Женска рукометна репрезентација Србије

Женска рукометна репрезентација Србије у организацији Рукометног савеза Србије представља Србију у рукомету на свим значајнијим светским и континенталним такмичењима одржаним после 2006. године.

ИХФ и ЕХФ сматра рукометну репрезентацију Србије носиоицем континуитета свих репрезентација. Играло се под разним именима:

Југословенски олимпијски комитет је прогласио рукометну репрезентацију за најбољу женску екипу 2001, а Олимпијски комитет Србије за најбољу женску екипу 2013. године.

Србија Србија
Rssrbije
Савез Рукометни савез Србије
Конфедерација ЕХФ
Селектор Србија Љубомир Обрадовић
Основни дрес
Резервни дрес
Прва међународна утакмица
Највећа победа
Највећи пораз
Светско првенство
Учешћа 4 (Први пут 2001.)
Најбољи резултат 2. место, 2013.
Европско првенство
Учешћа 7 (Први пут 2000.)
Најбољи резултат 4. место, 2012.
Освојене медаље
Женски рукомет
Светско првенство
Бронзана медаља — треће место Италија 2001.
Сребрна медаља — друго место Србија 2013.
Медитеранске игре
Сребрна медаља — друго место Алемерија 2005.
Златна медаља — прво место Мерсин 2013.

Историја

Због увођења санкција Уједињених нација,које су обухватиле и спорт,репрезентацији СР Југославије забрањено је изборено учешће на Летњим олимпијским играма у Барселони 1992. као и на Светском првенству 1993. првом Европском првенству 1994. и Светском првенству 1995..

Почетак новије историје почиње током 1995. године када је репрезентацији дозвољено учешће од стране ЕХФ у квалификацијама за ЕП 1996. То је био и дуго очекиван повратак на међународну сцену и нови почетак. Нажалост,неуспешан.Предвођене селектором Вуком Рогановићем и капитеном Светланом Китић, репрезентација није успела да избори пласман на ЕП 1996.

То је био увод у турбулентни период,обележен неуспесима због којих су пропуштена велика такмичења,који је окончан успехом у квалификацијама и пласманом на Европско првенство 2000.

Већ следеће године са селектором Милорадом Милатовићем, репрезентација је изборила пласман на СП 2001. и постигла сјајан и дуго очекиван успех.После одличних игара који су вратили стари сјај нашем рукомету,осваја бронзану медаљу са одличним тимом предвођен Бојаном Петровић и Љиљаном Кнежевић.

Први званичан наступ као Србија је било Европско првенство 2006 у Шведској. На првенству се није прославила. После лоших резултата освојиле у 14 место од 16 репрезентација.

На Светско првенство 2007 у Француској и Олимпијске игре 2008. у Пекингу није се квалификовала.

Следи период редовних пласмана на европска првенства, али и наставак лоших резултата. На Европским првенствима 2008. и 2010.,репрезентација није успела да освоји ниједан бод.

После серије слабих резултата,промене селектора који су довели до самог дна српски женски рукомет, као и због чињенице да су најбоље српске рукометашице изабрале туђе репрезентације тек крајем 2011. године избором Саше Бошковића за селектора, Србија полако али сигурно креће пут опоравка. То је резултовало 4. местом на Европском првенству 2012., златом на Медитеранским играма 2013. године као и сребром на Светском првенству 2013. Свакако је опоравку српског рукомета допринео и РСС који је смогао снаге да добије организацију два велика такмичења Европско првенство 2012. и Светско првенство 2013.

Учешће на међународним такмичењима

Олимпијске игре

Олимпијске игре Фаза / Позиција ИГ П Н И ГД ГП ГР
За раније наступе погледајте чланак Женска рукометна репрезентација Југославије
Савезна Република Југославија СР Југославија (1992–2000)
Шпанија Барселона 1992. Суспендована
Сједињене Америчке Државе Атланта 1996. Није се квалификовала
Аустралија Сиднеј 2000.
Србија и Црна Гора Србија и Црна Гора (2004)
Грчка Атина 2004. Није се квалификовала
Србија Србија (2008–)
Кина Пекинг 2008. Није се квалификовала
Уједињено Краљевство Лондон 2012.
Бразил Рио Де Жанеиро 2016.
Укупно 0/7 0 0 0 0 0 0 0

Светска првенства

Светско првенство Фаза / Позиција ИГ П Н И ГД ГП ГР
За раније наступе погледајте чланак Женска рукометна репрезентација Југославије
Савезна Република Југославија СР Југославија (1993–2001)
Норвешка Норвешка 1993. Суспендована
Аустрија/Мађарска Аустрија/Мађарска 1995.
Немачка Немачка 1997. Није се квалификовала
Данска/Норвешка Данска/Норвешка 1999.
Италија Италија 2001. Меч за 3. место 3. 9 6 1 2 313 236 +77
Србија и Црна Гора Србија и Црна Гора (2003-2005)
Хрватска Хрватска 2003. Други круг 9. 8 5 0 3 258 241 +17
Русија Русија 2005. Није се квалификовала
Србија Србија (2007–)
Француска Француска 2007. Није се квалификовала
Кина Кина 2009.
Бразил Бразил 2011.
Србија Србија 2013. Финале 2. 9 7 0 2 240 197 +43
Данска Данска 2015. 1/8 финала 15. 6 2 1 3 164 168 -4
Немачка Немачка 2017. 1/8 финала 9. 6 2 2 1 188 152 +36
Укупно 5/13 38 23 5 11 1163 994 +169

Европска првенства

Европско првенство Фаза / Позиција ИГ П Н И ГД ГП ГР
Савезна Република Југославија СР Југославија (1994–2002)
Немачка Немачка 1994. Суспендована
Данска Данска 1996. Није се квалификовала
Холандија Холандија 1998.
Румунија Румунија 2000. Меч за 7. место 7. 6 3 1 2 178 176 +2
Данска Данска 2002. Меч за 5. место 6. 7 4 0 3 223 200 +23
Србија и Црна Гора Србија и Црна Гора (2004)
Мађарска Мађарска 2004. Други круг 12. 6 1 0 5 165 200 -35
Србија Србија (2006–)
Шведска Шведска 2006. Први круг 14. 3 0 0 3 77 92 -15
Северна Македонија Македонија 2008. Први круг 13. 3 0 0 3 87 93 -6
Данска/Норвешка Данска/Норвешка 2010. Први круг 14. 3 0 0 3 71 91 -20
Србија Србија 2012. Меч за 3. место 4. 8 4 1 3 213 209 +4
Мађарска/Хрватска Мађарска/Хрватска 2014. Први круг 15. 3 0 0 3 56 72 -16
Шведска Шведска 2016. Други круг 9. 6 2 1 3 158 176 -18
Укупно 8/11 45 14 3 28 1228 1309 -81

Састав репрезентације Србије

Састав за Светско првенство 2017.[1]

Бр. Име Позиција Дат. рођ. Клуб Утак./Гол.
1 Катарина Томашевић голман 6. фебруар 1984. Мађарска Дунајварош 73/0
2 Драгица Таталовић голман 26. новембар 1984. Румунија Магура Циснаде 27/1
3 Марија Чолић голман 12. април 1990. Француска Ница 11/0
4 Сања Радосављевић лево крило 15. јануар 1994. Мађарска Вац 36/46
5 Дијана Радојевић лево крило 2. април 1990. Турска Анкара Јенимахале 10/12
6 Слађана Поп-Лазић пивот 29. јул 1988. Француска Брест Бретањ 69/120
7 Драгана Цвијић пивот 15. март 1990. Северна Македонија Вардар 70/191
8 Катарина Крпеж десно крило 9. мај 1988. Мађарска Ерд 118/290
9 Жељка Николић десно крило 12. јул 1991. Румунија Мунисипал Крајова 13/6
10 Јована Стоиљковић леви бек 30. септембар 1988. Француска Брест Бретањ 69/133
11 Марија Обрадовић леви бек 6. август 1992. Немачка Тус Мецинген 7/6
12 Сања Дамњановић леви бек 25. мај 1987. Мађарска Шиофок 109/438
13 Андреа Лекић средњи бек 6. септембар 1987. Северна Македонија Вардар 96/481
14 Тамара Радојевић средњи бек 6. септембар 1992. Мађарска Кишвардаи 27/37
15 Јелена Лавко десни бек 6. јул 1991. Мађарска Алба Фехервар 77/143
16 Марина Дмитровић десни бек 23. март 1985. Мађарска Кишвардаи 97/148
17 Дијана Штевин десни бек 14. август 1991. Француска Селес сур Бел 64/118
18 Сандра Куриџа десни бек 20. октобар 1989. Француска ХБЦСА 3/4

Селектор: Љубомир Обрадовић Србија

Селектори репрезентације од 1995.

Види још

Референце

  1. ^ [1]
  2. ^ Политика;:Селектор на „неодређено време од годину дана” (Сви селектори рукометашица од 1996. године

Спољашње везе

Вече са Иваном Ивановићем

Вече са Иваном Ивановићем српска је телевизијска емисија чији је творац и водитељ Иван Ивановић. Емитована је од 14. маја 2010. до 21. децембра 2018. године на Првој српској телевизији, а од 5. априла 2019. године на телевизији Нова С. У почетку се приказивала петком од 22.30 сати, затим од 21.15 сати, па потом у 22.00 часа, а након тога у 21.00 час, а потом поново у 22.00 часа.

Дочек испред скупштине у Београду

Дочек испред скупштине у Београду је устаљен обичај који је прерастао у синоним за успех Србије у спорту. Након распада СФР Југославије (1991.) спортисти СР Југославије су у последњој деценији 20. века били често трофејни у екипним спортовима (кошарци, одбојци, ватерполу). Након великих успеха грађани спремају велик дочек најчешће у парку испред скупштине Београда тј. Старог двора, а понекад и испред Народне скупштине Србије, док спортисти излазе на балкон. Програм често прате и музичке групе. Традиција је настављена и у наредној деценији када је поред спортсих успеха позрадвљен и тријумф на културној сцени - победа Србије на Песми Евровизије. Са успоном српских тенисера по први пут су дочекани и тенисери, овај пут не као представници екипног спорта него као појединци: Новак Ђоковић, Ана Ивановић, Јелена Јанковић. Након освајања Дејвис купа 2010. дочекани су и тенсери Србије као екипа.

Група људи често прави дочек и на самом аеродрому, по доласку спортиста. Такође се организује и у осталим градовима широм Србије, за оне спортисте који су из тог града.

Широм света је популаран сличан начин прославе и најчешће се посвећују репрезентативним и клупским успесима у фудбалу, као и освојеним одличјима на Олимпијским играма.

Женска рукометна репрезентација Југославије

Женска рукометна репрезентација Југославије је женски рукометни тим који је представљао СФР Југославију на међународним такмичењима и био је под контролом Рукометног савеза Југославије. Највећи успеси су златна медаља на Олимпијским играма 1984., као и златна медаља на Светском првенству 1973.

Рукомет у Србији

Рукомет у Србији се појављује још између два светска рата најпре у облику хазене, спорта који је сличан рукомету, а представља једну од његових претеча. После хазене бива актуелан велики рукомет (игра се на фудбалском терену) који код нас престаје да се игра 1958. године. Ту долазимо до ткз. малог рукомета, односно данашњег модерног рукомета. Новембра, године 1948, креће да се игра прво првенство Београда у рукомету. Рукометни савез Југославије се формира 1949. године. Године 1953. почиње да се игра првенства Југославије у малом рукомету у мушкој и у женској конкуренцији. Године 1955. почиње и да се игра Куп такмичење у Југославији.

Рукометна репрезентација Србије

Рукометна репрезентација Србије представља Србију у међународним такмичењима у рукомету. Налази се под контролом рукометног савеза Србије.

ИХФ и ЕХФ третирају репрезентацију Србије као наследницу репрезентација СФР Југославије (1943–1992, до 29. новембра 1945. као ДФ Југославија, 29. новембар 1945–1963. као ФНР Југославија), СР Југославије (1992–2003) и Србије и Црне Горе (2003–2006) те је Србија наследила све резултате и медаље од претходних република, У периоду од 1980. до 1990. године, репрезентација је под именом Југославија остварила најбоље резултате. 1980. године освојено је друго злато на рукометном Олимпијском турниру, а 1986. године освојена је титула Светског првака.

Као домаћин Европског првенства 2012. године Србија је дошла до финала где је поражена од Данске. Полуфинални сусрет Србије и Хрватске на овом првенству оборио је рекорд по гледаности.

Играло се под разним именима:

1945–1963 ФНР Југославија

1963–1992 СФР Југославија

1992–2003 СР Југославија

2003–2006 Србија и Црна Гора

2006– СрбијаЈугословенски олимпијски комитет је прогласио рукометну репрезентацију за најбољу мушку екипу 1999. године.

Састави од 1980. до 1988.
Састави од 1957. до 1990.
Састави од 2001.
Састави
Међународни рукомет
Азија: АХФ
Африка: КАХФ
Америка: ПАТХФ
Океанија: ОХФ
Европа: ЕХФ
Женске рукометне репрезентације Европе (ЕХФ)
Репрезентације
Лигашки систем
Куп и суперкуп
Спортисткиња године
Спортиста године
Млади спортиста године
Женска екипа године
Мушка екипа године
Тренер године
Спортске репрезентације Србије
Мушкарци
Жене

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.