Епархија за Америку и Канаду

Епархија за Америку и Канаду или Америчко-канадска епархија је некадашња епархија Митрополије новограчаничке под јурисдикцијом Српске православне цркве.

Од 1921. до 1963. била је под јурисдикцијом Српске патријаршије, а затим подијељена на три нове епархије: Средњозападноамеричку, Западноамеричку и Источноамеричку и канадску. Дотадашњи епископ америчко-канадски Дионисије (Миливојевић) није прихватио подјелу и одвео је Епархију за Америку и Канаду у раскол са Српском православном црквом који је трајао до 1991. када је Митрополија новограчаничка (Слободна српска православна црква) враћена под јурисдикцију Патријаршије српске.

Епархија за Америку и Канаду
Српска православна црква
Основни подаци
МитрополијаМитрополија новограчаничка
СједиштеНова Грачаница
ДржаваСАД, Канада
Основана1921 — оснивање;
1963 — подјела на три нове епархије;
1963 — раскол са Српском патријаршијом;
1991 — помирење са Српском православном црквом
Укинута2009.
Архијереј
Чин архијерејаепископ
Титула архијерејаепископ за Америку и Канаду Митрополије новограчаничке

Историја

Срби су се почели досељавати у Сјеверну Америку већ око 1850. године. Досељавали су се из крајева обухваћених Хабзбуршким царством и из Црне Горе, а већина исељеника потицала је са територија западно од ријеке Дрине. Према записима, прва српска православна црквено-школска општина у САД је основана 1893. у Џексону (Калифорнија), а сљедеће године саграђен је и први српски храм, захваљујући ангажовању архимандрита Севастијана (Дабовића). Послије петнаестак година на америчком тлу било је нешто више од двадесет црквено-школских општина са десет свештеника. Први манастир, посвећен Светом Сави, подигнут је 1917. у Либертивилу. У почетку су Срби на богослужења одлазили у бројне руске храмове јер су Руси тада имали своју црквену организацију са архијерејима. На Црквено-народном сабору (1913) донесена је одлука о иступању из организације Руске православне цркве и стављању под управу Српске митрополије у Краљевини Србији. Остварење је услиједило послије обнове Српске патријаршије (1920). Епархија америчко-канадска, са сједиштем у Чикагу, основана је 1921. Организацију је спровео епископ жички Николај Велимировић у својству администратора. Велику помоћ пружио му је Михајло Пупин.[1]

Епископ Николај је о својим активностима упознао надлежне руске епископе. Био је администратор до 1923. када га је наслиједио патријарх српски Димитрије, који је за свог замјеника поставио архимандрита Мардарија Ускоковића. Епархија америчко-канадска је 1928. добила свој Устав, чији текст је измијењен 1939. (за вријеме епископа Дамаскина Грданичког). Први епископ Америчко-канадске епархије био је Мардарије Ускоковић (1926—1935). Послије администрирања патријарха српског Варнаве и епископа далматинског Иринеја Ђорђевића, за епархијског архијереја је 1940. изабран Дионисије Миливојевић.

Раскол

Након подјеле Америчко-канадске епархије (1963) дошло је до суспендовања епископа америчко-канадског Дионисија Миливојевића који није прихватао одлуке Светог архијерејског сабора о стварању три нове епархије (Средњозападноамеричке, Западноамеричке и Источноамеричке и канадске). Наиме, епископ Дионисије је сазвао Десети Црквено-народни сабор који је одржан од 10. до 14. новембра 1963. године. На њему је одлучено да се не примају никакве одлуке, рјешења, наређења и упуства од стране Светог архијерејског сабора и Светог архијерејског синода из Београда док у Југославији влада комунистички режим. Одбачене су све одлуке о суспендовању епископа Дионисија и о подјели Америчко-канадске епархије на три нове. Донесена је одлука да се Епархија америчко-канадска прогласи за слободну и независну и за епископа је изабран архимандрит Иринеј Ковачевић. Затим, марта 1964. године Свети архијерејски сабор Српске православне цркве лишио је чина епископа Дионисија и вратио га у ред световњака под именом Драгољуб Миливојевић.[2]

Јединство

Раскол је трајао до 1991. године када је дошло до помирења између Слободне српске православне цркве (од тада познате као Новограчаничка митрополија) и Српске православне цркве. Призната је ваљаност архијерејске хиротоније епископа Епархије за Америку и Канаду и митрополита Слободне српске православне цркве Иринеја Ковачевића који је од тада постао митрополит новограчанички. Након његове смрти, 2. фебруара 1998, за новог сталног епископа за Америку и Канаду Митрополије новограчаничке је изабран Лонгин (Крчо), дотадашњи епископ далматински.

Сходно одлуци Светог архијерејског сабора Српске православне цркве од 21. маја 2009. извршена је арондација постојећих епархија Српске православне цркве: Средњозападноамеричке, Источноамеричке, Западноамеричке и Канадске Српске православне цркве у Сједињеним Америчким Државама и Канади; и Епархије за Америку и Канаду Митрополије новограчаничке. Тада су формиране/арондиране сљедеће епархије: Митрополија либертивилско-чикашка, Епархија новограчаничко-средњозападноамеричка, Епархија источноамеричка, Епархија западноамеричка и Епархија канадска.[3]

Овом одлуком су укинуте до тада постојеће епархије: Митрополија средњозападноамеричка и Епархија за Америку и Канаду Митрополије новограчаничке. Дотадашњи епископ за Америку и Канаду Лонгин (Крчо) постао је епископ новограчаничко-средњозападноамерички.

Епископи

Епископи Епархије за Америку и Канаду од 1921. до 2009:

Портрет Име и презиме Време службе
Епископ Николай (Велимирович).JPG Администратор Николај Велимировић 1921—1923
Димитрије (Павловић).jpg Администратор Патријарх српски Димитрије 1923—1926
Mardarije Uskoković 1889-1935.jpg Епископ Мардарије Ускоковић 1926—1935
BASA 1318K-1-5896 Serbian patriarch Varnava-Belgrade,14Dec1932.jpg Администратор Патријарх српски Варнава
Иринеј Ђорђевић.jpg Администратор Иринеј Ђорђевић
Епископ Дионисије Миливојевић 1940—1964
Bishop Irinej Kovacevic photo by Vujcic.jpg Епископ Иринеј Ковачевић 1964—1998
Епископ Лонгин (Крчо).jpg Епископ Лонгин Крчо 1999—2009

Види још

Извори

  1. ^ Амерички раскол, проф. др Вељко Ђурић Мишина (из књиге „Герман Ђорић: Патријарх у обезбоженом времену“, Београд, 2012, стр. 595—645) Архивирано на сајту Wayback Machine (јануар 2, 2015) (на језику: енглески), Приступљено 19. 8. 2014.
  2. ^ Настанак раскола на северноамеричком континенту, Историја Српске православне цркве у Аустралији, Новом Зеланду и Јужној Африци, Станимир Спасовић и Србољуб Милетић („Светосавље“, 2. јануар 2010) Архивирано на сајту Wayback Machine (септембар 24, 2015) (на језику: енглески), Приступљено 17. 8. 2014.
  3. ^ Одлука Светог архијерејског сабора Српске православне цркве о арондацији епархија („СПЦ“, 4. јун 2009), Приступљено 5. 6. 2019.

Литература

Дионисије Миливојевић

Дионисије (световно Драгољуб Миливојевић; 13/26. јул 1898 — 15. мај 1979) био је епископ америчко-канадски (1939—1964) и епископ средњозападноамерички (1963).

Након рашчињења основао је слободну Епархију за Америку и Канаду, Епархију за Аустралију и Нови Зеланд и Епархију за западну Европу.

Епархија за Америку и Канаду против Миливојевића

Епархија за Америку и Канаду против Миливојевића (енгл. Serbian Orthodox Diocese v. Milivojevich) је назив пресуде Врховног суда Сједињених Америчких Држава из 1976. Суд је у пресуди преиначио ранију пресуду Врховног суда Илиноиса којом је смјена епископа Дионисија Миливојевића проглашена нелегалном јер, по мишљењу овог суда, „није била у складу са важећим црквеним прописима“. Суд је одбацио пресуду Врховног суда Илиноиса као незаконито и неуставно мијешање у унутрашње ствари цркве, што је у супротности са првим и четрнаестим амандманом Устава Сједињених Америчких Држава.

У име већине, мишљење је написао судија Вилијам Џ. Бренан, а њему се придружило још 5 судија. Судија Ворен Е. Бергер се начелно сложио са пресудом али је написао издвојено мишљење. Издвојено несагласно мишљење написао је Вилијам Ренквист, а са њим се сложио судија Џон П. Стивенс

Епархије Српске православне цркве

Епархије Српске православне цркве су главне црквенојерархијске и црквеносамоуправне јединице у Српској православној цркви.

Непосредни поглавар епархије је епархијски архијереј. Главни је представник и руководилац свега црквено-духовног живота и црквеног поретка у епархији. Своју црквенојерархијску власт врши самостално, а црквеносамоуправне послове у заједници са свештенством и народом. Епархију чине архијерејска намјесништва, црквене општине, парохије и манастири.

Иринеј Ковачевић

Иринеј Ковачевић (Врнчани, 6. септембар 1914 — Терд Лејк, 2. фебруар 1999) био је епископ америчко-канадски и митрополит новограчанички.

Лонгин Крчо

Лонгин (световно Момир Крчо; Олово, 29. септембар 1955) епископ је новограчаничко-средњозападноамерички.

Био је епископ за Америку и Канаду Митрополије новограчаничке (1999—2009), епископ далматински (1992—1999), епископ аустралијско-новозеландски (1986—1992) и викарни епископ моравички (1985—1986).

Митрополија новограчаничка

Митрополија новограчаничка је била органски дио Српске православне цркве.

Од 1963. била је у расколу са Српском патријаршијом и називала се Слободна српска православна црква, све до 1991. када је под покровитељством патријарха српског Павла раскол превазиђен.

Митрополија средњозападноамеричка

Митрополија средњозападноамеричка (енгл. Metropolitanate of Midwestern America) некадашња је епархија Српске православне цркве.

Тијела и органи
Установе
Епархије
Охридска
архиепископија
Органски дијелови
Раније црквено
уређење

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.