Епархија нишка

Епархија нишка је епархија Српске православне цркве.

Надлежни архијереј је епископ Арсеније (Главчић), а седиште епархије се налази у Нишу.[1]

Епархија нишка
Српска православна црква
Saborna crkva u Nisu3
Основни подаци
СедиштеНиш
ДржаваСрбија Србија
Основана13. век
Број манастира42
Званични веб-сајт
Архијереј
АрхијерејАрсеније Главчић
Чин архијерејаепископ
Титула архијерејаепископ нишки
Map of Eparchies of Serbian Orthodox Church-sr

Историјат

Седиште епархије је у Нишу, а обухвата крајеве и Пирота, Крушевца, Топлице и Лесковца. Епархија са седиштем у Нишу је историјски једна од најважнијих у хришћанству. Током предсловенске историје, Нишка епархија је постојала до насељавања Словена. До тада је била један од римских односно византијских црквених центара. Три века касније се поновно обнавља у словенском обличју.

Манастири

  1. Ајдановац,
  2. Бабичко,
  3. Брајина,
  4. Вета,
  5. Височка Ржана,
  6. Габровац,
  7. Голема Њива,
  8. Горњи Матејевац,
  9. Горчинце,
  10. Дивљане,
  11. Доња Каменица,
  12. Ђунис,
  13. Завидинце,
  14. Иверица,
  15. Изатовац,
  16. Јашуња,
  17. Калудра,
  18. Каменица,
  19. Козарски манастир,
  20. Крупац,
  21. Липовац,
  22. Манастирче,
  23. Миљковац,
  24. Муштар,
  25. Ораовица,
  26. Петковача,
  27. Пирковац,
  28. Планиница,
  29. Плочник,
  30. Поганово,
  31. Рсовци,
  32. Рударе,
  33. Свети Никола,
  34. Свети Роман,
  35. Сињац,
  36. Сићево,
  37. Смиловци,
  38. Суково,
  39. Темска,
  40. Црковница,
  41. Чиниглавци,
  42. Чукљеник.

Епископи

  • Киријак (лат. Ciriacus) (пре 343)
  • Гауденције (лат. Gaudentius de eveque Naissus) (343—350)
  • Бонос (лат. Bonosus) (380—391)
  • Маркијан (лат. Marcianus) (409—414)
  • Далматијус (467)
  • Гајан (лат. Gaianus) (504—516)
  • Пројект (лат. Proiectus) (553)

Епископи Бугарске архиепископије у Трнову:

  • Кирик (1204), епископ нишки

Епископи Српске православне цркве:

  • Никодим (1279), епископ нишки
  • Матеј (1528—1532.), митрополит нишевски и лесковачки
  • Јефтимије, митрополит нишевски и лесковачки
  • Георгије, митрополит нишевски
  • Макарије (око 1570—1587.), митрополит нишевски
  • Герасим (1645—1649), митрополит нишевски
  • Рувим (1680—1707)
  • Јаоникије I (1707—1734), митрополит нишки и белоцрквански
  • Георгије Поповић (1735—1737), митрополит нишки и белоцрквански
  • Пангелос (1734—1750)
  • Гаврило I Николић (?—1752)
  • Калиник (1752—1753), митрополит белоцрквански и нишки
  • Никодим (1753—1754)
  • Атанас (1754—?)
  • Гаврило II, (1761—1777)

Епископи Цариградске патријаршије:

  • Герасим митрополит (око 1778)
  • Макарије (1802—1815),
  • Мелентије (1815—1821), митрополит нишки, обешен 1821. испред Тврђававског моста
  • Венедикт I (1821)
  • Данило (1821)
  • Јосиф (1827—1832)
  • Григорије Србин (1837—1842)
  • Никифор (1842)
  • Венедикт II (1842—1845)
  • Јоаникије II (1848—1858)
  • Стеван Ковачевић (1858—1862)
  • Калиник (1862—1869)
  • Партеније (1869), архиепископ нишевски
  • Калиник II (1869—1872), митрополит нишки

Епископи Бугарске егзархије:

Портрет Име и презиме Време службе
Viktor colakovic.jpeg Виктор Чолаковић 1871—1878

Епископи Српске православне цркве:

Портрет Име и презиме Време службе Напомене
Viktor colakovic.jpeg Виктор Чолаковић 1878—1883
Нестор Поповић 1883—1884
Димитрије (Павловић).jpg Димитрије Павловић 1884—1889
Јероним Јовановић.jpg Јероним Јовановић 1889—1894
Митрополит београдски Инокентије.jpg Инокентије Павловић 1894—1898
NikanorRužičić.jpg Никанор Ружичић 1898—1911
Доментијан Поповић (1872—1913).jpg Доментијан Поповић 1911—1913
Досифей (Васич).jpg Доситеј Васић 1913—1933
Јован Илић (1884—1975).jpg Јован Илић 1933—1975
Патриарх Сербский Ириней.jpg Иринеј Гавриловић 1975—2010; администратор 2010—11 2010. постао Патријарх српски
Јован Пурић 2011—2016
Vladika Teodosije.jpg Теодосије Шибалић 2016—2017. администратор владика рашко-призренски
Арсеније Главчић од 2017

Види још

Референце

  1. ^ Саопштење за јавност Светог Архијерејског Сабора (Мај 2017)

Литература

Спољашње везе

Архијерејско намесништво Белопаланачко

Архијерејско намесништво Белопаланачко сачињава одређени број црквених општина и парохија Српске православане цркве у Епархији нишкој, под надзором архијерејског намесника са седиштем у Белој Паланци у храму Вазнесења Господњег. Административно намесништво припада општини Бела Паланка и општини Бабушница у Пиротском управном округу.

Намесништво опслужује вернике из Беле Паланке, Бабушнице, Црвене Реке и околних села, и у свом саставу има - сакралне објеката изграђена у периоду од 19. до 21. века. У последњих двадесет година цркве намесништва доведене су у функционално стање неопходно за Богослужење верујућег народа.

У саставу Архијерејског намесништва Белопаланачког су 3 парохије са 17 храмова.

Архијерејско намесништво Пиротско

Архијерејско намесништво Пиротско сачињава одређени број црквених општина и парохија Српске православане цркве у Епархији нишкој, под надзором архијерејског намесника са седиштем у у Пироту у храму Успења Пресвете Богородице, у општини Пирот у Пиротском управном округу.

Намесништво опслужује вернике из Града Пирота и околних села. У свом саставу има - сакралне објеката изграђена у периоду од 19. до 21. века. У последњих двадесет година цркве намесништва доведене су у функционално стање неопходно за Богослужење верујућег народа.У саставу Архијерејског намесништва Пиротског су 9 парохија са 38 храмова и манастира и један параклис.

Липовац

Липовац може да се односи на:

Липовац (презиме), српско презимеили

Липовац (Алексинац), насеље у општини Алексинац, Нишавски округ, Република Србија

Липовац (Врање), насељено место града Врања, Пчињски округ, Република Србија

Липовац (Горњи Милановац), насеље у општини Горњи Милановац, Моравички округ, Република Србија

Липовац (Крушевац), насеље у граду Крушевцу, Расински округ, Република Србија

Липовац (Ражањ), насеље у општини Ражањ, Нишавски округ, Република Србија

Липовац (Топола), насеље у општини Топола, Шумадијски округ, Република Србија

Липовац (Ђаковица), насеље у општини Ђаковица, КиМ, Република Србија

Липовац (Челинац), насеље у општини Челинац, Република Српска, БиХ

Липовац (Сребреница), насеље у општини Сребреница, Република Српска, БиХ

Липовац (Раковица), насеље у општини Раковица, Кордун, Република Хрватска

Липовац (Пакрац), насеље града Пакраца, Западна Славонија, Република Хрватска

Липовац (Градина), насеље у општини Градина, Република Хрватска

Липовац (Нијемци), насеље у општини Нијемци, Република Хрватскаили

Горњи Липовац, насеље у општини Брус, Расински округ, Република Србија

Доњи Липовац, насеље у општини Брус, Расински округ, Република Србија

Липовац Крстињски, насеље у општини Војнић, Кордун, Република Хрватска

Липовац Мајур, насеље града Дарувара, Западна Славонија, Република Хрватскаили

Липовац (манастир), манастир Српске православне цркве у селу Липовац, Епархија нишка

Липовац (тврђава), тврђава код села Липовац

Малчанска парохија

Малчанска парохија једна је од локалних православних заједница у саставу Епархије нишке, са седиштем у селу Малча. Овој парохији припадају Храм Свете Петке у Малчи, Храм Светог великомученика Димитрија у Пасјачи, Храм Свете Тројице у Горњој Врежини, Параклис Светог архиђакона и првомученика Стефана у Јасеновику и Храм Рођења Светог Јована Крститеља у селу Ореовац.

Манастир Рсовци

Манастир Рсовци припада Епархији нишкој Српске православне цркве. Налази се на десној страни пута Пирот—Височка Ржана, пред селом Рсовци.

Манастир Света Петка у Смиловцима

Манастир Света Петка је православни храм близу села Смиловци у димитровградској општини, пиротски округ.

Манастир Свете Марије Магдалине у Чиниглавцима

Манастир Марије Магдалине, посвећен Благој Марији је манастир Епархије нишке, српске православне цркве. Манастир се налази у јужном делу пиротског села Чиниглавци, а његова слава је Блага Марија и обележава се 4. августа.

Манастир Свети Роман

Манастир Свети Роман је манастир Српске православне цркве у епархији нишкој, близу Ражња. На основу одређених истраживања сматра се да манастир Свети Роман спада у најстарије манастире на просторима Србије. Представља непокретно културно добро као споменик културе од великог значаја.

Манастир Светог Јована Крститеља код Горњег Матејевца

Манастир Светог Јована Крститеља припада Епархији нишкој Српске православне цркве и представља непокретно културно добро као споменик културе. Првобитни манастир везује се за време цара Константина Великог. Година градње је без поузданих података, али због начина градње, везује се за 11. век.

Манастир Суково

Манастир Суково се налази 18 km источно од Пирота код села Сукова, на десној обали реке Јерме. Налази се у подножју брда званог "Царев камен". Припада Епархији нишкој Српске православне цркве и представља непокретно културно добро као споменик културе од великог значаја. То је био пре рата мушки, а сада је женски манастир.

Манастири и цркве јужне и источне Србије

Манастири и цркве јужне и источне Србије су део богате баштине Српског народа која се судбински везала за духовну, културну и просветну делатност и национално биће српског народа. Делећи судбину народа који их је градио, храмови изграђени на простору јужне и источне Србије некада су се уздизали до божански лепог, или, пак, били рушени и спаљаивани, од бројних освајача овог дела Балкана. Њихови сачувани остаци и даље зраче божанском светлошћу која је окупљала народ да слави Бога и скупља снагу да опстане и храмове обнови, и тако у круг.

Обнављајући многе старе светиње народ овог подручја Србије сачувао је византијске тековине Хришћанства зачетог на овом простору и православне законе и српску духовност. Зато, је сам чин упознавања са овим храмовима једнако важан важан за обнови порушених и изградњу нових цркава на простору јужне и источне Србије.

Нишавска епархија

Нишавска епархија или Пиротска епархија је бивша православна епархија са седиштем у Пироту. Основана је у другој половини 18. века, издвајањем Пирота и горњег Понишавља из састава Софијске митрополије, која је припадала Цариградској патријаршији. Након ослобођења Пирота и горњег Понишавља у Српско-турском рату (1877-1878) и њиховог прикључења Србији, Цариградска патријаршија је 1879. године званично препустила све ослобођене области Београдској митрополији, која је новодобијену Нишавску епархију наредне 1880. године укључила у састав Нишке епархије.

Ораовачки манастир

Ораовачки манастир смештен је поред села Ораовица (близу Грделице), на узвишењу које лежи у североисточном делу места, поред Јужне Мораве.Назив манастир одржао се из прошлости, пошто се у прошлости на овом месту налазио читав комплекс. Данас се ту налази црква (црквица по речима житеља) која датира из 16. века. Око манастира је било и гробова, а у близини комплекса је узвишење звано Стража. Обновљен је 2012. године уз помоћ донација.Манастир чини комплекс цркве Св. Николе, капела Св. Прокопија преподобног мученика летњег, конак, стара економска зграда и остаци средњовековне ћелије. Смештен је на источним падинама Вучковог браништа (463 метара) у природном гротлу опкољен са запада црквеном шумом, са истока виноградима, са југа воћњацима и са севера баштама. Потес на коме се налази манастир зове се Манастириште и у његовом саставу улази махала Манастир која припада суседном селу Ораовици. Од Грделице је удаљен 2.5 километара.

Патријарх српски Иринеј

Патријарх српски Иринеј (световно Мирослав Гавриловић; Видова код Чачка, 28. август 1930) врховни је поглавар Српске православне цркве, 45. по реду.

Титула патријарха српског гласи: Његова Светост Архиепископ пећки, митрополит београдско-карловачки и патријарх српски.

Петар Икономовић

Петар Икономовић, прота (16. јун 1849—29. јануар 1914) је био нишки свештеник, један од челних људи Нишког комитета и национални борац за ослобођење Ниша од Османлија, учесник више ратова вођених на простору југоисточне Србије у другој половини 19. века.

Страдање свештеника у Јанкиној падини 1915.

Страдање свештеника у Јанкиној падини 1915 назив је за један је од злочина у Првом свестком рату који су починиле бугарске окупационе власти на простору Беле Паланке, Југоисточна Србија стрељањем двадесет свештенике и једног официра из нишког краја. Злочин се догодио 25. новембра (по новом календару) 1915. године, а преживела су га само два свештеника и један официр, који су касније и сведочили о том страшном дану и чину.

Црква Рођења Светог Јована Крститеља у Вучју

Црква Рођења Светог Јована Крститеља налази се на око километар од Вучја, јужно од Лесковца, на обронцима Кукавице. Дело је познатог руског архитекте и професора Григорија Самојлова.

Црква Светог великомученика Георгија у Бунушком Чифлуку

Црква Светог великомученика Георгија налази се у Бунушком Чифлуку, 6—7 километара јужно од Лесковца. Подигнута је 1869. године, а посвећена је Светом великомученику Георгију.

Тијела и органи
Установе
Епархије
Охридска
архиепископија
Органски дијелови
Раније црквено
уређење

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.