Жабаљ

Жабаљ је градско насеље у Србији у општини Жабаљ у Јужнобачком округу. Према попису из 2011. било је 9161 становника. Налази се у региону познатом као Шајкашка (југоисточни део Бачке), у Аутономној Покрајини Војводини.

Жабаљ
Pravoslavna crkva u Žablju
православна црква у Жабљу
Административни подаци
Држава Србија
Аутономна покрајина Војводина
Управни округЈужнобачки
ОпштинаЖабаљ
Становништво
 — 2011.Пад 9161
 — густина73/км2
Географске карактеристике
Координате45°22′12″ СГШ; 20°03′30″ ИГД / 45.37° СГШ; 20.058333° ИГДКоординате: 45°22′12″ СГШ; 20°03′30″ ИГД / 45.37° СГШ; 20.058333° ИГД
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина80 м
Површина131,4 км2
Жабаљ на мапи Србије
Жабаљ
Жабаљ
Жабаљ на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број21230
Позивни број021
Регистарска ознакаNS

Називи

Жабаљ је познат по још неким називима на другим језицима: мађ. Zsablya, нем. Josefsdorf, панонскорусински: Жабель.

Географија

Catholic church in Žabalj, Vojvodina, Serbia 3
Католичка црква у Жабљу

Град Жабаљ се налази у југоисточном делу Бачке близу реке Тисе.

Жабаљ је такође и седиште општине, у којој се поред овог града налазе и села: Госпођинци, Ђурђево и Чуруг.

Жабаљ је раскрсница важних путева: Нови СадЗрењанин и Нови Сад (преко Бачког Градишта) — Сента.

Жабаљ је велико, уређено место, с карактеристикама градског насеља (од 1966. је и службено градско насеље).

Овде се налази Жабаљ (слатинско станиште).

Историја

Подаци о насељу на подручју данашњег Жабља датирају из праисторије. Жабаљ се први пут помиње 1514. године као тврђава у којој је био заробљен Ђерђ Дожа. За време Отоманске империје (у 16. и 17. веку) насељен је Србима. У 18 и 19 веку Жабаљ је део хабсбуршке Војне крајине (Шајкашки батаљон). Крајем 18. века, после велике поплаве (1784), дислоцирано је првобитно насеље крај обале Тисе на данашње место (12 km од Тисе). Нови Жабаљ је од 1784. године носио име "Јозефдорф" или "Јосифово село".[1] Број Срба православних 1783. године износио је 1546, а 1835. године - већ 4013 душа.

Прва црква у Жабљу се помиње 1720. године, била је грађена од цигле (1783), али је она касније срушена. То је било на ранијој локацији званој "Стари Жабаљ" положеној на десној обали Тисе до 1784. године. Ту је 1893. године још стојао велики дрвени крст на "светом месту" - где је био олтар срушеног храма. За нову - другу цркву 1784. године поднет је Дворском ратном савету у Бечу план и прорачун. Како је и та црква била неадекватна - по свему мала предстојала је градња нове, за коју су Жабаљци још 1826. године набавили као прво - 1500 акова креча. Дворски ратни савет у Бечу дозволио је 1832. године да се гради нова (трећа по реду) православна црква у месту. Та, данашња православна црква Светог Николе изграђена је 1835. године, а освештао ју је маја исте године епископ бачки Ђорђе Хранислав. Стан протопрезвитера жабаљског у Жабљу купили су верници прилогом пре званичне наредбе од 1868. године. За 5000 ф. купљена је у Жабљу 1815. године, кућа удовице Софије Рајић за "парохијски дом".[2] Месна Католичка црква је подигнута тек 1901. године. Од 1918. године варош Жабаљ је део Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца – касније Југославије.

Monument of the 1942 raid victims near Žabalj
Споменик жртвама рације 1942. код Жабља

У Жабљу је за време грађанског рата 1848-1849. године страдала православна црква и парохијски - протин дом. Када се јула 1850. године правио извештај о претрпљеној штети, Жабаљска општина је пријавила штету за цркву, 20.399 ф. 52 новчића. Међутим Поверенство је предложило мањи износ: за црквене утвари - 810 ф., а за оправку цркве и унутрашњи намештај 13.125 ф. 34 новчића. Укупно је понуђена сума од 13.935 ф. 34 новчића, а толико је и Ратно министарство у Бечу и одобрило.[2]

Током друге половине 19. века број становника у Жабљу је растао. Срби православци су доминирали, осталих нација је много мање. Тако је 1880. године регистровано у месту: 4160 Срба, 527 Мађара, 512 Немаца, 6 Словака, док је "осталих" 144. Укупно је тада било 5349 становника. Деценију потом, у Жабљу је већ 6697 житеља, а број Мађара се дуплирао. Из пописа од 1890. године види се да је Срба сада 4960, Мађара 1017, Немаца 884, Румуна 6, Рутена 17, Хрвата 2, Словена 1 а "осталих" - 80.[2] Евангелистичка црква у Жабљу освећена је новембра 1927. године.[3]

Према православној парохијској статистици са краја 1891. године у месту има: 4770 православаца, са 817 православних домова, три свештеника, 435 ученика у пет основних школа.[4]

У народноослободилачком рату Жабаљ, Чуруг, Ђурђево и Госпођинци доживљавају непријатељску одмазду (1942.), којој претходи формирање и почетак борбеног пута Шајкашког партизанског одреда. За време Мађарске окупације током Другог светског рата веома рано долази до формирања Шајкашког партизанског одреда. У Рацији 1942. године убијено је 666 становника Жабља од чега 141 жена, 101 дете и 69 старих лица. Према националности жртве је чинило 614 Срба, 28 Јевреја, 23 Рома и 1 Мађар. Као одмазду за ове злочине партизани су у јесен и зиму 1944. године убили око 2000 житеља Жабља мађарске и немачке националности.

Култура

Црква у Жабљу, фасада
Предњи део фасаде на православној цркви у центру вароши

Многобројна спомен-обележја из револуционарне прошлости су у селима овог дела Шајкашке, а на обали Тисе је импозантан споменик Шајкашком партизанском одреду, рад Јована Солдатовића. Поред грађевина сеоске архитектуре, у Чуругу је и једина типична панонска ветрењача на територији Војводине, а у православној цркви је познати иконостас — рад Ђорђа Крстића. Крај Жабља, на обали Тисе, смештена је богата Завичајна музејска збирка.

У Жабљу постоји средња школа основана 1976. године.

Привреда

Жабаљ је у развијеном пољопривредном подручју. У Жабљу су велика шећерана и мањи привредни погони.

Демографија

У насељу Жабаљ живи 7493 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 37,7 година (36,5 код мушкараца и 38,9 код жена). У насељу има 3073 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,12.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

Демографија[5]
Година Становника
1948. 6.273
1953. 6.672
1961. 7.457
1971. 7.851
1981. 8.503
1991. 8.766 8.654
2002. 9.598 9.877
2011. 9.161
Етнички састав према попису из 2002.[6]
Срби
  
8.672 90,35 %
Роми
  
202 2,10 %
Југословени
  
119 1,23 %
Хрвати
  
88 0,91 %
Мађари
  
85 0,88 %
Русини
  
31 0,32 %
Македонци
  
20 0,20 %
Албанци
  
16 0,16 %
Црногорци
  
9 0,09 %
Украјинци
  
8 0,08 %
Словаци
  
7 0,07 %
Немци
  
4 0,04 %
Руси
  
3 0,03 %
Муслимани
  
3 0,03 %
Словенци
  
2 0,02 %
Чеси
  
1 0,01 %
Румуни
  
1 0,01 %
Буњевци
  
1 0,01 %
непознато
  
86 0,89 %

Референце

  1. ^ "Наше доба", Нови Сад 1886. године
  2. 2,0 2,1 2,2 "Српски сион", Карловци 1893. године
  3. ^ "Политика", Београд 15. новембра 1927. године
  4. ^ "Српски сион", Карловци 1892. године
  5. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
  6. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
  7. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе

Ђурђево (Жабаљ)

Ђурђево (панонскорусински: Дюрдьов) је насеље у Србији у АП Војводини у општини Жабаљ у Јужнобачком округу. Према попису из 2011. било је 5092 становника.

Јужнобачки управни округ

Јужнобачки округ се налази у Панонској низији, у јужној Бачкој и северном Срему. Површина округа је 4.016 km² (18,7% територије Војводине, 4,5% територије Србије), где борави 615.371 становника (Попис из 2011).

Седиште округа је и административни центар Аутономне Покрајине Војводине, Нови Сад.

Јуришина хумка

Јуришина хумка је једна од најзначајнијих, уједно до новијег времена најмање познатих хумки (кургана) у Србији. У послератном периоду јавља се једино на топографским картама као кота, и то са називом Јуришина коса. Покретањем поступка њене заштите 2010. у категорији природно добро, ситуација се мења и ова хумка прелази у најдетаљније документоване објекте овог типа у Србији. Такође и као једина хумка под заштитом (било као споменик природе, било као културно-историјски споменик) постаје уједно и најрепрезентативнија.

Током покретања иницијативе за њену заштиту од стране Завода за заштиту природе први назив који се предлаже био је „Резерват за одржавање генетског фонда Хумка на потезу Ливаде“. Због ванредног значаја биљних заједница које су на хумки сачуване нетакнуте вековима резерват има статус заштите генетског биофонда. Тако ово планирано заштићено добро уједно носи и статус научно-истраживачког резервата, што је детаљно образложено у Студији заштите. Све што је о хумки написано по питању вредности, важи и за друге.

Госпођинци

Госпођинци су насеље у Србији, у општини Жабаљ. Налазе се у Војводини, у јужној Бачкој. Од Жабља су удаљени 8 km. Према последњем попису из 2011. године село има 3.715 становника. Велику већину чине Срби.

Државни пут 12

Државни пут IБ реда 12 је државни пут првог Б реда у северној Србији.

Октобарска награда

Октобарска награда или још тачније Октобарске награде су веома цењене награде за различита али врхунска достигнућа. Како само име каже, додељују се у октобру сваке године.

Добијају их појединци али и установе, организације и савези.

Везане су за ослобођење појединих градова и места од немачке окупације 1944. године. Зато су и биле највише дељене у Србији али и Црној Гори.

Октобарске награде се додељују (или су се додељивале) у следећим градовима:

Апатин

Бачка Паланка

Београд

Ђурђево

Жабаљ

Земун

Зрењанин

Крагујевац

Краљево

Кикинда

Кула

Лесковац

Нови Сад

Ниш

Смедерево

Сомбор

Параћин

Пожаревац

Херцег Нови

ШабацС обзиром да је награде установио комунистички режим који је био на власти у Југославији после Другог светског рата, изменом политичког система, у појединим градовима, као датуми важнији за историју града, бирају се други историјски догађаји.

Општина Жабаљ

Општина Жабаљ је једна од општина у Републици Србији. Налази се у АП Војводина и спада у Јужнобачки округ. По подацима из 2004. општина заузима површину од 400 km² (од чега на пољопривредну површину отпада 35895 ha, а на шумску 274 ha).

Седиште општине је град Жабаљ. Општина Жабаљ се састоји од 4 насеља: град Жабаљ, Чуруг, Ђурђево и Госпођинци. По подацима из 2011. године у општини је живело 26134 становника. По подацима из 2004. природни прираштај је износио -3,4‰, a број запослених у општини износи 4905 људи. У општини се налазе 4 основне и 1 средња школа.

Парк природе Јегричка

Парк природе Јегричка налази се на територији Војводине у оквиру општина Бачка Паланка, Темерин, Врбас и Жабаљ. Захвата површину од 11.144 хектара и 81 ар. Под заштитом је државе као значајно природно добро III категорије. Док је по МУЗП класификацији у V категорији као заштићен копнени/морски предео. Парк природе је у средњем делу тока Јегричке.

Парк природе Стара Тиса код Бисерног острва

Парк природе Стара Тиса код Бисерног острва налази се у Србији, на територији Војводине у оквиру општина Нови Бечеј, Бечеј и Жабаљ.

Потисје (област)

Потисје, као географска област може имати два значења:

У ширем значењу, Потисје је целокупна област у сливу реке Тисе, која обухвата делове Украјине, Румуније, Мађарске, Словачке и Србије;

У ужем значењу, Потисје је област у сливу реке Тисе на подручју Србије, у оквиру Војводине.

Рација у јужној Бачкој

Рација у јужној Бачкој је назив за погром који су мађарски фашисти Миклоша Хортија извршили над Србима и Јеврејима у јужној Бачкој током Другог светског рата. Рација је спроведена на Божић у насељима Шајкашке - Чуругу, Госпођинцима, Шајкашу, Ђурђеву, Мошорину, Тителу, Локу, Гардиновцима, Вилову, Жабљу, као и у градовима Бечеју, Србобрану и Темерину и у Новом Саду, нешто касније од 21. до 23. јануара 1942. године. За три дана рације у Новом Саду у водама Дунава је нестало преко 1300 (2000) Новосађана. Укупан број несталих током погрома је око 4500. Поред Срба и Јевреја, у рацији је убијен и један број припадника других етничких група, највећим делом Рома. Рација је спроведена између 4. и 29. јануара 1942. Отпочела је у Шајкашкој (4-19. јануар), наставила се у Новом Саду (21-23. јануар), а завршила у Бечеју (25-29. јануар).

Списак позивних бројева у Србији

Ово је списак позивних бројева у Србији. Међународни позивни број за Србију је +381.

Списак споменика културе у Јужнобачком округу

Следи списак знаменитих места у Јужнобачком округу.

Списак хумки у Србији

Списак кургана, тумула, громила, телова и гробних хумки на територији Србије.

Спомен-комплекс Црна Ћуприја

Спомен комплекс Црна Ћуприја је комеморативни простор површине 472 хектара, који се налази 10 км од Жабља, на путу од Новог Сада према Зрењанину. Године 1991, комплекс је проглашен за Споменик културе од великог значаја.

На овом месту су мађарски фашисти 1942. године извршили стрељање родољуба из општине Жабаљ. Ово је био само део већег погрома, познатог као Новосадска рација, који су фашистички окупатори предузели против Срба и Јевреја у јужној Бачкој.

У знак сећања на жртве фашизма из овог краја и Народноослободилачку борбу народа Шајкашке, године 1962, унутар комплекса је подигнут монументални споменик жртвама рације, познат и под именом споменик борби народа Шајкашке. Аутор споменика, високог 9 метара, је вајар Јован Солдатовић.У близини Солдатовићевог споменика налази се и споменик у виду цвета локвања, рад ликовног уметника Владислава Рајчетића. Око стилизованог цвета локвања налази се пет мермерних плоча са списком жртава фашизма из Жабља. Плоче и цвет били су бронзани, али су 2009. године украдени, а плоче после тога надомештене мермернима.

Стеван Дивнин

Стеван Дивнин "Бáба" (Жабаљ, код Новог Сада, 5. фебруар 1895 — Нови Сад, 22. октобар 1942), учесник Октобарске револуције и Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

Хумка "Стари Жабаљ"

Велика хумка у атару "Стари Жабаљ" у општини Жабаљ је једна је од боље очуваних кургана у Србији. На жалост, однедавно се његова површина преорава, што наружава изглед хумке која се савршено уклапа у травнати предео.

Чуруг

Чуруг је насеље у Бачкој, у северном делу Шајкашке, у општини Жабаљ, на десној обали реке Тисе, на прузи Бечеј-Нови Сад. Према попису из 2011. има 8166 становника.

Овде се налазе Ветрењача у Чуругу, Српска православна црква Вазнесења Господњег у Чуругу и археолошко налазиште Чуруг - Стари Виногради.

Шајкашка

Шајкашка је географски регион у Србији. То је југоисточни део Бачке, лоциран у средишњем делу Аутономне Покрајине Војводине.

Територија Шајкашке је подељена између четири општине: Тител, Жабаљ, Нови Сад и Србобран. Средиште Шајкашке је град Тител.

Насељена места општине Жабаљ

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.