Етнички Македонци у Србији

Етнички Македонци у Србији (мкд. Македонците во Србија) су држављани Србије који се у етничком смислу изјашњавају као припадници македонског народа. Званично су признати као национална мањина, чија национална права у домену културе, образовања, информисања и службене употребе језика и писма представља Национални савет македонске националне мањине, са седиштем у Панчеву.

Према попису становништва из 2011. године, у Србији живи 22.755 Македонаца, што је за 3.092 мање него на попису становништва из 2002. године.[1] Највећа концентрација Македонаца је у местима Пландиште, Јабука, Глогоњ и Качарево, где они чине од 12 до 33% укупног становништва. У Републици Србији, према попису из 2002. године, 14.355 грађана изјаснило се да је њихов матерњи језик македонски.[1]

Етнички Македонци у Србији
Македонците во Србија
OU Goce Delčev - Vasilevo
Деца у македонској ношњи
Укупна популација
22,755 (2011.)[1]
Региони са значајном популацијом
 Војводина10.392 (2011.) [1]
Small Coat of Arms Belgrade.svg Град Београд6.970 (2011.) [1]
остатак Србије5.393 (2011.) [1]
Језици
српски и македонски
Религија
углавном православље
Сродне етничке групе
Јужни Словени

Имиграција

У периоду 1945–1992, етнички Македонци су били један од конститутивних народа у тадашњој Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији. У том периоду, многи етнички Македонци су мигрирали у различите крајеве тада заједничке државе. Највећи интензитет насељавања био је када је на хиљаде етничких Македонаца избегло или протерано из Северне Грчке током грчког грађанског рата. Највећи број ових избеглица доведен је управо у Социјалистичку Републику Србију, а посебно у Социјалистичку Аутономну Покрајину Војводину где се и данас налази највећа концентрација ове националне мањине у Србији.

Распрострањеност у Србији

Macedonians in Serbia
Етнички Македонци у Србији
  <7000
  1000–2000
  500-1000
  100-500
  непознато

Македонска популација која живи у Србији концентрисана је у Београду и Војводини. Највише Македонаца у Београду концентрисано је у општинама Нови Београд и Палилула.

Етнички Македонци у Војводини

Када је у питању Војводина, постоји више зона у којима живе етнички Македонци. Места у којима чине значајну етничку мањину су: Пландиште, Глогоњ, Дужине, Качарево и Јабука која се са 32,54% етничких Македонаца сматра важним упориштем те заједнице у Војводини. У овим местима живе углавном они етнички Македонци који су се доселили 1960их и 1970их година из тадашње СР Македоније, из економских разлога.

Етничким Македонцима су загарантована мањинска права, а македонски језик је званичан у местима:

Македонско становништво у
Војводини
1961 % 1971[5] % 1981[6] % 1991[7] % 2002 %
Дужине 223 35,8 143 35,8 90 31,9 84 35,9 68 31,1
Глогоњ 1001 31 976 29,9 1201 33,3 818 23,5 367 11,5
Гудурица 299 14,2 247 15,8 192 13,3 171 12,8 133 10,5
Хајдучица 215 11,4 192 10,5 155 10,2 138 9,5 123 8,9
Качарево 3117 40 3298 41 3205 38,6 2473 30,5 1467 19
Јабука (Панчево) 3471 66,2 3325 61 4179 64,8 3177 48,2 2054 32,5
Панчево 597 1,5 1095 2 1662 2,4 1748 2,4 1196 1,6
Пландиште 1111 31,7 1065 28,3 1027 24,9 1038 23,7 910 21,3
Велика Греда 181 9,3 168 9,5 163 10,3 171 11,3 136 9,9
Војводина 15.190 0,8 16.527 0,9 18.897 0,9 17.472 0,9 11.785 0,6

Македонски медији

Главни информативно-политички часопис македонске заједнице у Србији је месечна „Македонска виделина“. Ограничени пренос на македонском језику доступан је на ТВ Нови Сад, као и на локалној станици ТВ Панчево. Генерално, македонски језик није у званичној употреби у комуникацијама у Србији, што Национални савет македонске националне мањине настоји да промени.

Знамење

Flag of the Macedonians in Serbia
Застава Македонаца у Србији

Застава Македонаца у Србији садржи у себи шеснаестокраки симбол Сунце Вергине или Звезда из Кутлеша.

Познате личности

Види још

Извори

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 Становништво – база База података, Становништво према националној припадности , 29.11.2012 Archived 2013-04-16 at Archive.today, Приступљено 8. 4. 2013.
  2. ^ Македонска кућа за младе у Јабуци, Панчеву, Приступљено 8. 4. 2013.
  3. ^ Македонски званичан језик у Дужинама Архивирано на сајту Wayback Machine (март 13, 2012) (на језику: енглески), Приступљено 8. 4. 2013.
  4. ^ Македонски постао званичан у општини у Војводини Архивирано на сајту Wayback Machine (октобар 16, 2009) (на језику: енглески), Приступљено 8. 4. 2013.
  5. ^ 1971- Попис СФРЈ
  6. ^ 1981- Попис СФРЈ
  7. ^ 1991- Попис СФРЈ
  8. ^ Игњовски: Без попуста за Македонце
  9. ^ Lazar Ristovski, glumac, pisac, reditelj...

Спољашње везе

Етнички Македонци у Албанији

Етнички Македонци у Албанији су држављани Албаније који се у етничком смислу изјашњавају као припадници македонског народа. Признати су као званична национална мањина у тој земљи. По попису из 2011. године, 5.512 људи су се изјаснили као етнички Македонци. Најбројнији су у општини Мала Преспа где су заступљени са 99% становништва и користе свој матерњи језик, као признати језик мањине у Албанији.

Етнички Македонци у Републици Српској

Етнички Македонци у Републици Српској (мкд. Македонците во Република Српска) су држављани Републике Српске који се у етничком смислу изјашњавају као припадници македонског народа. Историјски односи између становништва данашње Сјеверне Македоније и Републике Српске започели су да се развијају уједикњењем овх простора у једну државу, Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца. Македонци, народ у највећем дијелу сличан Србима, са већинским становништвом Републике Српске дијели и сличну културу, обичаје и традицију. Етнички Македонци у Републици Српској су вјерници Српске православне цркве, што их још више зближава са већинским народом у Републици Српској.

Етнички Македонци су једна од седамнаест службених националних мањина у Републици Српској, а њихове интересе заступају представници и делегати у Савјету националних мањина, и Савезу националних мањина.

Македонци (народ)

Македонци су јужнословенски народ који претежно живи у Северној Македонији, где чини око 64,2% становништва, док су у околним државама најбројнији у Србији, гдје их има око 23.000. У Грчкој је њихова национална лојалност подељена између грчке („Славофони Грци“) и македонске.Као посебна национална заједница први пут у историји признати су на АВНОЈ-у 1943. године, званично у социјалистичкој Југославији од 1945. године, као један од пет равноправних народа.

Етнички Македонци су углавном православне вероисповести, али има мањи број муслимана и атеиста. Македонци муслиманске вероисповести су познатији под именом Торбеши.

Број Македонаца процењује се на око 2-2,2 милиона, од тога у Северној Македонији око 1.300.000.

Македонски језик припада јужнословенској групи индоевропске породице језика.

Македонци у Србији

Македонци у Србији могу бити:

Етнички Македонци у Србији, становници Србије који припадају македонској етничкој мањини

становници Србије који су српске народности, али су родом или пореклом из разних области Македоније

држављани Северне Македоније који бораве или живе, односно раде у Србији

Односи Србије и Северне Македоније

Односи Србије и Северне Македоније су односи Републике Србије и Републике Северне Македоније.

Срби у Северној Македонији

Срби су аутохтони народ са статусом националне мањине у Северној Македонији.

Мањине (са саветима
националних мањина
)
Остале мањине
Имиграција
Америка
Европа
Океанија

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.