Епархија бихаћко-петровачка

Епархија бихаћко-петровачка је епархија Српске православне цркве.

Надлежни архијереј је епископ Сергије (Карановић), а седиште епархије се налази у Босанском Петровцу где је и Саборна црква.

Епархија бихаћко-петровачка
Српска православна црква
BPElogo
Грб Епархије бихаћко-петровачке
Основни подаци
СједиштеБосански Петровац
ДржаваБосна и Херцеговина Босна и Херцеговина
Основана1925, 1990.
Број намјесништава6
Број манастира7
Званични веб-сајт
Архијереј
АрхијерејСергије (Карановић)
Чин архијерејаепископ
Титула архијерејаепископ бихаћко-петровачки и рмањски
Map of Eparchies of Serbian Orthodox Church-sr

Историјат

Оснивање

Замисао о стварању Бихаћке епархије у Сабору српске цркве је постојала још 1921. године, али је тек 1925. изабран први епископ Бихаћке епархије др Венијамин Таушановић, који је овом епархијом управљао четири године. Послије његовог премјештаја 1929. године за епископа злетовско-струмичког, епархијом су администрирали епископи: бањалучки, далматински и зворничко-тузлански до 1934. године, када је ова епархија укинута.

У току Другог свјетског рата подручје Бихаћке епархије тешко је страдало од усташа, а православни Храм Силаска Светог духа на апостоле, у Бихаћу, био је први порушени храм у НДХ 1941. године. Независна Држава Хрватска је 5. маја 1942. године подијељена на четири епархије за „Хрватску православну цркву“, и то: Загребачку, Бродску, Петровачку и Сарајевску. На сву срећу, до попуњавања „Петровачке епархије“ није никада дошло.

Обнова

Проучавајући предратно, ратно и послијератно стање на подручју Босанске Крајине, епископи далматински г. Николај (Мрђа) и бањалучки г. Јефрем (Милутиновић), у образложењу свог предлога Светог архијерејског сабора, за обновљење Епархије бихаћке.

Размотривши предлог поменутих архијереја, Сабор је основао нову епархију са називом Бихаћко-петровачка, а за њено сједиште одређен је Босански Петровац. Тако је Бихаћко-петровачка епархија основана одлуком Светог архијерејског сабора Српске православне цркве на његовом редовном заседању у манастиру Пећкој патријаршији, 19/6. маја 1990. године. Ова епархија је одређена и као наследница Бихаћке епархије која је основана 1925. године са седиштем у Бихаћу. У састав новоосноване епархије ушли су дијелови епархија Бањалучке и Далматинске.

У току рата 19921995. подручје Бихаћко-петровачке епархије тешко је страдало. Уништени су многи храмови, а многобројно становништво је усљед ратних дејстава избјегло или протјерано са својих домаћинстава, укључујући такође и епископа Хризостома (Јевића) и свештенство које се налазило у кризним подручјима. Обнова ратом страдале епархије почела је повратком епископа Хризостома у село Подрашница, општина Мркоњић Град 1996. године.

Епископи

Епископи бихаћки

Епископи Бихаћке епархије од 1925. до 1934:

Портрет Име и презиме Време службе Напомене
Епископ Венијамин.jpg Епископ Венијамин Таушановић 1925—1929 Послије његовог премјештаја 1929. године за епископа злетовско-струмичког, епархијом су администрирали епископи: бањалучки, далматински и зворничко-тузлански до 1934. године,кад је епархија укинута.

Епископи бихаћко-петровачки

Епископи обновљене Бихаћко-петровачке епархије од 1990:

Портрет Име и презиме Време службе
Епископ Николај Мрђа,администратор 1990-1991
Hrizostomjevic.jpg Епископ Хризостом Јевић 1991—2013
Афанасий (Ракита).JPG Епископ Атанасије Ракита 2013—2017
Епископ Сергије Карановић од 2017

Намесништва

Намесништва епархије су:

  • Архијерејско намесништво граховско-дрварско
  • Архијерејско намесништво кључко
  • Архијерејско намесништво лијевљанско-гламочко
  • Архијерејско намесништво петровачко-бихаћко
  • Архијерејско намесништво санско-крупско
  • Архијерејско намесништво шиповско

Епархија бихаћко-петровачка се простире на 12 административних општина, и то: Босански Петровац, Ливно, Гламоч, Босанско Грахово, Дрвар, Бихаћ, Цазин, Велика Кладуша, Бужим, Босанска Крупа, Сански Мост, Оштра Лука и Кључ.

Манастири

  1. Веселиње,
  2. Врбица,
  3. Глоговац,
  4. Клисина,
  5. Медна,
  6. Рмањ,
  7. Трескавац.

Види још

Литература

Спољашње везе

Јањски сабор

Јањски сабор је духовна и културна манифестација, која се сваке године, према црквеном календару, одржава у Недјељи Свих светих у порти манастира Светог Георгија Побједоносца у Глоговцу, недалеко од Шипова, у Републици Српској. Манифестација је традиционална и има црквено-народни карактер.

Атанасије Ракита

Атанасије (световно Светко Ракита; Јањ код Шипова, 7. новембар 1957) епископ је милешевски. Био је епископ бихаћко-петровачки од 2013. до 2017, а претходно викарни епископ хвостански од 1999. до 2013.

Венијамин Таушановић

Епископ Венијамин (световно Владимир Таушановић; Пирот, 23. јануар 1884 — Београд, 28. мај 1952) је био епископ Српске православне цркве.

Доњи Рујани

Доњи Рујани су насељено мјесто у Босни и Херцеговини у Граду Ливну које административно припада Федерацији Босне и Херцеговине. Према попису становништва из 1991. у насељу је живјело 412 становника.

Епархије Српске православне цркве

Епархије Српске православне цркве су главне црквенојерархијске и црквеносамоуправне јединице у Српској православној цркви.

Непосредни поглавар епархије је епархијски архијереј. Главни је представник и руководилац свега црквено-духовног живота и црквеног поретка у епархији. Своју црквенојерархијску власт врши самостално, а црквеносамоуправне послове у заједници са свештенством и народом. Епархију чине архијерејска намјесништва, црквене општине, парохије и манастири.

Манастир Веселиње

Манастир Веселиње је манастир Српске православне цркве у епархији бихаћко-петровачкој. Посвећен је Рођењу Светог Јована Крститеља. Налази се у селу Врба близу Камена, на шестом километру пута од Гламоча према Ливну. У кругу манастира постоје још и оснивачка капела и капела спомен-костурница 806 новомученика пострадалих од усташа 1941—1945. године, у јами Корићна у мјесту Корићна и другим јамама на простору Гламоча.

Манастир Глоговац

Манастир Глоговац је средњовековни манастир Српске православне цркве посвећен Светом великомученику Георгију. У манастиру се одржава Јањски сабор.

Манастир Клисина

Манастир Клисина се налази у селу Ништавци, 15 km јужно од Приједора, у граду Приједор, Република Српска. Манастир је посвећен Светој великомученици Марини (Огњена Марина). Смјештен је на једном узвишењу покрај пута којим се из Приједора стиже у Сански Мост, а у близини протиче и ријека Сана. Овај манастир данас представља једно од духовних средишта вјерног српског народа на сјеверозападу Српске.

Манастир Медна

Манастир Медна је средњовековни манастир Српске православне цркве.

Медна је позната по искреној и дубокој побожности њених мјештана. То нам потврђује њихова борба за вјеру православну кроз вијекове. У атару данашњег села Медна за вријеме Отоманске империје постојало је више мањих црквица сакривених по шумама. Да Турци не би дознали за постојање скривених црквица, народ их је звао „ћелијама“. „Ћелије“ су биле монтажног типа и по потреби могли су их вјерници премјештати с једног мјеста на друго. Након Берлинског конгреса 1878. и уласка Аустроугарске у Босну и Херцеговину, хришћани, православни и римокатолици, добијају слободу и право да граде зидане цркве.Првобитни храм, зидан од тврдог материјала, подигнут је између 1883-1888. године. Скоро 100 година је трајао, али је због дотрајалости порушен 1977. године. Исте године започета је градња новог, тј. данашњег храма.

Градња и његово опремање трајали су дуго, до 1988. године. Нови храм осветио је владика бањалучки Јефрем.

Манастир Трескавац (Рибник)

Светоархангелски манастир Трескавац, односно манастир Светог Архангела Михаила у Трескавцу, је манастир Српске православне цркве у Епархији бихаћко-петровачкој. Посвећен је Светом Архангелу Михаилу. Налази се у Трескавцу код Горњег Рибника на подручју општине Рибник у Републици Српској.

Марк Лежер

Марк Д. Лежер (енгл. Marc D. Léger; Ланкастер, 26. март 1973 — фарма Тарнак, 17. април 2002) је био водник канадске војске који је убијен у Авганистану од тзв. пријатељске ватре.

Његов меморијални фонд је активан на просторима Босне и Херцеговине.

Ненадић

Ненадић je српско презиме.

Саборна црква у Босанском Петровцу

Саборна црква Светих апостола Петра и Павла у Босанском Петровцу је главни и највећи православни храм у Босанском Петровцу, смештен уз седиште, владичански двор Епархије бихаћко-петровачке Српске православне цркве. Саборна црква у Босанском Петровцу је средишња црква епархије.

Сергије Карановић

Сергије (световно Зоран Карановић; Бачка Паланка, СФРЈ, 4. јул 1975) епископ је бихаћко-петровачки и епископ војни. Био је епископ франкфуртски и све Њемачке од 2014. до 2017.

Хризостом Јевић

Хризостом (световно Рајко Јевић; Вођеница код Босанског Петровца, 4. март 1952) митрополит је дабробосански. Био је епископ зворничко-тузлански од 2013. до 2017 и епископ бихаћко-петровачки од 4. августа 1991. до 1. јуна 2013.

Црква Рођења Пресвете Богородице у Вишеграду

Црква Рођења Пресвете Богородице у Вишеграду је храм Српске православне цркве који се налази у насељу Мегдан, Вишеград у Републици Српској, БиХ и припада Митрополитији дабробосанској. Црквена слава храма је Мала Госпојина и празнује се 21. септембра, а уједно је и слава града Вишеграда.

Црква Рођења Светог Јована Крститеља у Шипову

Црква Рођења Светог Јована Крститеља је храм Српске православне цркве који се налази у Шипову у Републици Српској, БиХ и припада бихаћко-петровачкој епархији. Крсна слава цркве је рођење Светог Јована Претече и обележава се 7. јула.

Црква Силаска Светога духа у Врбици

Храм Силаска Светога Духа на апостоле (Света Тројица) у Врбици код Ливна је православни храм Бихаћко-петровачке епархије СПЦ. Подигнут је између Првог и Другог свјетског рата на темељима старе цркве брвнаре.

Тијела и органи
Установе
Епархије
Охридска
архиепископија
Органски дијелови
Раније црквено
уређење

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.