Епархија пакрачко-славонска

Епархија пакрачко-славонска (раније Епархија пакрачка и Епархија славонска) епархија је Српске православне цркве.

Надлежни архијереј је епископ Јован (Ћулибрк), а сједиште епархије се налази у Пакрацу гдје је и Саборна црква.

Епархија пакрачко-славонска
Српска православна црква
Саборна српска православна црква у Пакрацу старадала у рату 1991
Основни подаци
СједиштеПакрац
ДржаваХрватска Хрватска
Основана16. вијек
Број намјесништава3
Број манастира5
Званични веб-сајт
Архијереј
АрхијерејЈован (Ћулибрк)
Чин архијерејаепископ
Титула архијерејаепископ пакрачко-славонски
Map of Eparchies of Serbian Orthodox Church-sr

Историја

Почеци православља у Славонији

Јаче насељавање подручја Славоније Србима везује се за другу половину 15. вијека. Многи Срби тада долазе са српским деспотом Вуком Бранковићем (Змај Огњени Вук), који због заслуга у ратовима од угарског краља Матије Корвина добија неколико посједа и утврђења, међу којима и град Бијелу Стијену.[1]

Пожешка епархија

Вјерским животом православних Срба у Славонији под Турцима руководили су најприје поједини свештеници, а још више калуђери, који су заједно са народом долазили из Србије или из Босне. Тада настају и манастири Пакра и Ораховица, као и Дејановац или Крушковац код данашњих Окучана. Са обновом Пећке патријаршије (1557) оснива се прва српска епархија на тлу СлавонијеПожешка епархија. Први помен о Пожешкој епархији налази се у записима на рукописним књигама манастира Ораховице из 1585. године, када је забележено и име тадашњег пожешког митрополита Јосифа. Почевши од 1590. године, у итворима се помиње пожешки митрополит Василије који је 1595. године пребегао у суседну хабзбуршку Горњу Славонију (Словиње) и тамо постао први владика православних Срба на подручју Вараждинског генералата. У српским поменицима из 16. и 17. века забележена су и имена пожешких митрополита Софронија и Григорија. На основу турских извора зна се и за пожешког митрополита Стефана из 1641. године. Није тачно утврђено седиште пожешких владика — Пожега или манастир Ораховица.[2] Пожешка епархија је сигурно постојала до 1688. односно до заузећа Славоније од стране Хабзбурговаца.

Пакрачка епархија

Pozega pakrac 1606 sr
Турски санџаци, Пакрачки и Пожешки, у 16. и 17. веку
Sclavonia Croatia Bosnia Dalmatia 1643-50
Карта из средине 17. века, са назначеним називом "Rascia" на подручју турске Славоније

Велике невоље које је славонском становништву донио велики Аустријско-турски рат (16831699) нису поштедјели ни српску цркву у Славонији. Постепеним ослобађањем које је ишло од запада према истоку омогућено је марчанским унијатским епископима да покушају проширити своју надлежност и на православне Србе у ослобођеној Славонији.

Српски народ би тешко одолио овим унијатским насртајима да се пред јесен 1690. није у Аустрији појавио српски патријарх Арсеније III Црнојевић са повластицама које је добио од цара Леополда I, према којима је Србима била зајамчена слобода православне вјере. Убрзо послије првог покушаја у Славонији патријарх Арсеније је био истиснут, а у Пакрац је 26. маја 1699. доведен поунијаћени епископ Петроније Љубибратић. Он је у непосредној близини војног команданта подигао малу дрвену цркву, кућу за становање и уз њу капелу посвећену Благовјестима.

Ипак, овај притисак је кратко трајао. Када је у Мађарској избио Ракоцијев устанак (1703) аустријска власт се уплашила да се Срби не придруже устаницима, те је патријарху вратила слободу и сва његова права. Немајући куд, Петроније се помирио са патријархом Арсенијем, а пред смрт је написао писмо у коме је све своје препоручио на патријарха.

Године 1704, патријарх је од Јанићија, брата Петронијевог, купио за 1.000 форинти епископски двор и цркву са инвентаром, те лично преузео управу епархијом правдајући то декретом од 1695, по коме су Срем и Славонија остављени патријарху на управу као архидијецеза. Од 1705. године Софроније Подгоричанин се водио као викарни епископ патријарха Арсенија и тек на сабору у Крушевцу 1708. када је послије смрти патријарха биран нови митрополит, издвојена је Славонија из архидијецезе и заједно са Осјечким пољем организована у посебну — Пакрачку (по сједишту), данас Славонску епархију.[3]

Током 18. вијека највећи изазов новооснованој епархији било је унијаћење. Црква се борила стално и на више страна. Епископ Никифор Стефановић основао је средином 18. вијека богословију у Пакрацу. У то вријеме почиње и оснивање српских школа по селима епархије. Епископ Кирил Живковић је посебно радио на унапређењу културе, па је основао владичанску библиотеку. У 19. вијеку и првој половини 20. вијека епископи су углавном поклањали пажњу унапређењу културе и образовања код мјесних Срба, а посебно развоју богословије у Пакрацу.

Славонска епархија

Vladičanski dvor i Saborna crkva u Pakracu
Владичански двор и Саборна црква у Пакрацу

Током Другог свјетског рата епархија и њени вјерници преживјели су најцрње дане. Велики број Срба је побијен, а цркве и манастири оштећени или порушени. После рата дошло је вријеме духовне и градитељске обнове ове мученичке епархије. Обновљени су бројни храмови (Окучани, Нова Градишка, Јасеновац и др.). Међутим, под притиском комунистичког режима, вишедеценијска обнова није успјела у потпуности да надокнади уништено у Другом свјетском рату.

Од 1959. епархији је враћен стари назив Славонска. Њени епископи су били: Емилијан Мариновић (1951—1982), Лукијан Пантелић (1985—1999), Сава Јурић (1999—2013) и Јован Ћулибрк (од 2014).

Славонска епархија је имала сједиште у Пакрацу. Услијед рата (од 1991) епископ, свештенство и народ углавном су избјегли. Било је 78 парохија, 71 црквена општина, 45 свештеника и три манастира (Ораховица, Пакра, Света Ана).

Велики дио црквених грађевина је у цјелости или дијелом порушен. Посљедњих година се ради на обнови, која споро одмиче.

Књижно и умјетничко црквено благо из Пакраца је сачувано захваљујући Хрвату Ивану Хитију који се јануара 1992. заложио да се разбацане драгоцености пренесу у Универзитетску библиотеку у Загребу. За овај подухват га је јануара 2013. одликовала Српска православна црква Орденом Светог цара Константина.[4]

Последњих година се ради на враћању епархијске управе у Пакрац, где су славонске владике столовале вековима. Тренутно се ту обнављају саборна црква и владичански двор, тешко страдали током последњег рата у Хрватској[5].

Епископи

Митрополити пожешки

  • Јосиф (око 1585)
  • Василије (око 1590-1595)
  • Софроније (поменут у Сопоћанском поменику)
  • Григорије (поменут у Рачанском поменику)
  • Стефан (око 1641)

Епископи пакрачки

  • Софроније Подгоричанин (1705—1710),
  • Василије Рајић (1710—1714), био је претходно егзарх патријарху Арсенију III Чарнојевићу;
  • Гаврило Поповић Бугарин, (1715—1716); убијен ножем од стране Дамјана Роже из Суботског града.
  • Атанасије Радошевић (или Радосављевић?) (1717—1720),
  • Никифор Стефановић (1721—1743), родом из Гргуреваца у Срему, да оставку, умро 1750. године у Пакрацу, где је сахрањен у храму Св. Тројице
  • Софроније Јовановић (1743—1757), родом из Новог Сада, постриженик манастира Хопова,
Portret srpskog mitropolita Vicentija Jovanovica Vidaka.jpg Вићентије Јовановић Видак (1757—1759), администрирао епархијом.
Јосиф Јовановић Шакабента.jpg Јосиф Јовановић Шакабента (1781—1783),
Nikanor Grujic.jpg Никанор Грујић (1864—1887),
Мирон, епископ пакрачки.jpg Мирон Николић (1890—1941),

Епископи славонски

Патриарх Сербский Ириней.jpg патријарх српски Иринеј (2013—2014), администрирао епархијом

Манастири и имања

  1. Дреновац,
  2. Јасеновац,
  3. Ораховица,
  4. Пакра,
  5. Света Ана

Архијерејска намесништва

Пакрачко-славонска епархија је подељена на 3 архијерејска намесништва:

  1. Архијерејско намесништво пакрачко-даруварско, са седиштем у Пакрацу;
  2. Архијерејско намесништво подравско слатинско, са седиштем у Подравској Слатини;
  3. Архијерејско намесништво бродско-пожешко, са седиштем у Славонском Броду;

Види још

Референце

  1. ^ Епархија славонска: Историја Архивирано на сајту Wayback Machine (јул 30, 2014) (на језику: енглески), 4. август 2014.
  2. ^ Епархија славонска: Пожешка епархија Архивирано на сајту Wayback Machine (јул 30, 2014) (на језику: енглески), 4. август 2014.
  3. ^ Епархија славонска: Пакрачка епархија Архивирано на сајту Wayback Machine (јул 30, 2014) (на језику: енглески), 4. август 2014.
  4. ^ Одликован Хрват који је спасао српско црквено благо („Политика“, 21. фебруар 2013)
  5. ^ http://www.spc.rs/sr/povratiti_staru_slavu_pakrachkoslavonske_episkopije

Литература

Спољашње везе

Јован Ћулибрк

Јован (световно Невен Ћулибрк; Зеница, СФРЈ, 16. април 1965) епископ је пакрачко-славонски. Био је викарни епископ липљански од 2011. до 2014.

Балван револуција

Балван револуција је назив протестног покрета Срба у Хрватској, који је постојао у почетној фази ратних сукоба у бившој Југославији 1990. године. Националистичке мјере хрватских власти, као и њихова тежња ка отцјепљењу од остатка Југославије, изазвале су талас протеста код Срба, који се претворио у покрет за аутономију са изразитом жељом за останком у јединственој држави.

Протестни покрет је добио назив по барикадама на путу које су прављене од обореног дрвећа и великог камења, којима су Срби блокирали бројне путеве широм Далмације 17. августа 1990. године, како не би дозволили Хрватској полицији да спријечи српски референдум о аутономији. Резултат револуције је стварање Српске аутономне области Книнска Крајина.

Венсов план

Венсов план (енгл. Vance plan, хрв. Vanceov plan) био је мировни план преговора бившег државнг секретара САД Сајруса Венса у новембру 1991. године током рата у Хрватској. У то вријеме, Венс је био посебни изасланик Генералног секретара ОУН; био је асистент америчког дипломате Херберта С. Окјуна током преговора. План је био тако осмишљен да спроведе прекид ватре, демилитаризује дијелове Хрватске који су били под контролом хрватских Срба и Југословенске народне армије (ЈНА), дозвољавајући повратак избјеглица и стварајући повољне услове за преговоре о сталном политичком рјешењу сукоба који је настао усљед распада Југославије.

Венсов план се састојао од два споразума. Први споразум, познат као Женевски споразум, потписали су југословенски министар одбране генерал Вељко Кадијевић, предсједник Србије Слободан Милошевић и предсједник Хрватске Фрањо Туђман у швајцарском граду Женеви 23. новембра 1991. године. Због тога што споразум о прекиду ватре у то вријеме није одржан, даљи преговори довели су до Споразума о имплементацији 2. јануара 1992. године. Споразум о имплементацији, који су потписали генерал-пуковник Андрија Рашета и хрватски министар одбране Гојко Шушак у Сарајеву у Босни и Херцеговини, довео је до дугорочног прекида ватре, који су надгледале Заштитне снаге Организације уједињених нација (УНПРОФОР). Стране нису у потпуности спровеле остале главне одредбе Венсовог плана.

Епархија осјечкопољска и барањска

Епархија осјечкопољска и барањска је владићанство Српске православне цркве.

Надлежни првосвештеник је владика Херувим (Ђермановић), а сједиште владићанства се налази у Даљу гдје је и Саборна црква.

Епархије Српске православне цркве

Епархије Српске православне цркве су главне црквенојерархијске и црквеносамоуправне јединице у Српској православној цркви.

Непосредни поглавар епархије је епархијски архијереј. Главни је представник и руководилац свега црквено-духовног живота и црквеног поретка у епархији. Своју црквенојерархијску власт врши самостално, а црквеносамоуправне послове у заједници са свештенством и народом. Епархију чине архијерејска намјесништва, црквене општине, парохије и манастири.

Заједничко веће општина

Заједничко веће општина (скраћено: ЗВО; хрв. Zajedničko vijeće općina) је тело које усклађује интересе српске етничке заједнице у источној Славонији, Барањи и западном Срему на подручју Осјечко-барањске и Вуковарско-сријемске жупаније, координише права и даје иницијативе и предлоге према институцијама власти Републике Хрватске.

Коалиција Српска слога

Коалиција „Српска слога" (скраћено: КСС) је мрежа политичких партија и удружења грађана Срба у Хрватској настала ради заједничког наступања и усклађеног деловања у јавном животу Републике Хрватске.

Коалоцију чине Демократска партија Срба, Наша странка, Српска народна странка, Нова српска странка, Заједница Срба у Републици Хрватској, Српски демократски форум и Српско културно-просвјетно друштво „Просвјета“.

Манастир Дреновац

Манастир Дреновац припада Славонској епархији Српске православне цркве и представља њено седиште.

Мирон Николић

Мирон (световно Михаило Николић, Капелна (Славонија), 15/27. фебруар 1846 — Пакрац, 18. фебруар 1941) је био епископ Српске православне цркве.

Епископ Мирон спада међу епископе Српске православне цркве са најдужим стажом у датом звању (53 године) истовремено је свештеник Српске православне цркве са најдужим стажом на челу једне епархије.

Никанор Грујић

Никанор Грујић (Липово, 13. децембар 1810 — Пакрац, 20. април 1887) је био књижевник, песник, црквени говорник, владика пакрачки, у песништву назван Срб Милутин. На Мајској скупштини 1848. био је један од два главна говорника, те је после његова говора проглашена Српска Војводина и изабран војвода.

Организације Срба у Хрватској

Организације Срба у Хрватској представљају организације српске националне мањине у Републици Хрватској.

Централна институција је Српско народно вијеће. Централна културна, научна и просветна установа је Српско културно друштво Просвјета. Српско привредно друштво Привредник је најстарија активна организација, док је водећа културно-информативна огранизација Срба у Хрватској Српски народни форум.

Православна капела свете мученице Софије (Славонски Брод)

Капела свете мученице Софије у Славонском Броду се налазила на српском православном гробљу. Припадала је Славонском владичанству Српске православне цркве. Срушена је у Другом свјетском рату, а није никада обновљена. Од ње су до данас остали само темељи.

Просветно-привредно друштво Српска зора

Просветно-привредно друштво Српска зора је било просветно-привредно друштво дубровачких Срба основано по узору на Српско привредно друштво Привредник. Национални рад приморских Срба одвијао се преко просветних и привредних друштава која су окупљала Србе и православне и католичке вероисповести, стога је друштво имало за циљ унапређење привреде као и подизање опште просвећености Срба на приморју. По објави рата Србији 1914. забрањена је употреба ћирилице и сва српска друштва.

Саборна црква у Пакрацу

Саборна црква Свете Тројице у Пакрацу је главни и највећи православни храм у Пакрацу, смештен уз седиште, владичански двор Славонске епархије Српске православне цркве. Саборна црква у Пакрацу је средишња црква епархије.

Сава Јурић

Сава (световно Сава Јурић; Чикаго, 27. фебруар 1942) умировљени је епископ славонски.

Српски демократски форум

Српски демократски форум (краће: СДФ) је организација Срба у Хрватској која, у сарадњи са домаћим и међународним организацијама и институцијама, штити људска права, права националних мањина, развија и унапређује међуетничку толеранцију и разумевање и ради на обнови међусобног поверења и уважавања.

Форум је прва српска невладина организација у Хрватској настала у контексту распада СФР Југославије. Форум је добровољна, невладина, непрофитна и нестраначка организација.

Српско културно друштво Просвјета

Српско културно друштво „Просвјета“ (скраћено: СКД „Просвјета") је централна културна, просветна и научна установа Срба у Хрватској, с циљем очувања и развијања националног идентитета.

У својој делатности Просвјета се руководи принципима мултикултуралности и интеркултуралности, те властите културне самосвести. У складу са својим разумевањем националног идентитета Срба у Републици Хрватској, Просвјета афирмише његове вредности на двојак начин: као део хрватске културе и као део културе српског народа у целини.

Српско народно вијеће

Српско народно вијеће (скраћено: СНВ) је изабрано политичко, саветодавно и координативно тело које делује као самоуправа Срба у Републици Хрватској у стварима у које припадају питања њихових неотуђивих људских, грађанских и националних права, те у питањима њихова идентитета, њихове партиципације и интеграције у хрватско друштво.

Пун назив гласи: Српско народно вијеће - Национална координација вијећа српске националне мањине у Републици Хрватској.

Српско привредно друштво Привредник

Српско привредно друштво „Привредник“ (скраћено: СПД „Привредник“) је организација Срба у Хрватској која је усмерена ка стварању и повећању привредних могућности руралних подручја на којима претежно живи српско становништво у Републици Хрватској, као и развоју потенцијала и стручних способности појединаца.

Привредник је невладина, непрофитна и нестраначка организација уписана у одговарајуће регистре Републике Хрватске.СПД Привредник делује по начелу: „Рад! Штедња! Честитост!"

Тијела и органи
Установе
Епархије
Охридска
архиепископија
Органски дијелови
Раније црквено
уређење

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.