Епархија жичка

Епархија жичка је епархија Српске православне цркве. Седиште епархије се налази у Краљеву где је и Саборна црква. Надлежни архијереј је епископ Јустин (Стефановић).

Епархија жичка
Српска православна црква
Kraljevo, kostel
Основни подаци
СедиштеКраљево
ДржаваСрбија Србија
Основана13. век
Број намесништава13
Број манастира36
Званични веб-сајт
Архијереј
АрхијерејЈустин (Стефановић)
Чин архијерејаепископ
Титула архијерејаепископ жички
Map of Eparchies of Serbian Orthodox Church-sr

Историја

Током историје, на просторима савремене Жичке епархије је постојало неколико епархија, чије наслеђе баштини данашња обједињена епархија, која се до 26. јуна 1884. године звала Ужичка, а тада је променила име у Жичка. Претходна промена је извршена 1831. године, када је стара Ужичко-ваљевска епархија подељена на Ужичку и Шабачко-ваљевску.[1] Почевши од 1831. године, тадашња Ужичка епархија је била у саставу самоуправне Београдске митрополије. Промена назива из Ужичка у Жичка извршена је 1884. године у време великих црквених превирања у Србији, која су у наступиа након смењивања београдског митрополита Михаила Јовановића (1881) и смрти ужичког епископа Вићентија Красојевића (1882).

Многи истакнути црквени великодостојници Српске православне цркве су били епископи Жичке епархије. Међу њима се издваја Свети владика Николај Велимировић, који је 2003. године канонизован за светитеља, затим епископ Герман Ђорић — каснији патријарх српски, епископ Василије Костић — један од епископа СПЦ кога су највише прогањале комунистичке власти СФРЈ, владика Стефан Боца — угледни црквени великодостојник и почасни доктор наука Православног богословског факултета у Београду и други.

Територија

Епархија жичка је једна од највећих, најзначајнијих и најутицајнијих епархија у Србији. Седиште епархије и епископа је у Краљеву. Од осталих већих градова у састав епархије улазе Чачак, Ужице, Пожега, Горњи Милановац, Љиг и други.

Епископи

Епископи од 1831. године су:

Портрет Име и презиме Положај и време службе
Никифор Максимовић.jpg Никифор Максимовић епископ ужички 1831—1853.
JoanikijeNešković.jpg Јоаникије Нешковић епископ ужичко-крушевачки 1854—1873.
Епископ Вићентије Красојевић.jpg Викентије Красојевић епископ ужички 1873–1882.
Корнилије Станковић епископ 1883—1885.
NikanorRužičić.jpg Никанор Ружичић епископ 1886—1889.
Savadečanac.jpg Сава Бараћ Дечанац епископ 1889—1913.
Епископ Николай (Велимирович).JPG Николај Велимировић епископ 1919—1920.
Jefrem Bojović.png Јефрем Бојовић епископ 1920—1933.
Епископ Николай (Велимирович).JPG Николај Велимировић епископ 1934—1956, од 1941. одсутан
Vikentije Prodanov.jpg Викентије Проданов администрирао 1941—1947.
Valerijan sumadijski.gif Валеријан Стефановић администрирао 1947—1949.
Mitropolitjosif.jpg Јосиф Цвијовић администрирао после 1950. у трајању од 18 месеци
Patrijarh german.jpg Герман Ђорић епископ 1956—1958, пре тога администрирао ову епархију
Василије Костић епископ 1961—1978.
Vladika Stefan na Sv. Joakima i Anu.jpg Стефан Боца епископ 1978—2003.
Хризостом Столић епископ 2003—2012.
Епископ Јован Младеновић.jpg Јован Младеновић администратор 2012—2014.
Јустин Стефановић епископ од 2014.

Манастири

  1. Благовештење,
  2. Ваведење,
  3. Вазнесење,
  4. Враћевшница,
  5. Вујан,
  6. Годовик,
  7. Горња Савина испосница,
  8. Градац,
  9. Доња Савина испосница,
  10. Дубрава,
  11. Жича,
  12. Згодачица,
  13. Илиње,
  14. Јежевица,
  15. Јовање,
  16. Каменац,
  17. Клисура,
  18. Ковиље,
  19. Моравци,
  20. Никоље,
  21. Нова Павлица,
  22. Преображење,
  23. Придворица,
  24. Рача,
  25. Рујан,
  26. Сабор Српских Светитеља,
  27. Савинац,
  28. Свете Тројице,
  29. Сретење,
  30. Стара Павлица,
  31. Стјеник,
  32. Стубал,
  33. Студеница,
  34. Трнава,
  35. Увац,
  36. Успење Кабларско.

Намесништва

Архијерејска намесништва:

  • Гружанско — Кнић
  • Драгачевско — Гуча
  • Жичко — Краљево
  • Качерско — Љиг
  • Љубићко — Мрчајевци
  • Моравичко — Ивањица
  • Пожешко-ариљско — Пожега
  • Рачанско — Бајина Башта
  • Студеничко — Рашка
  • Таковско — Горњи Милановац
  • Трнавско — Чачак
  • Ужичко — Ужице
  • Црногорско — Косјерић

Референце

  1. ^ Радосављевић 2007.

Литература

Спољашње везе

Јаков Тумански

Преподобни Јаков Нови Тумански рођен као Радоје Арсовић (1894—1946) је српски светитељ, монах и доктор филозофије и права.

Венијамин Мићић

Архимандрит Венијамин (световно име: Велимир Мићић; Остружањ, 17. фебруар 1938) игуман je манастира Манастир Преображење.

Дамаскин Милићевић

Дамаскин Милићевић (световно: Драгољуб Милићевић; Зарубе код Ваљево, 24. октобар 1877 — Рошци, 1964) био је монах манастира Никоља Кабларског.

Манастир Благовештење (Каблар)

Манастир Благовештење се налази под Кабларом узводно уз Мораву, с леве стране реке, изнад саме хидроцентрале Овчар Бања. У саставу је Епархије жичке и убраја се у споменике културе од великог значаја.

У манастирском кругу, сем цркве, постоји неколико зграда и конака подигнутих у разним временима.

Настојатељ манастира од 1964. до 2015. био је Георгије Добросављевић.

Манастир Ваведење (Овчарско-кабларска клисура)

Манастир Ваведење се налази поред магистралног пута 8 km од Чачка, на уласку у Овчарско-кабларску клисуру. Манастир Ваведење припада групи Овчарско-кабларских манастира, познатих и као Српска Света Гора.

Манастир Вазнесење (Овчар)

Манастир Вазнесење (Овчарско), се налази у Овчарско-кабларској клисури недалеко од магистралног пута на обронцима планине Овчар. Један је од десетак Овчарско-кабларских манастира, познатих као мала Света гора.Верује се да је саграђен у 12. или 13. веку. До 1937. године је био у рушевинама, верује се да је пострадао од Турака.Владика Николај Жички је обновио храм 1937. године.

У манастиру Вазнесење је постојала преписивачка школа, док је 1570. године преписано једно илуминацијама богато четворојеванђеље.

Црква Вазнесење Господње је једноставна једнобродна грађевина. Улаз је са северне стране.

Слава манастира је Вазнесење Господње, које се слави четрдесети дан по Васкрсу. У манастиру се Света Литургија служи сваки дан.

Манастир Вољавча Бресничка

Манастир Вољавча Бресничка је манастир Епархије жичке Српске православне цркве у Бресници, на територији града Чачка. У манастиру су две цркве, старија брвнара посвећена Светом Прокопију и новија зидана црква посвећена Преподобној мати Параскеви.

Манастир Згодачица

Манастир Згодачица је добио име по истоименом манастиру који је срушен и спаљен од стране Турака у 16. веку и који је удаљен од данашњег манастира 3 километра. Главна слава манастира је свети великомученик Димитрије који је и Крсна слава породице Ћировић. У манастиру се у посебној гробници налазе и мошти мученика из 16. века, откопане током обнављања цркве у Годачици које и данас, милошћу Божијом, миомиришу. У вечни покој и ка свом вољеном Христу су отишли прво родитељи отац Николај 1984. и мати Ангелина 1990. године, затим отац Сава 2004. и отац Серафим Ћировић 2014. године. Монахиње Серафима (умрла 2018) и Параскева су остале у манастиру Згодачици као живи сведоци једног времена и историје једне породице и манастира Згодачица.

Манастир Илиње (Каблар)

Манастир Илиње (Кабларско), се налази у Овчар Бањи, на брду изнад манастира Благовештења, долази се стазом кроз храстову шуму. Храм манастира Илиње је посвећен Светом пророку Илији.

Манастир Моравци

Манастир Моравци је православни манастир који се налази у истоименом селу, на територији општине Љиг. Манастир припада Епархији жичкој Српске православне цркве, по предању, подигнут је у 13. веку у доба Немањића.

Манастир Никоље Кабларско

Манастир Никоље се налази у селу Рошци близу Овчар Бање, у Овчарско-кабларској клисури у подножју планине Каблар. Манастир Никоље је један од важнијих Овчарско-кабларских манастира - који се зову и Србска Света Гора.

Манастир Преображење

Манастир Преображење (Овчарско) се налази на једном километру од Овчар Бање, у подножју планине Овчар, у Овчарско-кабларској клисури. Манастир је део групе Овчарско-кабларских манастира, познатих и као мала Света гора. Првобитно, манастир Преображење се налазио са друге (леве) стране Западне Мораве али је срушен 1910. због градње железнице Чачак-Вишеград.

Манастир Рујан

Манастир Рујан је обновљени манастир из 15. века. Данас припада Епархији жичкој Српске православне цркве.

Налазио се под планином Пониквама, на реци Биоски (тј. Ђетињи). Смештен је у атару села Врутци, код Ужица, на десној обали истоименог језера. Манастирски храм посвећен је светом Великомученику Георгију. Порекло имена Рујан је од биљке руј, која расте у долини реке Ђетиње. По њој је читава област, као и манастир добила име, Рујно.

У порти манастира сахрањен је епископ жички Хризостом Столић (1939—2012).

Манастир Сабор Српских Светитеља

Манастир Сабор Српских Светитеља подигнут је 1975. године.

Мати Евпраксија

Игуманија Евпраксија (световно име Нада Белић; Бингула, 1919 — Рошци, 7. март 2018) била је игуманија Манастира Никоља Кабларског.

Хризостом Столић

Хризостом (световно Јован Столић; Рума, 20. јун 1939 — Краљево, 18. децембар 2012) био је епископ жички од 2003. до 2012, а раније епископ банатски (1992—2003) и епископ западноамерички (1988—1992).

Црква Вазнесења Господњег у Каменици

Црква Вазнесења Господњег у Каменици, насељеном месту на територији града Крагујевца, подигнута је 2015. године, припада Епархији жичкој Српске православне цркве.

Црква посвећена Вазнесењу Господњем освештана је 2016. године од стране Епископа жичког Јустина.

Црква Светих Јоакима и Ане у Прељини

Црква Светих Јоакима и Ане у Прељини, насељеном месту на територији града Чачка, подигнут је 1930. године и освећен од епископа жичког Јефрема Бојовића.Црква посвећена Светим Јоакиму и Ани подигнута је на једном узвишењу изнад ибарске магистрале, на месту где је током турског ропства било гробље. Све кости пронађене током ископавање темеља су скупљене и сахрањене испод улазног степеништа.

Тијела и органи
Установе
Епархије
Охридска
архиепископија
Органски дијелови
Раније црквено
уређење

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.