Епархија браничевска

Епархија браничевска је епархија Српске православне цркве.

Надлежни архијереј је епископ Игнатије (Мидић), а седиште епархије се налази у Пожаревцу, где се налази и Саборна црква епархије.

Епархија браничевска
Српска православна црква
Основни подаци
СедиштеПожаревац
ДржаваСрбија Србија
Основана9. век.
Број манастира25
Званични веб-сајт
Архијереј
АрхијерејИгнатије (Мидић)
Чин архијерејаепископ
Титула архијерејаепископ пожаревачко-браничевски
Map of Eparchies of Serbian Orthodox Church-sr
Branicevskaep
Светиње епархије браничевске

Историја епархије

Епархија браничевска је средњовековна српска епископија, у време српске царевине са рангом митрополије. Наследница је ранохришћанских епископских седишта у Виминацијуму (Костолац) и Хореум Марги (Ћуприја), затим средњовековних епархија петруске (средњовековни град у близини данашњег Поповца) и пожаревачке митрополије.

Обухвата просторе општина: Велика Плана, Велико Градиште, Голубац, Деспотовац, Жабари, Жагубица, Кучево, Мало Црниће, Параћин, Петровац, Пожаревац, Свилајнац, Смедерево и Ћуприја.

Први виминацијумски митрополит који се помиње је митрополит Амант, који се помиње као учесник сабора у Сердици — Софија у 4. веку, као и епископ Зосим из града Хореум Марги (Ћуприја). Након најезде варвара (Авара и Хуна) ови градови бивају срушени. Након њихове обнове у време цара Јустинијана (527—565) обнавља се и митрополија у Вимиинацијуму и епископија у Хореум Марги.

У 9. веку Виминацијум обнављају Срби под називом Браничево. Епархија у то време носи назив Моравска епархија и из тог периода се помиње епископ Агатон (879—880) као учесник на Цариградском сабору.

Браничевски епископ помиње се 1018. године у повељи византијског цара Василија II. Центар те области био је у граду Браничеву на месту старог Виминацијума у близини Пожаревца.

Крајем 13. века, за време краљева Драгутина и Милутина, Браничевска епархија је ушла у састав Српске архиепископије. На ранг митрополије је уздигнута 1346. године.

У 15. веку позната су два браничевска митрополита: Венијамин се помиње 1416, а Саватије 1434. године. Он је последњи који је носио титулу митрополита браничевског. Седиште митрополије премештено је из Браничева у Смедерево између 1430. и 1439. године. Сигурно је да се од 1439. године катедра Браничевске митрополије налази у Смедереву. Од тада се браничевски епископи називају смедеревским. Поред смедеревског митрополита у другој половини 15. века помиње се и његов викарни или суфрагани епископ, са титулом смедеревски епископ. Познат је епископ Јован који се помиње 1466. године.

Смедеревска митрополија, односно стара Браничевска епархија, припојена је 1705. године Београдској митрополији. Обновљена је тек 1921. године са првобитном титулом Епархије браничевске са седиштем у Пожаревцу.

Епархија браничевска последњих година шаље своје ученике у Богословије широм Србије.

Епископи

Старији браничевски епископи и митрополити

Познати епископи и митрополити епархије браничевске:

  • Митрополит Виминацијума Амант, учесник на сабору у Сардици 343.
  • Митрополит мезијски Кирјак око 358.
  • Епископ Хореум Маргија Зосим, учесник на сабору у Сардици 343.
  • митрополити Сапије, Павле, Етерналис, и Саватије, поменути у посланици папе Целестина 424.
  • Епископ Браничева Агатон, 867 — 880.
  • Епископ Браничева Власије, 13. век
  • Епископ Браничева Јаков, 13. век
  • Епископ Браничева Порфирије, 13. век
  • Епископ Браничева Јоаникије, 13. век
  • Епископ Браничева Мојсије, око 1315-1317.
  • Епископ Браничева Јосиф, пре 1346.
  • Митрополит браничевски Михаило, друга половина 14. века
  • Митрополит браничевски Венијамин, 1416.
  • Митрополит смедеревски Саватије, 1434.
  • Епископ смедеревски Атанасије, 1439-1456.
  • Епископ смедеревски Јаков, 1466.
  • Митрополит смедеревски Павле, 1531.
  • Епископ смедеревски Теодосије, 1532.
  • Митрополит браничевски Захарије, 1557.
  • Митрополит браничевски Софроније, 1609.
  • Митрополит браничевски Силвестар, 1615.
  • Митрополит браничевски Јосиф, 1627.
  • Митрополит браничевски Никодим, 1667.
  • Митрополит браничевски Михајло, 1682.
  • Митрополит браничевски Јоаникије, 1685-1687.; родом је из сремског села Свилоша; од свилошког свештеника постао монах у манастиру Шишатовцу; прешао из Пожаревца где је био владика са патријархом Чарнојевићем; разболео се у Футогу, умро у м. Шишатовцу марта 1702. године.[1]
  • Митрополит браничевски Михајло, 1733.
  • Митрополит браничевски Герасим, 1776.

Епископи обновљене Браничевске епархије

Епископи обновљене Браничевске епархије од 1921.:

Портрет Име и презиме Време службе
Епископ Митрофан Рајић 1921—1930
Јован Илић (1884—1975).jpg Епископ Јован Илић 1931—1933
Епископ Венијамин.jpg Епископ Венијамин Таушановић 1934—1952
HrizostomVojinovic.JPG Епископ Хризостом Војиновић 1952—1989
Епископ Сава Андрић 1991—1993
Ignatijemidic.jpg Епископ Игнатије Мидић од 1994

Архијерејска намесништва

Епархија браничевска подељена на седам архијерејских намесништава:

  • Архијерејско намесништво пожаревачко,
  • Архијерејско намесништво смедеревско,
  • Архијерејско намесништво петровачко,
  • Архијерејско намесништво свилајначко,
  • Архијерејско намесништво параћинско,
  • Архијерејско намесништво великоградиштанско,
  • Архијерејско намесништво великопланско.

Цркве и манастири

Ravanica kapija
Манастир Раваница
  1. Бела Црква,
  2. Благовештење,
  3. Брадача,
  4. Витовница,
  5. Тршка црква,
  6. Горњак,
  7. Добреш,
  8. Ђеринац,
  9. Ждрело,
  10. Заова,
  11. Златенац,
  12. Извор,
  13. Копорин,
  14. Манасија,
  15. Миљково,
  16. Нимник,
  17. Покајница,
  18. Раваница,
  19. Радошин,
  20. Решковица,
  21. Рукумија,
  22. Сестрољин,
  23. Сисојевац,
  24. Томић,
  25. Туман
  26. Четереже.

Види још

Литература

Спољашње везе

  1. ^ "Српски сион", Сремски Карловци 15. јул 1906.
Јаков Тумански

Преподобни Јаков Нови Тумански рођен као Радоје Арсовић (1894—1946) је српски светитељ, монах и доктор филозофије и права.

Јерменска апостолска црква

Јерменска апостолска црква (јерм. Հայ Առաքելական Եկեղեցի) je једна од оријентално-православних, односно древноисточних цркава. Јерменска црква, заједно са осталим оријентално-православним црквама, заступа специфичну миафизитску христологију, поштује изворни Никејско-цариградски симбол вере, заступа правоверну пнеуматологију и не признаје филиоквистичку јерес, нити било коју другу хулу на Светог духа.

Амфилохије Бедричић

Амфилохије Бедричић (Нови Сад, 7. мај 1873 — манастир Манасија, 1927) био је јеромонах СПЦ.

Епархије Српске православне цркве

Епархије Српске православне цркве су главне црквенојерархијске и црквеносамоуправне јединице у Српској православној цркви.

Непосредни поглавар епархије је епархијски архијереј. Главни је представник и руководилац свега црквено-духовног живота и црквеног поретка у епархији. Своју црквенојерархијску власт врши самостално, а црквеносамоуправне послове у заједници са свештенством и народом. Епархију чине архијерејска намјесништва, црквене општине, парохије и манастири.

Иларија Сретеновић

Игуманија Иларија Сретеновић (Мрчајевци, 1918 — Манастир Покајница, 22. мај 2003) била је игуманија Манастира Покајница.

Католицизам

Католицизам или римокатолицизам (грч. καθολικισμός; лат. catholicismus — католицизам) је појам који означава хришћанску вјероисповијест, односно деноминацију организовану у виду Католичке цркве. Појам католицизам обухвата све аспекте постојања и деловања Католичке цркве, почевши од њених теолошких учења и еклесиолошких доктрина, преко литургијске и обредне праксе, до разних организационих, религијско-политичких и религијско-социјалних аспеката и моралних начела.Католицизам је настао као резултат Великог раскола (1054), односно одвајања Римске цркве од васељенске Православне цркве. Основни узрок раскола било је западно учење о двоструком исхођењу Светог Духа (Филиокве). Након коначног раскола, Православна црква је задржала изворну католичност, док је Римска црква постала позната под називом Католичка црква.

Појам католицизам не треба мешати са појмом католичност који се односи на саборност као једно од четири обележја Цркве.

Манастир Рукумија

Манастир Рукумија је српски православни манастир који се налази недалеко од Пожаревца, на путу за Дрмно и Костолац, у селу Брадарац у епархији браничевској Српске православне цркве.

Манастир Свете Тројице

Манастир Свете Тројице може да се односи на:

Манастир Свете Тројице у Кикинди, Епархија банатска.

Манастир Свете Тројице код Пљеваља, Епархија милешевска.

Манастир Свете Тројице код Доње Каменице, Епархија тимочка.

Манастир Свете Тројице у Возући, Митрополија дабробосанска.

Манастир Свете Тројице (Овчар), Епархија жичка

Манастир Свете Тројице (Ждрело), Епархија браничевска

Манастир Свете Тројице у Габровцу, Нишка епархија

Манастир Свете Тројице (Бијеле Воде), Епархија шабачка

Манастир Манасија

Манастир Решковица

Манастир Томић

Манастир Томић је православни манастир који припада Епархији браничевској Српске православне цркве. Смештен у шуми, недалеко од села Војска у општини Свилајнац.Манастирска црква посвећена је светом апостолу Томи. Претпоставља се да његово име не долази од имена ктитора, већ од деминутива имена светитеља коме је црква посвећена.

Манастир Туман

Манастир Тумане је православни манастир Епархије браничевске Српске православне цркве. Налази у Голубачкој долини на самој обали истоименог потока, 12 km удаљен од Голупца.

Методије Миловановић

Методије (световно Живота Миловановић; Петровац на Млави, 1881 — Ваљево 1933) био је православни архимандрит и игуман Манастира Витовнице.

Михаило Керуларије

Михаило I Керуларије (око 1000 — 1059), познат још и као Михаило Керуларис и патријарх Михаило I, био је васељенски патријарх од 1043. до 1059. године.

Пнеуматологија

Пнеуматологија (грч. Πνευματολογία) је теолошка дисциплина која се бави проучавањем Светог духа. Појам је настао од грчких речи πνεῦμα (дух) и λόγος (наука). Једна је од три основне дисциплине у оквиру хришћанске тријадологије, која се бави проучавањем Свете Тројице, односно Оца (патерологија), Сина (христологија) и Светог духа (пнеуматологија).

Саборна црква у Врању

Саборна црква Свете Тројице у Врању је главни и највећи православни храм у Врању и средишња црква Врањске епархије Српске православне цркве.

Представља непокретно културно добро као споменик културе.

Саборна црква у Пожаревцу

Саборна црква Светих архангела Михаила и Гаврила у Пожаревцу је главни и највећи православни храм у Пожаревцу, смештен уз седиште владичански двор Браничевске епархије Српске православне цркве. Саборна црква у Пожаревцу је средишња црква епархије. Црква је првобитно била посвећена Силаску Светог Духа, односно Светој Тројици, али је средином тридесетих година 19. века дошло до промене посвете храма. Црква као грађевина је проглашена као непокретно културно добро за споменик културе.

Сава Андрић

Сава (световно Драгослав Андрић; Душковци код Пожеге, 14. мај 1939 — Пожаревац, 2. децембар 1993) био је епископ Српске православне цркве.

Тадеј Штрбуловић

Отац Тадеј (Петровац на Млави, 19. октобар 1914 — Бачка Паланка, 13. април 2003), рођен као Томислав Штрбуловић, био је српски духовник, архимандрит на основу чијих беседа су написане многе књиге „Какве су ти мисли, такав ти је и живот”, „Мир и радост у Духу Светоме”, „Поуке српскоме народу”, „Шта ће скоро бити”. Био је игуман манастира Витовница и духовни отац. Исповедао је повремено и Патријарха српског Павла.

Христологија

Христологија (грч. Χριστολογία) је теолошка дисциплина која се бави проучавањем Исуса Христа, односно Бога Сина. Појам је настао од грчких речи χριστός (помазаник) и λόγος (учење, наука). Једна је од три основне дисциплине у оквиру хришћанске тријадологије, која се бави проучавањем Свете Тројице, односно Оца (патерологија), Сина (христологија) и Светог духа (пнеуматологија).

Тијела и органи
Установе
Епархије
Охридска
архиепископија
Органски дијелови
Раније црквено
уређење

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.