Желимир Обрадовић

Желимир „Жељко” Обрадовић (Чачак, 9. март 1960) је бивши српски и југословенски кошаркаш и један од најуспешнијих кошаркашких тренера данашњице.

Жељко Обрадовић

Жељко Обрадовић као тренер Фенербахчеа (2017)

Жељко Обрадовић као тренер Фенербахчеа (2017)

Личне информације
Пуно име Желимир Обрадовић
Надимак Жељко, Жоц
Датум рођења 9. март 1960.(59 год.)
Место рођења Чачак, ФНРЈ
Држављанство  Србија
Висина 1,80 м
Позиција плејмејкер
Про каријера 1980—1991 (играчка)
1991— (тренерска)
Сениорски клубови
Године: Клубови:
1980—1984
1984—1991
Борац Чачак
Партизан
Тренерска каријера
Године: Клубови:
1991—1993
1993—1994
1994—1997
1996—2000
1997—1999
1999—2012
2004—2005
2013—
Партизан
Хувентуд
Реал Мадрид
СР Југославија
Бенетон Тревизо
Панатинаикос
Србија и Црна Гора
Фенербахче
Репрезентација
Социјалистичка Федеративна Република Југославија СФР Југославија
Награде

Каријера

Завршио је средњу техничку школу. Релативно касно је заиграо за националну селекцију, y 28. години на Олимпијским играма y Сеулу 1988. (сребрна медаља). Његова играчка каријера је привремено прекинута када је осуђен на две године затвора јер је усмртио пешака у саобраћајној несрећи, после чега је одслужио војни рок у ЈНА. Због тога је пропустио сезону 1988/1989. Са репрезентацијом је освојио златну медаљу на Светском првенству у кошарци 1990. y Аргентини. За тренерску каријеру захвалан је Драгану Кићановићу, професору Аци Николићу и Душану Ивковићу.

Један је од најуспешнијих кошаркашких тренера y Европи. Једини је y свету освајао златне медаље на шампионатима света и као играч и као тренер. Са Партизаном је 1992. освојио Куп шампиона Европе, a исто поновио 1994. са шпанским Хувентудом, 1995. са Реал Мадридом, пет пута са Панатинаикосом (2000, 2002, 2007, 2009 и 2011) и једном са Фенербахчеом (2017). Са Реалом је 1997. освојио Куп Рајмунда Сапорте, исте године са италијанским Бенетоном осваја Суперкуп Италије, са Панатинаикосом је 11 пута био првак Грчке а седам пута је освојио куп. У сезони 2006/07. Обрадовић је предводио Панатинаикос до троструке круне и добио награду „Александар Гомељски“ која се додељује најбољем европском тренеру.[1] Ту награду је поново добио 2011. када је са екипом ПАО-а по пети пут освојио Евролигу.[2] Грчког великана је напустио на крају сезоне 2011/12. У лето 2013. преузима турски Фенербахче.

Са репрезентацијом СРЈ је 1995, заједно са Душаном Ивковићем, освојио Првенство Европе y Атини. Наредне године је постао први тренер репрезентације и освојио сребрну медаљу на Олимпијским играма 1996. y Атланти, а затим и златне медаље на Европском првенству 1997. y Шпанији и на Светском првенству 1998. у Грчкој. Такође има и бронзану медаљу са Европског првенства 1999. y Француској.

Успеси

Željko Obradović and Aleksandar Đorđević (2015)
Жељко Обрадовић и Александар Ђорђевић на утакмици Словенија-Србија 2015.

Играчки

Клупски

Репрезентативни

Тренерски

Клупски

Појединачни

Репрезентативни

Референце

  1. ^ Обрадовић најбољи тренер Европе
  2. ^ „Обрадовић тренер године у Евролиги”. Архивирано из оригинала на датум 24. 6. 2016. Приступљено 24. 5. 2016.

Спољашње везе

Претходник:
Душко Вујошевић
тренери Партизана
Наследник:
Жељко Лукајић
Претходник:
Душан Ивковић
селектори Југославије
Наследник:
Светислав Пешић
Претходник:
Душко Вујошевић
селектори Србије и Црне Горе Наследник:
Драган Шакота
1960

1960. је била преступна година.

9. март

9. март (09.03) је 68. дан у години по грегоријанском календару (69. у преступној години). До краја године има још 297 дана.

Југославија на Летњим олимпијским играма 1988.

Спортистима Југославије је ово били шеснаесто и последње заједничко учешће на Летњим олимпијским играма. Југославија је на Олимпијским играма 1988. у Сеулу била заступљена са 155 учесника који су учествовали у 18 спортских дисциплина (атлетика, бициклизам, бокс, ватерполо, веслање, гимнастика, кајак и кану, кошарка, пливање, рвање, ритмичка гимнастика, рукомет, стони тенис, стрељаштво, тенис, фудбал и џудо).

Спортисти из Југославије су на овим играма освојили дванаест медаља, три златне, четири сребрне и пет бронзаних медаља. Златне медаље су освојене у стрељаштву (Јасна Шекарић и Горан Максимовић) и ватерполу (мушка репрезентација Југославије).

Југославија на олимпијским играма

Југославија је први пут на Летњим олимпијским играма учествовала 1920. године под заставом и именом Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. На својим првим Олимпијским играма Југославија је имала укупно седамнаест представника . који су се такмичили у једином спорту у којем је узела учешће, фудбалу. На свом првом учешћу Југославија није освојила ниједну медаљу. Фудбалери су на олимпијском фудбалском турниру заузели четрнаесто место са два пораза из две утакмице.

Пре овог првог учешћа, спортисти из Хрватске, Словеније и са територије Војводине су учествовали на олимпијадама такмичећи се за Аустрију или Мађарску јер су пре Првог светског рата

ове територије припадале Аустроугарској, а међу овим спортистима били су и освајачи олимпијских медаља Момчило Тапавица, Милан Нералић и Рудолф Цветко. Краљевина Србија је као самостална држава имала своја два представника још на Олимпијади 1912. године.

Југославија је била представљана од стране спортиста под четири различита имена држава:

Краљевина Југославија (званично Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца до 1929) од 1920–1936

Федеративна Народна Република Југославија од 1948. до 1963.

Социјалистичка Федеративна Република Југославија од 1963. до 1992. ЗОИ

Савезна Република Југославија, формирана од заједнице две државе Србије и Црне Горе у периоду од 1996–2002Две од Југославије отцепљене државе, Хрватска и Словенија, су своја такмичења на олимпијадама као независни тимови почели од ЗОИ 1992.. На Летњим олимпијским играма 1992. у Барселони су као независни такмичари учествовали спортисти из СР Југославије и Македоније зато што су Уједињене нације увеле међународне санкције Југославији, а Олимпијски комитет Македоније још није био оформљен. Од ЛОИ 2008. свих шест бивших република Југославије се независно такмиче на Олимпијским играма.

Југославија је била домаћин Зимских олимпијских игара 1984. у Сарајеву, а Београд је био кандидат за домаћина Летњих олимпијских игара 1992.

Владимир Ђокић

Владимир Ђокић (Ваљево, 25. април 1971) је бивши српски кошаркаш, а садашњи кошаркашки тренер. Тренутно је тренер Металца из Ваљева.

Евролига 2016/17.

Евролига 2016/17. је била 17. сезона, од реорганизације овог такмичења и преласка под окриље УЛЕБ-а, најважнијег кошаркашког клупског такмичења у Европи.

У финалу Фенербахче је победио Олимпијакос резултатом 80:64 и тако освојио своју прву евролигашку титулу. Ово је уједно био и први трофеј неког турског клуба у европском клупском такмичењу највишег ранга.

КК Златибор

КК Златибор је српски кошаркашки клуб из Чајетине. Златибор носи епитет "најстаријег српсколигаша", јер се преко 30 година такмичио у некада чувеној српској лиги, данас Првој мушкој регионалној лиги, група запад. Златибор као домаћин игра утакмице у спортској хали Културно-спортског центра у Чајетини. Од сезоне 2017/18 КК Златибор се такмичи у Кошаркашкој Лиги Србије.

КК Партизан

КК Партизан (или због спонзорских разлога Партизан НИС) је српски кошаркашки клуб из Београда. Двадесет један пут је освајао национално првенство, петнаест пута национални куп, шест пута Јадранску лигу и једном Суперкуп Јадранске лиге. Партизан је освојио Куп европских шампиона 1992. године што је највећи успех у српској клупској кошарци, иако је те сезоне, због рата у Југославији, одиграо само једну утакмицу пред својим навијачима. Поред тог успеха у европским такмичењима, освојио је и три Купа Радивоја Кораћа 1978, 1979. и 1989. године. КК Партизан је први кошаркашки клуб из Србије који је у септембру 2009. године одиграо званичну утакмицу са НБА тимовима.

Партизан као домаћин утакмице игра у хали Александар Николић, саграђеној 1973, са капацитетом од 5.878 седећих места, док утакмице у Европским такмичењима игра и у Комбанк арени са предвиђеним капацитетом од 18.386 седећих места. Навијачи Партизана се називају Гробари.

Кошарка за мушкарце на Летњим олимпијским играма 1988.

Кошаркашки турнир на Летњим олимпијским играма одржаним 1988. године је девети по реду званични кошаркашки турнир на Олимпијским играма. Турнир је одржан у Сеулу, Кореја. На завршном турниру је учествовало укупно 12 репрезентација и одиграно је укупно 46 утакмице.

Кошаркашка репрезентација Србије — учешће и учинак појединаца

Овај чланак садржи основне информације о учешћу и учинку српских сениорских кошаркашких репрезентативаца на великим такмичењима (Европска првенства, Светска првенства и Олимпијске игре) од 1995. године до данас.

Обрадовић

Обрадовић је српско православно презиме поријеклом из Седлара у Поповом пољу, град Требиње, Источна Херцеговина.

Прва лига Југославије у кошарци 1986/87.

Прва лига Југославије у кошарци 1986/87. је било 43. првенство СФРЈ у кошарци. Титулу је освојио Партизан.

Прва лига Југославије у кошарци 1987/88.

Прва лига Југославије у кошарци 1987/88. је било 44. првенство СФРЈ у кошарци. Титулу је освојила Југопластика.

Прва лига СР Југославије у кошарци

Прва лига СР Југославије у кошарци је било највише кошаркашко такмичење у Савезној Републици Југославији, у организацији Кошаркашког савеза СР Југославије.

Ово првенство се играло од распада СФР Југославије 1991. до 2003, када је СР Југославија променила име у Србија и Црна Гора, када је и лига преименована у Прву лигу Србије и Црне Горе. Укупно је одиграно 12 сезона првенства СР Југославије у којима је Партизан био првак 6 пута, а Црвена звезда и Будућност по 3 пута.

Тренер године Евролиге

Тренер године Евролиге (енгл. Euroleague Coach Of The Year) или Трофеј „Александар Гомељски“ (енгл. Alexander Gomelsky Trophy) је годишња награда коју Евролига додељује почев од сезоне 2004/05. Награда носи име Александра Гомељског - руског тренера који је освојио четири титуле првака Евролиге (три узастопне у периоду од 1958. до 1960. године предводивши летонски клуб АСК Рига, као и једну са московским ЦСКА 1971. године). Осам од девет досадашњих добитника били су уједно и тренери клуба освајача Евролиге у тој сезони, а једини изузетак забележен је у сезони 2008/09, када је награда припала Душку Вујошевићу који је са Партизаном стигао само до четвртфинала. Једини троструки добитник био је Желимир Обрадовић.

КК Партизан — Првак Европе 1991/92.
Реал Мадрид — Побједник ФИБА Евролиге 1994/95.
Панатинаикос — Побједник ФИБА Евролиге 1999/00.
Панатинаикос — Побједник Евролиге 2001/02.
Панатинаикос — Победник Евролиге 2006/07.
Играчи
Тренери
Судије

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.