Железничка пруга

Железничку пругу чини један или више колосека, који спајају службена места, по којима се крећу железничка возила. Према ширини колосека пруга може бити:

Rail track
Железничка пруга

Састав

Железничка пруга је специфични пут којим се обавља железнички саобраћај. Под појмом пруга у ширем смислу речи подразумева се горњи и доњи строј пруге, објекти изграђени на њој, пружни појас и одређени ваздушни простор над колосеком. Колосек се састоји од шина и прагова. Прагови повезују шине, које чине колосек. Шине су постављене вертикално на прагове који се постављају у једнаким размацима. Шине су тирфонима и жабицама спојене са праговима. Спајање колосека врши се помоћу скретница.

Главни параметри

  • ширина колосека
  • осовинско оптерећење (максимални дозвољени терет)
  • највећа дозвољена брзина

Регулација саобраћаја и сигнализација

Сва кретања на железници, под којима се подразумева саобраћај возова или вожња других возила, маневрисање и друга кретања, морају се одвијати сигурно, безбедно и уредно. Да би се ово постигло, неопходно је остварити добро, благовремено и сигурно споразумевање међу радницима који управљају овим кретањима, односно који непосредно изводе кретања по железничком путу. Регулација саобраћаја врши се сигналима. На пругама великих брзина користи се директна сигнализација у кабини машиновође, као и аутоматска повратна информација о стању воза (сигнални састави возова велике брзине, као нпр. ЕТSC). Како би се саобраћај на прузи одвијао несметано и сигурно за све учеснике у њему, при укрштању пруга са друмским саобраћајем постављају се рампе, опремљене знаком или светлосном сигнализацијом. Рампе са полубраницима или браницима користе се на пругама где је интензитет саобраћаја веома густ и где су брзине веће.

Види још

Аеродром Сомбор

Аеродром Сомбор је аеродром код града Сомбора.

Налази се 7 km југозападно од Сомбора, 9 km североисточно од Апатина, између села Купусина (западно) и Пригревица (југоисточно). Северозападно пролази пут број 101, јужно је канал Дунав-Тиса-Дунав, а неколико километара северно је Велики бачки канал. Неколико километара северозападно пролази железничка пруга из Сомбора према Апатину, а источно пролази железничка пруга која води од Сомбора према Пригревици и Сонти, један крак пруге води директно на аеродром. Северно је железничка станица Буковац и салашарско насеље Централа, источно је насеље Буковац и река Мостонга.

Бабуна (река)

Бабуна је река у Северној Македонији, извире испод врха Мокро (Солунска глава) на планини Јакупици и улива се у Вардар, као његова десна притока, ниже Велешке клисуре близу Велеса. Дуга је 53 km. Долином Бабуне води железничка пруга Велес - Битољ, која се у изворишном делу пробија тунелом и спушта у Прилепско поље.

Богата је водом, којом је снабдевају снежници са Јакупице. У проширењима њене долине гаји се пиринач.

У горњем и средњем току реке Бабуне простире се област Азот.

Багрданска клисура

Багрданска клисура представља сужење у композитној долини Велике Мораве близу села Багрдан, по којем је и добила назив. Клисура дели Поморавље на Горњевеликоморавску и Доњевеликоморавску котлину. Дугачка је 14,5 km, а широка 1,2-3 km и усечена у шкриљцима. Клисура је јединствена по томе што представља домну епигенију.

Кроз Багрданску клисуру пролазе железничка пруга и ауто-пут Београд-Ниш (Ауто-пут Е-75).

Беира

Беира (порт. Beira) је лучки град у Мозамбику и главни град области Софала. Налази се на левој обали реке Пунгуе код њеног ушћа у Индијски океан. У односу на главни град Мозамбика Мапуто, налази се 720 км североисточно. Број становника 2007. године био је 436 240.

Град је основало 1887. године Португалско удружење Мозамбика, под именом Нова Софала. Између 1892. и 1900. године железничка пруга је изграђена од овог лучког града према Родезији. Беира има статус града од 20. августа 1907. године. За време колонијалног периода, Беира је била значајна туристичка дестинација. Поплаве у Мозамбику 2000. године су погодиле и овај град као и многе друге делове Мозамбика, остављајући за собом милионе становника без кућа. Ове поплаве су утицале и на економски развој Беире.

Грачачко поље

Грачачко поље је крашко поље у јужном делу Лике у Републици Хрватској. Захвата површину од 8,2 км², на дужини од 10,2 и ширини од око 2 километра. Пружа се правцем северозапад-југоисток између Велебита и Ресника. Дно поља грађено је од доломита и њиме теку понорнице Ричица и Отуча. За време кишног периода, Грачачко поље је поплављено око четири месеца у току године.

Око бројних понора постоје услови за развој пољопривреде. Становништво се претежно бави ратарством и сточарством. Највећа насеља су се развила на ободу поља. Највеће је Грачац, према коме је добило име, а остала су Радуч и Брувно. Овуда пролази и железничка пруга Загреб-Сплит.

Жеден

Жеден је планина у северном делу Северне Македоније. То је гола и сува планина (1260 m) у окуци коју Вардар први пробијајући се кроз клисуру Дервен из полошке у скопску котилину. Састављена је од мермерастих кречњака, с местимичним крашким облицима. У подножју има јачих врела, а из најјачег Рашче напаја се скопски водовод. Јужним подножјем планине води савремени пут Скопље—Тетово, а кроз клисуру Дервен од 1952 и железничка пруга Скопље—Гостивар.

Железница

Железница је назив за прометно средство које се креће по стално постављеној металној подлози - челичним шинама. Две шине заједно чине колосек.

Закопане

Закопане (пољ. Zakopane, словен. Zakopané) је град у Пољској у Војводству Малопољском у Повјату татранском. По подацима из 2012. године број становника у месту је био 27 837. Налази се у јужној Пољској у подножју планина Високе Татре. Ово зимовалиште је незванична „зимска престоница“ Пољске. Крај око Закопана се зове Подхале.

Закопане се први пут помиње у 17. веку као село. Године 1824. продато је породици Хомола. У 19. веку Закопане је било највећи центар металургије у Галицији. До краја 19. века развило се у климатско лечилиште са око 3000 становника. Железничка пруга до Закопана је почела са радом 1. октобра 1899.

Инђија

Инђија је градско насеље и седиште општине Инђија у Сремском округу. Према попису из 2011. било је 26.025 становника. Заједно са Србима који чине већински део, на територији Општине живе још Хрвати, Мађари, Словаци, Украјинци, Роми, Македонци, Русини, Руси, Бошњаци, Бугари, Чеси и други. Град Инђија административно припада Сремском округу у Војводини. Инђија је железничка раскрсница Срема. Кроз Инђију пролази железничка пруга Београд—Нови Сад—Суботица, те Београд—Стара Пазова—Рума—Сремска Митровица. Поред Инђије пролази и међународни ауто-пут Београд—Нови Сад—Суботица—Будимпешта.

Од реке Дунав и насеља Стари Сланкамен, удаљена је 19 км. Од аеродрома Никола Тесла удаљена је око 40 km.

Клима је умерено континентална. Највиша средња годишња температура ваздуха је у јулу и августу, и износи 22 °C, док је најнижа средња годишња температура ваздуха у јануару, -1 °C.

Колубара

Колубара је река у западној Србији, десна притока Саве, дуга око 123 km. Настаје од два изворишна речна крака: Обнице и Јабланице у Ваљеву. Са леве стране притоке су: Рабас, Кладница и Тамнава, Љубостиња, са десне: Градац, Бања, Лепеница, Рибница, Топлица, Љиг, Пештан, Турија и Бељаница. Значајни су и потоци Перајице (лева притока), Липовац (десна притика). Улива се у Саву код Обреновца. Слив Колубаре износи око 3.600 km² и у њему се налазе богата налазишта лигнита. Долином Колубаре пролази железничка пруга. Проток реке је 31 m³/s.

Постоје разне приче о имену реке. Једна од њих се односи на име Кулук-бара (по мочварама села), па зато Колубара.Колубара је последња већа притока Саве, у коју утиче 27 km узводно од Београда.

Коравлица

Коравлица је насеље у општини Никшић у Црној Гори. Према попису из 2003. било је 28 становника (према попису из 1991. било је 85 становника).

На Берлинском конгресу 1878. године Коравлица је припојена Кнежевини Црној Гори. Кроз село је од 1938. до 1970-их пролазила железничка пруга. Овде живе фамилије са презименима Папић и Перућица које се претежно баве земљорадњом и сточарством. Село нема продавницу ни водовод, па се водом снабдева из чатрње (кишница). Из овог села је Милосав Папић (1925), гуслар.

Личко поље (Лика)

Личко поље је крашко поље у Лици, у подножју Велебита, у Хрватској. Захвата површину од око 465 km² и пружа се правцем северозапад-југоисток, на надморској висини од 565–590 m. Његова максимална дужина износи 38 km, а ширина 18,5 km. Ово поље може се поделити на пет мањих поља: Липово, Косињско, Пазаришко, Брезово и Госпићко.У средишту Личког поља налази се неколико усамљених хумова – Отеж (745 м), Дебељак (882 м), Зир (852 м) и др, а од утицаја мора и околине, штите га планине Велебит, Вучјак, Стара и Троврх.

Пољем теку две значајније реке — Лика и Ричина. Обе нестају у понорима подно Велебита. Поплаве у пољу су ретке и јављају се након топљења снега и јаких киша.

Становништво се бави ратарством (кромпир и др.) и сточарством. Кроз поље пролази пут који повезује Карловац, Госпић и Карлобаг, затим локални пут Госпић - Грачац и личка железничка пруга. Највеће насеље је Госпић.

Општина Жабари

Општина Жабари је општина у Браничевском округу на североистоку Србије. По подацима из 2004. општина заузима површину од 264 km² (од чега на пољопривредну површину отпада 21963 ha, а на шумску 1628 ha).

Центар општине је насеље Жабари. Општина Жабари се састоји од 15 насеља. По подацима из 2011. године у општини је живело 11380 становника. По подацима из 2004. природни прираштај је износио -7,5‰, док је у општини био запослен 1091 човек. У општини се налази 15 основних школа. Последњих деценија општина је погођена белом кугом и старењем становништва.Општина је смештена у средишњем делу доњег Поморавља, на надморској висини између 90 и 200 метара. Ауто-пут и железничка пруга Београд-Ниш су 13 километара удаљени од седишта општине.

Жабари постају општина први пут 1839. године, а варош 1882. године. После Другог светског рата постоји Жабарски срез у оквиру Пожаревачког округа, а реорганизацијом 1955. године постају општина.

Прача (река)

Прача (61 km) је река у Босни и Херцеговини. Река је лева притока реке Дрине, извире (Врело Праче) на северним падинама Јахорине на 1.540 м надморске висине. Протиче кроз насељена места: Подграб, Прача, Реновица, Месићи и Устипрача где се улива у Дрину. Већа притока је Ракитница, која протиче кроз Рогатицу.

У Месићима се налази хидроелектрана, изграђена 1950. године. Висина бране је 12.8, а дужина 36 м. Акумулација има корисну запремину од 50.000 m³. Инсталисана су два агрегата укупне снаге 3,1 MW, а годишња производња премашује 21 GWh.

Долином Праче је пролазила и железничка пруга уског колосека Сарајево - Ужице, која је укинута 1976. године. Пругу је изградила Аустроугарска 1903. године.

Пруга узаног колосека

Пруга уског колосека је један од три типа железничке пруге (узани, нормални и широки колосек). Пруга нормалног колосека је ширине 1,435 метара. Све што је мање спада у пругу уског колосека.

У свету је некада постојало 30 типова пругâ уског колосека, од 0,381 до 1,397 метара. На пругама бивше Југославије пруге уског колосека су имале распон од 0,435 до 1 метара. Најчешће су коришћене пруге ширине 0,76 метара.

За трамвајске пруге, по стандардима, допуштене су ширине 0,5 м, 0,6 м, 0,75 м и 0,9 метара.

Прве пруге од 0,76 метара на простору бивше Југославије су изградили Аустријанци 1878. у Босни, па је пруга те ширине названа босанска ширина. Касније су пруге тог типа грађене и у Србији.

Те пруге су се делиле по следећим наменама:

Пруге за јавни саобраћај

војне или пољске пруге

индустријске

шумске

градилишне

рудничке

јамске

Суец

Суец (арап. السويس‎) је град у Египту у гувернорату Суец. Према процени из 2008. у граду је живело 529.055 становника. Налази се на северном делу Суецког залива (део Црвеног мора) и јужном крају Суецког канала. Железничка пруга повезује Суец са Порт Саидом и Каиром.

У Суецу се налазе постројења за прераду и транспорт нафте. Суец је постојао још у 7. веку под именом Клизма. На значају је добио отварањем Суецког канала 17. новембра 1869. Град је потпуно уништен у израелско-арапском сукобу 60их и 70их година 20. века. Становништво је напустило град 1967. Реконструкција је започета 1973, а канал је поново отворен за пловидбу 1975.

Сутла

Сутла (словен. Sotla) је река која скоро целом својом дужином обележава границу између Словеније и Хрватске. Сутла је дугачка око 92 km . Слив реке се простире на око 581 km² (од тога 451 km² у Словенији).

Извире у Словенији на јужним обронцима Мацељске горе, испод Превоја 715 m, а у реку Саву утиче као њена лева притока код Савског Марофа. Пад речног тока износи 369 m. Веће притоке прима само са десне стране (Мостица, Бистрица и Бизел). У доњем току је регулисана. Долином Сутле пролази железничка пруга и пут до Кумровца

На подручју општине Подчетртек (Словенија) и општине Загорска Села (Хрватска) од 2005. године основана је туристичка зона Сутла - долина извора здравља.

Тигар (река)

Тигар је река која извире у Тауруским планинама источне Турске и тече углавном на југоисток до места Ал Курна где се састаје са Еуфратом и формира Шат-ел-Араб који се даље улива у Персијски залив. Заједно са Еуфратом, Тигар дефинише Месопотамију (на старогрчком Међуречје). Тигар је дугачак приближно 1.900 km. У њега утиче много притока, од којих су највеће Дијала и Горњи и Доњи Заб.

Багдад, главни град Ирака, лежи на обали Тигра, док се лучки град Басра налази на ушћу Шат-ел-Араб. У античким временима, многи од великих градова Месопотамија су лежали на или близу реке, црпећи воду из њега да наводњава Сумерску цивилизацију. Најпознатији градови на Тигру су били Нинива, Ктесифон и Селеукија, док се град Лагаш наводњавао водом из Тигра преко канала који је ископан око 2400 година пре нове ере. Родни град Садама Хусеина Тикрит, је такође смештен на реци и носи своје име по њој.

Тигар је дуго био важна трговачка рута у великом делу пустињској земљи. Плован је све до Багдада за бродове са плитким газом, али су скеле потребне за транспорт узводно до Мосула. Речна трговина је изгубила на значају током 20. века када су железничка пруга Басра-Багдад-Мосул и друмски путеви преузели много теретног саобраћаја. Река је преграђена и у Турској и у Ираку, у циљу обезбеђивања воде за наводњавање сувих и полупустињских региона уз обалу реке. Преграђивање је такође било важно за спречавање поплава у Ираку, по коме је Тигар био склон у историји након отапања снега у турским планинама у априлу. Недавно турско преграђивање реке је било предмет неких контроверзи, и због утицаја на околину у Турској и због потенцијалног смањивања количине воде која ће тећи низводно.

Хоргош

Хоргош (мађарски: Horgos) је насеље у Србији, у општини Кањижа, у Севернобанатском округу. Поред села се налази и гранични прелаз између Србије и Мађарске са називом Хоргош на ауто-путу Е-75, као и железничка пруга Суботица—Сегедин.

Према попису из 2011. било је 5709 становника

Село је познато по производњи млевене паприке, под називом хоргошка.

Хоргош је најсеверније насеље у Републици Србији.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.