Епархија осјечкопољска и барањска

Епархија осјечкопољска и барањска је владићанство Српске православне цркве.

Надлежни првосвештеник је владика Херувим (Ђермановић), а сједиште владићанства се налази у Даљу гдје је и Саборна црква.

Епархија осјечкопољска и барањска
Српска православна црква
Pravoslavna crkva,Dalj
Основни подаци
СједиштеДаљ
ДржаваХрватска Хрватска
Основана18. вијек.
Број намјесништава4
Број манастира1
Архијереј
АрхијерејХерувим (Ђермановић)
Чин архијерејаВладика
Титула архијерејаепископ осјечкопољски и барањски
Map of Eparchies of Serbian Orthodox Church-sr

Прошлост

Осјечко поље је назив с почетка 18. вијека за подручје које је обухватало сав крај око града Осијека, тачније међурјечја доњег тока Драве, Дунава и такорећи цијелога тока ријеке Вуке. Прво помињање забиљежено је на сабору у манастиру Крушедолу (1710) на коме је владика Софроније изабран за врховног митрополита Срба под хабзбуршком влашћу, а подручје „осјечког поља“ дато је на старање новоизабраном владици Никанору (Мелентијевићу), као владици „мохачком, сигетском и осјечкопољском“. Осјечкопољско владичанство постоји као самостална све до 1758. када је припојена Архидијецези карловачкој (сремској).

Све до 1991. Осјечкопољско владичанство је била дио Сремско владичанства. Затим, Свети архијерејски сабор Српске православне цркве је 22. маја 1991. успоставио и обновио Осјечкопољско владичанство и истој придружио цијелу Барању, тако да добија данашњи назив — Осјечкопољско и барањско владичанство. Сутрадан, 23. маја, Сабор је за владику осјечкопољског и барањског изабрао архимандрита Лукијана (Владулова), настојатеља манастира Бођани.[1][2]

Сједиште владике Лукијана данас је у граду Даљу, гдје се налази некадашња љетно средиште српских патријараха (некадашњи „Патријаршијски спахилук у Даљу“).

Намјесништва

Владичанство осјечкопољско и барањско има четири првосвештено намјесништва. У њима стварно служи 39 свештеника, 5 ђакона и 3 инока. Владичанство има један манастир, посвећен Успењу Пресвете Богородице, а налази се у Даљској Планини.

Првосвештена намјесништва су:

  • Осјечко,
  • Вуковарско
  • Барањско и
  • Боровско

Владике

  • Јефрем Јанковић Тетовац, Епископ мохачки 1694-1700. отишао у Русију и тамо је постао Митрополит суздаљски и јурјевски
  • Никанор Мелентијевић од 1710.
  • Максим Гавриловић од 1721.

Као самостално владичанство остала је до 1733. године када је укинута. Њен угарски дио придружен је Будимском владичанство, а славонски дио Сремској области. Међутим, већ Патријарх Арсеније Четврти (Јовановић) предао је владичанство осјечкопољско на духовно старање, 1746. године, своме владици Јовану (Георгијевићу).

Убрзо, послије избора новог владике 1748. године, Архијерејски синод придружио је Осјечкопољско владичанство поново Славонско-пакрачкој. Од 1758. године Владичанство осјечкопољско стално је дошла у састав Сремске области, у чијем саставу остала до 1991. године.

Манастири

  1. Даљ Планина.

Види још

Извори

  1. ^ Епархија осјечкопољска и барањска: Епархија, 25. јул 2014.
  2. ^ СПЦ: 20 година Епархије осечко-пољске, 25. јул 2014.

Књижевност

Спољашње везе

Венсов план

Венсов план (енгл. Vance plan, хрв. Vanceov plan) био је мировни план преговора бившег државнг секретара САД Сајруса Венса у новембру 1991. године током рата у Хрватској. У то вријеме, Венс је био посебни изасланик Генералног секретара ОУН; био је асистент америчког дипломате Херберта С. Окјуна током преговора. План је био тако осмишљен да спроведе прекид ватре, демилитаризује дијелове Хрватске који су били под контролом хрватских Срба и Југословенске народне армије (ЈНА), дозвољавајући повратак избјеглица и стварајући повољне услове за преговоре о сталном политичком рјешењу сукоба који је настао усљед распада Југославије.

Венсов план се састојао од два споразума. Први споразум, познат као Женевски споразум, потписали су југословенски министар одбране генерал Вељко Кадијевић, предсједник Србије Слободан Милошевић и предсједник Хрватске Фрањо Туђман у швајцарском граду Женеви 23. новембра 1991. године. Због тога што споразум о прекиду ватре у то вријеме није одржан, даљи преговори довели су до Споразума о имплементацији 2. јануара 1992. године. Споразум о имплементацији, који су потписали генерал-пуковник Андрија Рашета и хрватски министар одбране Гојко Шушак у Сарајеву у Босни и Херцеговини, довео је до дугорочног прекида ватре, који су надгледале Заштитне снаге Организације уједињених нација (УНПРОФОР). Стране нису у потпуности спровеле остале главне одредбе Венсовог плана.

Епархија пакрачко-славонска

Епархија пакрачко-славонска (раније Епархија пакрачка и Епархија славонска) епархија је Српске православне цркве.

Надлежни архијереј је епископ Јован (Ћулибрк), а сједиште епархије се налази у Пакрацу гдје је и Саборна црква.

Епархије Српске православне цркве

Епархије Српске православне цркве су главне црквенојерархијске и црквеносамоуправне јединице у Српској православној цркви.

Непосредни поглавар епархије је епархијски архијереј. Главни је представник и руководилац свега црквено-духовног живота и црквеног поретка у епархији. Своју црквенојерархијску власт врши самостално, а црквеносамоуправне послове у заједници са свештенством и народом. Епархију чине архијерејска намјесништва, црквене општине, парохије и манастири.

Заједничко веће општина

Заједничко веће општина (скраћено: ЗВО; хрв. Zajedničko vijeće općina) је тело које усклађује интересе српске етничке заједнице у источној Славонији, Барањи и западном Срему на подручју Осјечко-барањске и Вуковарско-сријемске жупаније, координише права и даје иницијативе и предлоге према институцијама власти Републике Хрватске.

Кнежеви Виногради

Кнежеви Виногради (мађ. Herczegszöllös) су варошица и средиште истоимене општине у Барањи, Република Хрватска. До нове територијалне организације у Хрватској, подручје Кнежевих Винограда налазило се у оквиру општине Бели Манастир.

Данас је општина Кнежеви Виногради јединица локалне самоуправе у саставу Осјечко-барањске жупаније и представља простор од 248,77 km2, што чини 6% укупне површине жупаније.

Коалиција Српска слога

Коалиција „Српска слога" (скраћено: КСС) је мрежа политичких партија и удружења грађана Срба у Хрватској настала ради заједничког наступања и усклађеног деловања у јавном животу Републике Хрватске.

Коалоцију чине Демократска партија Срба, Наша странка, Српска народна странка, Нова српска странка, Заједница Срба у Републици Хрватској, Српски демократски форум и Српско културно-просвјетно друштво „Просвјета“.

Лукијан Владулов

Лукијан (световно Јован Владулов; Хајфелт, Краљевина Југославија, 9. мај 1933 — Осијек, Хрватска, 24. мај 2017) био је епископ осјечкопољски и барањски.

Организације Срба у Хрватској

Организације Срба у Хрватској представљају организације српске националне мањине у Републици Хрватској.

Централна институција је Српско народно вијеће. Централна културна, научна и просветна установа је Српско културно друштво Просвјета. Српско привредно друштво Привредник је најстарија активна организација, док је водећа културно-информативна огранизација Срба у Хрватској Српски народни форум.

Предраг Азап

Предраг Азап свештеник је Српске православне цркве, писац, издавач и активиста за права националних мањина у Хрватској. У јавности је познат по честим медијским иступима у којима упозорава на положај српске заједнице у Хрватској те као заговорник међурелигијског дијалога и суживота. Уредник је Гласа православља, првог часописа Епархије осјечкопољске и барањске и свештеник у Храму Силаска Светог духа у Винковцима. 2004. додјељена му је награда Вуковарско-сријемске жупаније за допринос развоју међуљудских односа и несебично залагање за обнову у рату порушених објеката Српске православне цркве.

Просветно-привредно друштво Српска зора

Просветно-привредно друштво Српска зора је било просветно-привредно друштво дубровачких Срба основано по узору на Српско привредно друштво Привредник. Национални рад приморских Срба одвијао се преко просветних и привредних друштава која су окупљала Србе и православне и католичке вероисповести, стога је друштво имало за циљ унапређење привреде као и подизање опште просвећености Срба на приморју. По објави рата Србији 1914. забрањена је употреба ћирилице и сва српска друштва.

Српски демократски форум

Српски демократски форум (краће: СДФ) је организација Срба у Хрватској која, у сарадњи са домаћим и међународним организацијама и институцијама, штити људска права, права националних мањина, развија и унапређује међуетничку толеранцију и разумевање и ради на обнови међусобног поверења и уважавања.

Форум је прва српска невладина организација у Хрватској настала у контексту распада СФР Југославије. Форум је добровољна, невладина, непрофитна и нестраначка организација.

Српско културно друштво Просвјета

Српско културно друштво „Просвјета“ (скраћено: СКД „Просвјета") је централна културна, просветна и научна установа Срба у Хрватској, с циљем очувања и развијања националног идентитета.

У својој делатности Просвјета се руководи принципима мултикултуралности и интеркултуралности, те властите културне самосвести. У складу са својим разумевањем националног идентитета Срба у Републици Хрватској, Просвјета афирмише његове вредности на двојак начин: као део хрватске културе и као део културе српског народа у целини.

Српско народно вијеће

Српско народно вијеће (скраћено: СНВ) је изабрано политичко, саветодавно и координативно тело које делује као самоуправа Срба у Републици Хрватској у стварима у које припадају питања њихових неотуђивих људских, грађанских и националних права, те у питањима њихова идентитета, њихове партиципације и интеграције у хрватско друштво.

Пун назив гласи: Српско народно вијеће - Национална координација вијећа српске националне мањине у Републици Хрватској.

Уништавање имовине СПЦ током ратова у бившој Југославији

Током ратова на простору бивше СФРЈ 1991—1995 на простору Хрватске и Босне и Херцеговине, тешко је страдала имовина Српске православне цркве. Укупно је порушено 212, а оштећено 367 цркава и манастира. Од остале црквене имовине порушено је 111 парохиских домова и осталих црквених здања а оштећено је 107. Епархије на овим територијама су биле поприште жестоких борби, тако да је црквена имовина и тада доживела велика страдања. Након Другог светског рата СПЦ је преуредила распоред и број епархија тако да је нпр. Бихаћко-петровачка епархија успоставена од делова Далматинске и Бањалучке епархије 1990. године.

Стање по епархијама:

Бањалучка епархијаПорушене 2 цркве

Оштећене 3 цркве

Порушена 2 парохијска домаУ Другом светском рату (1941–1945) на територији Бањалучке епархије (данашња Бањалучка и део Бихаћко-петровачке епархије) порушене су 64 цркве и један манастир, а 21 црква и 3 манастира су оштећена. Укупно је срушено 38 парохијских домова, а 12 је оштећено. Маја 1941. године убијен је епископ бањалучки Платон Јовановић.

Бихаћко-петровачка епархијаПорушено 26 цркава

Оштећено 68 цркава

Порушено 10 парохијских домова и осталих црквених здања

Оштећено 26 парохијских домова и осталих црквених здањаГорњокарловачка епархијаПорушено 11 цркава

Оштећено 45 цркава

Порушено 8 парохијских домова и осталих црквенихздања

Оштећено 14 парохијских домова и осталих црквених здањаУ Другом светском рату убијен је горњокарловачки епископ Сава Трлајић (август 1941. године) и бачен у јаму Јадовно. Уништено је 116 српских цркава, а 39 их је знатно оштећено. Срушене су две капеле и 84 парохијска дома, односно црквена објекта (53 је минирано, а 31 је спаљен). 154 архивске целине су уништене, а 13 је опљачкано. Од 171 црквено-општинске и манастирске библиотеке, 154 је уништено, а 17 опљачкано.

Дабробосанска митрополијаПорушене 23 цркве

Оштећено 13 цркава

Порушено 11 парохијских домова и осталих црквенихздања

Оштећена 3 парохијска дома и остала црквена здањаДалматинска епархијаПорушено 14 цркава

Оштећено 45 цркава

Порушен 1 парохијски дом

Оштећено 13 парохијскихдомова и осталих црквених здањаТоком Другог светског рата на просторима Далматинске епархије уништено је 17 цркава, а оштећене су 23. Страдала су и 2 манастира и 18 парохијских домова, а 12 црквених објеката је тешко оштећено. Уништено је 49 архива и 30 црквених библиотека.

Загребачко-љубљанска митрополијаПорушено 9 цркава

Оштећено 29 цркава

Порушено 5 парохијских домова и осталих црквенихздања

Оштећено 7 парохијских домова и осталих црквених здањаЗахумско-херцеговачка и приморска епархијаПорушено 36 цркава

Оштећено 28 цркава

Порушено 12 парохијских домова и осталих црквенихздања

Оштећена 2 парохијска дома и остала црквена здањаТоком Другог светског рата 1941–1945, на подручју Захумско-хецеговачке епархије једна црква је срушена до темеља, а 18 их је оштећено. Пет парохијских домова је срушено, а четири су оштећена. Уништено је 12 библиотека и 21 црквена архива.

Зворничко-тузланска епархијаПорушено 38 цркава

Оштећено 60 цркава

Порушен 31 парохијски дом и остала црквена здања

Оштећено 19 парохијских домова и осталих црквених здањаЕпархија осјечкопољска и барањскаПорушено 14 цркава

Оштећено 35 цркава

Порушено 6 парохијских домова и осталих црквенихздања

Оштећено 8 парохијских домова и осталих црквених здањаУ Другом светском рату у овој Епархији уништени су бројни српски храмови (Вучевци, Ердут, Осијек, Тења, Чепин, Чепински Мартинци, и још неки), а један број цркава преуређен је у римокатоличке богомоље (Бијело Брдо, Копривна, Маркушица, Погановци, Будимци).

Славонска епархијаПорушено 39 цркава

Оштећена 41 црква

Порушено 25 парохијских домова и осталих црквених здања

Оштећено 15 парохијских домова и осталих црквених здањаУ Другом светском рату, на подручју Пакрачке епархије уништене су 54 цркве, а 21 је оштећена. Манастири Ораховица и Пакра су опљачкани, а потом спаљени. На подручју ове епархије страдале су 73 архиве и 66 црквено-општинских и манастирских библиотека.

Храм Свете Петке на Доброј води у Вуковару

Храм Свете Петке Вуковару је српска православна црква. Саграђена је у раздобљу од 1807. до 1811. године на месту на којем се налази извор лековите воде.

Храм Силаска Светог духа у Винковцима

Храм Силаска Светог духа у Винковцима, у Хрватској, је српска православна црква Епархије осјечкопољске и барањске која је посвећена празнику Силаска Светог духа. Уз цркву у Маркушици, винковачка православна црква друга је црква под патронатом Епархије осјечкопољске и барањске која је посвећена овоме празнику.

Оригинални Храм силаска Духа светога, који је био изграђен 1793. године, потпуно је уништен 1991. године за време рата у Хрватској. Нова црква, идентична старој, поново је изграђена на месту старе цркве у периоду од 2007. до 2012.

Црква Светог Николе у Вуковару

Саборна Црква Светог Николе у Вуковару је српска православна црква, главни и највећи храм Архијерејског намесништва вуковарског, једног од три намесништва Епархије осјечкопољске и барањске Српске православне цркве, посвећена преносу моштију Светог оца Николаја изграђена је у периоду од 1733. до 1737. године.

Тијела и органи
Установе
Епархије
Охридска
архиепископија
Органски дијелови
Раније црквено
уређење

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.