.

Пензионисање и замена за VTNa,NaVP (Натријумска високог притиска)

Пензионисање VTFE сијалица је почело последњих пар година у Србији јер су до тада натријумске биле скупље,имале су лошији приказ боја од садашњих модела VTNa cијалица и захтевале су додатни посао тј.поновно постављање пригушнице као и додавање стартера што је изискивало додатни трошак и то је један од разлога због којег су VTFE сијалице биле више у употреби.Сада су се појавиле сијалице које мењају живине од 125.250.400 и 700 вати.Оне се директно постављају у лампу која има пригушницу и опрему на којој је пре радила VTFE сијалица.

Колекционарски значај

У скоро свакој колекцији се налази барем једна таква сијалица.Скупљају се углавном због експонатске вредности,а ређе због цене саме сијалце,због жеље за очувањем тих примерака па поједини колекционари их узму са рециклажних центара,добију их на поклон,понекад и купе али и понекад нађу на старим бандерама или фабрикама,школама итд.Саветујем да не узимате без питања или да се пењете на бадере јер можете настрадати од струјног удара или вас могу теретити за крађу.Ако видите тако негде ретку сијалицу боље потражите власника или питајте неког надлежног за одржавање ако је у фабрици да вам је поклони него да вас терете за крађу.

Зомба (дистрикт)

Зомба је један од дистрикта у Јужном региону Малавија. Дистрикт заузима површину од 2.580 километара квадратних. Граничи се са дистриктом Чирадзулу, Блантајер, Муланџе, Фаломбе, Мачинга, Балака и са Мозамбиком на истоку.

Кокошка

Кокошка, кокош или домаћа кокош (лат. Gallus gallus domesticus) је подврста птице која се често гаји као живина. Сматра се да је пореклом из југоисточне Азије, и да је еволуирала од дивљих подврста врсте Gallus gallus. Ова птица је најраспрострањенија на земљи, са тоталном популацијом од преко 19 милијарди по процени из 2011. године. Људи узгајају кокошке првенствено као извор хране, конзумирајући њихово месо и јаја.

Генетске студије указују на вишеструко материнско порекло у југоисточној Азији, источној Азији, и јужној Азији, док клада присутна у Америкама, Европи, Блиском Истоку и Африци води порекло са Индијског потконтинента. Из Индије, доместиковане кокошке су увезене у Лидију у западној Малој Азији, и у Грчку до петог века п. н. е. Кокошке су биле познате у Египту од средине 15. века п. н. е, при чему је „птица која даје живот сваког дана“ пренета у Египат из области између Сирије и Сенара, Вавилонија, судећи по аналима Тутмеса III.

Манастир Суково

Манастир Суково се налази 18 km источно од Пирота код села Сукова, на десној обали реке Јерме. Налази се у подножју брда званог "Царев камен". Припада Епархији нишкој Српске православне цркве и представља непокретно културно добро као споменик културе од великог значаја. То је био пре рата мушки, а сада је женски манастир.

Месо

Месо најчешће означава животињску телесну материју која се користи као храна. При томе се најчешће мисли на скелетне мишиће и околно везивно ткиво, но под месом се могу подразумевати и други делови животињских тела који се користе у исхрани: плућа, срце, јетра, кожа, мозак, хрскавица и бубрези. У случају меса морске фауне, може се радити и о целим телима.

Људи су ловили и убијали животиње ради меса од преисторијских времена. Напредак цивилизације је омогућио доместикацију животиња као што су кокошке, овце, свиње и говеда. То је временом довело до њихове употребе у продукцији меса у индустријским размерама помоћу кланица.

Месо се углавном састоји од воде, протеина, и масти. Оно је јестиво у сировом облику, али се нормално једе након што је било кувано и зачињено или обрађено на различите начине. Необрађено месо ће се покварити или почети да труне у року од неколико сати или дана због инфекције и разградње посредством бактерија и гљивица.

Термин месо се понекад такође користи у рестриктивнијем смислу да значи месо сисарских врста (свиња, говеда, оваца, etc.) узгојених и припремљених за људску конзумацију, чиме се искључује риба, друга морска храна, живина, или друге животиње.

Метал-халогена сијалица

Метал-халогена сијалица је тип сијалица са пражњењем у гасу која користи електрични лук кроз мешавину живиних и метал-халогених (једињења метала са халогеним елементима бромом и јодом) пара. Метал-халогене сијалице су развијене током 1960-их. По принципу рада сличне су живиним сијалицама, али садрже додатна метал-халогена једињења у горионику, који побољшавају ефикасност и приказ боја.

Сијалица се састоји од горионика направљеног од кварцног стакла или керамике у којој су затворене паре и електрични лук, који је обухваћен већим стакленим балоном који је обложен слојем да филтрира ултраљубичасту светлост коју производи сијалица. Метал-халогене сијалице раде на притиску од 4 до 20 атмосфера од живиних пара уз додатни мали притисак паре од метал-халогена. Јони метала производе највећи удео светлости сијалице. Ове сијалице захтевају период загревања од неколико минута да би достигле пуну светлост, као и упаљаче и електричне пригушнице.

Метал-халогене сијалице имају светлосну ефикасност од 75-115 lm/W, што је отприлике два пута боље од живиних сијалица и око 3 до 5 пута боље од обичних инкандесцентних сијалица. Радни век сијалице је од 6.000 до 15.000 сати што представља ману јер живина има 24000 сати радни век.Метал халогена и живина сијалица не дају константну јачину светла тј. са годинама туба црни и смањује се количина светла.Дају јаку белу светлост. Метал-халогене сијалице се користе за осветљење отворених трговачких, индустријских и јавних површина, као што су паркинзи, спортски терени, фабрике и продавнице због доброг приказа боја као и јачине светла.Слабије се користе на улицама јер дају бљештаву белу светлост, али и због слабе видљивости у магли.

Метал Халогене сијалице ретко се користе за замену VTFE и NaVP због цене али и због застарелости у односу на ЛЕД.Метал-халогене сијалице имају ману као и VTFE сијалице а то је да ампула у којој су гас и остали елементи са годинама од рада поцрни при чему се смањује количина светла.Пошто се технологија развија мењају се у корист ЛЕД сијалица,јер су метал-халогене сијалице токсичне ако се не рециклирају,тј.могу бити опасне по околину.Мењају се за ЛЕД јер ЛЕД се мање греје,мање електричне енергије троши,дуже траје и сија пуном снагом.

Микроскоп

Микроскоп (грчки: micros = мали и scopos = посматрач), справа којом се посматрају невидљиви или слабо видљиви блиски објекти. Помоћу електромагнетних зрачења различитих таласних дужина, користећи физичка својства дата у њиховој структури, законитостима лома и отклона, увећава слике посматраних објеката и раздваја блиске тачке на њима. У зависности од врсте електромагнетских зрачења (величини таласних дужина) које користи, разликују се: светлосни (оптички), ултравиолетни , рендгенски, корпускуларни (електронски)... Микроскопом можемо видети слику предмета под много већим углом од оног којим бисмо га видели „голим“ оком у нормалној видној даљини. Наука која истражује помоћу ових инструмената назива се микроскопија. Временом је из речи микроскоп изведен појам: „микроскопски“, који поред уобичајеног, невидљив простом оку, има и пренесено значење, веома мали, слабо видљив, занемарљив, мало битан, небитан..., .

Милан Живадиновић

Милан Живадиновић (рођен 15. децембра 1944. у Београду) је српски фудбалски тренер и бивши југословенски фудбалер.

Мисирка

Мисирка, моркача или бисерка (лат. Numida meleagris) је најпознатија међу моркама, птицама породице Numididae и једини је члан рода Нумида. Њено природно станиште је Африка, углавном јужно од Сахаре, а насељена је и одомаћена у западној Индији, Бразилу, Аустралији, и на Карибима. Нашироко се гаји као домаћа животиња, а унесена је у Европу још у антици.

Општина Лапово

Општина Лапово је општина у Шумадијском округу. Састоји се из два насеља, Лапово (варошица) и Лапово (село). Према попису из 2011. године у општини живи 7.837 људи.

Племенити гас

Елементи ове групе називају се још и племенитим гасовима, док су се раније називали инертним гасовима јер се веровало да су нулто валентни и да не граде једињења. Отуда потиче назив саме групе. Сада се у хемијској литератури ова група све чешће назива VIIIa групом. У ову групу елемената спадају: хелијум (He), неон (Ne), аргон (Ar), криптон (Kr), ксенон (Xe) и радон (Rn). Радон је радиоактиван са полувременом распадања од 3,8 дана. Производ је радиоактивног распадања (дезинтеграције) радијума. Ови елементи су почели да се примењују тек 1910. када је откривено да електрична струја при проласку кроз ове елементе даје обојену светлост. До 1910. године племенити гасови су имали само теоретски значај. Заједничка ознака за електронску конфигурацију ове групе је ns2 np6 (са изузетком хелијума чија је конфигурација ns2 )са попуњеним валентним орбиталама.

Ражањ за печење

Ражањ за печење је дрвена или метална шипка за печење меса.

Шипка се намешта на два носача у облику слова Y тако да може да се окреће око своје осовине, као што се то може видети на сликама. Пре тога се између ова два носача ложи ватра док се не добије жар у већој количини. Онда се на ражањ набоде месо и постави на носаче. Месо се по потреби усоли и прелије разним зачиним. Затим се ражањ са месом равномерно окреће изнад ватре док се месо не испече. Током печења се месо повремено прелива водом и разним зачинима.

Ражањ се окреће ручно или се за то користи снага водене бујице (река или поток) слично воденици. У новије време се ражањ окреће помоћу електромотора. На ражањ се најчешће ставља цела (после клања и обраде) животиња: во, ован, јагње, јарац, јаре, свиња, прасе, живина ... На ражњу се може пећи и разна дивљач.

Печењем на ражњу се добија веома укусно месо печење са ражња и то је специјалитет у нашим крајевима и може бити постављен поред ресторана, кафане или поред великог шатора (шатре) на вашарима.

У новије време се производе и специјални електрични штедњаци (шпорети) у чијим је рернама (пећницама) инсталиран механизам за печење мање количине меса на ражњу (најчешће за живинско месо).

Сијалица

Сијалица се може односити на:

Сијалица обична

Сијалица-компактна флуоресцентна

Халогена сијалица

Сијалица живина

Сијалица стогодишња

Сијалица натријумова

Сијалица метал-халогена

Тукључани

Тукључани су насељено мјесто у општини Козарска Дубица, Република Српска, БиХ. Према попису становништва из 1991. у насељу је живјело 185 становника. А према последњем попису из 2013. живи 92 становника.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.