Епархија сремска

Епархија сремска је епархија Српске православне цркве, са седиштем у Сремским Карловцима, где се налазе и Саборна црква, владичански двор и богословија.

Надлежни архијереј је епископ Василије (Вадић), на престолу од 1986. године.

Епархија сремска покрива већи део историјске области Срем и то његов највећи део у Србији (изузев дела градског подручја Београда) и веома мали део у Хрватској (три парохије: Илок, Шидски Бановци и Товарник).

Епархија сремска
Српска православна црква
Sremski Karlovci Cathedral
Основни подаци
СедиштеСремски Карловци
ДржаваСрбија Србија,
Хрватска Хрватска
Основана15. век
Број намесништава8
Број манастира21
Званични веб-сајт
Архијереј
АрхијерејВасилије (Вадић)
Чин архијерејаепископ
Титула архијерејаепископ сремски
Map of Eparchies of Serbian Orthodox Church-sr
Vojvodina manastiri-sr
Епархије и манастири Српске православне цркве у Војводини
Krusedol-2
Манастир Крушедол, најчувенији од Фрушкогорских манастира
Fenek
Манастир Фенек, смештен у доњем делу Срема
Батајничка црква 2006. године
Батајница, иако део Београда, припада Епархији сремској

Историја

Оснивање — Митрополија београдска и сремска

Сремска епархија, прво са седиштем у манастиру Крушедолу, касније у манастиру Хопову, основана је 1500. године, када је софијски митрополит Калевит замонашио Ђорђа Бранковића, давши му монашко име Максим. Тада је Епархија сремска спојена са Митрополијом београдском под називом Митрополија београдска и сремска. Сходно томе, први архијереји носе звање „митрополита београдског и сремског“.

Уздизање значаја епархије везано је за бурно раздобље изградње фрушкогорских манастира. Оно се може ограничити на време боравка чланова породице Бранковић у Срему, који ту долазе 1465. године (те године Вук Гргуревић је добио на управу поседе Купиник и Беркасово). Чудно је да је ово раздобље, од смрти патријарха Арсенија II (1463) до обнављања Српске патријаршије (1557), за православну цркву у Срему толико плодоносно, истовремено и најтеже доба у историји Српске православне цркве.

Након пада Српске деспотовине 1459. године највећи део подручја Српске патријаршије је доспео под непосредну управу Охридске архиепископије. То је омогућило да Срем, са својим бројним православним становништвом, преузме верску, а у много чему и националну) мисију у српском народу. То није изненађујуће, будући да је српска присутност у панонским областима била веома жилава и задржаће се у свим раздобљима стране власти — угарске, турске и аустријске, које су се наизменично смењивале.

Карловачка митрополија

Подробније: Карловачка митрополија.

Јачањем значаја Срема за српство северно од Саве и Дунава и премештањем седишта митрополита из Сентандреје почетком 18. века прво у манастир Крушедол 1708., а потом и у Сремске Карловце 1713. године, Сремска епархија се утапа у Карловачку митрополију, касније и патријаршију (18481920). Током патријаршијског раздобља, Срем је био под непосредном управом подбележника патријарха као Архидијецеза сремскокарловачка. Она је тада обухвата много шире подручје од данашњег дела Срема у Србији, покривајући на западу значајан део Славоније, све до Ђакова (тј. већи део подручја данашње Епархије осјечкопољске и барањске).

Епархија сремска

Сремски Карловци су званично до 1920. године били седиште Карловачке патријаршије. мада је суштински српски патријарх овде боравио до 1936. године. После смрти патријарха Лукијана 1913. године, престолом су администрирали епископи Мирон Николић, Михаило Грујић и Георгије Летић.

Од 1920. до 1928. године титуларни епископ Сремске Митровице био је Максимилијан Хајдин. После тога као викарни епископ сремски служио је Иринеј Ђорђевић (19281931). Доношењем Устава СПЦ 1931. године подручје ове епархије улази у Архиепископију београдско-карловачку. Српски патријарси су потом имали викарне сремске епископе за ово подручје. Ово звање носили су: Тихон Радовановић (19321934), Сава Трлајић (19341938) и Валеријан Прибићевић (19401941). Током овог раздобља значај и богатство српске цркве у Срему досеже врхунац. Срем и Фрушкогорски манастири постају средишта обнове монаштва и јачања богомољачког покрета. Колики је био значај Фрушкогорских манастира види се и из тога што су многи послужили за смештај руских монаха и монахиња, избеглих из Руске Империје после Октобарске револуције, од којих су многи били племенитог рода.

Током Другог светског рата Срем је припојен злогласној НДХ, па су српски живаљ и српска црква тешко страдали. Већина Фрушкогорских манастира и других светиња је намерно уништавана, а црквена имовина разнашана. Манастир Бешеново је чак бомбардован од стране Немаца.

Свети архијерејски сабор Српске православне цркве на свом првом редовном заседању после Другог светског рата 1947. године донео је одлуку о оснивању самосталне Епархије сремске. За њеног администратора постављен је епископ злетовско-струмички Викентије Проданов, који је био протеран са своје епархије у Македонији. Од 1951. године епархија има своје епископе. Ређају се: Никанор Иличић (1951—55), Макарије Ђорђевић (1955—78), Андреј Фрушић (1980—86) и Василије Вадић (1986-). У време СФРЈ утицај цркве био је ограничен, што се посебно осетило у епархијама које су тешко страдале током Другог светског рата, попут Сремске. После рата чак је настављено растурање оштећених и опустелих манастира. Грађа од полуурушених конака послужила је за подизање домова културе и зграда по сеоским задругама у оближњим селима. Обнови манастира и цркава се приступило деценију-две касније, када је „стега власти“ мало попустила, али су у таквим околностима дате делатности биле споре и ограничене.

Тек почетком 1990-их почиње значајнија обнова сремских светиња и јачање духовности. Последњих година много је урађено на обнови манастира, али неки још увек нису у целости обновљени (Кувеждин, Ђипша). У случају Манастира Бешеново, најтеже страдалог током Другог светског рата, тачније збрисаног, тек је започета обнова.

У оквиру Епархије сремске програм емитује Радио Српски Сион, са седиштем у Руми.[1]

Архијереји

Митрополити и архиепископи београдски и сремски и њима подређени викарни епископи хоповски:

  • Максим Бранковић (1508—1516),
  • Јаков (1560-61),
  • Макарије (1589),
  • Висарион (1612),
  • Теодор (1623—1628),
  • Авесалом (1631—1632),
  • Јосиф (викарни епископ хоповски, пре 1641),
  • Неофит (викарни епископ хоповски, пре 1641),
  • Лонгин (1645—1647),
  • Иларион (1650—1654),
  • Јефрем (1662—1672),
  • Пајсије (1678—1680),
  • Евтимије Поповић, до 1689.?

Карловачки митрополити и епископи сремски

Сремска епархија се утапа у Карловачку митрополију у време Хабзбуршке власти.

Викарни Епископи сремски

Викарни Епископи сремски кад је Срем подпадао под Архиепископију београдско-карловачку:

Епископи сремски

Епископи Епархије сремске од издвајања из Архиепископије београдско-карловачке:

Портрет Име и презиме Време службе Напомене
Vikentije Prodanov.jpg Викентије Проданов 1947—51, епископ администратор од 1950. патријарх српски
Никанор Иличић.jpg Никанор Иличић 1951—55
Макарије Ђорђевић 1955—78
Андреј Фрушић 1980—86
Bogojavljenje 2018, Sremska Mitrovica 024.jpg Василије Вадић од 1986

Манастири и цркве

Манастири Епархије сремске су:

  1. Беочин,
  2. Беркасово,
  3. Бешеново,
  4. Велика Ремета,
  5. Водице,
  6. Врањаш,
  7. Врдник,
  8. Горња црква,
  9. Гргетег,
  10. Дивша,
  11. Јазак,
  12. Крушедол,
  13. Кувеждин,
  14. Мала Ремета,
  15. Ново Хопово,
  16. Обед,
  17. Петковица,
  18. Привина Глава,
  19. Раковац,
  20. Старо Хопово,
  21. Фенек,
  22. Шишатовац.

Намесништва

Епархија сремска подељена је на седам архијерејских намесништава:

  • Архијерејско намесништво сремскокарловачко — седиште: Инђија
  • Архијерејско намесништво подунавско — седиште: Сремска Каменица,
  • Архијерејско намесништво румско — седиште: Рума,
  • Архијерејско намесништво старопазовачко — седиште: Нова Пазова,
  • Архијерејско намесништво сремскомитровачко — седиште: Сремска Митровица,
  • Архијерејско намесништво шидско — седиште: Шид,
  • Архијерејско намесништво земунско — седиште: Батајница.
  • Архијерејско намесништво пећиначко- седиште: Пећинци

Референце

  1. ^ „Званичан сајт”. Радио Епархије сремске Српски Сион. Приступљено 20. 3. 2018.

Литература

Спољашње везе

Београдско-карловачка митрополија

Београдско-карловачка митрополија је била српска црквена област у Хабзбуршкој монархији између 1726. и 1739. године.

Богословија „Свети Арсеније Сремац“ у Сремским Карловцима

Богословија „Свети Арсеније Сремац“ у Сремским Карловцима представља једну од најстаријих и најважнијих образовних установа код Срба.

Богословија је данас смештена у некадашњем здању Црквено-народних фондова, једној од најзначајнијих и највреднијих грађевина у старом језгру Сремских Карловаца, као Просторне културно-историјске целине изузетног значаја за Србију.

Богословски семинар у Сремским Карловцима

Богословски семинар у Сремским Карловцима представља једну од најзначајнијих и највреднијих грађевина у старом језгру Сремских Карловаца, као Просторне културно-историјске целине изузетног значаја за Србију.

Василије Вадић

Василије (световно Васо Вадић; Челинац, 10. децембар 1946) епископ је сремски.

Викарни епископ сремски

Викарни епископ сремски је некадашња титула коју је носио викарни архијереј у Српској православној цркви. Била је почасна титула помоћном епископу патријарха српског.

Патријарх српски Викентије

Патријарх српски Викентије (световно Витомир Проданов; Бачко Петрово Село, 11/23. август 1890 — Београд, 5. јул 1958) је био 42. врховни поглавар Српске православне цркве.

Његово пуно име и титула гласили су Његова светост архиепископ пећки, митрополит београдско-карловачки и патријарх српски господин г. Викентије.

Патријаршијски двор у Сремским Карловцима

Патријаршијски двор у Сремским Карловцима је двор (боравиште) владике сремског, а до 1930. године и патријарха српског. У непосредној је близини епархијске Саборне цркве.

Патријаршијски двор једна је од највелелепнијих грађевина у Сремским Карловцима, а такође је један од најлепших примера владичанских дворова у Српству.

Патријаршијски двор у Сремским Карловцима је Споменик културе од изузетног значаја.

Црква Вазнесења Господњег у Никинцима

Црква Вазнесења Господњег у Никинцима, насељеном месту на територији општине Рума, припада Епархији сремској Српске православне цркве.

Црква је подигнута 1992. године.

Црква Рођења Пресвете Богородице у Батајници

Црква Рођења Пресвете Богородице је српска православна црква која се налази у насељу Батајница у градској општини Земун и припада Епархији сремској. Црквена слава храма је Мала Госпојина и слави се 21.септембра.

Црква Светих апостола Петра и Павла у Соту

Црква Светих апостола Петра и Павла у Соту, насељеном месту на територији општине Шид, припада Епархији сремској Српске православне цркве.

Црква посвећена Светим апостолима Петру и Павлу, подигнута је 2009. године.

Црква Светог Георгија у Бингули

Црква Светог Георгија у Бингули, насељеном месту на територији општине Шид, припада Епархији сремској Српске православне цркве.Првобитни храм Светог Георгија подигнут је у периоду од 1732. до 1752. године, а осветио га је епископ Партеније 1778. године. Порушена је 1944. године и поново саграђена од 1990. до 1993. године, а освећење је извршио епископ сремски Василије.

Матичне књиге су од 1857. године, а поново се чувају од 1949. године.

Црква Светог архангела Гаврила у Бешенову

Црква Светог архангела Гаврила у Бешенову, насељеном месту на територији Града Сремска Митровица, припада Епархији сремској Српске православне цркве.

Црква посвећена Светом архангелу Гаврилу подигнута је 1814. године.

Црква Светог великомученика Георгија у Хртковцима

Црква Светог великомученика Георгија у Хртковцима, насељеном месту на територији општине Рума, припада Епархији сремској Српске православне цркве.Црква је подигнута 1994. године.

Црква Светог великомученика Георгија у Чалми

Црква Светог великомученика Георгија у Чалми, насељеном месту на територији Града Сремска Митровица, припада Епархији сремској Српске православне цркве.

Црква посвећена Светом великомученику Георгију подигнута је 1776. године.

Црква Светог великомученика Кнеза Лазара у Шиду

Црква Светог великомученика Кнеза Лазара у Шиду (Сремска Лазарица) новоподигнута је црква која припада Епархији сремској Српске православне цркве.

Црква посвећена Светом цару Лазару је храм који се подиже од 2002. године. За потребе богослужења у порти је направљена мања монтажна црква и уз њу парохијски дом. На сабор Светог архангела Гаврила, 26. јула 2016. године, епископ сремски Василије осветио је два звона, једно звоно је дар манастира Привина Глава, а друго Слободана Обрадовића из Шида.

Црква Успенија Пресвете Богородице у Шиду

Црква Успенија Пресвете Богородице у Шиду, насељеном месту на територији општине Шид, припада Епархији сремској Српске православне цркве.

Црква посвећена Успењу Пресвете Богордице подигнута је 2008. године.

Црква свете великомученице Марине у Парагову

Црква свете великомученице Марине у Парагову, насељу Сремске Каменице, припада Епархији сремској Српске православне цркве.Темељи цркве освештани су 2004. године.

Тијела и органи
Установе
Епархије
Охридска
архиепископија
Органски дијелови
Раније црквено
уређење

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.