Епархија горњокарловачка

Епархија горњокарловачка је епархија Српске православне цркве са сједиштем у Карловцу, гдје се налази и Саборна црква и владичански двор епархије. Некадашње сједиште епархије било је Плашком, у Лици, па се стога епархија називала и Плашчанском епархијом.

Надлежни архијереј је епископ Герасим (Поповић).

Епархија горњокарловачка покрива православне вернике на у западној Хрватској, и то на Кордуну, Банији, Лици, Крбави, Горском Котару, Кварнеру, Истри, као и у сасвим малом делу јужне Словеније (Бела Крајина са црквом у црквом у Бојанцима).

Епархија горњокарловачка
Српска православна црква
Основни подаци
СједиштеКарловац
ДржаваХрватска Хрватска,
Словенија Словеније
(Бела Крајина)
Основана1695.
Број намјесништава5
Број манастира4
Званични веб-сајт
Архијереј
АрхијерејГерасим (Поповић)
Чин архијерејаепископ
Титула архијерејаепископ горњокарловачки
Map of Eparchies of Serbian Orthodox Church-sr

Историјат

Горњокарловачка епархија је добила назив по граду Карловцу, који је међу Србима називан и Горњим Карловцем ради бољег разликовања од Сремских Карловаца. Православни Срби ове просторе насељавају већ током 15. вијека, а нарочито током првих деценија 16. вијека. Главна станишта су им Жумберак и Бела Крајина, а потом насељавају просторе око Гомирја и Горски Котар. У време турске управе средњом Ликом (1528—1699), на личке и крбавске врлети долазе Срби из унутрашњости Босне, Херцеговине и суседне Далмације. Многи од њих прелазе одавде на хабзбуршку територију, односно на просторе Војне крајине. За време турске власти, духовни надзор над православним Србима на подручјима Лике, Крбаве, Поуња и Зринопоља врше дабробосански митрополити.

Такво стање владало је до краја 17. вијека када су области Зринопоља (Банија), Лике и Крбаве ослобођене од турске власти. Око 1695. године, на ове просторе долази избјегли дабробосански митрополит Атанасије Љубојевић који успева да створи нову епархију за подручја Карловачког генералата, Зринопоља (Банија), Лике и Крбаве. Подручје ове епархије је у српском народу постало познато и као Горња Крајина.

Након смрти владике Атанасија (1712), на српском сабору који је одржан 1713. године у Сремским Карловцима донета је одлука да се ова епархија подели на две посебне епархије: Карловачко-гомирску на челу са епископом Данилом Љуботином и Костајничко-зринопољску на челу са епископом Дионисијем Угарковићем. Након разних промена и неколико преуређења епархијског подручја, ове епархије су коначно спојене 1771. године и од тада поново чине јединствену Горњокарловачку епархију.

У вријеме горњокарловачког епископа Данила Јакшића почела је изградња цркве у Плашком, храм је завршен и освећен 23. августа 1763. године.[1]

Горњокарловачка епархија је тешко пострадала током Другог свјетског рата.

Архијерејска намјесништва

Православна црква у Грачацу
Српска православна црква у Грачацу
Православна црква Доњи Лапац
Српска православна црква у Доњем Лапцу

Данас Епархију горњокарловачку сачињавају пет архијерејских намјесништава: Глинско, Карловачко, Костајничко-дворско, Личко и Плашчанско.

Архијерејско намјесништво глинско обухвата Бачугу, Блатушу, Блињу, Бовић, Бојну, Брезово Поље, Бузету, Влаховић, Вргинмост, Глину, Велики Градац, Мали Градац, Драготину, Јабуковац, Кирин, Доњи Класнић, Обљај, Перну, Петрињу, Глинску Пољану, Мајске Пољане, Славско Поље, Стипан, Топуско, Хајтић, Чемерницу и Велики Шушњар.

Архијерејско намјесништво карловачко обухвата Бувачу, Вељун, Војнић, Горњи Будачки, Доњи Будачки, Дуњак, Карловац, Коларић, Крстињу, Кордунски Љесковац, Мариндол, Машвину, Мочила, Перјасицу, Полој, Примишље, Радовицу, Садиловац, Сјеничак, Скрад Горњи, Слуњ, Слушницу, Тоболић, Требињу, Тушиловић, Утињу и Цвијановић Брдо.

Архијерејско намјесништво костајничко-дворско обухвата Брђане, Вукошевачке Брђане, Шамарицу, Велика Градусу, Двор, Дрљаче, Дубицу, Живају, Жировац, Јавницу, Јаворањ, Јошавицу, Комоговину, Костајницу, Кукурузаре, Љубину, Меминску, Меченчане, Рујевац, Свиницу, Слабињу, Старо Село, Утолицу, Црквени Бок, Шаканлије и Шегестин.

Архијерејско намјесништво личко обухвата Бјелопоље, Лучане, Брлог, Брувно, Бунић, Висућ, Вребац, Врело Коренице, Водотеч, Горње Врховине, Доње Врховине, Госпић, Грачац, Дабар, Дебело Брдо, Дивосело, Добросело, Дољани (Доњи Лапац), Дољани (Оточац), Залужницу, Зрмању, Јошане, Комић, Кореницу, Косињ, Крбавицу, Доњи Лапац, Мазин, Медак, Мекињар, Могорић, Мутилић, Небљусе, Осредце, Острвицу, Оточац, Личко Петрово Село, Плочу, Подлапачу, Попину Велику, Почитељ, Прибудић, Радуч, Сењ, Смиљан, Срб, Средњу Гору, Студенце, Горњу и Доњу Сувају, Швицу, Широку Кулу, Шкаре и Штикаду.

Архијерејско намјесништво плашчанско обухвата Дрежница, Горње Дубраве, Дубраве, Јасенак, Личку Јесеницу, Муњаву, Огулин, Перој, Плашки, Поникве, Пулу, Ријеку, Српске Моравице, Тржић и Цриквеницу.

Епископи

Горњокарловачки епископи:

Портрет Име и презиме
(Време старешина)
Атанасије Љубојевић.jpg Атанасије Љубојевић (1695—1712),
Данило Љуботина.jpg Данило Љуботина (1713—1739),
Pavle Nenadović.jpg Павле Ненадовић
(1744—1748), администрирао епархију (1748—1749)
ДанилоЈакшић.jpg Данило Јакшић (1751—1771),
Јосиф Стојановић (1771—1774),
Петар Петровић (1774—1783),
Јован Јовановић, као архимандрит хоповски.jpg Јован Јовановић (1783—1786),
Генадије Димовић.jpg Генадије Димовић (1786—1796),
Стефан Авакумовић (1798—1801),
Петар Јовановић благородни от Видак.jpg Петар Јовановић Видак (1801—1806),
Мојсије Миоковић (1807—1823),
Musicki1.jpg Лукијан Мушицки
(1828—1837),
Евгеније Јовановић.jpg Евгеније Јовановић (1839—1854),
CXLIII-72.jpg Сергије Каћански (1858—1859),
Mitropolit Petar Jovanovic.jpg Петар Јовановић
(1859—1864),
Лукијан Николајевић.jpg Лукијан Николајевић (1865—1872),
Теофан Живковић.jpg Теофан Живковић
(1874—1890),
Михаило Грујић.jpg Михаило Грујић (1891—1914),
Иларион (Зеремский).jpg Иларион Зеремски
(1920—1931),
Maksimilijan Hajdin.jpg Максимилијан Хајдин (1931—1936),
Sveti Sava Gornjokaarlovački.jpg Сава Трлајић
(1938—1941),
Никанор Иличић.jpg Никанор Иличић (1947—1951),
Симеон Злоковић (1951—1990),
Никанор Богуновић (1991—1999),
Фреска са ликом владике Фотија у манастиру Крки.jpeg Фотије Сладојевић, администратор епархије (2000—2004)
Герасим Поповић (од 2004).

Епископи костајнички

Манастири

Епархија поседује четири манастира:

  1. Гомирје,
  2. Горица,
  3. Комоговина,
  4. Медак.

Референце

  1. ^ Два и по века Ваведењског храма у Плашком (СПЦ, 2. септембар 2013)

Литература

Спољашње везе

Јосиф Стојановић

Јосиф Стојановић (умро 2. марта 1775. године, Осијек) је био српски православни епископ костајнички од 1754. до 1771. године, а потом и епископ горњокарловачки од 1771. до 1774. године.

Атанасије Љубојевић

Атанасије Љубојевић (око 1635 — 1712) је био српски православни митрополит дабробосански (од 1681. године), а потом и владика православних Срба на млетачким подручјима у далматинском залеђу и хабзбуршким подручјима у Горњој Крајини. У историји је забележен као једини епархијски архијереј из времена обновљене Српске патријаршије (1557-1766) који је епархијску службу обављао и под турском и под млетачком и под хабзбуршком влашћу.

Богословија у Плашком

Плашка богословија основана је 1746. године у Плашком, тадашњем седишту Горњокарловачке епископије као Централно училиште за Горњокарловачку и Костајничку епархију. Основао ју је тадашњи епископ Горњокарловачки Павле Ненадовић у договору са епископом костајничким Алексијем Андрејевићем. Слична школа основана је и у Залужници код Врховина. Обе богословске школе издржавале су црквене општине и свештенство, уплаћујући годишње од три до осам форинти.

Познати ученик, а потом и професор у овој богословији био је митрополит дабробосански Николај Мандић, ујак Николе Тесле.

Герасим Поповић

Герасим (световно Зоран Поповић; Горње Липље код Теслића, 15. фебруар 1972) епископ је горњокарловачки.

Данило Јакшић

Данило Јакшић (1715, Српске Моравице — 27. јануар 1771, Плашки) је био српски православни епископ горњокарловачки од 1751. до 1771. године, са архијерејском катедром у Плашком.

Данило Љуботина

Данило Љуботина (око 1660 — 1739) је био српски православни епископ горњокарловачки од 1713. до 1739. године, са архијерејском катедром испрва у манастиру Гомирју, а потом у Плашком.

Епархије Српске православне цркве

Епархије Српске православне цркве су главне црквенојерархијске и црквеносамоуправне јединице у Српској православној цркви.

Непосредни поглавар епархије је епархијски архијереј. Главни је представник и руководилац свега црквено-духовног живота и црквеног поретка у епархији. Своју црквенојерархијску власт врши самостално, а црквеносамоуправне послове у заједници са свештенством и народом. Епархију чине архијерејска намјесништва, црквене општине, парохије и манастири.

Зрмања (Грачац)

Зрмања је насеље у општини Грачац, југоисточна Лика, Република Хрватска.

Карловац (вишезначна одредница)

Карловац може бити:

Карловац, град у Карловачкој жупанији, Република Хрватска

Карловац Феричаначки, насеље града Ораховице, Славонија, Република Хрватска

Карловац (Гламоч), насеље у општини Гламоч, Федерација БиХ

Банатски Карловац, град у јужном Банату, Република Србијаили

Епархија горњокарловачка, епархија Српске православне цркве

Карловачка митрополија, бивша митрополија Српске православне цркве

Карловачка жупанија, једна од жупанија у Републици Хрватскојили

НК Карловац, фудбалски клуб из Карловца

Кореница

Кореница је насељено мјесто у Лици и сједиште општине Плитвичка Језера, Република Хрватска. За време Југославије, од 1945. до 1991, односно 1997. године мјесто се звало Титова Кореница по југословенском председнику Јосипу Брозу Титу.

Личко Петрово Село

Личко Петрово Село је насељено мјесто у Лици, у општини Плитвичка Језера, Личко-сењска жупанија, Република Хрватска.

Никанор Богуновић

Никанор (световно Вељко Богуновић; Медвиђа код Бенковца, 20. август 1952) епископ је банатски.

Петар Петровић (епископ)

Петар Петровић (око 1740, Сремски Карловци — 23. децембар 1800, Темишвар) је био српски православни епископ у 18. веку

Прво је постао епископ горњокарловачки од 1774. до 1783. године, потом епископ арадски од 1784. до 1786. године и најзад епископ темишварски од 1786. до 1800. године. По Саши Јашину: Епископ Петар племенити Петровић је био један од најобразованијих и најслободоумнијих Срба интелектуалаца свога времена.

Смиљан

Смиљан је насеље у Лици у саставу града Госпића, Личко-сењска жупанија, Република Хрватска. Смиљан је најпознатији као родно место српског научника Николе Тесле. Он је у Смиљану рођен 10. јула 1856. године, тада још увек у саставу Војне крајине.

Утиња

Утиња је насељено мјесто у саставу града Карловца, на Кордуну, у Карловачкој жупанији, Република Хрватска.

Цвијановић Брдо

Цвијановић Брдо је насељено мјесто града Слуња, на Кордуну, Карловачка жупанија, Република Хрватска.

Церовац Вукманићки

Церовац Вукманићки (до 1991. Церовац Тушиловићки) је насељено мјесто у саставу града Карловца, на Кордуну, у Карловачкој жупанији, Република Хрватска.

Широка Кула

Широка Кула је насељено мјесто у Лици. Припада граду Госпићу, у Личко-сењској жупанији, Република Хрватска.

Тијела и органи
Установе
Епархије
Охридска
архиепископија
Органски дијелови
Раније црквено
уређење

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.