Жагубица

Жагубица је насеље у Србији у општини Жагубица у Браничевском округу. Према попису из 2011. било је 2590 становника.

Жагубица
Дом културе у Жагубици
Дом културе у Жагубици
Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Србија
Управни округБраничевски
ОпштинаЖагубица
Становништво
 — 2011.Пад 2590
 — густина14/км2
Географске карактеристике
Координате44°11′26″ СГШ; 21°47′22″ ИГД / 44.190666° СГШ; 21.789333° ИГДКоординате: 44°11′26″ СГШ; 21°47′22″ ИГД / 44.190666° СГШ; 21.789333° ИГД
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина499 м
Површина189,927 км2
Жагубица на мапи Србије
Жагубица
Жагубица
Жагубица на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број12320
Позивни број012
Регистарска ознакаPO

Географски положај

Општина Жагубица, налази се у југоисточном делу Браничевског округа и источном делу Србије на 170 километара југоисточно од Београда, и 83 километара од Пожаревца. Општина Жагубица захвата горњи део долине Млаве и њених притока па је природно издиференцирана на два котлинска дела, побрђе и планински обод.

Главни и средишњи део представља жагубичка котлина чији је нижи део просечне надморске висине око 300 м. Други, мањи и нижи део је Крепољинско-крупајска котлина, са нижим делом око 220м надморске висине. Између котлина је побрђе. Највећи део котлинског обода са западне, северне и североисточне стране лучно затварају ниже Горњачке (до 825м) и Хомољске планине (до 940 м) и до Омана (963 м), док јој јужни и источни обод чине виши и стрмији делови Бељанице (1.339 м) и масив Црног врха (1.043 м). Граница општине води највишим венцима ових планина. Има облик развученог правоугаоника, дужине око 35 и ширине око 26 км.

Привреда

Привреда Жагубице заснована је на, коришћењу природних ресурса овог подручја, дрвној индустрији, рударству и експлоатацији мрког угља, мермера и украсног камена шумарству, а основна делатност становништва је пољопривреда, односно сточарство.

Образовање

У општини Жагубица постоје три основне школе са подручним одељењима у свим насељима општине и средња Техничка школа у којој се школују економски техничари, кувари, конобари и туристички техничари.

Здравство

Здравствена заштита организована је кроз рад Дома здравља у Жагубици и амбуланте у Крепољину и Лазници.

Култура

Културне активности и дешавања организују се и у надлежности су Културно-просветног центра у Жагубици који је смештен у Дому културе.

У Жагубици постоји КУД Хомоље и одржава се манифестација САБОР ВРЕЛА ХОМОЉА.

Спорт

У Жагубици постоји ФК Хомољац који се такмичи у српској фудбалској лиги Зона-Дунав.

Саобраћај

Постоји природна предиспонираност за изградњу саобраћајних коридора кроз општину Жагубица, пратећи ток реке Млаве. Међутим, Хомоље далеко заостаје у изграђености саобраћајне инфраструктуре за републичким просеком. Општина Жагубица удаљена је од Београда 170 км. Жагубица је од Петровца удаљена 46 km , од Бора 46 km, Мајданпека 46 km и Деспотовца 60 km. Сви путни правци су регионални.

Главни саобраћајни коридор јесте регионални пут П-105 Пожаревац – Петровац – Жагубица - Бор. Од Жагубице води још један регионални пут, П-104 (Жагубица – Лазница – Јасиково - Мајданпек) који је лошијег квалитета. Иста констатација важи и за регионални пут П- 216 (Крепољин - Деспотовац). Локалном мрежом путева су сва села повезана на територији општине, али је она у доста лошем стању јер се нередовно одржава.

Према Кучеву постоји шумски пут Милатовац - Буковска који нема асфалтну подлогу. Од некатегорисаних путева треба посебно издвојити пут Жагубица – Бук - Бељаница, имајући у виду потенцијалну важност Бељанице у туристичком погледу. Укупна дужина путева на територији општине износи 204 км, од чега савременом коловозу припада 154 км пута. Магистралним путевима припада свега 14 км, регионалним 88 км, док је најдужа локална путна мрежа са 102 км.

Општина није повезана железничком мрежом, нити постоји развијен ваздушни саобраћај.

Знаменитости

Хомољска потајница или у народу позната под називом „Стојање“ је једна од четрдесет река потајница у свету и једна од три у Србији. Врело Млаве чија испитана дубина је 74 метара предмет је научних истраживања ронилаца из бројних земаља Европе, а Крупајско врело спада у ред још увек недовољно испитаних изворишта. Не треба заборавити ни Осаничку прераст, Горњачку и Рибарску клисуру и Бук.

Међу културно историјским споменицима доминирају Манастир Горњак (1378. год) задужбина је Кнеза Лазара, налази се на левој обали реке Млаве, на самом исласку из општине Жагубица.Тршка црква је најстарији манастир у Браничевској епархији и налази се на четвртом километру региналног пута Жагубица-Петровац.

Овде се налази Црква Свете Тројице у Жагубици.

Заштићени споменици природе

Врело Млаве
У циљу очувања, Жагубичко врело и његова непосредна околина стављени су под заштиту 1979. године, као „хидролошки природни споменик“ прве категорије заштите, са површином окружења од око 6 хектара. Лежи у југоисточном делу Жагубичке котлине, на надморској висини од 314 м, на јужној периферији општинског центра, односно на месту где се северни одсек Бељанице спушта у Жагубичку котлину (удаљено око 1 км од Жагубице). Крашки извор Млаве воклијског типа налази се у природном амфитеатру отвореном у правцу северозапада кратком долином отока врела и представља туристичку атракцију овог подручја. Врело Млаве избија испод кречњачког одсека висине око 40 метара, из вртачастог удубљења површине 655 м2, при чему запремина воде износи око 2480 м3.

Krupajska reka
Крупајско врело

Хомољска Потајница
Налази се у Жагубикчој котлини, на југоисточним падинама Хомољских планина, на левој страни долине Потајничког потока, на брду Мала Шкљова, грађеног од кречњака које је покривено глином и хумусом. Удаљена је око 12 км од Жагубице и око 6 км од Лазнице. Представљa хидролошки споменик природе прве категорије, издигнуто је 9 м изнад речног корита, на 412 м надморске висине, при чему заштићена површина износи нешто више од 4 ha (4,36 ха).

Хомољска потајница представља једини познати интермитентни крашки извор у источној Србији чија се функција одржала до данас. Феномен функционисања Хомољске потајнице састоји се из фазе пуњења резервоара, када из отвора не излази вода, и фазе пражњења резервоара, када из отвара истиче вода. Само избијање воде наговештава подземно мумлање коме следи најпре постепено, a затим нагло избијање које при максимуму износи око 1000 л/мин.

Крупајско врело
Избија на западној страни планине Бељанице, на надморској висини од 240 м. Налази се у југоисточном делу Крупајско - Крепољинске котлине, у атару села Милановца, поред асфалтног пута који спаја Хомољски крај са Ресавом. Воде овог врела избијају великом снагом из пећинског отвора крај села Крупаја, a притичу подземним каналима са подручја Бељанице; по спољној морфологији, оно подсећa на врело Млаве. Спада у највећe и најјаче крашке изворе код нас, и једно је од три најатрактивнија у Србији (на првом месту је врело Белог Дрима, a на другом месту је врело Рашке). Сврстава се у Прву категорију заштите, укупне површине 9 ha.

Споменик природе Клисура Осаничке реке - водопад
Осаничка река

Бусовата
Представљa ботанички резерват природе, заштићен је 1975. године, с обзиром да представља репродукциони резерват за популације биљака и животиња и семенски материјал за обнављање многих састојина на овој планини. Налази се у средњем делу планине Бељанице, 18 км од Жагубице, 3 км од Речке, између Предела (1147 м) на северу, Пролома (1151 м) на западу и Капе (1291 м) на југу. Увала Бусовата, која представља у ствари састојину букове шуме, обухвата површину од 15,86 ha.

Клисура Осаничке реке
Узводно од села Осанице, Осаничка река изградила је у кречњачкој греди између узвишења Велико брдо и Велика Шетаћa клисуру дугу око 1,5 км и дубоко око 250 м. Клисура Осаничке реке истичу се висином и изгледом својих страна у којима се истичу вертикалне литице, зупци, стубови и остењаци, брзом, бистром и незагеђеном водом, као и разноврсном вегетацијом (станиште за 166 биљних врста) и специфчином фауном. У средњем делу, где се клисура сужава на ширину речног корита, налази се пећина - прераст, веома интересантан геоморфолошки феномен. Сврстава се у 3. категорију заштите, укупне површине 30,44 ha.

Прераст Самар
Заштићени геоморфолошки природни споменик „Прераст Самар“ налази се у долини реке Прераста, кратке леве притоке Мале Тиснице, на надморској висини од 690 м. Укупна површина заштићене зоне износи 40,20 ha. Прераст је удаљена око 2,5 км од ушћa реке Прераста у Малу Тисницу. На тој дужини река Прераст је усечена у кречњачким стенама.

Демографија

У насељу Жагубица живи 2287 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 42,0 година (39,9 код мушкараца и 43,8 код жена). У насељу има 998 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,80.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

Демографија[1]
Година Становника
1948. 3.365
1953. 3.694
1961. 3.670
1971. 3.591
1981. 3.479
1991. 3.349 3.070
2002. 2.823 3.199
2011. 2.590
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
2.626 93,02 %
Власи
  
74 2,62 %
Црногорци
  
9 0,31 %
Роми
  
8 0,28 %
Румуни
  
6 0,21 %
Хрвати
  
5 0,17 %
Македонци
  
3 0,10 %
Горанци
  
2 0,07 %
Русини
  
1 0,03 %
Мађари
  
1 0,03 %
Југословени
  
1 0,03 %
непознато
  
42 1,48 %

Референце

  1. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
  2. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
  3. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе

Јошаница (Жагубица)

Јошаница је насеље у Србији у општини Жагубица у Браничевском округу. Према попису из 2011. било је 539 становника.

Овде се налази Стара кућа Здравка Стојадиновића у Јошаници.

Браничевски управни округ

Браничевски управни округ се налази у источном делу Републике Србије. Обухвата град и општине:

Град Пожаревац - градска насеља: Костолац и Пожаревац (седиште)

Општина Велико Градиште - седиште градско насеље Велико Градиште

Општина Голубац - седиште сеоско насеље Голубац

Општина Мало Црниће - седиште сеоско насеље Мало Црниће

Општина Жабари - седиште сеоско насеље Жабари

Општина Петровац на Млави - седиште градско насеље Петровац на Млави

Општина Кучево - седиште градско насеље Кучево

Општина Жагубица - седиште сеоско насеље ЖагубицаСедиште округа је градско насеље Пожаревац, позната раскрсница путева, кроз који и данас воде бројне саобраћајнице. Има укупно 183.625 становника (попис 2011).

Средином XIX века, у време осамостаљивања српске државе, Пожаревац постаје, поред Крагујевца, друга престоница кнеза Милоша Обреновића. Кнез Милош Обреновић је још за живота подигао себи, у Пожаревцу, споменике:

Саборну цркву (1819. године), конак - дворац (1825. Године)

нову чаршију (1827. Године) и

ергелу Љубичево (1860. године).Културне знаменитости Браничевског округа су:

Виминацијум, Костолац

Народни музеј у Пожаревцу (први саграђен након београдског)

Етно парк Тулба (јединствени музеј у природи)

Галерија слика Милене Павловић-Барили (познате сликарке и песникиње надреализма)

Манастири Рукумија, Сестрољин. Туман, Брадача, Заова, Горњак, Витовница, Нимник

Голубачки Град, СО Голубац

Краку лу Јордан, с. Волуја СО КучевоПриродне знаменитости Браничевског округа су:

пећине у СО Кучево: пећина Церемошња, пећина Равништарка, Дубочка пећина, Шевичка пећина

врело реке Млаве, Жагубица

Крупајско врело, Крепољин

Горњачка клисураПривредни капацитети овог округа концентрисани су у близини градова Пожаревац и Костолац.

Начелник округа је био Горан С. Петровић (одлуком Владе Републике Србије од 28. јуна 2007. године).

Садашњи начелник округа је Александар Ђокић (постављен Решењем Владе РС број 119-8806/2013 од 16.10.2013. године)

Изварица

Изварица или Новарица (од 2007. године) је насеље у Србији у општини Жагубица у Браничевском округу. Сматра се најстаријим насељем Хомоља и постоји у свим пописима од најстаријих писаних докумената прво као „ИСВОР“, на које нису имали утицај досељени народи са севера Молдавије и Влашке низије

Крепољин

Крепољин је насеље у Србији у општини Жагубица у Браничевском округу. Према попису из 2011. било је 1542 становника. До 1965, године је ово насеље седиште Општине Крепољин коју су чинила насељена места: Близнак, Брезница, Крепољин, Крупаја, Медвеђица, Милановац, Осаница и Сиге. После укидања општине подручје бивше општине је у целини ушло у састав Општине Жагубица.

Лазница

Лазница је насеље у Србији у општини Жагубица у Браничевском округу. Према попису из 2011. године у Лазници је живело 1881 становника.

Овде се налазе Зграда механе у Лазници и Родна кућа народног хероја Јована Шербановића.

Овде се налазио Запис врба (Лазница село).

Овде се налази Запис Панкалујића храст (Лазница село).

Милановац (Жагубица)

Милановац је насеље у Србији у општини Жагубица у Браничевском округу. Према попису из 2011. било је 365 становника. Стари назив насеља је Магудица.

Милатовац (Жагубица)

Милатовац је насеље у Србији у општини Жагубица у Браничевском округу. Према попису из 2011. било је 680 становника.

Овде се налази Стара кућа Ненада Стојадиновића у Милатовцу.

Овде се налазе Запис Јокића храст (Милатовац) и Запис Јокића крст (Милатовац).

Општина Жагубица

Општина Жагубица је општина у Браничевском округу у централној Србији.

Општина захвата горњи део долине Млаве и раздвојена на два дела, побрђе и планински обод. Главни и средишњи део представља Жагубичка котлина чији је нижи део просечне надморске висине око 300 метара. Други, мањи и нижи део је Крепољинско-крупајска котлина, са нижим делом око 220 метара надморске висине. Између котлина је побрђе. Највећи део котлинског обода са западне, северне и североисточне стране лучно затварају ниже Горњачке (до 825м) и Хомољске планине (до 940 м) до Омана (963 м), док јој јужни и источни обод чине виши и стрмији делови Бељанице (1339 m) и масив Црног врха (1043 m).

Граница општине води највишим венцима ових планина. Има облик развученог правоугаоника, дужине око 35 и ширине око 26 km. У тим оквирима захвата површину од 760 km², те спада, по површини међу веће општине у Србији.

Општина Мајданпек

Општина Мајданпек је општина у источној Србији, у Борском округу, у Тимочкој Крајини. Средиште општине је град Мајданпек. Општина Мајданпек се простире на 932 km², а према попису становништва из 2002. године, на територији општине живи 23.703 особа. Граничи се са општинама Бор, Неготин, Кладово, Голубац, Кучево и Жагубица. На северу се Дунавом граничи са Румунијом.

Осаница (Жагубица)

Осаница је насеље у Србији у општини Жагубица у Браничевском округу. Према попису из 2011. било је 1048 становника.

Прераст Самар

Прераст Самар је природни камени мост лучног облика који се налази у југоисточном делу Хомоља, на територији општине Жагубица. Од насеља Жагубице прераст је удаљена око 20 km у правцу према Бору.

Сматра се да је прераст настала на активном раседу, на месту понирања речице Пераст. На активност овог раседа указује нагла промена пада речног корита речице Пераст. Прераст Самар је полигенетског (флувијално-крашког) порекла. Она представља остатак пећине у долини речице Пераст, кроз коју је некад ова речица протицала. Данас речица протиче испод прерасти. Дужина прерасти износи 10 m, ширина 14 m, а висина 15 m. Њен свод лежи на 2 стуба дебљине 18 и 20 m. До прерасти води макадамски пут који се одваја од регионалног пута Жагубица — Бор. Прераст Самар је под заштитом државе и СО Жагубица као геоморфолошки споменик природе треће категорије.

Регионални завод за заштиту споменика културе Смедерево

Регионални завод за заштиту споменика културе Смедерево је установа културе од националног значаја, која обавља послове заштите непокретних културних добара. Делатност заштите обавља на територији Подунавског и Браничевског округа и то у два града Смедерево и Пожаревац и девет општина: Смедеревска Паланка, Велика Плана, Жабари, Петровац, Кучево, Жагубица, Голубац, Велико Градиште и Мало Црниће.

Рибаре (Жагубица)

Рибаре је насеље у Србији у општини Жагубица у Браничевском округу.

Сиге

Сиге је насеље у Србији у општини Жагубица у Браничевском округу. Према попису из 2011. било је 496 становника.

Списак споменика културе у Браничевском округу

Следи списак споменика културе у Браничевском округу.

Суви До (Жагубица)

Суви До, Сухдол или Суходол је насеље у Србији у општини Жагубица у Браничевском округу. Датира још од 1467. године. Населиле су га породице са Сјенице, због чега је сачуван говор са зетско-сјеничког подручја. Име је добило по речици Долу, која је стално сува.

Хомоље

Хомоље је мања географска област у источној Србији јасно ограничена планинским венцима са свих страна. Од Звижда на северу одвају се Хомољске планине (940 m), од Ресаве на југу венац Бељанице (1339 m), од равничарске доње Млаве на западу ниске Горњачке планине (825 m). Овако уоквирена геоморфолошка целина састоји се из два дела: Жагубичке котлине на истоку и Крепољинско-крупајске котлине на западу, између којих је бељаничко-хомољска пречага.

Због велике одвојености и неприступачности, Хомоље је у стара времена служило као „збег”. За разлику од несигурних старих времена када је у Хомољу владала хајдучија и када се морало далеко заобилазити, централно место ове области у регионалном комплексу Источне Србије, предодредило јој је, у садашњем времену, веома повољан географски положај.

Долином Млаве повезано је са плодном доњом Млавом и Стигом, преко превоја на Црном Врху са Црноречком котлином и Тимочким басеном, преко нижих делова Хомољских планина и долине Пека са Звиждом и Поречом, а преко обронка западне Бељанице са Ресавом. Међутим, овако погодне природне погодности не само да су недовољно искоришћене, већ је евидентно и губљење постојећих саобраћајних функција. Основни разлог оваквог стања је недостатак квалитетних путева, као и лоше одржавање постојећих. Због тога Хомољу пети опасност да постане саобраћајно „острво” које ће заобилазити као и раније.

У хидролошком смислу Хомоље припада горњем сливу реке Млаве, која тече његовим средишњим делом и представља хидрографску окосницу целе области.

У административном погледу Хомоље скоро у потпуности припада општини Жагубица, са извесним оступањем било од једне или друге целине.

Територија Хомоља има изглед неправилног правоугаоника постављеног у правцу исток-југоисток-запад-северозапад дужине око 35 km, и највеће ширине 26 km.

У административно-политичком погледу, општина Жагубица се граничи са општинама: Петровац, Деспотовац, Бор, Мајданпек и Кучево.

Хомољска потајница

Хомољска потајница или у народу позната као „Стојање” је интермитентно врело у кршу источне Србије. Налази се у атару Селишта, удаљена 12 km од Жагубице, на југоисточним падинама Хомоља а испод брда Мала Шкоља. Вода потајнице избија из отвора неправилног облика пречника 20 до 25 cm и то у интервалима неједнаке дужине. Овај тип извора функционише тако што вода отиче извесно време па пресахне, а затим после неког времена поново потече. Налази се у троуглу три дрвета: букве, храста и обичног граба.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.