Женска одбојкашка репрезентација Србије

Женска одбојкашка репрезентација Србије представља национални тим Србије у одбојци.

ФИВБ сматра репрезентацију Србије носиоцем континуитета свих репрезентација. Играло се под разним именима:

Од стране Олимпијског комитета Србије проглашавана је за најбољу женску екипу године у периоду од 2006. до 2011. године.

Србија се према важећој ранг листи ФИВБ налази на првом месту.[1]

Србија
OdbojkaskiSavezSrbije
СавезОдбојкашки савез Србије
КонфедерацијаЦЕВ (Европа)
СелекторСрбија Зоран Терзић
КапитенБранкица Михајловић
ФИВБ шифраSRB
Олимпијске игре
Учешћа3 (Први пут 2008)
Најбољи резултатSilver medal olympic.svg 2. место : 2016.
Светско првенство
Учешћа4 (Први пут 2006)
Најбољи резултатGold medal world centered-2.svg Првак (1): 2018.
Европско првенство
Учешћа6 (Први пут 2003)
Најбољи резултатGold medal europe.svg Првак (3): 2011, 2017, 2019.
Светски куп
Учешћа3 (Први пут 2007)
Најбољи резултатSilver medal world centered-2.svg 2. место (1): 2015.

Резултати на међународним такмичењима

Олимпијске игре

Serbia national volleyball team at the 2012 Summer Olympics (7913882066)
Одбојкашице Србије на Олимпијским играма 2012.
Година Коло Позиција Од. П И ОС ИС
Шпанија 1992 Није се квалификовала
Сједињене Америчке Државе 1996
Аустралија 2000
Грчка 2004
Кина 2008 Четвртфинале 5. 6 2 4 6 13
Уједињено Краљевство 2012 Групна фаза 11. 5 0 5 2 15
Бразил 2016 Финале 2 8 5 3 19 11
Јапан 2020 Следи
Укупно 3/7 19 7 12 27 39

Светско првенство

Serbian women's volleyball team cheering with flag, 2006
Одбојкашице Србије на светском првенству 2006.
Година Коло Позиција Од. П И ОС ИС
Бразил 1994 Дисквалификована
Јапан 1998 Није се квалификовала
Немачка 2002
Јапан 2006 Полуфинале 3 11 9 2 30 12
Јапан 2010 Друго коло 8. 11 6 5 20 18
Италија 2014 Друго коло 7. 9 6 3 19 13
Јапан 2018[2] Финале 1 13 11 2 34 10
Укупно 4/7 44 32 12 103 53

Европско првенство

Serbia women's national volleyball team at the European Championships 2015
Одбојкашице Србије на Европском првенству 2015.
Година Коло Позиција Од. П И ОС ИС
Чешка 1993 Дисквалификована
Холандија 1995 Није учествовала
Чешка 1997 Није се квалификовала
Италија 1999 Није учествовала
Бугарска 2001
Турска 2003 Групна фаза 9. 5 1 4 5 12
Хрватска 2005 Групна фаза 7. 7 3 4 12 15
БелгијаЛуксембург 2007 Финале 2 8 5 3 17 14
Пољска 2009 Плеј-оф 7. 6 3 3 12 9
ИталијаСрбија 2011[3] Финале 1 7 6 1 19 8
НемачкаШвајцарска 2013 Полуфинале 4. 6 3 3 13 10
ХоландијаБелгија 2015 Полуфинале 3 6 5 1 16 4
АзербејџанГрузија 2017[4] Финале 1 6 6 0 18 2
МађарскаПољскаСловачкаТурска 2019[5] Финале 1 9 9 0 24 6
Србија 2021 Следи
Укупно 9/14 60 41 19 136 80

Светски Гран при

Team Serbia - 2011 FIVB Women's Volleyball World Grand Prix
Тим Србије на Гран прију 2011 где је заузела 3. место
2017 Serbian Volleyball team winning GP
Тим Србије на Гранд прију 2017 — 1. место
Година Позиција Од. П И ОС ИС
1993—2010 Није се квалификовала
Макао 2011 3. 14 10 4 35 17
Кина 2012 11. 9 3 6 15 19
Јапан 2013 3. 14 10 4 35 17
Јапан 2014 7. 9 4 5 18 18
Сједињене Америчке Државе 2015 8. 9 3 6 17 19
Тајланд 2016 7. 9 5 4 18 20
Кина 2017 3. 13 10 3 33 15
Укупно 7/25 77 45 32 171 125

Светски куп

Година Позиција Од. П И ОС ИС
Јапан 1995 Није се квалификовала
Јапан 1999
Јапан 2003
Јапан 2007 5. 11 7 4 26 15
Јапан 2011 7. 11 5 6 22 19
Јапан 2015 2. 11 10 1 31 11
Јапан 2019 Следи
Укупно 3/6 33 22 11 79 45

Европске игре

Година Позиција Од. П И ОС ИС
Азербејџан 2015 3 8 6 2 22 11
Укупно 1/1 8 6 2 22 11

Европска лига

Година Позиција Од. П И ОС ИС
Турска 2009 1 14 12 2 39 15
Турска 2010 1 14 13 1 40 7
Турска 2011 1 14 14 0 42 4
Чешка 2012 3 14 13 1 40 10
Бугарска 2013 5. 12 6 6 22 23
Европска унија 2014 Није учествовала
Европска унија 2015
Европска унија 2016
Европска унија 2017
Мађарска 2018
Укупно 5/10 68 58 10 183 59

Лига нација

Година Позиција Од. П И ОС ИС
Кина 2018 5. 17 12 5 43 21
Кина 2019 13. 15 5 10 20 33
Кина 2020 Следи
Укупно 2/2 32 17 15 63 54

Медитеранске игре

Година Позиција
1975—1991 као Застава Југославије Југославија
Француска Лангдок-Русијон 1993 Није учествовала због санкција
Италија Бари 1997 4. место
Тунис Тунис 2001 6. место
2005—2018 Није учествовала

Тренутни састав

Састав за Гран при 2017. [6]

# Позиција Име и презиме Датум рођења Клуб
1 примач Бјанка Буша 25. 7. 1994. Италија Промбал Флеро
3 коректор Сања Малагурски 8. 6. 1990. Италија Промбал Флеро
4 техничар Бојана Живковић 29. 3. 1988. Швајцарска Волеро Цирих
5 средњи блокер Мина Поповић 16. 9. 1994. Италија Волеј Бергамо
6 примач Тијана Малешевић 18. 3. 1991. Бразил Солис Нестле Осаско
7 техничар Ана Антонијевић 26. 8. 1987. Румунија Алба Блаж
8 техничар Даница Раденковић 9. 10. 1992. Азербејџан Азераил Баку
9 примач Бранкица Михајловић 13. 4. 1991. Кина Тоанјин Бриџстон
11 средњи блокер Стефана Вељковић 9. 1. 1990. Пољска Хемик Полице
12 либеро Теодора Пушић 12. 3. 1993. Србија Визура
13 коректор Ана Бјелица 3. 4. 1992. Бразил Солис Нестле Осаско
14 средњи блокер Нађа Нинковић 1. 11. 1991. Румунија Алба Блаж
15 средњи блокер Јована Стевановић 30. 6. 1992. Италија Поми Касалмађиоре
16 средњи блокер Милена Рашић 25. 10. 1990. Турска Вакифбанк Истанбул
18 коректор Тијана Бошковић 8. 3. 1997. Турска Езачибаши
19 примач Бојана Миленковић 6. 3. 1997. Србија Црвена звезда
20 либеро Јелена Благојевић 1. 12. 1988. Пољска Хемик Полице
21 примач Ана Лазаревић 4. 7. 1991. Грчка Олимпијакос

Селектор: Србија Зоран Терзић

Истакнуте бивше играчице

Види још

Извори

  1. ^ „FIVB Senior World Ranking - Women”. fivb.org. Приступљено 21. 11. 2018.
  2. ^ Цветковић, Иван (20. 10. 2018). „Одбојкашице Србије најбоље на планети”. Politika Online. Приступљено 12. 9. 2019.
  3. ^ „Српске одбојкашице најбоље у Европи!”. Politika Online. 2. 10. 2011. Приступљено 12. 9. 2019.
  4. ^ „Odbojkašice Srbije šampionke Evrope”. www.rts.rs. 1. 10. 2017. Приступљено 12. 9. 2019.
  5. ^ „Одбојкашице Србије поново шампионке Европе”. Politika Online. 8. 9. 2019. Приступљено 12. 9. 2019.
  6. ^ ФИВБ Гран При - Србија

Спољашње везе

2011

2011. је била проста година.

2017

2017. је била проста година, која је почела у недељу. 2017. је седамнаеста година 3. миленијума, седамнаеста година 21. века и осма година 2010-их.

2018

2018. је била проста година, која је почела у понедељак. 2018. је осамнаеста година 3. миленијума, осамнаеста година 21. века и девета година 2010-их.

Дочек испред скупштине у Београду

Дочек испред скупштине у Београду је устаљен обичај који је прерастао у синоним за успех Србије у спорту. Након распада СФР Југославије (1991.) спортисти СР Југославије су у последњој деценији 20. века били често трофејни у екипним спортовима (кошарци, одбојци, ватерполу). Након великих успеха грађани спремају велик дочек најчешће у парку испред скупштине Београда тј. Старог двора, а понекад и испред Народне скупштине Србије, док спортисти излазе на балкон. Програм често прате и музичке групе. Традиција је настављена и у наредној деценији када је поред спортсих успеха позрадвљен и тријумф на културној сцени - победа Србије на Песми Евровизије. Са успоном српских тенисера по први пут су дочекани и тенисери, овај пут не као представници екипног спорта него као појединци: Новак Ђоковић, Ана Ивановић, Јелена Јанковић. Након освајања Дејвис купа 2010. дочекани су и тенсери Србије као екипа.

Група људи често прави дочек и на самом аеродрому, по доласку спортиста. Такође се организује и у осталим градовима широм Србије, за оне спортисте који су из тог града.

Широм света је популаран сличан начин прославе и најчешће се посвећују репрезентативним и клупским успесима у фудбалу, као и освојеним одличјима на Олимпијским играма.

Женска одбојкашка репрезентација Југославије

Женска одбојкашка репрезентација Југославије је представљала СФР Југославију на међународним одбојкашким такмичењима.

Највећи успех репрезентације је бронзана медаља на Европском првенству 1951. што је била и прва међународна медаља за југословенску одбојку. Репрезентација је још девет пута учествовала на Европским првенствима, једном на Светским првенствима док на Олимпијске игре није успела да се квалификује. На Медитеранским играма освојене су три медаље, по једна златна, сребрна и бронзана на исто толико учешћа.

Маја Алексић

Маја Алексић (Ужице, 6. јун 1997) српска је одбојкашица. Игра на позицији блокера. Наступа за Визуру.

Учествовала је на Светском првенству 2018. године у Јапану. Освојила је златну медаљу на Светском првенству 2018. године у Јапану, прву у историји српске одбојке.

Одбојкашка репрезентација Србије

Одбојкашка репрезентација Србије представља национални тим Србије у одбојци.

ФИВБ сматра репрезентацију Србије носиоицем континуитета свих репрезентација. Играло се под разним именима:

1945—1963 ФНР Југославија

1963—1992 СФР Југославија

1992—2003 СР Југославија

2003—2006 Србија и Црна Гора

2006— СрбијаЈугословенски олимпијски комитет је прогласио одбојкашку репрезентацију за најбољу мушку екипу 2000. године, када је постала олимпијски победник у Сиднеју. Олимпијски комитет Србије им је доделио исту награду 2010. и 2013. године.

Србија

Србија, званично Република Србија, суверена је држава која се налази на раскрсници путева средње и југоисточне Европе у јужном делу Панонске низије и центру Балканског полуострва. Већим делом захвата Балканско полуострво, а мањим Панонску низију. Србија се на северу граничи са Мађарском, на североистоку са Румунијом, на истоку са Бугарском, на југу са Северном Македонијом, на југозападу са Албанијом и Црном Гором, а на западу са Хрватском и Босном и Херцеговином (ентитетом Република Српска). Србија без Косова и Метохије броји око 7 милиона становника, док са Косметом броји око 8,8 милиона становника. Главни град је Београд, који спада међу најстарије и највеће градове у југоисточној Европи. Са 1.659.440 становника у широј околини, по попису из 2011. године, он је административно и економско средиште државе. Званични језик је српски, а званична валута је српски динар.

После словенских миграција на Балкану (6. век), Срби су у раном средњем веку основали неколико држава. Српско краљевство добило је признање од стране Рима и Византијског царства 1217. године, достигавши свој врхунац 1346. године као релативно кратковечно Српско царство.

До средине 16. века, читава модерна Србија била је у склопу Османског царства, све док га није прекинула Хабзбуршка монархија, која је почела да се шири према Централној Србији од краја 17. века, а одржавала је упориште у модерној Војводини. Почетком 19. века, Српска револуција успоставила је националну државу као прву уставну монархију у региону, која је касније проширила своју територију.Србија је, након катастрофалних губитака у Првом светском рату и уједињења са бившом Хабсбуршком круницом Војводине (и другим територијама), постала суоснивач и саставни део заједничке државе са већином Јужних Словена првобитно у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, (касније преименованој у Краљевину Југославију), затим у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији, Савезној Републици Југославији и Државној заједници Србији и Црној Гори. Године 2006, после одржаног референдума у Републици Црној Гори, народи су се мирно разишли и Државна заједница је престала да постоји, а Република Србија је, на основу Уставне повеље, наставила државно-правни континуитет са Србијом и Црном Гором.

У саставу Републике Србије су и две аутономне покрајине: Војводина и Косово и Метохија. Од НАТО бомбардовања СРЈ, покрајина Косово и Метохија се налази под протекторатом Уједињених нација. Институције привремене самоуправе на Косову и Метохији, на којем Албанци чине етничку већину, 17. фебруара 2008. године једнострано и противправно (противно уставу Републике Србије од 2006. године и Резолуцији Савета Безбедности ОУН 1244, али и међународном праву) прогласиле су независност, коју Република Србија, многе друге државе и Организација Уједињених нација не признају.

Република Србија је члан Уједињених нација, Савета Европе, Организације за европску безбедност и сарадњу, Партнерства за мир, Организације за црноморску економску сарадњу, Централноевропског уговора о слободној трговини, а приступа Светској трговинској организацији. Од 2014. године земља преговара о приступању у Европској унији са перспективом придруживања Европској унији до 2025. године и једина је земља у садашњем програму проширења која је од Слободне Куће названа „слободном”.Србија се од 2007. године формално придржава политике војне неутралности. Економија је са вишим средњим приходом, са доминантним услужним сектором, праћеним индустријским сектором и пољопривредом. Земља је високо рангирана на индексу хуманог развоја (67), индексу друштвеног напретка (47), као и индексу глобалног мира (54).

Србија на Европским играма 2015.

Србија је учествовала на 1. Европским играма 2015. одржаним од 12. до 28. јуна у главном граду Азербејџана Бакуу.

Право наступа изборило је на основу европских и светских листа или на основу успеха на квалификационим такмичењима 132 учесника, 74 у 17 индивидуалних спортова и 58 у 5 екипа три екипна спорта.

На свечаном отварању Игара заставу Србије носила је олимпијска победница у теквонду Милица Мандић, а на затварању Игара кошаркаш Душан Домовић Булут.

Србија на Летњим олимпијским играма 2008.

Србија је на Олимпијским играма у Пекингу 2008. учествовала други пут као самостална земља. Први наступ Србије је био на првом званичном учествовању на Олимпијским играма у Стокхолму 1912.

Србија је на Олимпијским играма у Пекингу 2008. учествовала са 92 такмичара у 11 спортова, 8 појединачних и 3 екипна.

Шеф мисије Србије била је Снежана Лакићевић-Стојачић.

Заставу Србије на свечаном отварању Олимпијских игара 2008. носила је Јасна Шекарић.

Србија на Летњим олимпијским играма 2016.

Србија је учествовала на Летњим олимпијским играма 2016. које су одржане у Рио де Жанеиру (Бразил) од 5. до 21. августа 2016. године. Било је то њено 4. учешће као самосталне земље на ЛОИ.

Србију је у Рију представљало укупно 103 такмичара у 14 спортова, односно 58 мушкараца и 45 жена. Националну заставу на свечаној церемонији отварања Игара носила је стрелкиња Ивана Анђушић Максимовић, а на затварању Игара освајачица сребрне медаље у теквонду Тијана Богдановић. Укупно је освојено 8 медаља у 7 спортова, а 54 такмичара (52% послатих) је допринело освајању медаља.

Србија на олимпијским играма

Србија је до сада самостално учествовала четири пута на Летњим и два пута на Зимским олимпијским играма. Први наступ Краљевине Србије био је на Олимпијским играма у Стокхолму 1912, а спортисти са данашње територије Војводине такмичили су се на играма још од 1896. као део олимпијског тима Мађарске. На првим играма у Атини Момчило Тапавица из Надаља освојио бронзану медаљу у тенису и постао први Србин учесник и освајач олимпијске медаље. Овим играма присуствовао је и краљ Александар Обреновић на позив грчког краља Ђорђа. Након Првог светског рата српски спортисти учествовали су као део неколико југословенских земаља, да би после 96 година Србија поново учествовала под својим именом именом и заставом на Олимпијским играма у Пекингу 2008. Године 2010. остварен је дебитантски наступ на Зимским олимпијским играма.

Стоту олимпијску медаљу за Србију освојила је на Олимпијским играма у Лондону 2012. године Ивана Максимовић у стрељаштву.

Састави
Састав 1978.
Састави од 2006.
Састави од 1951. до 1991.
Састави од 2003.
Састави
Састави
Састави
Састави
Репрезентације
Лигашки систем
Куп
Спортисткиња године
Спортиста године
Млади спортиста године
Женска екипа године
Мушка екипа године
Тренер године
Спортске репрезентације Србије
Мушкарци
Жене

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.