Етнички Муслимани у Србији

Етнички Муслимани у Србији су становници Србије који се у етничком смислу изјашњавају као припадници муслиманског народа. Према попису становништва из 2011. године, на подручју Републике Србије живи 22.301 етничких Муслимана.[1] Иако по укупном броју премашују припаднике неких других етничких мањина које имају своје националне савете, етнички Муслимани у Србији још увек нису званично организовани, за разлику од својих сународника у суседној Црној Гори.[2]

Етнички Муслимани у Србији се сматрају делом муслиманског народа као посебног јужнословенског народа који је као такав био признат у бившој Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији, а самим тим и у Социјалистичкој Републици Србији.[3]

Етнички Муслимани у Србији
Укупна популација
22.301 (2011)
Језици
српски
Религија
већином ислам (сунити)
Сродне етничке групе
Срби муслимани, Горанци, Помаци, Торбеши и Бошњаци
Raska02i03
Етничка карта Рашке области према попису из 2002. године, са назначеном већином етничких Муслимана у појединим местима на подручју општина Пријепоље и Сјеница у Србији, као и у појединим местима на подручју општина Пљевља, Бијело Поље и Беране у Црној Гори.

Историја

Census 2002 Serbia, ethnic map (by municipalities)
Етничка карта Србије према попису из 2002. године. Етнички Муслимани су приказани као већина у појединим местима на подручју општина Пријепоље и Сјеница.

За време постојања СФРЈ, велика већина муслиманског народа била је изразито југословенски оријентисана.[4] Међутим, у раздобљу између 1990. и 1992. године дошло је до наглог успона националистичких снага, чиме је дат замах сепаратистичким тенденцијама у односу на Југославију као заједничку државу свих њених народа. Ова политика је била праћена успоном етничког бошњаштва, које је тежило да све југословенске Муслимане, без обзира на њихово порекло, претвори у етничке Бошњаке. На референдуму који је одржан у почетком 1992. године, велика већина босанско-херцеговачких Муслимана определила се за отцепљење Босне и Херцеговине од Југославије, што је довело до политичког цепања муслиманског народа у виду државног одвајања босанско-херцеговачких Муслимана од преосталих југословенских Муслимана у Србији и Црној Гори (СР Југославија).[5]

Додатни корак ка разбијању јединства муслиманског народа учињен је 1993. године на Првом бошњачком сабору у Сарајеву, када је одлучено да се дотадашњи југословенски Муслимани преименују у етничке Бошњаке, чиме је том старинском регионалном називу за становнике Босне дато ново етничко значење.[6] Ова одлука изазвала је бројне недоумице, како међу Муслиманима у Херцеговини, који се никада (чак ни у регионалном смислу) нису сматрали Бошњацима, тако и међу Муслиманима у Србији и Црној Гори, што је током наредних година довело до нових расправа и трајних подела. Првобитни покушаји бошњачења нису наишли на опште прихватање међу етничким Муслиманима у Србији, тако да је први званични корак ка усвајању бошњачких одредница био учињен тек 1998. године, када је путем прегласавања донета одлука да се дотадашње Муслиманско национално вијеће Санџака преименује у Бошњачко национално вијеће Санџака.[7] Упркос тенденцијама у виду бошњачења, односно превођења у бошњачки етнички корпус, део етничких Муслимана у Србији задржао је своју народну посебност и своје традиционално име.[8]

Представници етничких Муслимана са подручја Косова и Метохије су 1990. године основали сопствену политичку партију под називом Демократска реформска странка Муслимана (ДРСМ), која је редовно учествовала на локалним, републичким и савезним изборима. На првим вишестраначким изборима за Народну скупштину Републике Србије (1990), ова странка је освојила једно посланичко место, а исти резултат је остварила и на наредним скупштинским изборима, који су одржани 1992. године.[9] Након 1999. године и доласка КФОР-а и УНМИК-а на подручје Косова и Метохије, тамошњи етнички Муслимани, као и њима блиски Горанци,[10] потпали су под удар интензивне бошњакизације, а уместо дотадашње ДРСМ се на том подручју појавило неколико нових странака, искључиво бошњачке оријентације.

Савремено стање

Према попису становништва Србије из 2002. године, у Србији је било 19.503 етничких Муслимана, од чега је 11.252 живело на подручју централне Србије, 3.634 на подручју АП Војводине, а 4.617 на подручју Града Београда. Последњи попис из 2011. године показује да се укупан број етничких Муслимана повећао, тако да је у Србији забележено укупно 22.301 (+14 %) припадника муслиманског народа, од чега је 14.945 живело у централној Србији, 3.360 у Војводини и 3.996 у Београду.[11]

По укупном броју, етнички Муслимани у Србији премашују припаднике неких других етничких мањина, које имају своје националне савете, али упркос томе припадници муслиманског народа у Србији још увек нису званично организовани, за разлику од својих сународника у суседној Црној Гори.[12] У појединим општинама, представници етничких Муслимана су заступљени у општинским саветима за међунационалне односе, који су на основу закона формирани у свим етнички мешовитим срединама на подручју Републике Србије.[13]

Види још

Референце

  1. ^ Први резултати пописа 2011. у Србији
  2. ^ Вечерње новости (2014): Мањинска права не користи 22.000 грађана исламске вероисповести
  3. ^ Ćerić 1968.
  4. ^ Jović 2013, стр. 133-134.
  5. ^ Velikonja 2003, стр. 237-238.
  6. ^ Jović 2013, стр. 145-146.
  7. ^ Sandžak (Region, Serbia, Montenegro)
  8. ^ Jović 2013, стр. 144.
  9. ^ Lutovac 1994, стр. 524-525.
  10. ^ Милена Марковић (2016): Горанцима прети асимилација
  11. ^ Etničke promene u Srbiji između popisa 2002-2011
  12. ^ Политика (2014): Авдул Курпејовић, Муслимани су национална мањина
  13. ^ Одлука о оснивању Савета за међунационалне односе Општине Прибој (2008)

Литература

Спољашње везе

Бошњакизација

Бошњакизација је политиколошки и етниколошки појам којим се означава процес асимилације, односно превођења појединаца или група из њиховог матичног етничког корпуса у бошњачки етнички, односно национални корпус. Као комплексна и слојевита друштвена појава, бошњакизација се испољава у неколико различитих видова, првенствено у облику етничке асимилације, односно етничке акултурације.Процес бошњакизације је првобитно покренут крајем 19. века, у склопу ширих етнополитичких пројеката аустроугарских власти у окупираној Босни и Херцеговини. Бошњакизација је била усмерена првенствено према муслиманском делу становнишва Босне, а спровођена је путем претварања регионалног босанског, односно бошњачког идентитета у посебан бошњачки "етнички" идентитет. У исто време, бошњакизација се одликовала негирањем етничке самобитности Срба и Хрвата у Босни и Херцеговини. Први талас бошњакизације је окончан са пропашћу аустроугарске власти у Босни и Херцеговини (1918). Крајем 20. века, у време распада Југославије, покренут је нови талас бошњакизације, која је била усмерена првенствено према тадашњим југословенским Муслиманима. Кључни корак у правцу званичног приватања бошњакизације као националне идеологије учињен је 1993. године на Првом бошњачком сабору у Сарајеву, када је одлучено да се дотадашњи југословенски Муслимани преименују у етничке Бошњаке. Тиме је отпочео нови процес бошњакизације, који представља окосницу савременог бошњачког национализма.

Бошњачки блок (2006)

Бошњачки блок (бошњ. Bošnjački blok), такође познат и као Бошњачки блок за јединствени Санџак, односно Бошњачки блок за очување државне заједнице Србије и Црне Горе, бивша је коалиција неколицине политичких и културних организација бошњачког народа у Црној Гори, која је основана у прољеће 2006. године. Бошњачки блок се залагао за очување јединственог Санџака, противећи се свим даљим државно-политичким подјелама те области. Полазећи од тог основног циља, прваци Бошњачког блока нису подржавали замисао о одвајању Црне Горе од Србије, сматрајући да би то довело до коначне и неповратне подјеле Санџака и даље фрагментације и маргинализације бошњачког народа у читавом региону. Наступајући са таквих позиција, Бошњачки блок је у априлу 2006. године позвао Бошњаке у Црној Гори да се на предстојећем референдуму о државном статусу не изјашњавају у прилог независности. У склопу реализације својих стратешких опредјељења, прваци Бошњачког блока су током референдумске кампање сарађивали са разним политичким и друштвеним организацијама које су се такође залагале за очување Државне заједнице Србије и Црне Горе.

Етнички Муслимани у Босни и Херцеговини

Етнички Муслимани у Босни и Херцеговини су становници Босне и Херцеговине који се у етничком смислу изјашњавају као припадници муслиманског народа. Према попису становништва из 2013. године, у Босни и Херцеговини живи 12,121 етничких Муслимана. Од тог броја броја, 10,222 је пописано на подручју Федерације Босне и Херцеговине, 1730 на подручју Републике Српске и 169 на подручју Дистрикта Брчко.Етнички Муслимани у Босни и Херцеговини сматрају се делом муслиманског народа, као посебног јужнословенског народа који је као такав добио признање у бившој Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији, а самим тим и у тадашњој Социјалистичкој Републици Босни и Херцеговини.Након распада Југославије, етнички Муслимани у Босни и Херцеговини су изложени снажним друштвеним притисцима у виду оспоравања употребе појма "Муслимани" као етничке одреднице, уз истовремено форсирање њиховог превођења у бошњачки национални корпус.

Етнички Муслимани у Северној Македонији

Етнички Муслимани у Северној Македонији су становници Северне Македоније који се у етничком смислу изјашњавају као припадници муслиманског народа. Према попису становништва из 2002. године, у тој држави живи 2553 етничких Муслимана, што представља значајан пад у односу на претходни попис становништва из 1994. године, када је на подручју тадашње БЈРМ пописано 15,418 етничких Муслимана.Етнички Муслимани у Северној Македонији сматрају се делом муслиманског народа, као посебног јужнословенског народа који је као такав добио признање у бившој Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији, а самим тим и у тадашњој Социјалистичкој Републици Мекедонији.Након распада Југославије, етнички Муслимани у Северној Македонији су се суочили са друштвеним притисцима у виду оспоравања употребе темина "Муслимани" као етничке одреднице, уз истовремено форсирање њиховог превођења у македонски или бошњачки национални корпус.

Етнички Муслимани у Хрватској

Етнички Муслимани у Хрватској су становници Хрватске који се у етничком смислу изјашњавају као припадници муслиманског народа. Према попису становништва из 2011. године, у Хрватској живи 7558 етничких Муслимана, што представља значајан пад у односу на претходни попис становништва из 2001. године, када је на подручју Хрватске пописано 19,677 етничких Муслимана.Етнички Муслимани у Хрватској сматрају се делом муслиманског народа, као посебног јужнословенског народа који је као такав добио признање у бившој Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији, а самим тим и у тадашњој Социјалистичкој Републици Хрватској.У првобитној преамбули Устава Републике Хрватске из 1990. године, међу народима и мањинама су изричито били поменути и Муслимани. Међутим, каснијим уставним променама, из текста преамбуле су изостављени поименични помени народа и етничких мањина, а самим тим и етничких Муслимана.

Након распада Југославије, етнички Муслимани у Хрватској су се суочили са све израженијим друштвеним притисцима у виду оспоравања употребе појма "Муслимани" као етничке одреднице, уз истовремено форсирање њиховог превођења у хрватски или бошњачки национални корпус.

Етнички Муслимани у Црној Гори

Етнички Муслимани у Црној Гори су становници Црне Горе који се у етничком смислу изјашњавају као припадници муслиманског народа. Према попису становништва из 2011. године, на подручју Црне Горе живи 20,537 етничких Муслимана, што чини 3,31 % од укуоног броја становника те државе. Најзначајнија културно-просветна организација етничких Муслимана у Црној Гори је Матица муслиманска Црне Горе. Као призната етничка мањина, представљени су путем Савета Муслимана Црне Горе.Етнички Муслимани у Црној Гори сматрају се делом муслиманског народа као посебног јужнословенског народа који је као такав добио признање у бившој Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији, а самим тим и у тадашњој Социјалистичкој Републици Црној Гори.

Интегрално бошњаштво

Интегрално бошњаштво, односно бошњачки интегрализам је политички појам, којим се означавају поједини екстремни облици бошњачког национализма, оличени у две посебне равни, од којих је прва етнополитичка, а друга етнорелигијска. Етнополитички аспект интегралног бошњаштва се огледа у тези о "изворном" етничком бошњаштву целокупног становништва Босне, уз отворено оспоравање етничке посебности босанских Срба и босанских Хрвата, за које поборници интегралног бошњаштва тврде да представљају посрбљени, односно похрваћени део становништва Босне. На другој страни, етнорелигијски аспект интегралног бошњаштва огледа се у тези о етничком бошњаштву свих јужнословенских муслимана са простора бивше Југославије, уз отворено оспоравање етничке посебности Горанаца, Торбеша, преосталог дела етничких Муслимана, као и Срба муслиманске вере, а такође и Хрвата муслиманске вере. Поменути аспекти интегралног бошњаштва, као екстремни видови савременог бошњачког национализма, представљају велики изазов за саму бошњачку политичку заједницу, а првенствено за умерени, односно грађански и либерално оријентисани део бошњачких првака, који се залажу за поштовање начела етничке и верске толеранције.Концепт интегралног бошњаштва, односно бошњачког интегрализма, треба разликовати од концепта босанског интегрализма, којим се заговара стварање интегралне босанске нације.

Муслимани (вишезначна одредница)

Муслимани могу бити:

Муслимани у верском смислу, општи назив за све следбенике исламске вере

Срби муслимани, припадници српског народа који су по вероисповести муслимани, односно следбеници исламске вере

Mуслимани у Србији, сви следбеници исламске вере који живе на подручју Србије

Mуслимани у Црној Гори, сви следбеници исламске вере који живе на подручју Црне Горе

Муслимани у Хрватској, сви следбеници исламске вере који живе на подручју ХрватскеМуслимани (народ) у етничком смислу, припадници муслиманског народа у бившој Југославији и државама-наследницама

Етнички Муслимани у Србији, припадници муслиманске етничке мањине у Србији

Етнички Mуслимани у Црној Гори, припадници муслиманске етничке мањине у Црној Гори

Етнички Mуслимани у Босни и Херцеговини, припадници муслиманске етничке мањине у Босни и Херцеговини

Етнички Mуслимани у Северној Македонији, припадници муслиманске етничке мањине у Северној Македонији

Етнички Mуслимани у Хрватској, припадници муслиманске етничке мањине у ХрватскојМлади муслимани у политичком смислу, припадници посебне панисламистичке организације

Торбешки муслимани, посебна етнорелигијска скупина у Северној Македонији

Муслимани (народ)

Муслимани су јужнословенски народ, признат као такав од 1971. године у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији. У оквиру СФРЈ, Муслимани су претежно живели у СР Босни и Херцеговини, у којој су били најбројнији народ (према попису из 1991. године било их је око 1.905.274 или 43,65%). У време постојања Југославије, Муслимани су говорили српскохрватским језиком, а пре признања њихове народности 1971. године, изјашњавали су се као припадници других народа у СФРЈ (најчешће као Срби или Хрвати, односно Југословени), док је појам муслиман био само одредница за верску припадност. Потомци су Јужних Словена (углавном Срба) који су својевољно или под притиском прешли у ислам за време османске власти.

Странка правде и помирења

Странка правде и помирења (бошњ. Stranka pravde i pomirenja) је парламентарна политичка странка у Србији. Основана је 2013. године као Бошњачка демократска заједница Санџака, а назив је промјенила 2017. године и од тада дјелује као Странка правде и помирења. Регистрована је као мањинска странка и залаже се за остваривање интереса и заштиту права бошњачког народа у Србији. Први предсједник странке био је Јахја Фехратовић (2013-2017), а садашњи предсједник је Муамер Зукорлић (од 2017. године).Странка је основана 2013. године, након унутрашњег раскола у Бошњачкој демократској заједници. Одвојено крило је потом реорганизовано као посебна странка, под називом Бошњачка демократска заједница Санџака.

Мањине (са саветима
националних мањина
)
Остале мањине
Имиграција

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.