Епархија будимска

Епархија будимска је епархија Српске православне цркве. Епархија покрива српску заједницу у Мађарској, као и Србе у расејању у Словачкој и Чешкој.

Надлежни архијереј је епископ Лукијан (Пантелић), а седиште епархије се налази у Сентандреји, где се налази и саборна црква (тзв. Београдска катедрала).

Епархија будимска
Српска православна црква
Основни подаци
СедиштеСентандреја
ДржаваМађарска Мађарска,
Чешка Чешка
Основана17. век
Број манастира2
Архијереј
АрхијерејЛукијан (Пантелић)
Чин архијерејаепископ
Титула архијерејаепископ будимски и администратор Епархије темишварске
Map of Eparchies of Serbian Orthodox Church-sr

Историјат

Не зна се поуздано када је основана Будимска епархија, претпоставља се да је то било 40-их година 17. века. На то подручје досељавало се српско православно становништво из крајева под управом Турске. Тако је већ 1511. сазидана црква у Коморану, а потом и манастир Грабовац.

После Велике сеобе Срба (1690) око 37 хиљада српских породица нашло се на територији Угарске од тога око 8 хиљада породица у Сентандреји. По одобрењу цара Леополда I дана 4. марта 1695. митрополит Јефтимије Поповић потврђен је у звању будимског епископа. Пуна титула гласила је „епископ будимски, пештански, сентандрејски, стонобеоградски, сечујски, сигетски, мухачопољски“. То је почетак процвата Будимске епархије.

Током 18. века изграђен је велики број храмова у овој епархији, углавном у барокном стилу. У Сентандреји је крајем 19. века било свега 617 православних житеља, а 1924. само 231 се изјаснило као Срби. Због смањења броја православних верника епархија је била принуђена да неке храмове уступи Католичкој цркви, тако да је за неколико деценија изгубила 16 храмова из 18. века.

Будимска епархија обухвата парохије у Мађарској и две у Чешкој. Према подацима из 2002, епархија има два архијерејска намесништва са 39 парохија и 11 свештеника и два манастира, Грабовац и Манастир Српски Ковин. После Другог светског рата, епархија није имала устоличеног епископа него се њом углавном администрирало из Београда, све док 1988. није за епископа постављен владика Данило Крстић. Библиотека Будимске епархије у Сентандреји има преко 9.400 књига. Ту се налази и Српски православни музеј.

Епископи

Епископи Будимске епархије до сада били су: (непотпун списак)

  • Севастијан (†1662);
  • Симеон (око 166?);
  • Виктор (1660—1668 и 1680—1684);
  • Кирил (1668—1680);
  • Евтимије Поповић (1695—1700);
Mitropolit Vikentije Popovic.jpg Викентије Поповић-Хаџилавић (1708—1713);
Софроније Кириловић.jpg Софроније Кириловић (1774—1781);
Mitropolit Stratimirović.jpg Стефан Стратимировић (1786—1790);
Panteleimon Zivkowic Litho.JPG Пантелејмон Живковић (1836—1839);
Платон Атанацковић.jpg Платон Атанацковић (1839—1851);
Арсеније Стојковић.jpg Арсеније Стојковић (1852—1892);
Јеремија, српски православни епископ Будимски.jpg Јеремија Мађаревић, епископ будимски 1896, изабран 1895.
ПатријархЛукијан.jpg Лукијан Богдановић (1897—1908);
Епископ будимски Георгије Зубковић.jpg Георгије Зубковић (1913—1951);
HrizostomVojinovic.JPG Хризостом Војиновић (1951—1952);
Patrijarh german.jpg Герман Ђорић (1952—1956);
Danilo Krstić.jpg др Данило Крстић (1988—2002, пре тога администратор епархије 1984—1988);

Епископ Лукијан такође администрира и Темишварском епархијом.

Храмови

Епархија будимска располаже са 39 храмова и три капеле. Многи од ових храмова данас су затворени, у местима где Срба има веома мало или их више и нема, али представљају значајно сведочанство о историји Срба у Мађарској.

Српска православна парохија у Прагу нема свој храм, већ се богослужења врше у православном храму Успења Пресвете Богородице на прашком Олшанском гробљу.

На територији Мађарске укупно има једанаест парохија са активним свештенством, и то су: Бата, Батања, Будимпешта, Деска, Ловра, Мохач, Печуј, Помаз, Сантово, Сегедин и Сентандреја. Свештеници ових једанаест парохија администрирају осталим парохијама у Мађарској.

Манастири

  1. Грабовац,
  2. Српски Ковин.

Види још

Литература

Спољашње везе

Јеремија Мађаревић

Јеремија Мађаревић Батосек, (мађ. Bátaszék) , 1822 — Сентандреја, 9. новембар 1896) је био епископ Српске православне цркве.

Београдско-карловачка митрополија

Београдско-карловачка митрополија је била српска црквена област у Хабзбуршкој монархији између 1726. и 1739. године.

Георгије Зубковић

Епископ Георгије (световно име Ђурађ Зубковић; Будимпешта, 23. април 1878 — Будимпешта, 11. април 1951) је био епископ Епархије будимске.

Епархије Српске православне цркве

Епархије Српске православне цркве су главне црквенојерархијске и црквеносамоуправне јединице у Српској православној цркви.

Непосредни поглавар епархије је епархијски архијереј. Главни је представник и руководилац свега црквено-духовног живота и црквеног поретка у епархији. Своју црквенојерархијску власт врши самостално, а црквеносамоуправне послове у заједници са свештенством и народом. Епархију чине архијерејска намјесништва, црквене општине, парохије и манастири.

Лукијан Пантелић

Лукијан (световно Војислав Пантелић; Мол код Аде, ФНРЈ, 19. август 1950) епископ је будимски и администратор Епархије темишварске. Био је епископ „сегедински” (1999—2002), епископ славонски (1985—1999) и викарни епископ моравички (1984—1985).

Односи Србије и Мађарске

Односи Србије и Мађарске су инострани односи Републике Србије и Мађарске.

Дипломатски односи су успостављени 1882. године. Србија има амбасаду у Будимпешти и почасни конзулат у Сегедину, а Мађарска има амбасаду у Београду и кознулат у Суботици. Деле заједничку државну границу у дужини од 151 km.

Односи Србије и Чешке

Односи Србије и Чешке су инострани односи Републике Србије и Чешке Републике.

Патријарх српски Герман

Патријарх српски Герман (световно име Хранислав Ђорић; Јошаничка Бања, 19. август 1899 — Београд, 27. август 1991) је био 43. врховни поглавар Српске православне цркве у периоду 1958—1990. Одлуком Сабора Српске православне цркве, једини је за живота пензионисани патријарх.

Његово пуно име и титула гласили су Његова светост архиепископ пећки, митрополит београдско-карловачки и патријарх српски господин Герман.

Патријарх српски Лукијан

Лукијан Богдановић (Баја, 10. мај 1867 — Бад Гаштајн, 1. септембар 1913) је био архиепископ карловачки и патријарх српски од 1908. до 1913. године и добротвор.Титула патријарха српског гласи: Његова Светост Архиепископ пећки, митрополит београдско-карловачки и патријарх српски.

Православни хришћани у Централној и Западној Европи

Православни хришћани у Централној и Западној Европи (тачније, византијска-православних хришћана) су верска мањина.

Срби у Мађарској

Срби су једна од званичних националних мањина у Мађарској.

Срби у Чешкој

Срби у Чешкој су призната национална мањина у Чешкој Републици.

Српски православни музеј у Сентандреји

Српски православни музеј је музеј Српске православне цркве који се налази у Сентандреји. Музеј садржи предмете црквено-умјетничке збирке Епархије будимске. Дио сталне поставке чине предмети Библиотеке и Архива Епархије будимске. Налази се у згради некадашње Препарандије, на главном тргу у Сентандреји. Музеј је значајан по томе што представља свједочанство српске културе на простору Епархије будимске прије и након Велике сеобе Срба.

Тијела и органи
Установе
Епархије
Охридска
архиепископија
Органски дијелови
Раније црквено
уређење

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.