Епископија дебарско-кичевска

Епископија дебарско-кичевска је епархија Православне охридске архиепископије под јурисдикцијом Српске православне цркве.

Архијереј администратор је епископ Јоаким (Јовчевски).[1]

Епископија дебарско-кичевска
Православна охридска архиепископија
Основни подаци
СједиштеОхрид
ДржаваСеверна Македонија
Архијереј
АрхијерејЈоаким (Јовчевски)
Чин архијерејаепископ
Титула архијерејаепископ полошко-кумановски и мјестобљуститељ дебарско-кичевски
Map of Eparchies of Serbian Orthodox Church (Orthodox Ohrid Archbishopric)-sr

Историјат

Епископија дебарско-кичевска је конституисана 24. маја 2005. године након што су патријарх српски и Свети архијерејски сабор Српске православне цркве издали Томос о црквеној аутономији за Православну охридску архиепископију.

Епископија дебарско-кичевска је једина канонска наследница старе православне епархије са средиштем у Дебру, која је постојала као посебна епархија све до 1873. године, када је спајањем две епархије, Дебарске и Велешке, извршено стварање нове Велешко-дебарске епархије. Ова епархија је постојала све до 1920. године када је након прикључења Српској православној цркви раздељена између суседних епархија, тако да је Дебар потпао под Охридску, а Велес под Скопску епархију. Од 1967. до 2002. године ово подручје налазило се у расколу.

Види још

Извори

  1. ^ Православна охридска архиепископија: Епископија дебарско-кичевска, Приступљено 13. 5. 2019.

Спољашње везе

Велешко-дебарска епархија

Велешко-дебарска епархија је некадашња епархија Цариградске патријаршије која је постојала између 1873. и 1920. године, када је прикључена Српској православној цркви и преуређена.

Дебарска епархија

Дебарска епархија су основали Охридски архиепископи у 11. вијеку, послије 1020. за подручје Горњег и Доњег Дебра око Црног Дрима и Радике. Прво средиште Дебарских епископа било је у Пишкопеји, подалеко од развалина средњовечног града Дебра, на ријеци Граждански, У данашњој Албанији у Доњем Дебру. Касније је епископска резиденција премештена у Горњи Дебар, испод Јабланице у Дримколу, гдје јој је успомена сачувана у топографском називу Пискупштина.

У данашњој варопшици Дебру коју су Турци основали на садашњем мјесту, дебарски су се епископи настанили тек у 17. и 18. вијеку.

1282. упоредо са освајањима краља Милутина, Доњи Дебар је дошао под српску власт, и ушао је касније у састав Пећке патријаршије. Из тог су времена очувани натписи у развалинама старе владичанске цркве у Пишкопеји.

Доласком Турака у то подручје враћена је Дебарска епархија под власт Охридске архиепископије. У 17. вијеку здрузена је Дебарска епископија са Кичевском. Најзад су послије оснивања посебне егзархијске Велешке и Дебарске епископије, стара патријаршијска Велешка и Дебарска епископија уједињују у једну епископију 1890.

Епархије Српске православне цркве

Епархије Српске православне цркве су главне црквенојерархијске и црквеносамоуправне јединице у Српској православној цркви.

Непосредни поглавар епархије је епархијски архијереј. Главни је представник и руководилац свега црквено-духовног живота и црквеног поретка у епархији. Своју црквенојерархијску власт врши самостално, а црквеносамоуправне послове у заједници са свештенством и народом. Епархију чине архијерејска намјесништва, црквене општине, парохије и манастири.

Православна охридска архиепископија

Православна охридска архиепископија (ПОА) јесте помјесна и аутономна црква под јурисдикцијом Српске православне цркве.

На подручју Северне Македоније постоји и неканонска Македонска православна црква, која је створена 1967. године, а почевши од 2010. године у истој држави делује још једна, такође неканонска Македонска истинска православна црква.

Тијела и органи
Установе
Епархије
Охридска
архиепископија
Органски дијелови
Раније црквено
уређење

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.