Епархије Српске православне цркве

Епархије Српске православне цркве су главне црквенојерархијске и црквеносамоуправне јединице у Српској православној цркви.

Непосредни поглавар епархије је епархијски архијереј. Главни је представник и руководилац свега црквено-духовног живота и црквеног поретка у епархији. Своју црквенојерархијску власт врши самостално, а црквеносамоуправне послове у заједници са свештенством и народом. Епархију чине архијерејска намјесништва, црквене општине, парохије и манастири.

Map of Eparchies of Serbian Orthodox Church-sr
Епархије Српске православне цркве на простору бивше Југославије
Eparhije-sr
Епархије Српске православне цркве на простору Србије
Map of Eparchies of Serbian Orthodox Church in Europe-sr
Епархије Српске православне цркве у Европи
Map of Eparchies of Serbian Orthodox Church in North America-sr
Епархије Српске православне цркве у Сјеверној Америци
Map of Eparchies of Serbian Orthodox Church in Latin America-sr
Епархија Српске православне цркве у Јужној Америци
Map of Eparchies of Serbian Orthodox Church in Oceania-sr
Епархија Српске православне цркве у Аустралији
Map of Eparchies of Serbian Orthodox Church (Orthodox Ohrid Archbishopric)-sr
Епархије Православне охридске архиепископије

Епархије

Назив Сједиште Епископ Викарни епископ
1 Архиепископија београдско-карловачка Београд патријарх српски
Иринеј
Антоније Пантелић
Стефан Шарић
2 Митрополија дабробосанска Сарајево
Соколац
митрополит
Хризостом Јевић
3 Митрополија загребачко-љубљанска Загреб митрополит
Порфирије Перић
4 Митрополија црногорско-приморска Цетиње митрополит
Амфилохије Радовић
Методије Остојић
5 Епархија банатска Вршац Никанор Богуновић
6 Епархија бањалучка Бања Лука Јефрем Милутиновић
7 Епархија бачка Нови Сад Иринеј Буловић Исихије Рогић
8 Епархија бихаћко-петровачка Босански Петровац Сергије Карановић
9 Епархија браничевска Пожаревац Игнатије Мидић
10 Епархија будимљанско-никшићка Беране Јоаникије Мићовић
11 Епархија ваљевска Ваљево Милутин Кнежевић
12 Епархија врањска Врање Пахомије Гачић
13 Епархија горњокарловачка Карловац Герасим Поповић
14 Епархија далматинска Шибеник Никодим Косовић
15 Епархија жичка Краљево Јустин Стефановић
16 Епархија захумско-херцеговачка и приморска Мостар Димитрије Рађеновић
17 Епархија зворничко-тузланска Бијељина Фотије Сладојевић
18 Епархија крушевачка Крушевац Давид Перовић
19 Епархија милешевска Пријепоље Атанасије Ракита
20 Епархија нишка Ниш Арсеније Главчић
21 Епархија осјечкопољска и барањска Даљ Херувим Ђермановић
22 Епархија пакрачко-славонска Пакрац Јован Ћулибрк
23 Епархија рашко-призренска Призрен
Нови Пазар
Теодосије Шибалић
24 Епархија сремска Сремски Карловци Василије Вадић
25 Епархија тимочка Зајечар Иларион Голубовић
26 Епархија шабачка Шабац Лаврентије Трифуновић
27 Епархија шумадијска Крагујевац Јован Младеновић

Епархије у дијаспори

Назив Сједиште Епископ Викарни епископ
1 Митрополија аустралијско-новозеландска Сиднеј Силуан Мракић
2 Епархија новограчаничко-средњозападноамеричка Чикаго Лонгин Крчо
3 Епархија аустријско-швајцарска Беч Андреј Ћилерџић
4 Епархија британско-скандинавска Стокхолм Доситеј Мотика
5 Епархија будимска Сентандреја Лукијан Пантелић
6 Епархија буеносајреска Буенос Ајрес Кирило Бојовић
7 Епархија диселдорфска и њемачка Диселдорф Григорије Дурић
8 Епархија западноамеричка Сан Дијего Максим Васиљевић
9 Епархија западноевропска Париз Лука Ковачевић
10 Епархија источноамеричка Њујорк
Вашингтон
Иринеј Добријевић
11 Епархија канадска Милтон Митрофан Кодић
12 Епархија темишварска Темишвар администратор
Лукијан Пантелић

Охридска архиепископија

Православна охридска архиепископија јесте аутономна црква под јурисдикцијом Српске православне цркве.

Назив Сједиште Епископ Викарни епископ
1 Митрополија скопска Скопље архиепископ
Јован Вранишковски
Давид Нинов
2 Епископија брегалничка Штип Марко Кимев
3 Епископија велешко-повардарска Велес администратор
Јован Вранишковски
4 Епископија дебарско-кичевска Охрид администратор
Јоаким Јовчевски
5 Епископија полошко-кумановска Куманово Јоаким Јовчевски
6 Епископија преспанско-пелагонијска Битољ администратор
Марко Кимев
7 Епископија струмичка Струмица администратор
Давид Нинов

Умировљени епископи

Административне јединице

Епархије СПЦ су на појединим територијама организоване у административне јединице које представљају органски дио Српске православне цркве.

Назив Сједиште Епархије Предсједник
епископског савјета
1 Српска православна црква
у Босни и Херцеговини
Сарајево Митрополија дабробосанска
Епархија бањалучка
Епархија бихаћко-петровачка
Епархија захумско-херцеговачка и приморска
Епархија зворничко-тузланска
архиепископ сарајевски,
митрополит дабробосански
и егзарх све Далмације
2 Српска православна црква
у Хрватској
Загреб Митрополија загребачко-љубљанска
Епархија горњокарловачка
Епархија далматинска
Епархија осјечкопољска и барањска
Епархија пакрачко-славонска
митрополит загребачко-љубљански
3 Православна црква у Црној Гори Цетиње Митрополија црногорско-приморска
Епархија будимљанско-никшићка
Епархија захумско-херцеговачка и приморска
Епархија милешевска
архиепископ цетињски,
митрополит црногорско-приморски,
зетско-брдски и скендеријски
и егзарх свештеног трона пећког
4 Српске православне епархије
у Сједињеним Америчким Државама
Чикаго Епархија новограчаничко-средњозападноамеричка
Епархија западноамеричка
Епархија источноамеричка
епископ новограчаничко-
средњозападноамерички

Бивше епархије

Види још

Литература

Спољашње везе

Ћустендилска епархија

Ћустендилска епархија је била епархија Српске православне цркве и Бугарске православне цркве.

Будимљанско-полимска епархија

Будимљанско-полимска епархија је некадашња епархија Српске православне цркве, која је постојала у раздобљу од 1947. до 1956. године.

Велешко-дебарска епархија

Велешко-дебарска епархија је некадашња епархија Цариградске патријаршије која је постојала између 1873. и 1920. године, када је прикључена Српској православној цркви и преуређена.

Епархија аустралијско-новозеландска

Епархија аустралијско-новозеландска је некадашња епархија Српске православне цркве.

Сједиште епархије се налазило у Илејну код Мелбурна.

Епархија за западну Европу

Епархија за западну Европу је некадашња епархија Митрополије новограчаничке под јурисдикцијом Српске православне цркве.

Епископија брегалничка

Епископија брегалничка је епархија Православне охридске архиепископије под јурисдикцијом Српске православне цркве.

Надлежни архијереј је епископ Марко (Кимев), а сједиште епископије се налази у Штипу.

Епископија велешко-повардарска

Епископија велешко-повардарска је епархија Православне охридске архиепископије под јурисдикцијом Српске православне цркве.

Архијереј администратор је архиепископ Јован (Вранишковски).

Епископија дебарско-кичевска

Епископија дебарско-кичевска је епархија Православне охридске архиепископије под јурисдикцијом Српске православне цркве.

Архијереј администратор је епископ Јоаким (Јовчевски).

Епископија полошко-кумановска

Епископија полошко-кумановска је епархија Православне охридске архиепископије под јурисдикцијом Српске православне цркве.

Надлежни архијереј је епископ Јоаким (Јовчевски), а сједиште епископије се налази у Куманову.

Епископија преспанско-пелагонијска

Епископија преспанско-пелагонијска је епархија Православне охридске архиепископије под јурисдикцијом Српске православне цркве.

Архијереј администратор је епископ Марко (Кимев), а сједиште епископије се налази у Битољу.

Жичка епархија у средњем веку

Жичка епархија је од 1220. године била посебно организована област аутокефалне Српске цркве а архиепископ Сава је био истовремено и епархијски епископ на територији своје архидијецезе.

Злетовска епархија

Злетовска епархија је основао цар Душан у лесновском манастиру у Злетову, југоисточно од Куманова, око 1347, и подвластио је скопљанској митрополији.

Обухватала је крајеве с лијеве стране Вардара, Овчје Поље и области на средњој Брегалници, које су раније сачињавале Морозвидску епархију (1018), па је стога Злетовска епархија називана још морозвидском и лесновском.

Моравичка епархија

Моравичка епархија је било црквено подручје око данашњег Чачка старог Градца и Ариља. Моравичку епархију је основао Свети Сава 1219. Њени епископи су од 15. века носили назив митрополита и већином су се писали ариљски, ређе градачки, касније нарочито у 18. и 19. веку ваљевски и ужички, а данас жички.

Морозвиждска епархија

Морозвиждска епархија (позната у литератури и као Морозвиздска епархија, односно Морозвишка епархија) је бивша православна епархија, која је обухватала подручје око горњег и средњег тока реке Брегалнице. Први пут се помиње 1018. године у повељи византијског цара Василија II (976-1025) којом се одређује јурисдикција Охридске архиепископије, а приликом набрајања њених епископија наведена је између Струмичке и Велбуждске епархије. Морозвиждска епархија је у то време обухватала крајеве: Морозвижд на Брегалници, Козјак на Пчињи, Славиште око Криве Реке, Злетово око Злетовчице - десне притоке Брегалнице, Луковицу југозападно под Осоговом, Пијанац око данашњег Царевог Села и Малешево око горње Брегалнице. У 11. и 12. вијеку Морозвиждска епархија је такође названа и брегалничком, малешевском или овчјепољском. Све те крајеве ослободио је од Византица српки краљ Стефан Милутин (1282), након чега је то подручје ушло у састав Српске архиепископије.

Самоковска епархија

Самоковска епархија је бивша православна епархија са средиштем у граду Самокову. Као посебна епархија, постојала је у раздобљу од средине 16. до почетка 20. века.

Серска епархија

Срби су освојили Сер и оближње вароши да би у њима трајно остали, што је подразумевало и снажнији духовни надзор. Нису се задовољили пуким довођењем својих приврженика, већ су задрли у саму бит тих установа. Стратешка вредност Сера је условила ширење границе Српске цркве.

Све између Струме и Месте, што укључује митрополије у Серу са суфраганима у Кесаропољу и Јежеву, Мелнику са епископом у Ферему, Зихни, Драми и граду Филипи, потчињено је Српској патријаршији. Тако је постављена сцена за велики раскол са Цариградском столицом чији углед је међу православним хришћанима био неспоран.

Тетовска епархија

Оба Полога су још од раније била утицајно подручје Призрена, да би након прогласа Патријаршије у храму св. Атанасија код Тетовског села Лешак утемељена још једна епископија, доњополошка епископија.

Ужичко-ваљевска епархија

Ужичко-ваљевска епархија или Ужичко-ваљевска митрополија је некадашња епархија на простору Србије од 1739. до 1831.

Хвостанска епархија

Хвостанску епархију је основао Свети Сава 1219. Раније је Хвосно потпадало под Призренску епархију. Сједиште епископа је било у манастиру Малој Студеници сјевероисточно од Пећи, у Подгору.

Тијела и органи
Установе
Епархије
Охридска
архиепископија
Органски дијелови
Раније црквено
уређење

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.