Железница

Железница је назив за прометно средство које се креће по стално постављеној металној подлози - челичним шинама. Две шине заједно чине колосек.

Trains pic by Praktica
Локомотиве на железничкој пруги. Сименс Веларо у средини.
Tren a las nubes cruzando Viaducto la Polvorilla
Железница.

Железнички саобраћај

Железнички саобраћај је врста транспорта где се превоз робе или путника врши вагонима који се крећу по прузи уз локомотивску вучу.

Основне карактеристике железничког саобраћаја

Основне карактеристике железничког саобраћаја су:

Позитивне
  • висока пропусна и превозна способност
  • превоз независно од климатских услова
  • непосредна веза магистралних и пратећих колосека
  • масовност превоза
Негативне
  • ограничен маневар
  • велика почетна улагања[1]

Развој железница

Први вагончићи на пругама употребљавали су се још у 16. веку у Немачкој и Енглеској за превоз ископане руде. Вагончиће су вукли коњи. У градовима коњи су вукли вагоне железницом и тако превозили нижу класу.[2]

Енглески инжењер Џорџ Стивенсон изумео је прву парну локомотиву. Могла је брзином пешака вући неколико рудничких вагона. Градњом удобнијих вагона, почео је теретни и путнички развој железница.

Прва јавна железничка веза успостављена је 1825. између енглеских градова Стоктона и Дарлингтона.

После споре парне железнице настале су дизелске, па модерне електричне железнице.

Железница се састоји од инфраструктуре (шине), локомотиве, вагони (путнички и или теретни) и других помоћних објеката.

Види још

Референце

  1. ^ Транспортне способности - капацитет транспорта
  2. ^ „Зашто и како смо коње заменили аутомобилима?”. Стартит. Приступљено 17. 01. 2019.

Спољашње везе

Абердин (Саскачеван)

Абердин (енгл. Aberdeen) је варошица у централном делу канадске провинције Саскачеван. Налази се на око 40 км северозападно од највећег града у провинцији Саскатуна. Кроз насеље пролази провинцијски магистрални друм 785, а протиче и речица Фиш Крик (притока Јужног Саскачевана).

Насеље је основано током последње деценије 19. века. Године 1905. кроз насеље је прошла и железница. Привреда насеља од најранијих времена је почивала на земљорадњи и сточарству, па је тако 1908. из града извезено чак 120 железничких композиција натоварених пшеницом са околних поља. Већина популације данас на посао одлази у Саскатун.

Берлинска приградска железница

Берлинска приградска железница (нем. S-Bahn, Schnellbahn) је део саобраћајног система Берлина, којим управља фирма Berlin S-Bahn GmbH, стопроцентна ћерка фирме „Немачке железнице“ (Deutschen Bahn AG.).

Берлински С-воз се састоји од 16 линија те заједно са Берлинским подземним железницама, трамвајима и градским аутобусима чини саобраћајни систем града Берлина. У-воз је систем под контролом Берлинског саобраћајног предузећа (BVG).

Берлински С-воз се састоји од линија које чине главни прстен, саобраћајући кроз градско језгро и приградских линија повезаних са главним прстеном. Три линије које чине прстен су: die Stadtbahn-централна линија, die Nord-Süd Bahn-првенствено подземна Север-југ линија и прстенаста уздигнута линија die Ringbahn. Географски гледано, прстенаста уздигнута линија има облик псеће главе, те се због тога колоквијално међу Берлинцима зове као Hundekopf (Псећа глава).

Воз

Воз је облик железничког саобраћаја који се састоји од композиције повезаних шинских вагона које вуче или гура једна или више локомотива. Служи за превоз путника или терета.

Иако је кроз историју, пара била најдоминантнији извор снаге возова, данас се углавном користи дизел или електрична струја за погон (ткз. електричне локомотиве). Поред тога, као извор енергије се користе и коњи, конопци или жице, гравитација, пнеуматика, батерије, и гасне турбине.

Пруге по којима се крећу возови се обично састоје од две, три или четири шине.Постоје разне врсте возова који су направљени и прилагођени за одређене намене. Стога се воз може састојати од комбинације једне или више локомотива и вагона.

Путнички воз је воз који садржи вагоне за путнике са седиштима или лежајима, а често може бити веома дуг и брз. С обзиром да возови прелазе све веће дистанце, брзина возова је веома важан фактор. Да би се постигла што већа брзина, иновативна технологија МАГЛЕВ возова се усавршавала годинама. Данас су достигли брзине преко 500 km/h. Неке од земаља које су чувене по великој брзини, али и тачности и прецизности у распореду возова јесу првенствено Јапан, потом Француска, Немачка, Уједињено Краљевство, Шпанија, али и Италија, Сједињене Државе и Швајцарска.

Теретни воз користи теретне вагоне за превоз робе или материјала, и као такав не превози путнике.

Сама реч воз је настала од глагола возити, а пре појаве данашње железнице је коришћена за поворку од неколико кола која су повезана, а вуку их волови.

Увођењем железнице у Србију, већина нових појмова је преведена употребом постојећих српских речи, тако што им је значење проширено на нови појам, осим вагона и локомотиве.

Дорнешти

Дорнешти (рум. Dorneşti; мађ. Hadikfalva) је треће од пет села које су Секељи основали у Буковини. Село се налази на левој обали реке Сучаве у румунском делу Буковине у округу Сучава (рум. Suceava). Најближи већи град је Радауц (рум. Rădăuţi).

Остала четири села су: Иштеншегитш (рум. Tibeni), Фогадјиштен (рум. Iacobeşti), Јожеффалва (рум. Vornicenii Mici), и Андрашфалва (рум. Maneuţi).

Железница (Гросупље)

Железница (словен. Železnica, нем. Eisenhof), је насељено место у брдима југоисточно од Гросупља у општини Гросупље у централној Словенији покрајина Долењска. Општина припада регији Средишња Словенија.Налази се на надморској висини 508,3 м, површине 0,46 км². Приликом пописа становништва 2002. године насеље је имало 12 становника.

Локална црква посвећена Успењу Богородице припада парохији Шкоцјан при Турјаку. Црква је направљена у готском стилу 15. века, али је резстилизована у барокну средином 18. и 19. века.

Железница (Кратово)

Железница (мкд. Железница) је насеље у Северној Македонији, у северном делу државе. Железница се налази у оквиру општине Кратово.

Железнице Србије

Железнице Србије је акционарско друштво коме је главна делатност обављање промета роба и путника на пругама, вуча возова и одржавање вучних јединица, одржавање пруге и технички надзор, у Србији.

На основу услова ММФ-а и Светске банке од 10. августа 2015. године регистрована су три привредна Друштва: Инфраструктура железнице Србије, Србија карго и Србија воз. Последњи генерални директор Железница Србије, који је поделио железницу на три дела, је Мирослав Стојчић, дипломирани инжењер саобраћаја.

Железничка пруга

Железничку пругу чини један или више колосека, који спајају службена места, по којима се крећу железничка возила. Према ширини колосека пруга може бити:

уског (узаног) колосека (600 mm, 750 mm, 760 mm (најчешчи), неки делови Индонезије; 1000 mm, делови Швајцарске; 1067 mm, Јужна Африка, Јапан)

нормалног колосека (1435 mm, најчешће коришћена),

широког колосека (1524 mm, Русија; 1665 mm, Португалија; 1667 mm, Шпанија).

Мандер (Алберта)

Мандер (енгл. Mundare) је малена варошица у централном делу канадске провинције Алберта, у оквиру статистичке регије Централна Алберта. Налази се 70 км источно од административног центра провинције града Едмонтона, а најближе насеље је варошица Вегревил која се налази 24 км источније. Насеље је важна саобраћајна раскрсница и кроз њега пролазе деонице регионалних путева 15 и 855, у близини пролази и провинцијски ауто-пут Јелоухед, као и железница.

Југозападно од вароши налази се језеро Биверхил, док је на око 30 км западно национални парк Елк Ајланд.

Према резултатима пописа становништва из 2011. у варошици је живело 855 становника у 387 домаћинстава, што је за чак 20,1% више у односу на попис из 2006. када је регистровано 712 житеља.Један од најупечатљивијих симбола насеља је гигантска кобасица висока 12,8 метара и тешка 6 тона, за чију градњу је потрошено 120.000 долара.

Метро

Метро је врста масовног јавног железничког транспорта. У већини случајева овај вид транспорта се одвија под земљом и зато је синоним за метро подземна железница.

Ако су шине метроа уздигнуте изнад земље, онда се то зове уздигнути воз. Енглеске речи су El-train, The El или The L. Уздигнути чикашки воз се зове Чикаго Л.

За класични метро систем се може рећи да је:

урбано-електрични масовни транспортни систем;

апсолутно независан од осталих врста саобраћаја;

систем који може опслужити велики број људи.

Мус Џо

Мус Џо (енгл. Moose Jaw) је град у јужном делу канадске провинције Саскачеван. Град лежи у питомој долини реке Мус Џо на важном саобраћајном чворишту. У граду се укрштају трансканадски аутопут и провинцијски аутопут 2, те трансканадска национална железница и канадска пацифичка железница. Административни центар провинције град Реџајна налази се свега 70 км источније.

Јужно од града налази се и ваздухопловна база канадске авијације, а сам град је важан трговачки центар богате пољопривредне регије.

Са нешто преко 33.000 становника (по попису 2011) Мус Џо је четврти по величини град у Саскачевану.

Омска област

Омска област (рус. Омская область) је конститутивни субјект Руске Федерације са статусом области у југозападном делу Сибирског федералног округа, у азијском делу Русије на граници са Казахстаном.

Административни центар области је град Омск, са 1,1 милиона становника.

Област обухвата површину од 139.700 km² и према попису из 2002. имала је 2.079.220 становника. Кроз област пролази чувена Транссибирска железница и Транссибирска магистрала (БАМ).

Оулдс (Алберта)

Оулдс (енгл. Olds) је већа варошица у централном делу канадске провинције Алберта, у оквиру статистичке регије Централна Алберта и географске регије Едмонтон—Калгари коридор. Налази се 61 км јужно од града Ред Дира и на око 90 км северно од града Калгарија. Најближе варошице су Дидсбери на југу и Боуден на северу.

Кроз варош пролази линија ауто-пута 2А и железница која повезује Калгари са Едмонтоном.

Према резултатима пописа становништва из 2011. у варошици је живело 8.235 становника у 3.702 домаћинстава, што је за 13,5% више у односу на попис из 2006. када су регистрована 7.253 житеља.

Прва српска железница (ТВ филм)

„Прва српска железница” је југословенски ТВ филм из 1979. године. Режирао га је Арсеније Јовановић који је написао и сценарио.

Префектура Мијазаки

Мијазаки (Јапански:宮崎県; Miyazaki-ken) је префектура у Јапану која се налази на острву Кјушу. Главни град је Мијазаки.

Пруга узаног колосека

Пруга уског колосека је један од три типа железничке пруге (узани, нормални и широки колосек). Пруга нормалног колосека је ширине 1,435 метара. Све што је мање спада у пругу уског колосека.

У свету је некада постојало 30 типова пругâ уског колосека, од 0,381 до 1,397 метара. На пругама бивше Југославије пруге уског колосека су имале распон од 0,435 до 1 метара. Најчешће су коришћене пруге ширине 0,76 метара.

За трамвајске пруге, по стандардима, допуштене су ширине 0,5 м, 0,6 м, 0,75 м и 0,9 метара.

Прве пруге од 0,76 метара на простору бивше Југославије су изградили Аустријанци 1878. у Босни, па је пруга те ширине названа босанска ширина. Касније су пруге тог типа грађене и у Србији.

Те пруге су се делиле по следећим наменама:

Пруге за јавни саобраћај

војне или пољске пруге

индустријске

шумске

градилишне

рудничке

јамске

Саобраћај у Норвешкој

Норвешка је за европске услове велика и ретко насељена земља (< 20 ст./км²). Такође ова скандинавска земља је изразито планинска, са много затворених подручја, нарочито са копна. Све ово чини велике препреке копненом саобраћају (ауто-путеви, железница). Међутим, захваљујући високом развоју Норвешке многе природне препреке за развој савременог саобраћаја су превазиђене. Са друге стране најдужа обала у Европи ка морима која се никад не леде и воде ка развијеном делу света дају велики значај поморском саобраћају.

Норвешка има развијен друмски, железнички, ваздушни и водни саобраћај. Највећи саобраћајни чвор је главни град, Осло.

Транссибирска железница

Транссибирска железница (рус. Транссибирская магистраль), скраћено Транссиб (рус. Транссиб), је мрежа железница која спајају Москву и Европски део Русије са Руским далеким истоком, Монголијом, Народном Републиком Кином и Јапанским морем.

Главна траса железнице саобраћа између Москве и Владивостока преко Сибира. Железница је дугачка 9.288 km и грађена је између 1891–1916. године. Протеже се на преко 8 временских зона и потребно је седам дана да се пређе цела дужина железнице, што је чини трећом железницом по дужини на свету, после Доњецк-Владивосток и Москва-Пјонгјанг.

Друга траса, Трансманџурска железница, која иде упоредно са Транссибирском и која иде скроз до Тарскаје (око 1.000 km источно од Бајкалској језера). Од Тарскаје]], Трансманџурска железница иде југоисточно ка Кини и продужава до Пекинга.

Трећа траса, Трансмонголска железница, која се састоји из Транссибирске трасе до Улан Удеа на источној обали Бајкалског језера. Од Улан Удеа Трансмонголска железница продужава јужно ка Улан Батору и Пекингу.

Четврта траса је завршена 1991, после скоро пет деценија споре изградње. Под називом Бајкалскоамурска железница (БАМ), протеже се од Транссибирске линије код Бајкалског језера, ка Пацифику.

Хај Прери (Алберта)

Хај Прери (енгл. High Prairie) је малена варошица у северозападном делу канадске провинције Алберта, у оквиру статистичке регије Северна Алберта.

Насеље се налази недалеко од западних обала Малог ропског језера, на 89 км североисточно од варошице Валивју и 118 км западно од вароши Слејв Лејк. Градић лежи у пространој равној прерији на надморској висини од 602 метра.

Насеље је интензивније почело да се развија када је кроз њега прошла железница 1914. године. Статус села насеље је добило 1945. и тада је у њему живело 600 становника, а од 1950. Хај Прери има и статус службене варошице у оквирима провинције Алберта.

Према подацима пописа становништва из 2011. у варошици је живело 2.600 становника у 1.069 домаћинстава, што је за 6,6% мање у односу на 2.785 житеља колико је регистровано приликом пописа 2006. године.Привреда вароши почива на пољопривреди, шумарству, експлоатацији нафте и гаса и у мањој мери услужним делатностима.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.