Женска кошаркашка репрезентација Србије

Женска кошаркашка репрезентација Србије представља Републику Србију на међународним кошаркашким такмичењима.

ФИБА сматра репрезентацију Србије директним наследником репрезентације Србије и Црне Горе и репрезентације Савезне Републике Југославије, али не и СФРЈ.[3]

Србија
Basketball Federation of Serbia logo
ФИБА рангирање29ти [1]
Приступила Фиби1936.
ФИБА зонаФИБА Европа
Национални савезКошаркашки савез Србије
ТренерМарина Маљковић [2]
Олимпијске игре
Учешће1
МедаљеBronze medal.svg Бронза (1): 2016.
Светско првенство
Учешће2
МедаљеНема
Европско првенство
Учешће12
МедаљеGold medal europe.svg Злато (1): 2015.
Bronze medal europe.svg Бронза (1): 2019.
Дресови
Kit body.png
Домаћи jersey
Kit shorts.png
Team colours
Домаћи
Kit body.png
Гостујући jersey
Kit shorts.png
Team colours
Гостујући

Тренутни састав

2014FIBAWomenWC Serbia01
Светско првенство 2014.

Летње олимпијске игре 2016.[4]

Бр Име Висина Позиција Годиште Клуб
4 Тамара Радочај 170 плеј 1987. Русија Чевката
5 Соња Петровић 189 крилни центар 1989. Чешка УСК Праг
6 Саша Чађо 178 бек 1989. Турска İstanbul Üniversitesi SK
7 Сара Крњић 193 центар 1991. Мађарска UNIQA Sopron
8 Невена Јовановић 179 бек 1990. Француска Баскет Ландес
9 Јелена Миловановић 190 крилни центар 1989. Шпанија Perfumerías Avenida
10 Дајана Бутулија 175 бек 1986. Румунија Universitatea Cuj
11 Александра Црвендакић 187 крилни центар 1996. Мађарска UNIQA Sopron
12 Драгана Станковић 195 центар 1995. Турска Hatay
13 Милица Дабовић 175 бек 1982. Француска Лион Баскет
14 Ана Дабовић 183 бек 1989. Русија Динамо Москва
15 Данијела Пејџ 188 крилни центар 1986. Француска Бурж
16 Катарина Петровић 171 бек 1997. СрбијаПартизан

Селектор: Марина Маљковић

Учешће на међународним такмичењима

Олимпијске игре

Година Турнир Пласман ИГ П И ДК ПК Разл.
За раније наступе погледајте чланак Женска кошаркашка репрезентација Југославије
Бразил 2016. Bronze medal olympic.svg 3. место

Светска првенства

2014FIBAWomenWC Turkey vs Serbia 03
Светско првенство 2014. утакмица против Турске
Година Турнир Пласман ИГ П И ДК ПК Разл.
За раније наступе погледајте чланак Женска кошаркашка репрезентација Југославије
Аустралија 1994. Није учествовала
Немачка 1998. Није се квалификовала
Кина 2002. Други круг 12. место 8 2 6 602 633 -31
Бразил 2006. Није се квалификовала
Чешка 2010. Није се квалификовала
Турска 2014. Четвртфинале 8. место 7 3 4 531 513 +18
Шпанија 2018. Није се квалификовала
Укупно 2/7 15 5 10 1133 1146 -13

Европска првенства

Ana & Milica Dabović (Serbian national basketball team)
Сестре Ана и Милица Дабовић (2015)
RS054-15
Поштанска марка Србије у част европских првакиња 2015.
Година Турнир Пласман ИГ П И ДК ПК Разл.
За раније наступе погледајте чланак Женска кошаркашка репрезентација Југославије
Италија 1993. Није учествовала
Чешка 1995. Први круг 10. место 6 2 4 353 382 -29
Мађарска 1997. Четвртфинале 8. место 8 3 5 538 591 -53
Пољска 1999. Четвртфинале 7. место 8 4 4 572 514 +58
Француска 2001. Четвртфинале 5. место 8 5 3 602 571 +31
Грчка 2003. Четвртфинале 8. место 8 3 5 566 579 -13
Турска 2005. Први круг 9. место 7 4 3 482 482 0
Италија 2007. Други круг 11. место 6 2 4 387 425 -38
Летонија 2009. Први круг 16. место 3 0 3 141 208 -67
Пољска 2011. Није се квалификовала
Француска 2013. Утакмица за 3. место 4. место 9 5 4 593 636 -43
МађарскаРумунија 2015. Финале 1. место 10 7 3 747 704 +43
Чешка 2017. Други круг 11. место 4 1 3 275 286 -11
Летонија Србија 2019. Утакмица за 3. место 3. место 6 5 1
Укупно 12/13 83 41 42 5256 5378 -131

Види још

Референце

  1. ^ ФИБА светска ранг листа, www.fiba.com
  2. ^ selektor
  3. ^ PR no.22: Montenegro becomes 213th FIBA Member, 28. август 2006
  4. ^ „European champs in full force as Serbia confirm Rio roster”. FIBA. 23. 07. 2016. Приступљено 24. 07. 2016.

Спољашње везе

2015

2015. је била проста година.

Вече са Иваном Ивановићем

Вече са Иваном Ивановићем српска је телевизијска емисија чији је творац и водитељ Иван Ивановић. Емитована је од 14. маја 2010. до 21. децембра 2018. године на Првој српској телевизији, а од 5. априла 2019. године на телевизији Нова С. У почетку се приказивала петком од 22.30 сати, затим од 21.15 сати, па потом у 22.00 часа, а након тога у 21.00 час, а потом поново у 22.00 часа.

Женска кошаркашка репрезентација Југославије

Женска кошаркашка репрезентација Југославије је била национална женска кошаркашка селекција Југославије. Била је под управом Кошаркашког савеза Југославије. Три пута учествовала је на Олимпијским играма и освојила две медаље, бронзану у Москви 1980, а сребрну у Сеулу 1988. На Светско првенство кошаркашице Југославије квалификовале су се пет пута, а најбољи резултат оствариле су 1990, сребрну медаљу. На Европским првенствима репрезентација је учествовала двадесет пута и освојила шест медаља, четири сребрне, две бронзане, а четири пута заузела је четврто место.

Кошаркашка репрезентација Србије

Кошаркашка репрезентација Србије представља Републику Србију на међународним кошаркашким такмичењима. Њено административно тело је Кошаркашки савез Србије (КСС) са седиштем у Београду. На међународној сцени, Србија је дебитовала у оквиру репрезентације Краљевине Југославије приступајући ФИБИ 1936. године.

ФИБА сматра репрезентацију Србије носиоицем континуитета свих репрезентација, те се и њено учлањење у ФИБА води још од 1936. године, иако се тада у ову организацију учланила Кошаркашка репрезентација Југославије.

Након распада СФР Југославије почетком 1990-их, преостале републике Србија и Црна Гора су приступиле ФИБИ под именом СР Југославија да би Србија након расформирања поменуте заједнице постала директни наследник те репрезентације.Своју прву међународну утакмицу, репрезентација је одиграла на Европском првенству у Чехословачкој, 27. априла 1947. године против селекције Совјетског Савеза.

Србија је, у склопу државних заједница, освојила све три златне медаље са: Светског првенства, Европског шампионата и Олимпијског кошаркашког турнира. Петоструки је освајач Светског првенства и осмоструки шампион Европе у кошарци. 1980. године освојена је једина златна медаља са Олимпијског кошаркашког турнира.

У четвртфиналу Светског првенства у Индијанаполису „Плави” су елиминисали домаћу селекцију Сједињених Америчких Држава са 81:78. То је био тек други пораз америчког „Тима снова”, састављеног од НБА играча, у њиховој историји.

У периоду од 1992. па до средине 1995. године репрезентација је пропустила три велика такмичења због санкција које је Савет безбедности Уједињених нација увео тадашњој Савезној Републици Југославији. Први меч после санкција репрезентација је одиграла у квалификацијама за првенство Европе 1995. године против Бугарске и славила тек после продужетка 93:87Као независна земља Србија је дебитовала на Евробаскету 2007. године у Шпанији где је у првом мечу групе А поражена од Русије са 73:65Пре осамостаљења кошаркаши из Србије играли су за репрезентације под именима:

1936–1945 Краљевина Југославија

1945–1992 ФНР/СФР Југославија

1992–2006 Савезна Република Југославија/Србија и Црна Гора

2006 — Србија

Спорт у Србији

Популарни спортови у Србији су: фудбал, кошарка, ватерполо, одбојка, рукомет и тенис. Србија је била домаћин Летње Универзијаде 2009, Светског првенства у воденим спортовима 1973, европских првенстава у фудбалу, кошарци, одбојци, рукомету, стоном тенису, гимнастици, џудоу, рвању, веслању... Сваке године се одржавају Београдски маратон и бициклистичка трка кроз Србију.

Министар за омладину и спорт у Влади Републике Србије је Вања Удовичић.

Олимпијски комитет Србије је основан 1910. године. Актуелни председник је Владе Дивац. Спортски савез Србије је организација која има надлежност за неолимпијске спортове.

Србија се први пут појавила на Олимпијским играма 1912. Након тога, спортисти Србије су били део тима Краљевине СХС/Југославије, СФР Југославије, Независних учесника, СР Југославије и Србије и Црне Горе. Од 2006, односно ЛОИ 2008, спортисти наступају као репрезентативци Србије. Међународни олимпијски комитет и већина осталих међународних спортских организација признаје Србију за директног наследника резултата свих претходних држава.

Најпознатија спортска друштва у Србији су ЈСД Партизан (њихови навијачи су Гробари) и СД Црвена звезда (навијачи Делије).

Запажени репрезентативни успеси, као и неки у популарним појединачним спортовима, се често прослављају на улицама и трговима широм државе, а традиционално се организује и дочек испред скупштине у Београду.

Србија

Србија, званично Република Србија, суверена је држава која се налази на раскрсници путева средње и југоисточне Европе у јужном делу Панонске низије и центру Балканског полуострва. Већим делом захвата Балканско полуострво, а мањим Панонску низију. Србија се на северу граничи са Мађарском, на североистоку са Румунијом, на истоку са Бугарском, на југу са Северном Македонијом, на југозападу са Албанијом и Црном Гором, а на западу са Хрватском и Босном и Херцеговином (ентитетом Република Српска). Србија без Косова и Метохије броји око 7 милиона становника, док са Косметом броји око 8,8 милиона становника. Главни град је Београд, који спада међу најстарије и највеће градове у југоисточној Европи. Са 1.659.440 становника у широј околини, по попису из 2011. године, он је административно и економско средиште државе. Званични језик је српски, а званична валута је српски динар.

После словенских миграција на Балкану (6. век), Срби су у раном средњем веку основали неколико држава. Српско краљевство добило је признање од стране Рима и Византијског царства 1217. године, достигавши свој врхунац 1346. године као релативно кратковечно Српско царство.

До средине 16. века, читава модерна Србија била је у склопу Османског царства, све док га није прекинула Хабзбуршка монархија, која је почела да се шири према Централној Србији од краја 17. века, а одржавала је упориште у модерној Војводини. Почетком 19. века, Српска револуција успоставила је националну државу као прву уставну монархију у региону, која је касније проширила своју територију.Србија је, након катастрофалних губитака у Првом светском рату и уједињења са бившом Хабсбуршком круницом Војводине (и другим територијама), постала суоснивач и саставни део заједничке државе са већином Јужних Словена првобитно у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, (касније преименованој у Краљевину Југославију), затим у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији, Савезној Републици Југославији и Државној заједници Србији и Црној Гори. Године 2006, после одржаног референдума у Републици Црној Гори, народи су се мирно разишли и Државна заједница је престала да постоји, а Република Србија је, на основу Уставне повеље, наставила државно-правни континуитет са Србијом и Црном Гором.

У саставу Републике Србије су и две аутономне покрајине: Војводина и Косово и Метохија. Од НАТО бомбардовања СРЈ, покрајина Косово и Метохија се налази под протекторатом Уједињених нација. Институције привремене самоуправе на Косову и Метохији, на којем Албанци чине етничку већину, 17. фебруара 2008. године једнострано и противправно (противно уставу Републике Србије од 2006. године и Резолуцији Савета Безбедности ОУН 1244, али и међународном праву) прогласиле су независност, коју Република Србија, многе друге државе и Организација Уједињених нација не признају.

Република Србија је члан Уједињених нација, Савета Европе, Организације за европску безбедност и сарадњу, Партнерства за мир, Организације за црноморску економску сарадњу, Централноевропског уговора о слободној трговини, а приступа Светској трговинској организацији. Од 2014. године земља преговара о приступању у Европској унији са перспективом придруживања Европској унији до 2025. године и једина је земља у садашњем програму проширења која је од Слободне Куће названа „слободном”.Србија се од 2007. године формално придржава политике војне неутралности. Економија је са вишим средњим приходом, са доминантним услужним сектором, праћеним индустријским сектором и пољопривредом. Земља је високо рангирана на индексу хуманог развоја (67), индексу друштвеног напретка (47), као и индексу глобалног мира (54).

Србија на Летњим олимпијским играма 2016.

Србија је учествовала на Летњим олимпијским играма 2016. које су одржане у Рио де Жанеиру (Бразил) од 5. до 21. августа 2016. године. Било је то њено 4. учешће као самосталне земље на ЛОИ.

Србију је у Рију представљало укупно 103 такмичара у 14 спортова, односно 58 мушкараца и 45 жена. Националну заставу на свечаној церемонији отварања Игара носила је стрелкиња Ивана Анђушић Максимовић, а на затварању Игара освајачица сребрне медаље у теквонду Тијана Богдановић. Укупно је освојено 8 медаља у 7 спортова, а 54 такмичара (52% послатих) је допринело освајању медаља.

Србија на олимпијским играма

Србија је до сада самостално учествовала четири пута на Летњим и два пута на Зимским олимпијским играма. Први наступ Краљевине Србије био је на Олимпијским играма у Стокхолму 1912, а спортисти са данашње територије Војводине такмичили су се на играма још од 1896. као део олимпијског тима Мађарске. На првим играма у Атини Момчило Тапавица из Надаља освојио бронзану медаљу у тенису и постао први Србин учесник и освајач олимпијске медаље. Овим играма присуствовао је и краљ Александар Обреновић на позив грчког краља Ђорђа. Након Првог светског рата српски спортисти учествовали су као део неколико југословенских земаља, да би после 96 година Србија поново учествовала под својим именом именом и заставом на Олимпијским играма у Пекингу 2008. Године 2010. остварен је дебитантски наступ на Зимским олимпијским играма.

Стоту олимпијску медаљу за Србију освојила је на Олимпијским играма у Лондону 2012. године Ивана Максимовић у стрељаштву.

Састави од 1980. до 1988.
Састави од 2016.
Састави од 1959. до 1990.
Састави од 2002.
Састави од 1954. до 1991.
Састави од 1995.
Националне женске кошаркашке репрезентације Европе (ФИБА Европа)
Репрезентације
Лигашки систем
Куп
Такмичења СРЈ и СЦГ
Такмичења СФРЈ
Регионална клупска
такмичења1
Награде
Спортисткиња године
Спортиста године
Млади спортиста године
Женска екипа године
Мушка екипа године
Тренер године
Спортске репрезентације Србије
Мушкарци
Жене

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.