Епархија ваљевска

Епархија ваљевска је епархија Српске православне цркве.

Надлежни архијереј је епископ Милутин (Кнежевић), а сједиште епархије се налази у Ваљеву гдје је и Саборна црква.

Епархија ваљевска
Српска православна црква
Crkva Sv Georgija i eparhijski dom Valjevo 21
Епархијски дом
Основни подаци
СједиштеВаљево
ДржаваСрбија Србија
Основана18. век
Број намјесништава6 [1]
Број црквених општина53
Број парохија100
Број манастира12
Званични веб-сајт
Архијереј
АрхијерејМилутин (Кнежевић)
Чин архијерејаепископ
Титула архијерејаепископ ваљевски
Map of Eparchies of Serbian Orthodox Church-sr

Историјат

Оснивање

Још у вријеме средњовјековне српске државе, крајем 13. вијека, на подручју сјеверозападне Србије је установљена Мачванска епархија у чијем саставу су се вјероватно нашла и подручја краља Драгутина у источној Босни. Ова епископска катедра пресељена је средином 15. вијека у Ваљево.

Ваљевска епископија јавља се под тим именом први пут почетком 18. вијека на подручју Ваљева, Колубаре, Тамнаве, Мачве, Подриња и Рудника. По мишљењу Радослава Грујића њени епископи су, изузимајући доба аустријске окупације Србије, били и епископи старе Моравичке и дијела Зворничке епархије кроз цијели 18. и прве три деценије 19. вијека. Током 18. вијека и повременим уласком ваљевског краја у Аустријско царство стичу се повољнији услови за оживљавање вјерског живота православних Срба и обнову и јачање црквеног дјеловања. Упркос отпору аустријских власти, Карловачка и Београдска митрополија спојене су у једну, 1726. године. Након смрти митрополита карловачког Вићентија Поповића, митрополит београдски Мојсије Петровић изабран је на његово мјесто, задржавајући као администратор и области којима је до тада управљао. На тај начин и Ваљевска епископија постаће дио Београдско-карловачке митрополије. Већ октобра 1737. Турци су поново освојили Ваљево и највећи дио сјеверозападне Србије. Београдским миром, склопљеним 1739, повратили су цјелокупно подручје јужно од Саве и Дунава, чиме је престала да постоји аустријска Краљевина Србија. На том простору успостављен је Београдски пашалук. Црквено устројство поново је морало да се прилагођава новим државним границама. Ваљевска епархија, као дио Београдско-карловачке митрополије, такође је престала да постоји, док је епископ прешао у Срем. Ваљевска епархија биће сједињена са Ужичком у Ужичко-ваљевску епархију којом ће, након укидања Пећке патријаршије 1766. управљати митрополити Грци. Тако ће остати све до стварања Кнежевине Србије 1830. године која ће, већ сљедеће године ставити под управу и цркву.[2]

Обнова

Године 2006, на мајском засједању Светог архијерејског сабора Српске православне цркве у Београду, донесена је одлука о подјели Шабачко-ваљевске епархије и обнови Ваљевске епархије послије више од 200 година, а за епископа је постављен владика Милутин (Кнежевић), дотадашњи епископ аустралијско-новозеландски.[3]

Епископи

Епископ старе Ваљевске епархије:

  • Доситеј Николић

Епископ обновљене Ваљевске епархије послије 2006:

Архијерејска намјесништва

  • Архијерејско намјесништво I ваљевско
  • Архијерејско намјесништво II ваљевско
  • Архијерејско намјесништво подгорско
  • Архијерејско намјесништво тамнавско
  • Архијерејско намјесништво посавско
  • Архијерејско намјесништво колубарско

Манастири

  1. Боговађа,
  2. Ваљевска Грачаница,
  3. Грабовац,
  4. Докмир,
  5. Јовања,
  6. Крчмар,
  7. Лелић,
  8. Меркшинац,
  9. Плужац,
  10. Пустиња,
  11. Рибница,
  12. Славковица,
  13. Ћелије.

Види још

Референце

  1. ^ Шематизам Епархије ваљевске, 25. јул 2014.
  2. ^ Оснивање Ваљевске епископије, 25. јул 2014.
  3. ^ Обнова Ваљевске епархије, 25. јул 2014.

Литература

Спољашње везе

Агнија Станић

Агнија Станић (25. јануар 1940) игуманија је манастира Боговађа.

Београдско-карловачка митрополија

Београдско-карловачка митрополија је била српска црквена област у Хабзбуршкој монархији између 1726. и 1739. године.

Велимирови двори

Велимирови двори је средњевековна некропола из 15. века, која се налази у месту Кључ у општини Мионица.

Народно веровање ову цркву веже за легендарну личност феудалца – кнеза Велимира. По тој легенди Велимир је као вазал султана учествовао у бици под Београдом 1521. године.

Епархије Српске православне цркве

Епархије Српске православне цркве су главне црквенојерархијске и црквеносамоуправне јединице у Српској православној цркви.

Непосредни поглавар епархије је епархијски архијереј. Главни је представник и руководилац свега црквено-духовног живота и црквеног поретка у епархији. Своју црквенојерархијску власт врши самостално, а црквеносамоуправне послове у заједници са свештенством и народом. Епархију чине архијерејска намјесништва, црквене општине, парохије и манастири.

Манастир Боговађа

Манастир Боговађа је женски манастир. Налази се у Боговађи, југозападно од Лазаревца, Сматра се да је име добио по „Боговој води“, лековитом извору за лечење разних болести, а посебно очију. Верује се да је првобитна црква изграђена у време Стефана Лазаревића и да је уништена после пада деспотовине. Манастир је обновио отац Мардарије 1545. године, о чему сведочи писани запис. Више пута је рушен и обнављан, а један од његових виђенијих игумана био је Хаџи Рувим. Данашња црква посвећена Св. Ђорђу изграђена је 1852. године.

Представља најзначајнији историјски објекат на територији општине Лајковац. Заштићен је од 1949, a регистрован као Споменик културе од великог значаја 1982. године. Последњи конзерваторско-рестаурацијски радови су извршени 1998. и 1999. године, а реконструкција манастирског конака током 2005. године.У старом конаку смештен је Музеј Првог и Другог српског устанка.

Милутин Кнежевић

Милутин (световно Михаило Кнежевић; село Мијачи код Ваљева, 10. јануар 1949) епископ је ваљевски. Био је епископ аустралијско-новозеландски од 2003. до 2006.

Никодим Богосављевић

Архимандрит др Никодим (Богосављевић) доктор је богословских наука и игуман манастира Рибница, Епархија ваљевска.

Светосавска омладинска заједница

Светосавска омладинска заједница (СОЗ) званична је институција Српске православне цркве за рад са дјецом, омладином и младим људима. Назив је и удружења грађана која се оснивају и дјелују при појединим епархијама Српске православне цркве.

Црква Вазнесења Господњег у Попучкама

Црква Вазнесења Господњег у Попучкама, насељеном месту на територији града Ваљева, припада Епархији ваљевској Српске православне цркве.

По сагласности за подизање из 1993. године, црква је подигнута по пројекту архитекте Милосављевића, у српско-византијском стилу. Живопис у цркви је рад Миће Параментића. Иконостас је освештан 2005. године.

Црква Покрова Пресвете Богородице у Радљеву

Црква Покрова Пресвете Богородице у Радљеву, насељеном месту на територији општине Уб, подигнута је 1873. године, на месту старије цркве брвнаре. Црква припада Епархији ваљевској Српске православне цркве.

Црква Сабора Светог архангела Гаврила у Цветановцу

Црква Сабора Светог архангела Гаврила у Цветановцу, насељеном месту на територији општине Љиг, припада Епархији ваљевској Српске православне цркве.

Црква посвећена Светом архангелу Гаврилу подигнута је непосредно уз старији храм, који је оштећен у земљотресу 1998. године. Нова црква је подигнута у периоду од 1998. до 2008. године. Освештана је 12. октобра 2008. године од епископа ваљевског Милутина.

Црква Свете Марине у Бањи Врујци

Црква Свете Марине у Бањи Врујци, насељеном месту на територији општине Мионице, подигнута је 2007. године. Припада Епархији ваљевској Српске православне цркве.

Црква посвећена Светој Великомученици Марини (Огњена Марија) подигнута је средствима верника из Попадића, Ракара, Берковца, Гуњице, Велишевца и Бабајића.У склопу црквене порте 2008. године, поред парохијског дома и зграде палионице свећа, подигнута је и црква посвећена Светом евангелисти Јовану, као ктиторско дело Хаџи Вере Стевановић.

Галерија

Црква Свете Преподобне Мати Ангелине Српске у Туларима

Црква Свете Преподобне Мати Ангелине Српске у Туларима, насељеном месту на територији општине Уб, припада Епархији ваљевској Српске православне цркве.

У Туларима је постојала црква до 1949. године, када је порушена. Данашња црква, истог посвећења, подигнута је 2005. године и освећена 7. августа исте године, на истом месту.У храму се налази део моштију Преподобне деспотице Ангелине чије се тело налази у манастиру Крушедол.

Црква Светог Георгија на Равној Гори

Црква Светог Георгија на Равној Гори, налази се у оквиру Спомен комплекса „Равна Гора” и припада Епархији ваљевској Српске православне цркве.

Црква је посвећена Светом великомученику Георгију, заштитнику ратника, уједно је посвећена и свим Србима изгинулим у Другом светском рату, од 1941. до 1945. године, подигнута је према пројекту архитекте др Предрага Пеђе Ристића.Камен темељац за ову цркву освештан је и положен маја 1995. године, а радови су почели 1996. године. Године 1998. завршени су црква, звонара и капија. Деветог маја те године цркву је освештао епископ шабачко-ваљевски Лаврентије, који је благословио и почетак градње.

До скора, почетком 2017. године, црква на Равној гори донедавно је припадала Епархији жичкој. Одлуком Епископа жичког Јустина и људи из Српског покрета обнове дарована је Епархији ваљевској.

Црква Светог Георгија у Ваљеву

Црква Светог Георгија у Ваљеву, подигнута је 2000. године и припада Епархији ваљевској Српске православне цркве. Храм су подигли браћа Видоје и Владисав Вујић.Црква посвећена Светом великомученику Георгију, подигнута је у Новом насељу у Ваљеву, непосредно уз нови епархијски дом Епархије ваљевске. Дом и црква уоквирују омањи трг на којем је споменик епископу Николају Велимировићу, који носи његово име.

Црква Светог Георгија у Дивцима

Црква Светог Георгија у Дивцима, насељеном месту на територији града Ваљева, припада Епархији ваљевској Српске православне цркве.

Цркву посвећену Светом Георгију подигао је Никанор Савић (1902—1990), архимандрит и проигуман манастира Хиландар, родом из Диваца.

Црква Светог Димитрија у Лајковцу

Црква Светог Димитрија у Лајковцу припада Епархији ваљевској Српске православне цркве. Црква је завршена и освештана је 11. августа 1963. године од епископ шабачко-ваљевског Јована Велимировића.

Црква брвнара Покрова Пресвете Богородице

Црква брвнара Покрова Пресвете Богородице се налази у селу Планиници, Општина Мионица.

Тијела и органи
Установе
Епархије
Охридска
архиепископија
Органски дијелови
Раније црквено
уређење

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.