Епархија буеносајреска

Епархија буеносајреска или Епархија буеносајреска и јужноцентралноамеричка је епархија Српске православне цркве.

Надлежни архијереј и први од оснивања је епископ Кирило (Бојовић), а сједиште епархије се налази у Буенос Ајресу.

Епархија буеносајреска и јужноцентралноамеричка
Српска православна црква
Основни подаци
СједиштеБуенос Ајрес
ДржаваАргентина
Основана26. мај 2011.
Архијереј
АрхијерејКирило (Бојовић)
Чин архијерејаепископ
Титула архијерејаепископ буеносајрески и јужноцентралноамерички
Map of Eparchies of Serbian Orthodox Church in Latin America-sr

Историјат

Епархија је формирана 26. маја 2011. године одлуком Светог архијерејског сабора Српске православне цркве на редовном засједању. За администратора новоформиране епархије постављен је Амфилохије (Радовић), архиепископ цетињски и митрополит црногорско-приморски.[1][2][3]

Дана 13. октобра 2012. у Буенос Ајресу је одржана прва сједница Епархијског управног одбора под предсједништвом митрополита Амфилохија (Радовића), епископа администратора.[4]

Храм Рођења Пресвете Богородице у Буенос Ајресу, саборни храм ове епархије, грађен је од 1986. до 1995. године. Одлуком градске скупштине проглашен је 2019. године местом од културног значаја.[5]

Парохије

Епархија буеносајреска тренутно има 17 парохија, у Аргентини, Бразилу, Венецуели, Доминиканској Републици, Еквадору, Перуу и Чилеу. Саборна црква, посвећена Рођењу Пресвете Богородице, налази се у Буенос Ајресу.

Аргентина

У склопу истраживања културног и духовног наслеђа дијаспоре у Аргентини (Етнографски институт САНУ) обављен је низ разговора са српским и црногорским исељеницима. Иако је већина њих у значајном степену асимилована, истраживање показује да за многе Српска православна црква и даље представља везу са духовним и културним наслеђем, односно, према речимасаговорника, „коренима”, „пореклом”, „традицијом”, „православном вером” и земљама порекла. Пре установљења СПЦ у тој земљи, верници су били везани пре свега за Руску православну цркву, али и за друге помесне православне цркве. Првисвештеник Српске православне цркве постављен је непосредно позавршетку Другог светског рата[6].

  • Парохија Рођења Пресвете Богородице, Буенос Ајрес (Parroquia de la Nadividad de la Madre de Dios, Buenos Aires)
  • Парохија светог Саве, Буенос Ајрес (Parroquia San Sava, Buenos Aires)
  • Парохија светог Николе, Мачагај (Parroquia San Nicolas, Machagai)
  • Парохија светог арханђела Михаила, Венадо Туерто (Parroquia San Miguel Arcangel, Venado Tuerto)
  • Парохија светог Петра Цетињског, Хенерал Мадаријага (Parroquia San Pedro de Cetinje, General Madariaga)
  • Парохија светог Ђорђа, Ла Плата (Parroquia San Jorge, La Plata)
Бразил
  • Парохија Успења Пресвете Богородице, Пернамбуко (Paróquia Dormição da Mãe de Deus, Pernambuco)
  • Парохија Свете Тројице, Алдеја (Paróquia da Santíssima Trinidade, Aldeia)
  • Парохија светог Јована Златоустог, Каруару (Paróquia da São Joãо Crisóstomo, Caruaru)
  • Парохија светог Антонија Великог, Бело Жардим (Paróquia Santo António, o Gránde, Belo Jardim)
  • Мисионарска парохија светог Петра и Павла, Кампинаш Сао Пауло (Paróquia missionária São Pedro e São Paulo, Campinas y São Paulo)
Венецуела
  • Парохија светог Ђорђа, Каракас (Parroquia San Jorge, Caracas)
  • Парохија светог Јована Крститеља, Маракај (Parroquia San Juan Bautista, Maracay)
Доминиканска Република
  • Мисионарска парохија Преображења Господњег, Баваро (Parroquia misionera de la Transfiguración del Señor, Bávaro)
Еквадор
  • Мисионарска парохија Благовјештења Пресвете Богородице, Гуајакил (Parroquia misionera de Annunciación de la Madre de Dios, Guayaquil)
Перу
  • Мисионарска парохија Преображења Господњег, Лима (Parroquia misionera de la Transfiguración del Señor, Lima)
Чиле
  • Парохија светог Николаја Жичког, Сантјаго де Чиле (Parroquia San Obispo Nikolai de Zica y Ohrid y Toda América, Santiago de Chile)

Манастири

Манастири Епархије буеносајреске налазе се у:

  • 1. Аргентини, у Ла Плати, и посвећен је Св. Серафиму Саровском. Манастир је мушки, а игуман је о. Давид (Лестани).
  • 2. Бразилу, у Алдеји, и посвећен је Светој Тројици. Манастир је мушки, а игуман је о. Педро (Сигуеира).

Види још

Извори

  1. ^ Саопштење за јавност Светог архијерејског сабора Српске православне цркве (28. мај 2011), Приступљено 1. 9. 2014.
  2. ^ Митрополит црногорско-приморски Амфилохије у Аргентини („СПЦ“, 2. новембар 2011), Приступљено 1. 9. 2014.
  3. ^ Митрополит Амфилохије учествовао на Другом сабору православних канонских епископа у Јужној Америци („СПЦ“, 6. новембар 2011), Приступљено 1. 9. 2014.
  4. ^ Прва сједница Епархијског одбора Епархије буеносајреске и јужно-централноамеричке („СПЦ“, 24. октобар 2012), Приступљено 1. 9. 2014.
  5. ^ Субашић, Б. (26. 7. 2019). „Српски храм споменик културе у Аргентини”. Вечерње новости. Приступљено 26. 7. 2019.
  6. ^ Бранислав Пантовић, Милеса Стефановић-Бановић — Српска православна црква као део културно-историјског наслеђа наших исељеника у Аргентини. Зборник радова са научне конференције са међународним учешћем: Очување и заштита културно-историјског наслеђа Србије у иностранству (IV), Институт за међународну политику и привреду, Београд, Србија 2013;

Спољашње везе

Епархије Српске православне цркве

Епархије Српске православне цркве су главне црквенојерархијске и црквеносамоуправне јединице у Српској православној цркви.

Непосредни поглавар епархије је епархијски архијереј. Главни је представник и руководилац свега црквено-духовног живота и црквеног поретка у епархији. Своју црквенојерархијску власт врши самостално, а црквеносамоуправне послове у заједници са свештенством и народом. Епархију чине архијерејска намјесништва, црквене општине, парохије и манастири.

Односи Србије и Венецуеле

Односи Србије и Венецуеле су инострани односи Републике Србије и Боливарске Републике Венецуеле.

Срби у Аргентини

Срби у Аргентини су грађани Аргентине српског порекла или људи рођени у Србији који живе и раде у Аргентини.

Срби у Венецуели

Срби у Венецуели су сви држављани српског порекла или особе које су рођене у Србији, а бораве у Венецуели.

Већина српског становништва иселила се у Венецуелу након Другог светског рата због немаштине, неслагања са тадашњим комунистичким режимом, а касније због посла, када су Југославија и Венецуела створиле пријатељске односе. Процена популације Срба у Венецуели варира између 1.000 и 2.000 лица.1955. године основане је Српска православна заједница у Каракасу, а касније је изграђена и Српска православна црква, 1966. године, на чијем званичном отварању је присуствовао Петар II Карађорђевић. Српско друштво у Арагви основано је 1961. године од стране групе имиграната који су у земљу стигли из бивше Југославије. Српско друштво направљено је како би се очували и промовисали обичаји, религија, култура, као и фолклор Србије, са свим заједницама у држави.У Венецуели постоје две парохије Српске православнце цркве : Парохија светог Ђорђа у Каракасу и парохија светог Јована Крститеља у Маракају. Храм Светог Ђорђа у Каракасу саградили су браћа Радиша и Боро Иванић, који су родом из Пећинаца. Радишина супруга Раиса је кључар цркве, као и председник Кола српских сестара у Венецуели.

Једни од познатијих Срба су архитекта и сликар Слободан Лале Јањић, пореклом из Београда, венецуелански играч бејзбола Мигел Соколовић српског порекла, Верушка Љубисављевић, мис Венецуеле 2017. Срби у Венецуели углавном раде као индустријски радници, трговци, занатлије и угоститељи.Дипломатски односи између Србије и Венецуеле успостављени су 1951. године, а 2015. године Венецуела је гласа против пријема Косова у Унеско.

Срби у Латинској Америци

Срби у Латинској Америци су људи српског порекла који живе у земљама Латинске Америке.

Тијела и органи
Установе
Епархије
Охридска
архиепископија
Органски дијелови
Раније црквено
уређење

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.