Епархија темишварска

Епархија темишварска је епархија Српске православне цркве са седиштем у Темишвару, где налази и саборна црква епархије. Темишварска епархија је основна верска установа за Србе у Румунији.

Архијереј администратор је епископ Лукијан (Пантелић), а архијерејски заменик је протојереј ставрофор Маринко Марков.

Епархија темишварска
Српска православна црква
Serb-orth-Kathedrale
Основни подаци
СедиштеТемишвар
ДржаваРумунија Румунија
Број намесништава3
Број манастира5
Архијереј
АрхијерејЛукијан (Пантелић)
Чин архијерејаепископ
Титула архијерејаепископ будимски и администратор Епархије темишварске
Map of Eparchies of Serbian Orthodox Church-sr

Историјат

Први писани траговио постојању епархије досежу до 16. века, а тада се јавља у опсегу српске Пећке патријаршије. Значајна је чињеница да су Срби на овим просторима имали развијен црквени живот много пре Велике сеобе 1690., а један од овдашњих епископа српских, Исаија (Ђаковић), постао је један од најчвршћих ослонаца придошлом патријарху Арсенију III Чарнојевићу. И по Великој сеоби, и дуго по заснивању Крушедолске (1708), односно Карловачке митрополије (1713), Темишварска епархија је остала у надлежности Београдске митрополије, све до сједињења Београдске и Карловачке митрополије, у којем је Темишвару припала посебна улога. Наиме, Пожаревачким миром из 1718. године Аустрија је добила на рачун Турске Банат, Олтенију, део Србије са Београдом, делове Босне и Славоније.

Сматрајући да је Београд сувише близу Турској, београдски митрополит Мојсије (Петровић) је преместио седиште своје митрополије у Темишвар, где је свечано устоличен 1721. године. По смрти карловачког митрополита Викентија (Поповића) 1726. године, Мојсије (Петровић) је изабран и за митрополита карловачког, чиме је практично почело уједињавање Српске православне цркве са територије Аустрије. Дакле, митрополит Мојсије (Петровић) је из Темишвара прешао на карловачку митрополитску катедру.

При спровођењу јерархијске поделе у Карловачкој митрополији 1864. године Темишварска епархија је, као српска, остала у Карловачкој митрополији, с тим што је уступила румунске црквене општине, а преузела српске црквене општине из Арадске епархије. Мешовите црквене општине су додељене према већинској припадности верника.

По мери укидања надлежности Карловачке митрополије, односно њеног укључивања у васпостављену српску Београдску патријаршију после Првог светског рата и Темишварска епархија је постала део уједињене Српске православне цркве. Тадашњи епископ Георгије Летић преместио је седиште из Темишвара у Кикинду. 1931. године дошло је до арондације између Темишварске и новоуспостављене Епархије банатске (наследница Епархије вршачке), тако да је прва у потпуности преузела српске вернике у Румунији, а друга у Србији.

Епископи

Досадашњи епископи ове епархије су:

  • Неофит, 1608-1613.; син родитеља Милете и Јовке[1]
  • Исаија, 1640.
  • Јосиф, 1643-1655.[2]; умро и сахрањен у манастиру Партошу.
  • Теодор, 1643.
  • Севастијан, 1644-1647.
  • Михаило, 1681–1687.; епископ темишварски и бечкеречки.[3]; дародавац 1691. године Хиландара и Кареје
  • Василије, 1688.
  • Јосиф II, после 1688.
  • Василије, око 1693.
  • Исаија Ђаковић, 1694–1708.[4];
  • Константин, "Грк", 1704–1713.; поставио га српски патријарх Калиник.
  • Хаџи Јоаникије Владисављевић, 1713–1722[5]-1727, 7. октобра., изабран на Синоду у Пећи
  • Никола Димитријевић, 1728–1744.; до тада епископ Карансебешки
GeorgijePopovic.jpg Георгије Поповић, 1745–1757.
Portret srpskog mitropolita Vicentija Jovanovica Vidaka.jpg Вићентије Јовановић Видак, 1759–1774.
Portret srpskog mitropolita Mojsija Putnika.jpg Мојсеј Путник, 1774–1781.
Софроније Кириловић.jpg Софроније Кириловић, 1781–1786.
Panteleimon Zivkowic Litho.JPG Пантелејмон Живковић, 1839–1851.
SamuiloMasirevic.jpg Самуил Маширевић, 1853–1864.
Patrijarh Georgije.jpg Георгије Бранковић, 1882–1890.
NikanorP.jpg Никанор Поповић, 1891–1901.
Георгије (Летић).jpg Др Георгије Летић, 1904–1931.

Администратори

Осим тога у неком периоду епархијом су управљали администратори:

Архијерејски заменици

Архијерејски заменици су били:

Храмови

Епархија темишварска располаже с 54 храма, од којих се један број налази у данас упражњеним парохијама, где Срба има врло мало, или их више уопште нема.

  • Саборна црква светог Вазнесења Господњег, Темишвар (Timişoara)
  • Црква Обновљења храма светог великомученика Георгија, Наћфала (Satu Mare)
  • Црква Преноса моштију светог Николе, Варјаш (Variaş)
  • Црква Преноса моштију светог Николе, Велики Семпетар (Sânpetru Mare)
  • Црква Преноса моштију светог Николе, Дињаш (Diniaş)
  • Црква Преноса моштију светог Николе, Мали Бечкерек (Becicherecu Mic)
  • Црква Преноса моштију светог Николе, Радимна (Radimna)
  • Црква Преноса моштију светог Николе, Саравола (Saravale)
  • Црква Преноса моштију светог Николе, Свињица (Sviniţa)
  • Црква Преноса моштију светог Николе, Соколовац (Socol)
  • Црква Преноса моштију светог Николе, Темишвар–Мехала (Timişoara)
  • Црква Преноса моштију светог Николе, Чанад (Cenad)
  • Црква Рођења Пресвете Богородице, Торња (Turnu)
  • Црква Рођења Пресвете Богородице, Фенлак (Felnac)
  • Црква Рођења светог Јована Крститеља, Кетфељ (Gelu)
  • Црква Рођења светог Јована Крститеља, Рудна (Rudna
  • Црква Рођења светог Јована Крститеља, Стара Молдава (Moldova Veche)
  • Црква Сабора Срба светитеља, Дета (Deta)
  • Црква светих апостола Петра и Павла, Арад (Arad)
  • Црква светих апостола Петра и Павла, Дежан (Dejan)
  • Црква светих арханђела Михаила и Гаврила, Иванда (Ivanda)
  • Црква светог арханђела Михаила, Гад Gad, (Рудна)
  • Црква светог арханђела Михаила, Пожежена (Pojejena)
  • Црква светог арханђела Михаила, Толвадија (Livezile)
  • Црква светог арханђела Гаврила, Ченеј (Cenei)
  • Црква светог Вазнесења Господњег, Белобрешка (Belobreşca)
  • Црква светог Вазнесења Господњег, Ђир (Giera)
  • Црква светог Вазнесења Господњег, Љупкова (Liubcova)
  • Црква светог Вазнесења Господњег, Мачевић (Măceşti)
  • Црква светог Вазнесења Господњег, Парац (Parţa)
  • Црква светог Вазнесења Господњег, Српски Семартон (Sânmartinu Sârbesc)
  • Црква светог великомученика Димитрија, Дивић (Divici)
  • Црква светог великомученика Димитрија, Кнез (Satchinez)
  • Црква светог великомученика Димитрија, Надлак (Nădlac)
  • Црква светог великомученика Димитрија, Сока (Soca)
  • Црква светог великомученика Георгија, Златица (Zlatiţa)
  • Црква светог великомученика Георгија, Кеча (Checea)
  • Црква светог великомученика Георгија, Краљевац (Cralovăţ)
  • Црква светог великомученика Георгија, Лукаревац (Lucareţ)
  • Црква светог великомученика Георгија, Мунара (Munar)
  • Црква светог великомученика Георгија, Немет (Beregsău Mic)
  • Црква светог великомученика Георгија, Петрово Село (Petrovaselo)
  • Црква светог великомученика Георгија, Печка (Pecica)
  • Црква светог великомученика Георгија, Станчево (Stanciova)
  • Црква светог великомученика Георгија, Темишвар–Фабрика, (Timişoara)
  • Црква светог кнеза Лазара, Моноштор (Mănăştur)
  • Црква светог Преображења Господњег, Арад–Гај (Arad)
  • Црква светог пророка Илије, Лесковица (Lescoviţa)
  • Црква светог пророка Јеремије, Луговет (Câmpia)
  • Црква Силаска Светог духа на апостоле, Улбеч (Рeciu Nou)
  • Црква Успења Пресвете Богородице, Велики Семиклуш (Sânnicolau Mare)
  • Црква Успења Пресвете Богородице, Дента (Denta)
  • Црква Успења Пресвете Богородице, Фењ (Foeni)
  • Црква Успења Пресвете Богородице, Чаково (Ciacova)

Манастири

  1. Базјаш,
  2. Бездин,
  3. Брзава,
  4. Златица,
  5. Кусић.

Види још

Референце

  1. ^ "Гласник Историјског друштва у Новом Саду", Нови Сад 1937.
  2. ^ Слободан Костић: "Гробови епископа и грађана темишварских у православном српском Саборном храму темишварском 1757-1838. године", Темишвар 1938. године
  3. ^ Слободан Костић,...
  4. ^ Слободан Костић,...
  5. ^ Слободан Костић,...

Извори

Литература

Спољашње везе

Арадски српски протопрезвитерат

Арадски српски протопрезвитерат налази се од 1918. под румунском државном влашћу и 1927. године обухватао је око 30.000 српских православних душа, груписаних у 26 парохија и црквено-школских општина (Арад, Арадгај, Батања, Барјаш, Деска, Ђала, Кетфељ, Маџарски Чанад, Моноштор, Нађлак, Нови Сентиван, Оросламош, Печка, Санад, Саравола, Сириг, Српски Велики Сентмиклуш, Српски Св. Петар, Српски Чанад, Торња, Турска Канижа, Фенлак и Црна Бара).

1927. г. имао је 24 српске цркве, са 26 свештеника и 32 школе, са око 40 учитеља. Над свим овим српским црквено-школским општинама, као и над свима осталима, које су остале под румуњском влашћу, води непосредну духовну и управну бригу епископски намјесник, који станује у старој српској резиденцији у Темишвару. (сви подаци из 1927 г.)

Београдско-карловачка митрополија

Београдско-карловачка митрополија је била српска црквена област у Хабзбуршкој монархији између 1726. и 1739. године.

Емилијан Тасић

Игуман Емилијан Тасић (Смедеревска Паланка, 24. април 1984 — 28. новембар 2017) био је игуман Манастир Бездина.

Епархије Српске православне цркве

Епархије Српске православне цркве су главне црквенојерархијске и црквеносамоуправне јединице у Српској православној цркви.

Непосредни поглавар епархије је епархијски архијереј. Главни је представник и руководилац свега црквено-духовног живота и црквеног поретка у епархији. Своју црквенојерархијску власт врши самостално, а црквеносамоуправне послове у заједници са свештенством и народом. Епархију чине архијерејска намјесништва, црквене општине, парохије и манастири.

Лонгин Томић

Лонгин (световно Љубомир Томић, Фенлак код Арада, 16/29. април 1893 — Манастир Тавна, 25. август 1977) био је епископ Српске православне цркве.

Лукијан Пантелић

Лукијан (световно Војислав Пантелић; Мол код Аде, ФНРЈ, 19. август 1950) епископ је будимски и администратор Епархије темишварске. Био је епископ „сегедински” (1999—2002), епископ славонски (1985—1999) и викарни епископ моравички (1984—1985).

Манастир Бездин

Манастир Бездин припада Епархији темишварској Српске православне цркве у Румунији, у месту Мунара, округу Арадски. Манастир је посвећен Великој Госпојини (Успењу Пресвете Богородице). Бездин се налази у крајње западном делу Румуније, у Поморишју, на 36 километара западно од Арада, који са Темишваром је најзападнији велики град у држави. Игуман манастира од 2013. до 2017. године био је јеромонах Емилијан Тасић.

Манастир Свети Ђурађ

Манастир Свети Ђурађ (Сенђурађ или Шенђурац на Брзави) припада Епархији темишварској Српске православне цркве у Румунији у Тимишком округу.

Односи Србије и Румуније

Односи Србије и Румуније су инострани односи Републике Србије и Румуније.

Румунија је земља са којом Србија, у односу на све остале суседе, има најстарије успостављене дипломатске односе. Односи су успостављени 19. априла 1841. Србија има амбасаду у Букурешту и конзулат у Темишвару, а Румунија има амбасаду у Београду и конзулат у Вршцу. Деле заједничку државну границу у дужини од 476 km.

Патријарх српски Георгије

Георгије Бранковић (1830 — 1907) је био српски православни епископ темишварски од 1882. до 1890. године, a потом архиепископ карловачки и патријарх српски од 1890. до 1907. године.

Био је први тајни саветник аустроугарског цара Франца Јозефа I, витез Великог крста Леополдовог реда, носилац царског ордена Гвоздене круне првог степена, српских Ордена белог орла и Св. Саве првог степена и кнежевског црногорског Даниловог ордена првог степена, члан угарског Горњег дома и хрватског Земаљског сабора, некадашњи управитељ сомборске Препарандије, почасни грађанин Сомбора и Карловаца, један од највећих добротвора које је српски народ имао.

Петар Петровић (епископ)

Петар Петровић (око 1740, Сремски Карловци — 23. децембар 1800, Темишвар) је био српски православни епископ у 18. веку

Прво је постао епископ горњокарловачки од 1774. до 1783. године, потом епископ арадски од 1784. до 1786. године и најзад епископ темишварски од 1786. до 1800. године. По Саши Јашину: Епископ Петар племенити Петровић је био један од најобразованијих и најслободоумнијих Срба интелектуалаца свога времена.

Списак српских мемоара

На овој страници се налази списак мемоара, сећања, успомена, аутобиографија и дневника објављених на српском језику.

Тамишки Банат

Тамишки Банат (нем. Temeswarer Banat, рум. Banatul Timişoarei, мађ. Temesi Bánság) је био назив за хабсбуршку покрајину, која је постојала од 1718. до 1778. године. Покрајина је обухватала подручје данашњег Баната, који је и добио име по овој покрајини. Главни град покрајине био је Темишвар.

Темишвар

Темишвар (рум. Timișoara, IPA /timiˈʃo̯ara/ Timisoara.ogg (Тимишоара), мађ. Temesvár, нем. Temeswar) град је у Румунији. Највећи је град Баната, лежи на реци Бегеј и седиште је округа Тамиш. Са 319.279 становника Темишвар је трећи град по величини у Румунији, а такође је познат као и културни, образовни и трговачки центар западне Румуније.Темишвар је и највећи културно-историјски центар Срба у Румунији. Највише српског живља окупљено је управо у Темишвару, где иначе постоје многе културне установе које их зближавају. У Темишвару се налази седиште Епархије темишварске Српске православне цркве, као и Савеза Срба у Румунији, а такође се овде издаје и српски недељник „Наша реч“.

Град се назива и „Малим Бечом“, јер је веома дуго био под Хабзбурговцима, и његово средиште својом архитектуром и амбијентима подсећа на стари део Беча.

Тијела и органи
Установе
Епархије
Охридска
архиепископија
Органски дијелови
Раније црквено
уређење

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.