Есватини

Есватини[a] (сваз. eSwatini; енгл. Eswatini), званично Краљевина Есватини,[a] (сваз. Umbuso weSwatini, енгл. Kingdom of Eswatini), раније позната и под именима или Краљевина Свазиланд[4] и Нгвана, мала је држава на југу Африке која се налази између Јужне Африке на западу и Мозамбика на истоку.[5] Мбабане је административни центар, а у Лобамби се налази законодавно и краљево седиште.

Краљевина Есватини[a]
Umbuso weSwatini  (свази)
Kingdom of Eswatini  (енглески)
Крилатица: Ми смо тврђава
(сва. Siyinqaba)
(енгл. We are a fortress)
Химна: Господе Боже наш, благослови Свазије
(сва. Nkulunkulu Mnikati wetibusiso temaSwati)
(енгл. Oh God, Bestower of the Blessings of the Swazi)
Положај Есватинија
Главни градМбабане[b]
Службени језик
Владавина
Облик државеУнитарна парламентарна апсолутистичка дијархија
 — КраљМсвати III
 — Краљица-мајкаНтфомби Тфала
 — ПремијерАмбросе Дламини
Историја
НезависностОд Уједињеног Краљевства
6. септембра 1968.
Географија
Површина
 — укупно17.364 km2(153)
 — вода (%)0,9
Становништво
 — 2016.[1]1.343.098(154)
 — густина77,35 ст./km2
Економија
ВалутаСвазиландски лилангени
Јужноафрички ранд
 — стоти део валуте‍100 центи‍
Остале информације
Временска зонаUTC +2
Интернет домен.sz
Позивни број+268

Географија

Wz-map
Мапа Есватинија

Положај

Државе са којима се Есватини граничи су Јужноафричка Република и Мозамбик. Површина државе износи 17.364 km².

Геологија и рељеф

Територија Есватинија је подељена на четири географске области, са различитим надморским висинама, од 400 до 1800 m, услед чега свака област има другачије карактеристике климе која варира од тропске до умерене.

У далекој праисторији, снажни потреси погодили су земљу коју данас знамо као Африка. Услед јаких тектонских потреса, источна ивица континента се одвојила од унутрашње висоравни и формирала огроман расед. Есватини се налази насупрот овом раседу који се протеже од Дракенских планина ка северу, кроз источне висоравни Зимбабвеа, затим формира у Кенији велику долину у раседу и најзад нестаје на територији данашње Турске.

Ова земља, која се понекад назива Швајцарском Африке, има величанствене планинске пејсаже са јединственим, прастарим облицима рељефа који представљају предмет дивљења геолога. Најпознатије геолошко чудо Есватинија је Сибебе стена, велики гранитни монолит који се стрмо уздиже из Долине Борова и представља изазов многим посетиоцима који желе да освоје његов врх.

Најнижа тачка у земљи се налази на 21m надморске висине код Усуту реке, а највиша код Емлембе на 1.862m. Основу грађе земљишта чине кристаласти шкриљци, гранит и мрамор.

Планине Хајвелда, регије која се простире дуж западне границе земље, просечне су надморске висине 1200m, а цео регион лежи на ивици раседа. Брзе планинске реке које у свом току пролазе кроз клисуре и кањоне и праве бројне водопаде представљају изузетан декор регије. Има умерену климу са топлим, влажним летима и сувом зимом. У овом региону смештен је и главни град, Мбабане.

Суседни појас, Мидлевелд је најгушће насељена регија, а лежи на просечној надморској висини од 700m. Са бујним, плодним долинама и топлом климом са мање кише, ова регија је идеална за гајење разних усева. Овде се и остварује највише пољопривредне производње. Главни трговински и индустријски центар, Манзини је смештен у овом региону.

Источни Лоувелд са надморском висином 250m је мање насељен од осталих делова и представља типично афричко жбуновито тле са бодљикавим дрвећем и непрегледним саванама. Овде успевају културе које доприносе значајном извозу шећера и агрума. Природни услови погодују и бављењу сточарством, а богатство флоре и фауне стављено је под заштиту. Иако суптропска клима која овде влада погодује поменутим биљним културама, с друге стране је један од главних чиниоца ширења маларије због које је бржи развој овог региона у великој мери ометен.

Најмања регија је Лубомбо на граници са Мозамбиком. Просечна надморска висина Лубомбо планина је 600m. Планине су испресецане кањонским долинама три реке, Нгвавума, Усуту и Мбулузи. Овај суптропски регион одликују планински пејсажи и богатство биљног и животињског света. Главна активност становништва су гајење шећерне трске и сточарство.

Воде

Водене површине у Есватинију заузимају свега 1% територије, или 160km². То су углавном реке и неколико мањих вештачких језера: Хаване, Санд Ривер, Лупхохло, Ван Ек и највеће, Мњоли на Мбулузи реци. Реке припадају сливу Индијског океана и теку од планинског запада ка нижем истоку где настављају мирнијим током, меандрирајући. Веће реке су Млумати, Нкомати, Усуту и Нгавума.

Млумати река извире у Јужноафричкој Републици јужно од Барбертона и протиче крајњим севером Есватинија где има карактер изразито планинске реке и у свом току прави бројне каскаде, водопаде и слапове.

Једна од највећих река у Есватинију, Нкомати има можда најинтересантнији ток. Најпре вијуга кроз побрђе на северу земље, а затим нестаје у стеновитој провалији, раседу, веома уском и дубоком више од 15m да би поново избила из провалије.

Усуту река је због свог карактеристичног тока веома погодна за сплаварење, које је откако је први пут изведено 1991. године, постало веома популарна активност, како за стране туристе, тако и за локално становништво.

Клима

У Свазиланду, као и на целој јужној полулопти, годишња доба су супротна од оних на северној хемисфери, тако да је тамо у децембру лето, а у јуну зима. У Свазиленду је клима умерена и у зависности од надморске висине, варира од суптропске до умерене. Период од јуна до септембра је свеж и сув, док је од октобра до маја топло и влажно.

У западном региону, на већим надморским висинама, лета су топла и кишовита са температурама до 33 °C, док су зиме суве, са температуром која у току ноћи може да се спусти и на –4,5 °C. Током целе године честа је облачност и магла и за око 10 °C је хладније него у осталим деловима земље. Просечна количина падавина је од 1.016 до 2.286mm годишње.

Нижи предели централног и западног Есватинија имају климу са вишим температурама и мање падавина, идеалну за усеве. У току летњих месеци жива у термометру прелази 40 °C, док је током сувих зимских месеци око 3 °C. Октобар је најтоплији месец, а кишни период почиње почетком децембра и траје до априла. Количина падавина је између 762 и 1.143mm годишње. Сличну климу има и регион Лубомбо.

У низијама на истоку влада суптропска клима са врелим летима и углавном топлим зимским месецима, мада температура зими може да се спусти и до -2 °C. Годишње се излучи од 508 до 590mm падавина.

Уопштено говорећи, падавине су заступљене углавном у току летњих месеци, често у облику олуја праћених грмљавином. Зиме су суве. Годишња количина падавина је највећа у Хајвелду, на западу, између 1000 и 2000 mm. Што се више одмичемо ка истоку, то је мање падавина. У Лоувелду је измерено 500-900mm годишње.

Флора и фауна

Велика разноврсност флоре у Свазиланду је условљена разликама у надморској висини и клими. На истоку доминирају саване, мочваре и суптропске шуме, док су на северозападу заступљене кишне шуме, са по којим финбосом, финим грмом, уобичајеним за јужну Африку. Планинска граница са Мозамбиком има непријатну и суву климу. Законом су заштићене ретке биљке, као што је кикад, биљка названа живим фосилом јер је, потпуно неизмењена, преживела 50 милиона година. Иако је разноврсни биљни свет распрострањен по територији целе земље, у фокусу заљубљеника флоре су дефинитивно природни резервати. Млилване резерват се поноси импресивним алејама зрелих стабала, која су ту руком засађена у току последњих 30 година. Овде се такође налази и шума кикада, а у плану је да се на овом простору направи ботаничка башта са свим расположивим врстама биљака.

Историја

Данас је утврђено да је садашња територија Есватинија настањена још од времена каменог доба. Археолошким ископавањем пронађени су остаци људске насеобине од пре 110.000 година. Такође су нађени и остаци древних номадских афричких народа, попут Сото и Нтунгва-Нгуни кланова. Вековима пре конституисања модерне државе, догодила се велика централно-афричка миграција са обала ка центру континента, када се један од кланова Нгуни народа (данашњи Зулу и Хоса племена) населио око данашњег Мапута у Мозамбику.

Најзад, Дламини фамилија овде оснива своју династију. Први корак ка конституисању Свази нације се догодио око 1750. године када је краљ Дламини династије, Нгване III, под притиском других кланова био принуђен да поведе свој народ на територију Унутрашње земље, око реке Пангола (данашњи јужни Свазиланд). У току такве миграције, његовом народу су се прикључивала и остала племена која су сретали на путу од источне обале. Данас се сматра да је Нгване III први Свази краљ.

Политика

Свазиланд је независна монархија Свази народа који говоре језик из групе Банту језика, изворно пореклом из источног дела централне Африке. Независни је члан Комонвелта. Главни административни град је Мбабане где се налазе сва министарства, док је Лобамба краљевска и законодавна престоница. Земља је подељена на четири административна дистрикта: Хохо, Лубомбо, Манзини, Шиселвени.

Краљ, који је номинован по Свази традицији, је врховни поглавар државе. Ако је одсутан или спречен у обављању својих дужности из било ког разлога, Краљица Мајка све обавља у његово име. Парламент чине Сенат и Скупштина.

У Сенату је двадесет активних чланова – десет је бирано од стране скупштине а десет је именовао Краљ, као стручњаке у одређеним областима, које иначе не би биле заступљене у парламенту.

Скупштина је састављена од осамдесет чланова, од којих су неки одабрани од стране народа, демократским процесом гласања, а неки су одабрани краљевским декретом.

Свим грађанима Есватинија је дозвољено гласање, уз услов пунолетности и држављанства. Избори се одвијају на два нивоа – савезни и регионални. Одабрани парламент има мандат од пет година пре нових избора, али Краљ може да сазове ванредне, кад год се укаже потреба за тим. Краљ именује премијера кога бира међу министрима (Горњи Дом), као и заменика премијера.

Ако парламент укаже неповерење једном министру или целој влади, Краљ је дужан да изврши смену тог министра или целе владе. Краљев кабинет има колективну одговорност да консултује и информише Краља о свим дешавањима везаним за државне послове, а Кабинет формира сам краљ након завршених избора.

Скупштинским расправама могу да присуствују и грађани. Они ће бити спроведени до галерије за јавност где могу да слушају дебате на оба званична језика - Енглеском и Свати.

Правни систем у земљи је заснован на јужноафричком римском праву у уставним судовима и на традиционалном Свази праву и обичајима у традиционалним судовима.

Краљевска породица

Краљ не може да именује свог наследника. Обичајни закон налаже следеће: „инкхоси уинкхоси нгенина“, што значи: „краљ је краљ преко мајке”. Када актуелни краљ умре, краљевска фамилија се састаје да одабере „Велику жену”, тј. која ће од краљевих жена бити краљица мајка, (индловукази), а њен син нови краљ.

Индловукази мора да испуни неколико услова:

  • Може да има само једног сина (изузетак је направљен у случају Лаботсибени Мдлули, мајке краља Бхуну и бабе Собхузе II, која је имала три сина, али је њена личност и карактер била толико јака, да краљевска породица није ни сумњала да је она краљица мајка).
  • Мора да буде јаког карактера, јединствене личности, и да долази из фамилије са добрим статусом
  • Не сме да припада лози Нкхоси-Дламини. За разлику од осталих припадника Свази народа, само је краљевима дозвољено да узимају жене из исте фамилије, на пример, Собхуза је имао 11 жена које су имале исто презиме – Дламини.
  • Не сме да буде ритуална жена, што код Свазија значи да не сме да потенцира најстаријег сина као престолонаследника.

Образовање

У земљи постоји један универзитет, Универзитет Есватинија (UNISWA) са преко 3.000 студената. У оквиру овог универзитета формиран је одсек за дописно студирање што омогућава образовање младим људима из удаљенијих крајева.

Административна подела

SwazilandNumbered
Покрајине Есватинија
  1. Хохо
  2. Лобамба
  3. Мазини
  4. Шиселвени

Становништво

Ssa clem 48
Локално становништво изводи народну игру

У Свазиланду живи око 1.100.000 људи, а становништво чине народи: Свази, Зулу, Шанган-Цонга и Европљани. Шездесет седам процената популације старијих од 15 година уме да чита и пише. Службени језици су енглески и сисвати, а службено писмо (енглеска) латиница. Вероисповест је хришћанска (60%) и анимизам (40%).

Структура становништва по старости и полу по подацима из 2000. године:

0—14 15—64 ≥65
Мушкарци 245.626 270.308 11.357
Жене 247.825 291.884 16.289
Укупно 46% 52% 2%

Просечна дужина живота је 40,44 године.

Привреда

Национални доходак износи 3,8 милијарди долара, по глави становника он износи 4.200 долара. Привреда је заснована на натуралној пољопривреди, којом се бави више од 60% популације и која доприноси са скоро 25% у друштвеном производу. Најважније сировине су: шећерна трска, памук, кукуруз, дуван, пиринач, цитруси, ананас, жито, соргум, кикирики. Још 25% у друштвеном производу остварује се производњом различитих предмета народне радиности. Протеклих година, значај рударства се смањио јер су 1978. исцрпљене наслаге руде висококвалитетног гвожђа, а тражња за азбестом се смањила услед бриге за очувањем здраве животне средине. Од природних ресурса експлоатишу се још и угаљ, глина, водени токови, шуме, каменоломи. Има и малих резерви злата и дијаманата. Инфлација износи 8% годишње. Најважнији чинилац чврсте валуте је извоз шећера и производа од дрвета. Најважнији партнер у трговини је Јужноафричка Република са којом се остварује 83% укупног увоза и око 74% извоза. Остале земље са којима тргује су Јапан, Уједињено Краљевство, САД. Национална валута је Лилангени (у множини-Емалангени), а 1 Лилангени чине 100 центи.

Напомене

  1. 1,0 1,1 1,2 На педесетогодишњицу од стицања независности Есватинија, краљ Мсвати III 19. априла 2018. године мења име из Свазиленд односно Краљевина Свазиленд у Есватини односно Краљевина Есватини. Ново име „Есватини” означава „земљу народа Свази” на свази језику, а делимично је и намерно измењено како би се избегла забуна око сличности са именом државе Швајцарска.[2][3] Било како било, опште име Свазиленд се и даље користи на енглеском језику.
  2. ^ У Лобамби се налази законодавно и краљево седиште.

Референце

  1. ^ The Department of Economic and Social Affairs of the United Nations. стр. 51–55. Приступљено 10. септембра 2017. године (на језику: енглески)
  2. ^ „Swaziland king changes the country's name”. BBC News (на језику: енглески). 19. 04. 2018. Приступљено 19. 04. 2018.
  3. ^ „Kingdom of Eswatini Change Now Official”. Times Of Swaziland. 18. 05. 2018. Приступљено 25. 05. 2018.
  4. ^ Твртко Прћић: „Енглеско-српски речник географских имена”, стр.126.
  5. ^ United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications

Спољашње везе

  • http://www.gov.sz/ Званична презентација владе Есватинија
Вести
.sz

.sz је највиши Интернет домен државних кодова (ccTLD) за Свазиленд.

Једнопартијска држава

Једнопартијска држава или једнопартијски систем је ауторитативни и тоталитарни облик државног уређења са једном политичком партијом, која поставља све државне функционере из својих редова и врши утицај на све делове друштва. У највећем броју случајева, друге партије бивају стављене ван закона. Идеологија политичке партије у једнопартијској држави је готово увек екстремна, било да се односи на левицу, тј. комунизам или десницу, тј. нацизам, фашизам, националистичке војне диктатуре, те апсолутистичке монархије.

Понекад, у држави формално влада вишепартијски систем (страначки плурализам), али и даље постоји владајућа партија која има доминантан утицај у влади и парламенту.

Грб Есватинија

Грб Есватинија је званични хералдички симбол афричке државе Краљевине Есватини. Грб приказује различите мотиве из традиционалне свазиландске културе.

Дракенска висораван

Дракенска висораван налази се у Јужноафричкој републици, на Афричком континету. Простире се на дужини од 1 290 кm од североисточног до јужног дела ове републике, а на висоравни се налазе и државе Есватини и Лесото. Лесото је смештен на највишем делу висоравни.

Есватини на олимпијским играма

Есватини (до 2018. познат као Свазиланд) се први пут појавио на Олимпијским играма 1972. године и од тада Свазиленд је пропустио Летње олимпијске игре само два пута. На игре које су одржане 1976. се придружио бојкоту Новог Зеланда од стране афричких земаља а 1980. се придружио бојкоту московске олимпијаде који су предводиле САД.

На Зимске олимпијске игре Свазиленд је послао своје представнике једино 1992. године и од тада није ниједном више учествовао. Представници Свазиленда, закључно са Олимпијским играма одржаним 2008. године у Пекингу, нису освојили ниједну олимпијску медаљу.

Национални олимпијски комитет Есватинија (eSwatini Olympic and Commonwealth Games Association) је основан 1971. а признат од стране МОКа 1972. године.

Застава Есватинија

Застава Есватинија је усвојена 6. октобра 1968. године. Застава је хоризонтална тробојка црвене, плаве и жуте боје. На средини се налази штип постављен хоризонтално у две боје, црној и белој.

Црвена симболизује прошле битке, плава мир и стабилност, а жута природна богаства земље. У центру се налази штит који симболише заштиту земље од непријатеља. Боје штита симболизују миран суживот црних и белих становника Есватинија.

Квалификације за Светско првенство у фудбалу 2018 — КАФ

Укупно 54 афричке репрезентације се боре за 5 празних мјеста, резервисаних за афричке репрезентације.КАФ извршни одбор је одобрио квалификацијски систем 14. јануара 2015. године, који се састоји од 3 круга, у трећи круг се може квалификовато укупно 20 репрезентација.

Култура Есватинија

Основно обележје најважнијих културних церемонија у Свазиленду су песма и игра коју изводе мушкарци и жене обучени у спектакуларну традиционалну ношњу. Иако је монархија била критикована као нелиберална, главни културни фестивали се окрећу око светих церемонија зближавања људи и подсећа их на њихову везу са краљем. Народна ношња је упадљива и често се носи, поготову на церемонијама где мушкарци носе штитове по којима се разликује и њихова припадност одређеном пуку. Млађи мушкарци, до 25 година старости, носе браонкасто црвене штитове са кожом павијана обмотаном око држача. Зрелији мушкарци користе црну и белу кожу којом прекривају штитове, а украшавају га кожом мајмуна. Старији се могу препознати по већим, сивим штитовима чији су држачи обмотани кожом шакала. Традиционална одећа подразумева сукњу која се носи испод већег или мањег комада лавље коже или крзна. Жене такође носе кожну сукњу са огртачем. И мушкарци и жене се украшавају перлама, огрлицама и наруквицама.

Сисвати и Енглески су службени језици, а писмо је Енглеско. Иако религија домородаца није широко распрострањена, традиционална Свази култура остаје чврсто укорењена у животима овог народа. Важне церемоније, као што су Инцвала и Умхланга, имају религиозни карактер. Један од најважнијих елемената Инцвала обичаја представља ходочашће до њихове родне земље, на обалама Мозамбика, где сакупљају пену са таласа Индијског океана. Презиме Дламини је најчешће и распрострањено је у свим деловима земље. Већина њих тврди да су по пореклу припадници краљевске лозе, тако да се недавне 1998. догодио неспоразум када су се два човека истог имена, Петер Дламини, појавили да дају заклетву за једно министарско место. Већина популације припада Свази народу, али постоји и мали број Зулуа, Тсонга-Схангаан и Европљана. Избеглице из Мозамбика, како афричког тако и европског порекла, чине значајну мањину.

Кукуруз је основна житарица и углавном се конзумира као каша са додатком масти, што можда звучи непривлачно, али не треба заборавити да је ово сиромашна земља која хронично болује од недостатка залиха хране у регионима склоним суши. У прошлости, Свази су јели доста меса, али је данас исхрана ограничена на кукуруз, млеко и поврће. Афричко домаће пиво се прави углавном од соргума или кукуруза и вреди га пробати, мада, његов квалитет варира од места до места.

Певање и играње су најважнији у Свази свакодневници. Певање укључује и појање (песме хвале, тзв. Мантре). Грнчарија и резбарење су следећи по важности у Свази култури.

Лилангени

Лилангени (мн. емалангени) је званична валута у Свазиленду. Скраћеница тј. симбол за лилангени је L или E а међународни код SZL. Лилангени издаје Централна банка Свазиленда. У 2010. години инфлација је износила 4,9%. Један лилангени састоји се од 100 цента.

Уведен је 1974. у оквиру монетарне уније са Јужноафричком Републиком и Лесотом. Од тада је везан за јужноафрички ранд.

Постоје новчанице у износима 10, 20, 50, 100 и 200 емалангенија и кованице од 1, 2, 5, 10, 20 и 50 центи, од 1 лилангенија и 2 и 5 емалангенија.

Мсвати III

Мсвати III (енгл. Mswati III; рођен као Макосетве 19. април 1968) је краљ Свазиленда. На престолу је наследио свог оца краља Собхуза II 1986. године.

Рођен је као други од 67 синова краља Собхуза II и једино дете Нтомби Тхвале, једне од краљевих жена. Рођен је само пет месеци пре него што је Свазиленд добио независност од Велике Британије. Његово име Макосетве значи краљ нације.

Када је његов отац преминуо од пнеумоније 1982. године, принцу је било 14 година. Тада је одлучено да ће Макосетве бити следећи краљ када постане пунолетан. Крунисан је 25. априла 1986. године.

Данас је поседњи апсолутиста у Африци. Строго се противи било ком виду демократије у својој земљи. У Свазиленду је забранио слободу говора и живи у великом луксузу у једној од најсиромашнијих земаља света. Прогласио је закон по коме је забрањен секс свим неудатим женама, а у циљу спречавања ширења сиде. Такође је прогласио забрану сексуалних односа за све особе млађе од 18 година. Ова забрана је престала да важи 2005. године када је оженио седамнаестогодишњу девојку, која је постала његова тринаеста жена.

Једном годишње се организује Умхланга плес на коме учествује око 20000 младих девица, голих до паса, које плешу пред краљем и традиционално на том скупу краљ бира нову жену.

Списак градова Есватинија

Ово је списак градова по броју становника у Свазиленду.

Умбелузи

Умбелузи или Имбулузи (порт. rio Umbeluzi; сваз. iMbuluzi) је река у Есватини.

Флора и фауна Есватинија

Велика разноврсност флоре у Свазиленду је условљена разликама у надморској висини и клими. На истоку доминирају саване, мочваре и суптропске шуме, док су на северозападу заступљене кишне шуме, са по којим финбосом, финим грмом, уобичајеним за јужну Африку. Планинска граница са Мозамбиком има непријатну и суву климу. Законом су заштићене ретке биљке, као што је кикад, биљка названа живим фосилом јер је, потпуно неизмењена, преживела 50 милиона година. Иако је разноврсни биљни свет распрострањен по територији целе земље, у фокусу заљубљеника флоре су дефинитивно природни резервати. Млилwане резерват се поноси импресивним алејама зрелих стабала, која су ту руком засађена у току последњих 30 година. Овде се такође налази и шума кикада, а у плану је да се на овом простору направи ботаничка башта са свим расположивим врстама биљака.

У погледу разноврсности цвећа и неких ендемичних врста, Малолотја не може да се пореди ни са једним другим локалитетом ове врсте у земљи. Осим кикада, овде има љиљана, алоје и папрати. У резерватима Хлане и Мкхаyа заштићене су једине преживеле врсте листопадног дрвећа. Могу се видети и огомна стабла смокве и мареле.

У земљи има на стотине врста птица што ову земљу чини рајем за њихове љубитеље. На релативно малој територији, од високих планина на западу, преко умереног средишњег појаса, до тропских савана на истоку земље, примећено је око 1000 различитих врста птица. Најинтересантније врсте се могу видети у природном резервату Малолотја. Овде своје станиште има изузетно ретка јужноафричка врста- плава ластавица, као и воскокљуна зеба црвених крила, ћелави ибис- врста чапље, Стенлијева дропља, црнорепа препелица и дугорепи славуј. Примећене су и детлић, дрозд, плави ждрал. У Малолотји живе и неке шумске врсте птица, као што су црвендаћ високолетач и сива кукавица.

У близини Малолотје се налази вештачко језеро Хаwане које представља привремено станиште за многе врсте и стално станиште за неке врсте барских птица- гуске, жутокљуне патке, корморане.

Шуме централне регије Свазиленда, будући да се налазе на прелазу две различите висинске и климатске зоне, станиште су најразличитујих врста. У близини Пиггс Пеак-а примећене су неке тропске врсте, на самој ивици свог домашаја- дронго, љубичасти турако, зеленоглава сунчица... Уобичајене врсте за Млилwане су свети ибис и црноглава чапља.

У природним резерватима на истоку земље живе чворак, смеђоглави папагај... Хлане је познат по ретким врстама грабљивица и орлова, као и по најјужнијој колонији марабоу рода. Језеро Ван Ецк код Биг Бенда привукло је белоглаве пловке, чапље, роде и орлове којима је риба главна храна.

Регион Лубомбо са природним резерватом Млавула, на граници са Мозамбиком, станиште је још ређих врста- плава мухоловка...

Већина птица у Свазиленду су селице, тако да је лето најбоље време за обилазак.

Свазленд је станиште и за бројне врсте гмизаваца. Од змија има питона, пољских и кућних змија, као и отровнице- кобра, мамба... Насупрот широко распрострањеним веровањима, змије су стидљива створења са којима је мала вероватноћа да ће се посетилац сусрести. Има камелеона и највећих примерака гуштера који могу да порасту и до два метра дужине. Крокодили настањују реке на истоку земље.

Има много врста инсеката- стонога, шкорпион, разне врсте паука, мољаца и лептира. За ентомологе, ово је свакако интересантна дестинација. Реке и језера су богата рибом- жута риба, риба тигар, сом, деверика, јегуља, а планинске реке су богате пастрмком.

Природни потенцијали Свазиленда су врло добро искоришћени и упркос величини, ова земља располаже најбољим природним резерватима и националним парковима у јужној Африци. Слонови, лавови и носорози су поново настањени, након што су били потпуно истребљени (носорога на овој територији није било 70 година). После пар крвавих битки између ловочувара и ловокрадица, популација црних и белих носорога није више озбиљно угрожена. Резервате настањује и гну, антилопа, газела, брадавичаста свиња, жирафа, пегава хијена. Резерват Млилwане у долини Езулвини, недалеко од главног града, је најбоље уређен за обиласке и овде се лако могу видети нилски коњ и крокодил.

Вековима раније, данашњи Свазиленд је био један од делова древног афричког континента на чијој су се територији слободно кретале најразличитије врсте дивљих животиња. Разлике у надморској висини, падавинама и вегетацији условиле су постојање различитих станишта на малој територији и привукле најразноврснију афричку фауну.

Овде су такође живели и људи. Археолошке ископине потврђују да је ово једна од најстаријих људских насеобина. У давној прошлости, пре надирања Нгуни клана са севера, становници ове области били су Бушмани, мали, номадски народ који се бавио ловом и сакупљањем плодова, из потребе да се прехрани. Бушмани су, за разлику од људи који су се касније ту настанили, живели у хармонији са природом и нису доприносили узнемиравању и уништавању своје околине. Међутим, када су дошли људи са другачијим навикама и упустили се у борбу за животни простор са дивљим животињама, животиње су изгубиле. Први су дошли кланови са севера и са собом донели домаће животиње и оруђе за обрађивање земље.

Чак ни овакав утицај човека на дивље животиње и њихово станиште није био драматичан јер је њихов број и даље био ограничен природном смтношћу. Али, онда се средином 1800. догодила инвазија Европљана који су дошли са, опет, другачијим навикама, доневши своје пиштоље, модерне начине обраде земљишта и медицинске вештине. Смртност је смањена, људска популација цвета, а човек се са животињама бори за територију. Дивљи свет бива осуђен на пропаст. На североистоку Африке се појавила сточна куга, пренета из Европе, која се раширила и захватила и Свазиленд 1896. Масовни помор је захватио домаће животиње, а исто тако и дивље антилопе, чак и лешинаре који су халапљиво јели те лешине, а затим и сами помрли од глади када је куга престала и нестало хране.

До раних година XIX века број дивљачи је обновљен, али само да би их људи ловили због хране. Неуспех колонијалне владе да контролише кријумчарење дивљачи могао се поредити са исто тако неуспешним претходно проглашеним законом о резерватима који се тицао изградње фарми после Првог светског рата. Током 1930-их, такозвана казна дивљих звери довела је до најшокантнијег поглавља у историји конзервације. На територији Свазиленда појавила се у огромном броју дивља звер гну, пратећи своје миграцијске инстинкте које је имала и вековима пре. Због њихове инвазије на фарме и ранчеве, проглашени су штеточинама и повела са акција њиховог истребљења, како год је то било могуће. Постоје подаци о томе како су читава стада бивала нападнута пушкама, а вода за пиће отрована, што је касније довело да смрти других животиња и птица.

Између 1930. и 1960. незаштићене дивље животиње биле су десетковане неконтролисаним ловом, ловокрађом и убрзаним трговинским и пољопривредним развојем.

Шездесетих година, Тед Реиллy, први конзервациониста Свазиленда, покушао је, али није успео да убеди колонијалну владу да направе у Свазиленду барем један резерват где би животиње биле стављене под заштиту. Образложење које је добио било је то да Свазиленду резервати нису потребни јер већ постоје паркови до којих се лако може стићи, један на северу, Национални парк Кругер, и на југу, резерват Хлухлуwе, оба на територији Јужноафричке Републике. Овакав одговор владе довео је до тога да Тед Реиллy на територији свог приватног ранча оснује први резерват Свазиленда, Млилwане. Подигнута је заштитна ограда и животиње свакаквих врста, велике и мале, довођене су и смештане у ово уточиште.

Када је краљ Собхуза II видео ово препорођено природно благо Свазиленда, преузео је мере да га сачува и још више унапреди и тиме постао заштитник резервата Млилwане и отац конзервације природе у својој краљевини.

За првих седам година (од 1960. до 1967.) у Млилване-у је настањен највећи број до тада истребљених врста, упркос константним нападима непријатељски настројених и покварених неистомишљеника.

Подстакнут идејом о конзервацији и увидевши успех Млилване-а, којем је и сам допринео, краљ Собхуза 1967. одлучује да установи још једну заштићену област, резерват Хлане.

Само осам година касније, 1975. сарадња два резервата у конзервацији се испоставила толико успешном да се појавио чак и сувише велики број некад десеткованих животиња.

Фудбалска репрезентација Есватинија

Фудбалска репрезентација Есватинија (енгл. Eswatini national football team, сваз. Sihlangu Semnikati) национални је фудбалски тим који на међународној фудбалској сцени представља афричку државу Есватини (до 2018 познату под именом Свазиланд). Делује под ингеренцијом Фудбалског савеза Есватинија који је основан 1968, а у пуноправном чланству КАФ и ФИФА је од 1976, односно од 1978. године.

Репрезентација је позната под надимком Краљев штит, национална боја је плава, а своје домаће утакмице тим игра на стадиону Краљ Собуза II у Мбабанеу. ФИФА кôд земље је SWZ. Најбољи пласман на ФИФа ранг листи репрезентација Есватинија остварила је у периоду април−мај 2017. када је заузимала 88. место, док је најлошији пласман имала током септембра и октобра 2012. када је заузимала 190. место.

Репрезентација Есватинија се у досадашњој историји никада није пласирала на неко од светских или континенталних првенстава.

Фудбалска репрезентација Замбије

Фудбалска репрезентација Замбије је фудбалски тим који представља Замбију на међународним такмичењима и под контролом је Фудбалског савеза Замбије.

Фудбалска репрезентација Тогоа

Фудбалска репрезентација Тогоа је фудбалски тим који представља Того на међународним такмичењима.

Химна Есватинија

Државна химна Свазиленда носи назив „Господе Боже наш, благослови Свазије” (Nkulunkulu Mnikati wetibusiso temaSwati). Она је спој свазилендског и европског музичког стила, и усвојена је након проглашења независности 1968. године. Аутор текста је Фањана Симелане, а музику је компоновао Давид Рикрофт.

Хохо

Хохо (енгл. Hhohho) је покрајина на северозападу Свазиленда. Главни град је Мбабане. Има површину од 3.625,17 km² и популацију од 282.734 становника према попису из 2007. године. Подељена је на 14 инкхундлаа.

Државе и територије у Африци
Суверене државе
Зависне територије
Непризнате државе
Суверене државе
(чланице)
Зависне територије
чланица

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.