Еуген Вербер

Еуген „Моше“ Вербер (Суботица, 25. јануар 1923Београд, 1. јануар 1995) је био филмски, позоришни и телевизијски глумац, угледни преводилац, књижевник, и научни радник (јудаиста). По националности је био Јевреј.

У својој глумачкој каријери која је трајала три деценије, прославио се глумом у филмовима Валтер брани Сарајево (1972) и Варљиво лето '68 (1984), а памтимо га и као Ханса Шмита из „Отписаних“. Судбина је тако хтела да у филмовима глуми Немце, иако му је породица страдала у Другом светском рату у немачком концентрационом логору.[1]

Еуген „Моше” Вербер
Еуген Вербер
Пуно имеЕуген Вербер
Датум рођења25. јануар 1923.
Место рођењаСуботица
 Краљевина Југославија
Датум смрти1. јануар 1995. (71 год.)
Место смртиБеоград
 СР Југославија
Активни период1960—1990
Занимањеглумац
књижевник
мултилингвиста
IMDb веза

Биографија

Еуген Моше Вербер рођен је у Суботици, 1923. године, у патријархалној и ортодоксној јеврејској породици.

Од малих ногу добија јеврејско васпитање, у породици се строго поштују традиција и обичаји. Основну јеврејску школу почиње у Суботици а већ од другог разреда је посећује у Новом Саду. Матурирао је на трговачкој академији у Новом Саду али је паралелно учио хебрејски језик у школи, породици и Синагоги.

Био се сарадник Народноослободилачког покрета. Хапшен од мађарских окупатора.[1] После Новосадске рације од које се спасао, бежи у Будимпешту где ради као зубни техничар, али га крајем 1943 одводе на принудни рад на Источни фронт. У лето 1944 побегао је из логора и придружио се јединицама Црвене армије. Преко Румуније долази у Југославију и ступа у Народноослободилачку војску, али не дуго потом бива демобилисан због болести.

За време рата и холокауста породицу му из Суботице одводе у Немачку.

Одмах након демобилизације Еуген почиње глумачку каријеру. Свега неколико месеци пошто су му окупатори убили мајку, две сестре и велики део фамилије, Еуген је крочио на позоришне даске и његова прва улога је била – улога немачког војника.[1] За живота играо је у скоро 60 филмова, а због одличног изговора немачког језика често је играо улоге немачких официра у ратним филмовима.

Како би се поклонио сенима своје мајке и сестара, Вербер је сваке пете године одлазио у Аушвиц, где су страдали.

Еуген Вербер је умро 1. јанура 1995. у Београду.

Глумачка каријера

Каријеру глумца започиње у Војвођанском народном позоришту. Паралелно ради и као новинар у суботичкој „Хрватској ријечи“ и листу на мађарском језику „Мађар со“.

Одлази у Сарајево и ради у Позоришту НР БиХ као глумац и секретар драме, као новинар у листу „Ослобођење“, на радију као редитељ. Основао је и био први уметнички директор Пионирског позоришта у Сарајеву. Организатор је Пионирског фестивала културе у Сарајеву 1949. Потом одлази у Бањалуку а од 1953. до 1961. прелази у Народно позориште у Нишу где оставља дубоки траг, те спада у знамените грађане града Ниша. Потом прелази у Савремено позориште (Београдско драмско позориште) где остаје до 1975. да би се потом потпуно посветио научном и стручном раду.

Књижевност

Познат је као глумац, али се подједнако бавио научним и књижевним радом, новинарством и политиком. Био је искусни преговарач и дипломата.

Бавио се превођењем и јудаистиком. Преводио је са немачког, мађарског, јидиш, арамејског и хебрејског језика. Био је председник Удружења књижевних преводилаца Србије. Прославио се преводима Талмуда, Кабала, Кумранских рукописа и важио је за једног од највећих познавалаца библијске литературе и историје јеврејског народа на нашим просторима.

Објавио је бројне радове из јудаистике. Као активан глумац и новинар, никад није престајао да се бави јеврејском историјом и културом. Радове из јудаистике почиње објављивати од почетка шездесетих година те 1977. постаје члан Светског савеза за јеврејске науке.

У Београду једна улица на општини Вождовац добила је име Улица Еугена Вербера док у Новом Саду постоји Пролаз Еугена Вербера.

Преводи, књиге, чланци

Изабрани преводи и значајнија дела:

  • Талмуд (изабрани текстови) превод са хебрејског и арамејског језика, историја Талмуда и објашњења, Народна књига Алфа Београд. Књига је доживела три издања 1982, 1990. 2002. ISBN 978-86-331-0696-2.
  • Објашњења појединих јеврејских назива или појмова из каталога за изложбу „Језик, писмо и књиге Јевреја у Југославији“, издање Савеза јеврејских општина Југославије, Београд 1979.
  • О Јидишу, јеврејским језицима и о Исаку Башевичу Сингеру, издање „Стварање“, Титоград 1979.
  • Сарајевска Хагада, Уводна студија, издање „Свјетлост“, Сарајево. 1988. ISBN 978-86-01-01209-7.
  • Кабала и њена симболика, Београд. 2001. ISBN 86-7394-11-3.
  • Кумрански рукописи (са објашњењима и коментарима), Београд 1982.

Улоге

Филмографија глумца Еугена Вербера
Год. Назив Улога
1960.-те
1962. Прва љубав (ТВ)
1962. На сплаву (ТВ)
1962. Злочин Силвестра Бонара (ТВ)
1963. Афера Свети Фијакер (ТВ) Доктор Бусардон
1963. Банкет у Шаренграду (ТВ)
1964. Офсајд (ТВ)
1965. Акција епеј (ТВ)
1965. Шнајдерски калфа (ТВ)
1965. Сигурно је сигурно (ТВ)
1965. Мртвима улаз забрањен
1967. Јутро
1968. Операција Београд Шеф полиције
1968. Ледено љето (ТВ)
1968. Парничари (серија) Адвокат
1968. Код Лондона (серија)
1968. Максим нашег доба (серија)
1969. Донатор Бернхард Сломовић
1969. Лек од љубави (ТВ) Ујак
1969. Скандал (ТВ)
1969. Самци 2 (серија)
1969. Закопајте мртве (ТВ)
1970.-те
1970. Бициклисти
1971. Велики посао (ТВ)
1971. Од сваког кога сам волела (мини-серија) Манојло, Аћимов брат
1971. Романса коњокрадице
1972. Розенбергови не смеју да умру (ТВ) Инспектор 2
1972. Киша
1972. Мајстор и Маргарита
1972. Валтер брани Сарајево Полицијски агент
1972. Мајстори (серија) Власник фиће
1973. Несрећа (ТВ)
1973. Камионџије (серија) Матковић
1973. Паја и Јаре Матковић
1973. Женидба носача Самуела (ТВ)
1974. Ујеж (ТВ) Вилотије Живановић
1974. Реквијем за тешкаша (ТВ)
1974. Валтер брани Сарајево (серија) Полицијски агент
1975. Песма (ТВ серија)
1976. Против Кинга Власник сплава
1975. Отписани (серија) Ханс Шмит
1975. Ђавоље мердевине (серија)
1975. Зимовање у Јакобсфелду
1975. Песма (серија) Штајн
1976. Посета старе даме (ТВ) Жупник
1976. Салаш у Малом Риту (ТВ серија) Ћата
1977. Никола Тесла (серија)
1978. Шпански захтев (ТВ) Кристофер Де Харо, трговац
1978. Повратак отписаних (серија) Шредер
1979. Усијање Секретар
1979. Пупинове звезде (ТВ)
1980.-те
1980. Врућ ветар (серија) Председник стамбене комисије
1981. Краљевски воз
1981. Дувански пут (мини-серија) Секретар
1983. Задах тела Лекар
1984. Проклета авлија (ТВ) Киркор
1984. Варљиво лето 68 Веселинов колега
1984. Варљиво лето ’68 (ТВ серија) Веселинов колега
1984. Јагуаров скок Голдман
1985. Јазол
1986. Сиви дом (серија) Трговац
1987. Вук Караџић (серија) Јоан Шнирер
1988. Ортаци Немачки бизнисмен
1988. Случај Хармс Писар
1988. Пут на југ
1989. Донатор Бернхард Шломовић, отац
1990.-те
1990. Заборављени (серија)

Референце

  1. 1,0 1,1 1,2 Sudbina se poigrala sa našim glumcem. Sajt GradSubotica, 1. marta 2017.

Извори

  • Чланак Др Лавослав Каделбург (1983): Еуген Вербер шездесетогодишњак. „Јеврејски преглед“ број 1-2, Београд.
  • Мирјана Белић-Корочкин-Давидовић, Радивоје Давидовић (2014): „Еуген Вербер, глумац, преводилац, јудаиста...“ Чигоја штампа, Београд.

Спољашње везе

25. јануар

25. јануар је двадесет пети дан у години у Грегоријанском календару. 340 дана (341 у преступним годинама) остаје у години после овог дана.

Јагуаров скок

Јагуаров скок је југословенски филм из 1984. године. Режирао га је Александар Ђорђевић, а сценарио је писао Гордан Михић.

Велики посао

Велики посао је југословенски телевизијски филм из 1971. године. Режирао га је Арсеније Јовановић.

Закопајте мртве

„Закопајте мртве” је југословенски ТВ филм из 1969. године. Режирао га је Александар Ђорђевић који је написао и сценарио на основу истоимене драме Ирвина Шоа из 1936. године.

Злочин Силвестра Бонара

„Злочин Силвестра Бонара” је југословенски ТВ филм из 1962. године. Режирао га је Влада Петрић а сценарио је написан по делу Анатола Франса.

Киша (филм)

„Киша“ је југословенски филм из 1972. године. Режирао га је Младомир Пуриша Ђорђевић, који је написао и сценарио.

Код Лондона

„Код Лондона” је југословенска телевизијска серија снимљена 1968. године у продукцији Телевизије Београд.

Лек од љубави

„Лек од љубави” је југословенски ТВ филм из 1969. године. Режирао га је Небојша Комадина а сценарио је написао Богдан Чиплић.

Мајстор и Маргарита (филм)

Мајстор и Маргарита (итал. Il maestro e Margherita) је југословенско-италијански филм из 1972. године. Режирао га је Александар Петровић који је са Барбаром Алберти адаптирао сценарио по истоименом роману Михаила Булгакова.

Мртвима улаз забрањен

Мртвима улаз забрањен је југословенски филм први пут приказан 1965. године. Режирали су га Владимир Царин и Светислав Штетин а сценарио су написали Ненад Брикси и Владимир Царин.

На сплаву

„На сплаву” је југословенски ТВ филм из 1962. године. Режирао га је Славољуб Стефановић Раваси а сценарио је написао Станислав Мрожек.

Од сваког кога сам волела

„Од сваког кога сам волела” је југословенска телевизијска серија снимљена 1971. године у продукцији Телевизије Београд.

Ортаци

Ортаци је југословенски филм из 1988. године. Режирао га је Драгослав Лазић, који је и написао сценарио заједно са Радомиром Смиљанићем и Родољубом Степановићем.

Повратак отписаних (ТВ серија)

Повратак отписаних је југословенска телевизијска серија, снимљена у продукцији Телевизије Београд 1976. и 1977. године. Ова серија представља наставак серије Отписани из 1974. године, која прати авантуре илегалаца у окупираном Београду за време Другог светског рата. Због велике популарности серије направљен је и филм Повратак отписаних.

Серију је режирао, као и претходни серијал, Александар Аца Ђорђевић. Сценарио су написали Драган Марковић и Гордан Михић.

Проклета авлија (филм)

Проклета авлија је југословенска телевизијска драма из 1984. године. Режирао ју је Маринко Маричић, који је написао и сценарио базиран по истоименом делу Иве Андрића .

Пупинове звезде

Пупинове звезде је југословенска ТВ драма из 1979. године. Режију је урадио Сава Мрмак, а сценарио је писао Миленко Вучетић.

Розенбергови не смеју да умру

„Розенбергови не смеју да умру” је југословенски ТВ филм из 1972. године. Режирао га је Бранко Плеша а сценарио је написан по новели Алена Декоа.

Талмуд

Талмуд (хебр. תלמוד‎) представља огроман корпус јеврејских текстова првенствено теолошке садржине, али садржи и текстове из других области живота - бајке, легенде, право, философију, одредбе о одржавању хигијене, о одржавању домаћинства и располагању имовином, међуљудским и социјалним односима. У њега су инкорпорисане збирке расправа које су водили рабини о јеврејском праву, етици, обичајима и историји. Талмуд се састоји из два дела: Мишнах, који представља први писани преглед јеврејском усменог права: и Гемара, која представља расправу о Мишнах и о сродним Танатичким списима који често обрађују разнородне теме и широко тумаче Танакх. Изрази Талмуд и Гемара се често користе наизменично. Гемара је основа за све кодификације рабинског права и често се цитира у рабинској литератури. Цео Талмуд се често традиционално назива Шас (хебрејска абверација израза „шишах седарим“ што се односи на „шест заповести“ Мишнаха).

Према јеврејском учењу, подсредством Мојсија, јеврејском народу дат је двоструки закон: писани и усмени. Писани закон састављен је у пет књига од Мојсија, које сачињавају главни део Старог завета. Свих пет књига Јевреји називају: Тора.

Усмени закон Мојсије није написао, него га је усмено предао Јошуи (у Даничићевом преводу Старог завета помиње се под именом Исус Навин), а овај најстаријим Јеврејима, па је на тај начин од генерације до генерације предаван, кроз столећа допуњен и прилагођен новим обичајима. Овај усмени закон, огроман по своме обиму, касније је написан. На овом трудном и великом послу радило је око 2.500 рабина пуних петстотина година, од 100. година пре Христа, до 400. година после Христовог рођења. Тај написани усмени закон зове се: Талмуд.

Талмуд је света књига за Јевреје. Он садржава не само религиозну науку Јевреја, него и грађанске законе: приватно право, породично право и казнено право.

Талмуд на српски је превео Еуген Вербер, „Отокар Кершовани“, Ријека, 1982,

Ујеж

„Ујеж” је југословенски ТВ филм из 1974. године. Режирала га је Вида Огњеновић која је написла и сценарио по делу Бранислава Нушића.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.