Епархија милешевска

Епархија милешевска је епархија Српске православне цркве.

Надлежни епархијски архијереј је Атанасије (Ракита), а седиште епархије налази се у Пријепољу где је и Саборна црква.[1]

Епархија милешевска
Српска православна црква
Основни подаци
СедиштеПријепоље
ДржаваСрбија Србија,
Црна Гора Црна Гора
Основана13. век.
Број намесништава3
Број парохија17
Број манастира17
Званични веб-сајт
Архијереј
АрхијерејАтанасије (Ракита)
Чин архијерејаепископ
Титула архијерејаепископ милешевски
Map of Eparchies of Serbian Orthodox Church-sr

Историјат

Оснивање епархије

Темељи епархије у долини Лима ударени су са оснивањем манастира Милешеве у првој половини 13. века. Дата епархија је често мењала име, али је увек за своју столицу имала манастир Милешеву.

О оснивању Милешевске митрополије врло мало се зна. У једној служби Светом Сави она се назива „славном митрополијом“. Један милешевски митрополит, чије се име не зна, крунисао је бана Твртка за српског и босанског краља. Први милешевски митрополит чије нам је име познато је Давид. Био је „блиски сарадник и поклисар херцега Стјепана Вукчића и његових синова“. Приликом састављања опоруке херцега Стјепана, митрополит Давид га је писао и био сведок приликом потписивања истога.

После митрополита Давида, а вероватно под утицајем веза митрополије са простором и владарима Херцеговине, јерарси милешевски преузимају звање Митрополита херцеговачког и милешевског. Током следећа три века Митрополити ове епархије столују у манастиру Милешеви.

Обнова милешевске епархије

Први подстицај за оснивање епархије био је проширење звања епископа будимљанског у епископ будимљанско-полимски. Ово се десило после Другог светског рата, а трајало је свега једну деценију.

Коначно, Епархија милешевска за западни део рашке области, Средње Полимље и Потарје, образована је 1992. године, и од тада у њеном средишту, манастиру Милешева, столују: епископ Георгије, епископ Василије, епископ Филарет,епископ Јоаникије(администратор) и епископ Атанасије. Својим доласком у Милешеву, на Ивањдан 7. јула 1999. године, владика Филарет (крштено име Јеленко Мићевић), од првог радног часа на дужности епископа Епархије милешевске развијао је свестрану активност на изградњи нових и подизању из рушевина старих цркава и манастира у Полимљу, Потарју и шире — у Рашкој области.

Дана 14. марта 2015. године извршена је одлука Светог архијерејског синода СПЦ од 12. марта 2015. о примопредаји Епархије милешевске између досадашњег епископа господина Филарета и привременог администратора ове епархије Његовог преосвештенства господина Јоаникија, Епископа будимљанско-никшићког.[2]

Манастири

  1. Бања,
  2. Бистрица,
  3. Водена Пољана,
  4. Давидовица,
  5. Довоља,
  6. Дубница,
  7. Дубочица,
  8. Ђурђевића Тара,
  9. Јабука,
  10. Јања,
  11. Куманица,
  12. Мажићи,
  13. Милешева,
  14. Мили,
  15. Пустиња (пријепољска),
  16. Света Тројица,
  17. Сељани.

Јерарси

Митрополит милешевски

  • Давид (1466—1470).

Митрополити херцеговачко-милешевски

  • Диомидије (пре 1524),
  • Марко (1531—1534),
  • Леонтије (1601—1611),
  • Лонгин (1633-пре 1643),
  • Максим II (1643—1648),
  • Јован (1675—1676),
  • Павле (1744).

Епископи будимљанско-полимски

Звање полимског епископа било је спојено са звањем епископа будимљанског — епископи будимљанско-полимски:

Епископи милешевски

• Патријарх српски Павле (1997-1999) - администратор

Види још

Референце

  1. ^ „Изабран нови Синод и именоване нове владике СПЦ”. Приступљено 25. 5. 2017.
  2. ^ Саопштење за јавност Епархије милешевске

Литература

Спољашње везе

Атанасије Ракита

Атанасије (световно Светко Ракита; Јањ код Шипова, 7. новембар 1957) епископ је милешевски. Био је епископ бихаћко-петровачки од 2013. до 2017, а претходно викарни епископ хвостански од 1999. до 2013.

Бијело Поље

Бијело Поље је градско насеље у општини Бијело Поље у Црној Гори. Према попису из 2003. било је 15.883 становника (према попису из 1991. било је 16586 становника).

Будимљанско-полимска епархија

Будимљанско-полимска епархија је некадашња епархија Српске православне цркве, која је постојала у раздобљу од 1947. до 1956. године.

Епархије Српске православне цркве

Епархије Српске православне цркве су главне црквенојерархијске и црквеносамоуправне јединице у Српској православној цркви.

Непосредни поглавар епархије је епархијски архијереј. Главни је представник и руководилац свега црквено-духовног живота и црквеног поретка у епархији. Своју црквенојерархијску власт врши самостално, а црквеносамоуправне послове у заједници са свештенством и народом. Епархију чине архијерејска намјесништва, црквене општине, парохије и манастири.

Историја Митрополије дабробосанске

Претеча данашње Дабробосанске митрополије била је Дабарска епархија са сједиштем у манастиру Бањи код Прибоја на Лиму у средњовековној области званој Дабар. Њу је 1220. године основао Свети Сава. Подаци о дабарским епископима су доста оскудни. Најпотпуније податке о њима дао је шумадијски епископ Сава у дјелу „Српски јерарси од деветог до двадесетог вијека“.

Манастир Јабука

Манастир Јабука припада Епархији милешевској Српске православне цркве. Налази се у селу Јабука (Пријепоље) на обронцима планине Јабуке.

Манастир Бања (вишезначна одредница)

Манастир Бања је верски објекат, а може да се односи на:

Манастир Бања, код Прибоја, Епархија милешевска

Манастир Бања, код Рисна, Митрополија црногорско-приморска

Манастир Бистрица

Манастир Бистрица припада Епархији милешевској Српске православне цркве. Манастир Бистрица се налази у селу Бистрица код Нове Вароши, само неколико километара од сјеничког језера.

Манастир Дубница

Манастир Дубница припада Епархији милешевској Српске православне цркве. Налази се у селу Божетићи на обронцима планине Јавор, само неколико километара од сјеничког језера. Представља непокретно културно добро као споменик културе.

Манастир Свете Тројице

Манастир Свете Тројице може да се односи на:

Манастир Свете Тројице у Кикинди, Епархија банатска.

Манастир Свете Тројице код Пљеваља, Епархија милешевска.

Манастир Свете Тројице код Доње Каменице, Епархија тимочка.

Манастир Свете Тројице у Возући, Митрополија дабробосанска.

Манастир Свете Тројице (Овчар), Епархија жичка

Манастир Свете Тројице (Ждрело), Епархија браничевска

Манастир Свете Тројице у Габровцу, Нишка епархија

Манастир Свете Тројице (Бијеле Воде), Епархија шабачка

Манастир Манасија

Манастир Решковица

Полимље

Полимље је географска и историјска област област у сливу реке Лима. У Полимље спадају подручја свих општина кроз које протиче река Лим, са својим притокама. Полимље се дели на два начина: према двојној подели, на Горње Полимље (јужни део) и Доње Полимље (северни део), а према тројној подели, на Горње, Средње и Доње. Доње Полимље одговара општинама у Србији и Републици Српској кроз које протиче Лим, а Горње Полимље обухвата полимске општине у Црној Гори, с тим што се област око бијелог Поља према тројној подели рачуна као Средње Полимље. Центри ове области су Прибој, Пријепоље, Бродарево, Бијело Поље, Беране, Андријевица, Плав. Долином Лима пролазе многи важни путеви и пруге (попут пруге Београд-Бар), тако да ова област има посебан саобраћајни значај. Регија се индустријски развија, али се негују и традиционални занати, углавном за потребе сеоског туризма (један од најпознатијих производа из Полимља је пештерски сир).

Предраг Пузовић

Предраг Пузовић (Пријепоље, 6. мај 1950.), свештеник и професор на Богословском факултету у Београду на Универзитету у Београду и члан је управних одбора широм региона. Такође, Предраг је и инострани члан Академије наука и умјетности Републике Српске од 2015. године.

Саборна црква Светог Василија Острошког у Пријепољу

Црква Светог Василија Острошког у Пријепољу је Саборни храм Епархије милешевске Српске православне цркве.Црква посвећена Светом Василију Острошком, подигнута је 22. јула 1890. године, у центру града на месту старије цркве из 1852. године. Грађена је новцем црквено-школске општине и прилозима грађана.

Славенко Терзић

Славенко Терзић (Пандурица код Пљеваља, 14. март 1949) амбасадор је Републике Србије у Москви и Туркменистану, српски историчар, дописни члан САНУ и научни саветник Историјског института САНУ.

Снежана Вељковић

Снежана Вељковић је лекар, професор Медицинског факултета у Београду, истраживач и писац стручних и научних радова, монографија из области судске медицине. Ангажована је у истраживању историје српске медицине 19. века, Балканских ратова и Првог светског рата. Активан је члан Српског лекарског друштва, Секције за историју медицине.

Филарет Мићевић

Филарет (световно Јеленко Мићевић; Борци, 8. август 1947) умировљени је епископ милешевски.

Хришћанство у Црној Гори

Хришћанство у Црној Гори представља већинску религију. Од укупног броја становника Црне Горе, 74,24% су православни хришћани, а 3,54% су римокатолици. Поред тога постоји значајан постотак муслимана.

Развој хришћанства у областима које обухвата данашња Црна Гора је већином везано за цетињску митрополију (православље) и барску надбискупију и которску бискупију (католицизам). Територијалним проширењем Црне Горе, у каснијем периоду, на развој хришћанства имају и друге епархије.

Црква Рођења Светог Јована Крститеља у Негбини

Црква Рођења Светог Јована Крститеља у Негбини, насељеном месту на територији општине Нова Варош, подигнута је у периоду од 1936. до 1940. године и припада Епархији милешевској Српске православне цркве.

Данашња црква подигнута је на темељима старог храма, саграђеног 1879. године, која је срушена због недостатака и пропуста у градњи, по подацима из летописа цркве.Црква је грађена од камена, на крстастој основи са тространом апсидом и параклисима. На врху је шестоугаона купола, смештена на коцкастом постољу помоћу пандантифа. На западној страни цркве је трем ослоњен на два стуба и полукружно засведен, а величина одговара ширини портала. Иконостас је од дрвета и украшен је свим иконама предвиђеним за иконостас. У храму се чува једна синђелија из 1740. године.

Оправка цркве, изградња сале-трпезе, звоника и довршење парохијског дома урађено је 1993. године, а 2013. године Општина Нова Варош је доделила буџетска средства за обнову фасаде.

Тијела и органи
Установе
Епархије
Охридска
архиепископија
Органски дијелови
Раније црквено
уређење

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.