Ервин Катона

Ервин Катона (мађ. Katona Ervin; Суботица, 5. јануар 1977) је спортиста и један од најуспешнијих представника Србије у стронгманским такмичењима. Ервин слови за најјачег човека у Србији[1] и најјачег човека југоисточне Европе.[2] Вишеструки је победник појединачних такмичења Лиге стронгманских шампиона (енгл. Strongman Champions League).

Ервин Катона
Ervin Katona 2010
Личне информације
Држављанство Србија
Датум рођења5. јануар 1977.(42 год.)
Место рођењаСуботица
 СФР Југославија
Висина1,85 m
Маса155 kg
Спортске информације
СпортСтронгман

Биографија

Ервин Катона је рођен 5. јануара 1977. године у Суботици. У младости се бавио кикбоксом. На такмичењима стронгмана учествује од своје 25. године[3].

Сезону 2010. је завршио на другом месту у укупном пласману[4] Лиге стронгманских шампиона (енгл. Strongman Champions League). Те године је победио на појединачним такмичењима у Бугарској[5], Србији и Словачкој[6], а у Холандији је завршио на трећем месту.

Занимљивости

Ервин Катона је учествовао у Великом брату[1] 2010. године.

Ервин је власник[3] теретане у којој вежба и припрема се за такмичења.

Види још

Извори

  1. 1,0 1,1 „Снагатор Ервин Катона у кући „Великог брата. Свет. 29. 1. 2010. Архивирано из оригинала на датум 26. 09. 2011. Приступљено 24. 05. 2011.
  2. ^ „Ервин Катона вукао трактор тежак 7,5 тона”. Блиц. 21. 5. 2011.
  3. 3,0 3,1 „Ervin Katona - Serbia”. The World's Strongest Man., Приступљено 24. маја 2011. године (на језику: енглески)
  4. ^ Terry Hollands is the 2010 SCL Champion, Ironmind (21.12.2010), Приступљено 24. маја 2011. године (на језику: енглески)
  5. ^ Ervin Katona: Serbian Strongman Scores Steamy Success at SCL in Sofia, Ironmind (16.6.2010), Приступљено 24. маја 2011. године (на језику: енглески)
  6. ^ Ervin Katona Wins Strongman Champions League - Slovakia, Ironmind (12.10.2010), Приступљено 24. маја 2011. године (на језику: енглески)

Спољашње везе

Велики брат (Србија)

Велики брат (енгл. Big Brother) је српска верзија међународног ријалити шоуа Велики Брат. Ријалити је сниман и продуциран у Београду од стране Емошон продукције.

На почетку, ријалити се фокусирао на српску продукцију са такмичарима из Србије, Црне Горе и Босне и Херцеговине. Од треће сезоне се прикључују такмичари и из Македоније. За четврту сезону емитер и продукција РТЛ се прикључује и аудиције су одржане у Хрватској.

У Србији ријалити се често емитовао на различитим каналима. Прве три регуларне и прве три ВИП сезоне емитоване су на телевизији Б92, док су се остале две ВИП и четврта регуларна сезона емитовале на телевизији Пинк. У Црној Гори се ријалити приказивао на Пинк М и Првој, у Босни и Херцеговини на Пинк БХ, ОБН и БН, у Македонији на А1 и Сителу и у Хрватској се ријалити емитовао на РТЛ.

Након годину дана паузе 2012. и спектакулација о крају ријалитија, продуценти су најавили нову ВИП сезону за 2013. Пета регуларна сезона се емитовала током 2015. године, заједно са копродукцију рађену са телевизијом РТЛ и она представља последњу сезону дугогодишњег ријалитија.

Гинисова књига рекорда

Гинисова књига рекорда (енгл. The Guinness Book of Records) је годишњи преглед светских рекорда, како људских достигнућа тако и природних феномена. Први пут ју је објавило 1955. године пиварско предузеће „Гинис“. Данас се објављује у више од стотину земаља широм света на више од 23 језика. Године 2005. је изашло педесето јубиларно издање зборника.

Мађари у Србији

Мађари су трећа по величини етничка група у Србији. Према попису из 2011. године, 253.899 Мађари живи у Србији, што је 3,53% популације Србије, од чега 251.136 живи у Аутономној Покрајини Војводини, што је 13,00% од укупног становништва покрајине. Говоре мађарским језиком и највећи део је римокатоличке вероисповести. Мађарски је један од шест службених језика у АП Војводини.

Мађарска дијаспора

Мађарска дијаспора (мађ. magyar diaszpóra) термин је који обухвата укупну етничку мађарску популацију која се налази изван данашње Мађарске.

Постоје две главне групе дијаспоре. У првој групи су они који су аутохтони према својој домовини и живе изван Мађарске од промена граница Тријанонским споразумом из 1920. године. Победничке снаге су преокренуле тадашње границе Мађарске, а као последица тога, 3,3 милиона Мађара се нашло ван нових граница. Друга главна група су емигранти, који су у више наврата напуштали Мађарску, нарочито за време Мађараске револуције 1956. године. Од када је Мађарска приступила Европској унији, било је неколико миграција мађарског становништва, посебно у Немачку.

Суботица

Суботица је најсевернији град у Србији, други по броју становника у Војводини. Према попису из 2011. године има 105.681 становника. Налази се на 10 km удаљености од границе Србије са Мађарском, на северној ширини од 46°5'55" и источној дужини од 19°39'47". Административни је центар Севернобачког округа.

Суботица се први пут помиње 1391. под латинским именом Zabatka. Године 1526,—1527. Суботица је била престоница краткотрајне српске државе самопроглашеног цара Јована Ненада. Османско царство је владало градом од 1542. до 1686, када је Суботица постала посед Хабзбуршке монархије. Током османске управе име града је било Sobotka. Половином 18. века име јој је званично промењено у Sancta Maria, по аустријској царици Марији Терезији. Име града је поново промењено 1779. у Maria Tereziopolis, а мађарско име Szabadka је привремено ушло у службену употребу 1845. а потом поново 1867. године. Суботица је 1918. ушла у састав Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Локални Срби и Буњевци су од 17. века користили назив Суботица, који је након 1918. године и озваничен. Од 2007. године Суботица има статус града.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.