Епархија шабачка

Епархија шабачка је епархија Српске православне цркве.

Надлежни архијереј је епископ Лаврентије (Трифуновић), а седиште епархије се налази у Шапцу где је и Саборна црква.

Епархија шабачка једна је од најмлађих у оквиру Српске православне цркве, будући да је створена 2006. године, деобом дотадашње Епархије шабачко-ваљевске.

Епархија шабачка
Српска православна црква
Eglise orthodoxe de Šabac 1
Основни подаци
СедиштеШабац
ДржаваСрбија Србија
Број намесништава10
Број манастира14
Званични веб-сајт
Архијереј
АрхијерејЛаврентије (Трифуновић)
Чин архијерејаепископ
Титула архијерејаепископ шабачки
Map of Eparchies of Serbian Orthodox Church-sr

Границе

Обухвата област у западној Србији око града Шапца.

Епархија шабачка се граничи са епархијама Зворничко-тузланском, Сремском, Београдско-карловачком, Шумадијском, Ваљевском и Жичком.

Свети архијерејски сабор СПЦ је на пролећном заседању у мају 2006. донео одлуку да се Шабачко-ваљевска епархија подели на две епархије: Шабачку са центром у Шапцу и Ваљевску са седиштем у Ваљеву. Дотадашњи епископ шабачко-ваљевски господин Лаврентије Трифуновић постао је шабачки епископ.

Историјат

Radovasnica
Манастир Радовашница
Cokesina
Манастир Чокешина

После склапања Београдског мира 1739. дошло је до спајања две епархије, једна од њих је била у саставу Аустрије и имала седиште у Ваљеву (Ваљевска епархија), а друга је била у саставу Турске са седиштем у Ужицу (Ужичка епархија). Тако је настала једна велика Ужичко-ваљевска епархија са седиштем у Ваљеву. Овакво стање је потрајало до 1831. када је успостављена ново устројство у српској цркви и поменута епархија подељена на три дела. Крајем 18. века је седиште епархије измештено из Ваљева у Шабац, па се првим шабачким епископом сматра Грк Данило I.

Када је 1831. српска црква добила право да сама поставља Србе епископе уместо дотадашњих Грка, дотадашња велика Ужичко-ваљевско-зворничка епархија подељена је на три епархије: на Ужичку, са седиштем у Чачку (касније названу Жичка епархија), на Ваљевску, која је прозвана Шабачком, пошто је седиште епископа коначно премештено у Шабац, и на Зворничку, чија је област остала под Турцима и добила посебног епископа (данашња Епархија зворничко-тузланска).

Једно време (1886-1898.) епархија је била укинута и припојена Београдској митрополији. По уставу СПЦ из 1947. епархија је носила назив Шабачко-ваљевска и има седиште у Шапцу до 2006. године.

Године 2006. Шабачко-ваљевска епархија је престала да постоји и подељена на две нове епархије: Шабачку и Ваљевску. Последњи епархијски архијереј епархије био је епископ Лаврентије Трифуновић, који је по њеној деоби постао епископ шабачки.

Епархија је 2016. године установила књижевну награду „Николај Велимировић”. Њен први добитник је Матија Бећковић, а награда је уручена у мају 2017. године.[1]

Епископи

Епископи шабачки и шабачко-ваљевски

Епископи Шабачке односно и Шабачко-ваљевске епархије од 1831-1886 и опет 1898—2006:

Портрет Име и презиме Време службе
Герасим Георгијевић, епископ шабачки.jpg епископ Герасим Ђорђевић 1831-1839
MaksimSavic.jpg епископ Максим Савић 1839-1842
епископ Сава Николајевић 1844-1847
епископ Мелентије Марковић 1847-1848
JoanikijeNešković.jpg епископ Јоаникије Нешковић 1849-1854
Михаил (Йованович).jpg епископ Михаило Јовановић 1854-1859
Гаврило Поповић.jpg епископ Гаврило Поповић 1860-1866
Максим Вересић, епископ шабачки Мојсеј.jpg епископ Мојсеј Вересић 1868-1874
Јероним Јовановић.jpg епископ Јероним Јовановић 1877-1884
епископ Самуило Пантелић 1884-1886
епархија укинута и припојена
београдској митрополији (1886-1898)
Димитрије (Павловић).jpg Димитрије Павловић 1898-1905
Сергије Георгијевић 1905-1919
Jefrem Bojović.png Јефрем Бојовић 1920
Михаило Урошевић 1922-1933
др Симеон Станковић 1933-1960
Јован Велимировић 1960-1989
Manastir Sv. velikomučenice Marine, Lipnički Šor 014.jpg епископ Лаврентије Трифуновић 1989-2006

Епископ шабачки

Епископ Епархије шабачке после издвајања засебне Ваљевске епархије од 2006:

Портрет Име и презиме Време службе
Manastir Sv. velikomučenice Marine, Lipnički Šor 014.jpg епископ Лаврентије Трифуновић од 2006.

Архијерејска намесништва

Епархија је подељена на архијерејска намесништва којим управља архијерејски намесник. Има их 9 и то су:

  • азбуковачко,
  • лозничко,
  • мачванско,
  • посавско-тамнавско,
  • јадарско,
  • поцерско,
  • мачванско-поцерско,
  • рађевско и
  • шабачко.

Манастири

  1. Бјеле Воде,
  2. Богоштица,
  3. Град,
  4. Добрић,
  5. Илиње,
  6. Каона,
  7. Криваја,
  8. Петковица,
  9. Радовашница,
  10. Рожањ,
  11. Рујевац,
  12. Соко,
  13. Троноша,
  14. Читлук,
  15. Чокешина.

Види још

Литература

Референце

  1. ^ Награда Епархије шабачке академику Матији Бећковићу (СПЦ, 9. мај 2017)

Спољашње везе

Лаврентије Трифуновић

Лаврентије (световно Живко Трифуновић; Богоштица код Крупња, 27. јануар 1935) епископ је шабачки.

Био је викарни епископ моравички од 1967. до 1969, затим епископ западноевропски и аустралијски од 1969. до 1973, затим епископ западноевропски од 1973. до 1989. и епископ шабачко-ваљевски од 1989. до 2006.

Лукија Мићић

Лукија Мићић (21. јун 1939) игуманија је манастира Петковица.

Манастир Рујевац

Манастир Рујевац припада Епархији шабачкој Српске православне цркве. Манастир се налази на територији општине Љубовија.

Манастир Свете Тројице (Бјеле Воде)

Манастир Свете Тројице (Бјеле Воде) припада Епархији шабачкој Српске православне цркве. Манастир се налази на територији општине Љубовија, у атару села Поднемић, у засеоку Бјеле Воде.

Манастир Светог Василија Острошког (Рожањ)

Манастир Рожањ припада Епархији шабачкој Српске православне цркве. Манастир је посвећен Светом Василију Острошком и метох је манастира Соко.

Манастир Соко

Манастир Соко се налази подно Соко Града, на обронцима Соколских планина у близини Љубовије. Припада Епархији шабачкој Српске православне цркве.`Манастир је посвећен Светом Николају Мирликијском, као и светом владики Николају Велимировићу и сваког лета је средиште међународне манифестације „Моба” која окупља младе људе из света који потичу са ових простора.

Манастир је подигао епископ шабачко-ваљевски Лаврентије и посвећен је Владики Николају лелићком и жичком.

Манастир Читлук

Манастир Читлук припада Епархији шабачкој Српске православне цркве. Манастир се налази на територији општине Љубовија у атару истоименог села.

Свети Великомученици прњаворски

Свети Великомученици прњаворски се славе као подсећање на пострадале становнике Прњавора у Првом светском рату.

Црква Вазнесења Господњег у Крупњу

Црква Вазнесења Господњег у Крупњу је подигнута у периоду од 1839. до 1842. године, припада Епархији шабачкој Српске православне цркве. Поред ње је 1932. године подигнута спомен-црква истог посвећења са криптом.

Црква Вазнесења Господњег у Узвећу

Црква Вазнесења Господњег у Узвећу, насељеном месту у Мачви, на територији општине Богатић, припада Епархији шабачкој Српске православне цркве.

Црква у Узвећу посвећена Вазнесењу Господњем, чија је градња почела 1939. године, прекинута је због рата. Градња је настављена 1978. године и храм је освештао 8. октобра исте године Епископ шабачко-ваљевски Јован (Велимировић) и Епископ зворничко-тузлански Василије (Качавенда).

Црква Васкрсења Господњег у Јошеви

Црква Васкрсења Господњег у Јошеви, насељеном месту на територији града Лознице, подигнута је 1998. године. Припада Епархији шабачкој Српске православне цркве.

Црква посвећена Васкрсењу Господњем је подигнута и освештана 19. јула 1998. године, добровољним прилозима мештана Јошеве и Каменице.

Црква Свете Тројице у Лојаницама

Црква Свете Тројице у Лојаницама, насељеном месту на територији општине Владимирци, подигнут је 1974. године. Припада посавско-колубарском намесништву Епархије шабачке Српске православне цркве.Храм у Лојаницама је посвећен Светој Тројици, освећен од епископа Лаврентија 13. октобра 2003. године. Парохију чине села Лојанице, Заблаће, Вукошић и део Матијевца.

Галерија

Црква Свете Тројице у Шапцу

Црква Свете Тројице у Шапцу припада Епархији шабачкој Српске православне цркве. Радови на храму су започети 2007. године на Летњиковцу, да би у лето 2014. године био подигнут и Епископ Лаврентије је на дан Свете Тројице служио прву свету Архијерејску Литургију.

Црква Светог Јустина Философа у Рибарици

Црква Светог Јустина Философа у Рибарици, насељеном месту на територији града Лознице, подигнута је 2002. године и припада Епархији шабачкој Српске православне цркве.

Градња цркве је започета постављањем темеља 17. новембра 2000. године и завршена 2002. године добротворним средстивма мештана села Рибарице.

Црква Светог Георгија у Белој Цркви

Црква Светог Георгија у Белој Цркви, насељеном месту на територији општине Крупањ, подигнута је 1889. године. Припада Епархији шабачкој Српске православне цркве.Иницијатива за подизање цркве у Белој Цркви, покренута је још 1857. године, молбама код Министарства цркве и просвете, да би градња храма започела 1879. године. Нова црква посвећена Светом Георгију подигнута је у стилу неовизантијског академизма архитекте Светозара Ивачковића. Део грађе за градњу је коришћен из порушене богомоље. Било је потребно још десет година да се црква доврши унутрашњом декорацијом и живописом, као и да се опреми. Коначно је 1899. године завршена, кад је осликан иконостас, рад сликара Лазара Крџалића и љегове супруге Олге и купљен сав мобилијар. Храм је освештао епископ шабачки Димитрије.

Данас, црква је задржала јединствену архитектуру, са лепо уређеном портом у којој се издваја звонара, као и споменици погинулих из предходних ратова и гроб Дарка Рибникара, уредника „Политике”. У новије време у близини звоника подигнути су споменици

Богдану Лончару и Миленку Браковићу, жандармима погинулим 7. јула 1941. године, недалеко од цркве, у оквиру данашњег Споменичког комплекса Бела Црква.

На крају порте уз пут који дели комплекс и порту, налази се Партизанска гробница – споменик аутора Милуна Стамболића.

Црква Светог архангела Гаврила у Шљивови

Црква Светог архангела Гаврила у Шљивови, насељеном месту на територији општине Крупањ, припада Епархији шабачкој Српске православне цркве.

Црква посвећена Сабору светих Архангела Гаврила подигнута је у периоду од 2000. до 2004. године, на плацу који је поклонио земљорадник Раденко Ђурић са синовима Живком и Николом. Храм је освештао епископ шабачки Лаврентије на дан Преноса моштију светог Николе, 24. маја 2004. године.

Црква Усековања главе Св. Јована Крститеља у Дворској

Црква Усековања главе Св. Јована Крститеља у Дворској, насељеном месту на територији општине Крупањ, подигнута је 1935. године. Припада Епархији шабачкој Српске православне цркве.

Иницијатива за подизање цркве у Дворској, на имању браће Милана и Дамјана Обрадовића, кренула је 1933. године од стране мештана. Исте године су започети радови копањем темеља, а у Летопису цркве је написано:

„...темељ смо копали у виду крста са четрнаест ћошкова , а онда звали попа Леонида Костељева , да дође да их освешта. Потом смо је за две године озидали и покрили и са најважнијим потребама снабдели”.Цркву је освештао на Младу Недељу 7. јуна 1935. године, тадашњи Епископ Симеон.

У Летопису је још забележено да су 1983. и 1984. године вршене поправке на грађевини, када је промењен кров и малтер и постављена нова ламперија у цркви. На седници Управног одбора цркве од 29. јуна 1985. године донета је одлука да се уз цркву сазида звоник. Радови су отпочети у пролеће 1986. године, а завршени постављањем крста 17. маја 1989. године.

Због попуштања темеља због слегања земљишта и влаге, што је довело до пуцања зидова и дотрајалости крова, указала се потреба за обновом храма. Обнова је започета по Васкрсу 2014. године и траје и данас.

Црква Успења Пресвете Богородице у Шеварици

Црква Успења Пресвете Богородице у Шеварици, насељеном месту на територији града Шапца, подигнута је 1936. године. Припада Епархији шабачкој Српске православне цркве.

Тијела и органи
Установе
Епархије
Охридска
архиепископија
Органски дијелови
Раније црквено
уређење

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.