Епархија будимљанско-никшићка

Епархија будимљанско-никшићка је епархија Српске православне цркве.

Надлежни архијереј је епископ Јоаникије (Мићовић), а сједиште епархије се налази у Беранама док је Саборна црква смјештена је Никшићу.

Епархија будимљанско-никшићка
Српска православна црква
Основни подаци
СједиштеБеране
ДржаваЦрна Гора Црна Гора
Основана13. вијек.
Број манастира24
Званични веб-сајт
Архијереј
АрхијерејЈоаникије (Мићовић)
Чин архијерејаепископ
Титула архијерејаепископ будимљанско-никшићки
Map of Eparchies of Serbian Orthodox Church-sr

Историја

Настанак — Будимљанска епископија и митрополија

Будимљанска епископија је једна од првобитних епархија средњовековне српске цркве, будући да је основана 1219. године на сабору у манастиру Жичи. Сједиште епископије од њеног оснивања било је у манастиру Светог Георгија, тј. у Ђурђевим ступовима у Беранама, задужбини Првослава, сина великог жупана Тихомира, најстаријег брата Немањиног. Из тог времена је сачуван и запис који гласи „четвртога владику постави Свети Саво у Будимљи у Храм Светог Георгија“. Будимљанска епископија је у 15. вијеку подигнута на степен митрополије, па су поред имена будимљанских епископа сачувана имена и 9 митрополита будимљанских: Василије, Макарије I, Макарије II, Генадије, Сава, Герасим, Григорије, Јефтимије и Пајсије.

Духовни живот Будимљанске митрополије био је веома жив у раздобљу од 13. до 17. вијека. Културни живот посебно ће бити жив у манастиру Шудикови, који је био саборна црква и тако ће остати све до рушења овог манастира 1738. године. У Шудикови је 1648. године одржан црквени сабор на коме је донесена одлука о дизању устанка против турске власти. Турци су након сазнања о припремању устанка митрополита будимљанског Пајсија живог одрали.

У манастиру Шудикови настао један од најстаријих писаних споменика из ових крајева, Зборник, прозван "Светотројачки зборник", који се налази у манастиру Свете Тројице у Пљевљима. Будимљанска епископија је имала познату монашку школу. Поговор и "Морачку крмчију" написа будимљански епископ Теофило Будимљанин 1251/52. године у манастиру Ваведенија Богородичиног у Шудикови. Будимљански митрополит Герасим написао је 1573. године познати Минеј који се данас чува у Народној библиотеци у Београду, а 1592. године јеромонах Данило Будимљанин написа познати Псалтир, који се данас чува у Бечу. Ђакон Михаило 1602. године написа Молебник, који се данас чува у Библиотеци грофа Уварова у Москви, ту бијаше написан и „Божанствени апостол манастира Шудикове“.

Од 1552. године сједиште Будимљанске митрополије је у Никољ-пазару (данашњем насељу Никољац у Бијелом Пољу) у Цркви Светог Николе. Може се претпоставити да су у овом раздобљу Будимљанска и Хумска митрополија спојене у једну митрополију.

У "Шудиковском поменику" (17. вијек) помиње се „106 благочестивих монахиња“ које су све из сусједних мјеста: Будимље, Доца, Краља, Забрђа, Пријелога, Годуше, Бијелог Поља, Никољца, Прошћења.

На Морачком сабору 1648. године за новог патријарха српског изабран је господин Гаврило. На истом сабору је одлучено да се ступи у преговоре са папом Инокентијем Једанаестим. За одлазак на преговоре са папом изабран је будимљански митрополит Пајсије, који је присуствовао сабору са титулом митрополит Будимља и Албаније.

Свети Василије Острошки, митрополит Оногошко-источнохерцеговачке епископије од 1651. године, која је наставак укинуте Лимске (петровске) митрополије.[1]

Почеци обнове — Епархија будимљанско-полимска

Након мученичке смрти митрополита Пајсија (1648) Будимљанска митрополија ће у управном погледу бити угашена скоро три вијека. Свети архијерејски сабор Српске православне цркве је 8. децембра 1939. године изабрао господина Јоаникија Липовца (Православна црква га слави као Светог свештеномученика Јоаникија, митрополита црногорско-приморског) за викарног епископа будимљанског. Ову дужност је обављао до свог устоличења за митрополита црногорског 23. фебруара 1941. године.[2]

По измијењеном Уставу СПЦ од 1947. године, обновљена је древна Будимљанско-полимска епархија са сједиштем у Бијелом Пољу, а за епископа је постављен господин Макарије Ђорђевић. У њен састав ушли су некадашњи дијелови Пећке епархије као и Пљевља и Пријепоље са манастиром Милешева. Због комунистичког насиља епархија је укинута 1956. године. Будимљанско-полимска епархија је подијељена између Црногорско-приморске и Дабробосанске митрополије. Пљевља са манастиром Свете Тројице, Аранђеловом, Довољом, Бањом Прибојском, Пријепољем и манастиром Милешево припали су Дабробосанској митрополији, а андријевичко, бјелопољско и беранско намјесништво враћени су Црногорској митрополији.

Обнова — Епархија будимљанско-никшићка

Свети архијерејски сабор Српске православне цркве је на своме редовном мајском засједању 2001. године донио одлуку о формирању, односно обнављању Епархије будимљанско-никшићке, а за њеног администратора одредио викарног епископа будимљанског Јоаникија (Мићовића). На засједању Светог архијерејског сабора (маја 2002), Преосвећени Јоаникије, изабран је за епископа будимљанско-никшићког, са сједиштем у манастиру Ђурђеви ступови у Беранама.[3]

Обухват епархије

Будимљанско-никшићка епископија је, како у ранијим временима, тако и на крају 20. вијека мијењала своје границе и називе. Историјски посматрано, данашња Будимљанско-никшићка епископија обједињује простор некадашње Хумске епископије, која је такође основана 1219. године са сједиштем у Стону, а од 1252. године са сједиштем у Цркви Светог апостола Петра у Бијелом Пољу. Хумска епископија је у 14. вијеку добила звање Лимске митрополије зване „петровска“, а укинута је у 17. вијеку, након претварања Цркве Светог Апостола Петра у џамију.

Оногошко-источнохерцеговачка епископија, наставак је укинуте Лимске (Петровске) митрополије. На овој митрополитској столици прије Светог Василија, били су митрополити: Максим Гаговић из Пиве, Пајсије Требјешанин. Патријарх пећки Гаврило издао је синђелију у Грачаници 27. новембра 1651. године којом је Свети Василије Острошки постављен за митрополита Источно-херцеговачке епархије. Послије Светог Василија Острошког 1671. године за четвртог епископа Оногошке митрополије постављен је Герасим. Оногошка епископија постојала је нешто више од 100 година, до времена када су се Турци усталили у Оногошту (Никшићу).

Затим, данашња Епископија будимљанско-никшићка захвата простор некадашње Епископије захумско-рашке, коју је основао књаз Никола 1878. године, али која је добила епископа тек 1909. године са сједиштем у Никшићу. Укинута 1931. године и припојена Митрополији цетињској. Простор некадашње Пећке епархије, образоване 1912. (укинута 1931.) са сједиштем у Пећкој патријаршији, чији је први митрополит био Гаврило Дожић, такође припада Епархији будимљанско-никшићкој. Сачињавали су је протопрезвитеријати: пећки, берански, бјелопољски и пљеваљски.

Под надлежношћу Епископије будимљанско-никшићке данас се налази 10 општина Црне Горе: Андријевица, Беране, Бијело Поље, Жабљак, Мојковац, Никшић, Плав, Плужине, Рожаје и Шавник, што чини 52% укупне простора Црне Горе (око 7126 km2). На овом простору живи 242.585 становника или 39,4% становника у односу на укупан број становника у Црној Гори. У Будимљанско-никшићкој епископији живи 40.891 православно домаћинство са 148.998 становника, док су остало становници исламске вјере.

Манастири

  1. Бијела,
  2. Блишкова,
  3. Брезојевица,
  4. Вољавац,
  5. Голија,
  6. Добриловина,
  7. Драговољићи,
  8. Ђурђеви Ступови,
  9. Жупа Никшићка,
  10. Заграђе,
  11. Златеш,
  12. Калудра,
  13. Кичава,
  14. Косијерево,
  15. Мајсторовина,
  16. Никољац,
  17. Пива,
  18. Подврх,
  19. Подмалинско,
  20. Самоград,
  21. Сомина,
  22. Урошевица,
  23. Црнча,
  24. Шудикова.

Порушени манастири: Манастир у Бошиће, Манастир Вранштица, Манастир Јеловац, Манастир Соколац, Манастир Чечево.

Архијерејска намјесништва

У Епархији будимљанско-никшићкој постоје три архијерејска намјесништва:

  • Архијерејско намјесништво никшићко
  • Архијерејско намјесништво беранско-андријевичко
  • Архијерејско намјесништво бјелопољско

Архијереји

Епископи и митрополити будимљански (средњовековне Српске цркве)

  • Јаков (13. век),
  • Калиник (13. век),
  • Теофил (1251-1252),
  • Спиридон (13. век),
  • Герман I (13. век),
  • Неофит (13. век),
  • Герман II (1292-1309),
  • Никола (око 1318),
  • Василије I,
  • Макарије I,
  • Макарије II,
  • Сава (14. век),
  • Василије II (1532),
  • Матеј (1552),

Митрополити лимски (средњовековне Српске цркве)

  • Филотеј (1442),

Епископи будимљански (Пећке патријаршије)

  • Генадије (1559),
  • Герасим,
  • Теофил (1615),
  • Григорије,
  • Јефтимије,
  • Пајсије Колашиновић (1639-1654).
  • Јефрем (1709),
  • Јефтимије Дамјановић (1725-1737),

Епископи петрушки или лимски (Пећке патријаршије)

  • Максим (1572),
  • Герасим (17. век),
  • Јован (17. век),

Митрополити оногошки (Пећке патријаршије)

Викарни епископи будимљански

Епископи будимљанско-полимски

Епископи будимљанско-никшићки

Види још

Референце

  1. ^ [1]
  2. ^ [2]
  3. ^ [3]

Литература

Спољашње везе

Јоаникије Мићовић

Јоаникије (световно Мићовић; Велимље, Бањани, 20. април 1959) епископ је будимљанско-никшићки.

Будимљанско-полимска епархија

Будимљанско-полимска епархија је некадашња епархија Српске православне цркве, која је постојала у раздобљу од 1947. до 1956. године.

Викарни епископ будимљански

Викарни епископ будимљански је некадашња титула коју је носио викарни архијереј у Српској православној цркви. Била је почасна титула помоћном епископу патријарха српског или митрополита црногорско-приморског.

Епархије Српске православне цркве

Епархије Српске православне цркве су главне црквенојерархијске и црквеносамоуправне јединице у Српској православној цркви.

Непосредни поглавар епархије је епархијски архијереј. Главни је представник и руководилац свега црквено-духовног живота и црквеног поретка у епархији. Своју црквенојерархијску власт врши самостално, а црквеносамоуправне послове у заједници са свештенством и народом. Епархију чине архијерејска намјесништва, црквене општине, парохије и манастири.

Макарије Ђорђевић

Макарије (световно Драгутин Ђорђевић; Коцељева, Краљевина Србија, 25. октобар 1903 — Нови Сад, СФРЈ, 22. март 1978) је био епископ будимљанско-полимски од 1947. до 1955, и епископ сремски од 1955. до 1978. године.

Манастир Бијела

Манастиру Бијела се налази у кањону ријеке Бијела, у близини Шавника, у Црној Гори. Припада Епархији будимљанско-никшићкој Српске православне цркве. Раније се манастир звао Туњомирски, по оближњем брду Туњомиру, па Биовски, који се и данас прилично користи на неким мапама. Име Бијела је по предању добио по становницима који су се доселили из Бијеле код Херцег Новог или по реци Бијела.

Манастир Добриловина

Манастир Добриловина је манастир Епархије будимљанско-никшићке, Српске православне цркве, а налази се у околини Мојковца у селу Доња Добриловина (долина ријеке Таре - лијева обала, непосредно поред пута Мојковац-Жабљак). У градњи Добриловине учествовала су племена са обје обале ријеке, па се сматрла заједничким храмом хришћана Потарја и Затарја. Живопис је дјелимично сачуван, а интересантно је да се на нимбама јеванђелиста у пандатифима и на нимбу Пантократора у калоти кубета виде пластични орнаменти, лозице и розете, изведени у сасвим плитком рељефу.

Манастир Калудра

Манастир Калудра је манастир Епархије Будимљанско-никшићке, Српске православне цркве. Налази се у околини Берана, у селу Калудра, поред реке Калудре.

Манастир Кичава

Манастир Кичава је манастир Епархије будимљанско-никшићке Српске православне цркве.

Манастир Мајсторовина

Манастир Мајсторовина се налази у селу Мајсторовини, у близини Бијелог Поља, у Црној Гори. Припада Епархији будимљанско-никшићкој Српске православне цркве.

Манастир Подмалинско

Манастир Подмалинско је манастир Епархије будимљанско-никшићке, Српске православне цркве.

Манастир је смештен у долини реке Буковице, у близини села Малинско и Тушина. Манастирски храм је посвећен светом Архангелу Михаилу.

Манастир Самоград

Манастир Самоград се налази у селу Пријелози, у близини Бијелог Поља, у Црној Гори. Припада Епархији будимљанско-никшићкој Српске православне цркве.

Манастир Светог Саве (Голија)

Манастир Голија се налази на планини Голији, у близини Никшића, у Црној Гори. Припада Епархији будимљанско-никшићкој Српске православне цркве.

Манастир Сомина

Манастир Сомина представља метох манастира Косијерево на планини Сомини, део је Епархије Будимљанско-никшићке. Храм је посвећен Преображењеу Господњем.Храм је почео да се гради 1996. године у месту Херцегове Луке од стране Одбора на чијем је челу био Радомир Лучић. У изградњи су учествовали и бројни приложници. Храм је завршен и освештан 9. октобра 2001. године од стране Митрополита Амфилохија, Епископа Атанасија Јевтића и Епископа Јоаникија Мићовића.

Манастир Урошевица

Манастир Урошевица је манастир Епархије будимљанско-никшићке Српске православна цркве

Награда Извиискра Његошева

Награда „Извиискра Његошева“ је установљена као награда за књижевност. Установљена је поводом 160 година првог штампања „Горског вијенца“ и носи првобитни назив овог дела. Награда је бијенална а установљена је 2007. године и представља наставак Његошеве награде коју је додјељивала Црна Гора а чије додјељивање је прекинуто 2000. год.

Иницијатори награде су Епархија будимљанско-никшићка и Модна кућа „Мона“.

Циљ награде је да афирмише истинске књижевне вредности и ствараоце који пишу на српском језику. Награда ће се уручивати за најбољу књигу, сабрана или одабрана дела или за животно дело неког писца српског језика.

Жири за додјелу ове награде чине: др Јован Делић(предсједник), Милутин Мићовић, др Ранко Поповић, др Иван Негришорац и Драган Хамовић.

Добитник ће се објављивати на Савин дан а уручиваће се за празник Светог Василија Осторшког у Никшићу, Београду, Бањој Луци или неком другом месту по одлуци Епископа будимљанско-никшићке епархије.

Награда се састоји од Повеље и новчаног дела који за 2007. годину износи 5000 евра у динарској противвредности.

Награда се додељује сваке друге године. Добитници су Миодраг Павловић, Рајко Петров Ного, митрополит Амфилохије Радовић, Милован Данојлић, Љубомир Симовић и Ранко Јововић.

Православна црква у Црној Гори

Православна црква у Црној Гори је органски дио Српске православне цркве.

Сачињавају је Митрополија црногорско-приморска и Епархија будимљанско-никшићка, као и дијелови епархија Милешевске и Захумско-херцеговачке.

Хришћанство у Црној Гори

Хришћанство у Црној Гори представља већинску религију. Од укупног броја становника Црне Горе, 74,24% су православни хришћани, а 3,54% су римокатолици. Поред тога постоји значајан постотак муслимана.

Развој хришћанства у областима које обухвата данашња Црна Гора је већином везано за цетињску митрополију (православље) и барску надбискупију и которску бискупију (католицизам). Територијалним проширењем Црне Горе, у каснијем периоду, на развој хришћанства имају и друге епархије.

Тијела и органи
Установе
Епархије
Охридска
архиепископија
Органски дијелови
Раније црквено
уређење

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.