Епархија бањалучка

Епархија бањалучка је епархија Српске православне цркве.

Надлежни архијереј је епископ Јефрем (Милутиновић), а сједиште епархије се налази у Бањој Луци гдје је и Саборна црква и владичански двор епархије.

Епархија бањалучка
Српска православна црква
Cathedral of Christ the Saviour, Banja Luka
Основни подаци
СједиштеБања Лука
ДржаваБосна и Херцеговина Босна и Херцеговина
Број манастира9
Архијереј
АрхијерејЈефрем (Милутиновић)
Чин архијерејаепископ
Титула архијерејаепископ бањалучки
Map of Eparchies of Serbian Orthodox Church-sr

Историја

Епархија бањалучка обухвата северозападни део Босне, основана је 1900. године као митрополија. До тог времена, ови српски простори били су у саставу Дабробосанске митрополије.

Главна духовна средишта епархије су манастири Гомионица, Моштаница и Липље. Манастир Гомионицу са храмом посвећеним Ваведењу Пресвете Богородице обновили су 1595. године милешевски монаси, који су после турске најезде избегли у овај манастир.

Епископи

Бањалучки архијереји:

Портрет Име и презиме
(Време старешина)
Белешке
Evgenije letica metr bosnia.jpg митрополит Евгеније Летица (1901—1907), Први епископ ове епархије
Митрополит Василий (Попович).jpg Василије Поповић (1908—1938),
Platon Banjalucki.jpg Платон Јовановић (1940—1941), Убиле су га усташе 1941.

Канонизован 22. маја 1998.

др Василије Костић (1947—1961),
др Андреј Фрушић (1961—1980),
Епископ Јефрем.jpg Јефрем (Милутиновић) (1980—)

Архијерејска намјесништва

Владичански двор (Бања Лука)
Владичански двор, сједиште Бањалучке епархије
  • Бањалучко
  • Градишко
  • Змијањско
  • Которварошко
  • Лакташко
  • Јајачко-мркоњићко
  • Поунско
  • Приједорско
  • Прњаворско
  • Србачко

Манастири

  1. Гомионица,
  2. Ђурђевац,
  3. Карановац,
  4. Крупа на Врбасу,
  5. Липље,
  6. Милошевац,
  7. Моштаница,
  8. Осовица,
  9. Ступље.

Литература

Спољашње везе

Јефимија Максимовић

Игуманија Јефимија (световно Сима Максимовић; (Стројице, Јањ, 1940 — Манастир Гомионица, 2014) била је игуманија Манастира Гомионице.

Ана Грабеж

Монахиња Ана Грабеж (Марићка, 1924 — Горње Липље, 2006) била је монахиња манастира Липље.

Богојављенска црква у Герзову

Црква Светог Богојављења у Герзову је храм Српске православне цркве који се налази у истоименом селу у општини Мркоњић Град у Републици Српској. Припада епархији бихаћко-петровачкој.

Василије Квргић

Игуман Василије Квргић (1945) игуман је манастира Моштанице.

Василије Костић

Василије (световно име Тихомир Костић; Велики Јовановац код Пирота, Краљевина Србија, 27. новембар 1907 — Краљево, СФРЈ, 23. април 1978) је био епископ бањалучки и жички.

Герасим Кочић

Герасим (световно Јован Кочић; Стричићи код Бања Луке, 1847 — Манастир Гомионица 1904) био је православни свештеник и монах сабрат Манастира Гомионице и отац писца Петара Кочића.

Епархије Српске православне цркве

Епархије Српске православне цркве су главне црквенојерархијске и црквеносамоуправне јединице у Српској православној цркви.

Непосредни поглавар епархије је епархијски архијереј. Главни је представник и руководилац свега црквено-духовног живота и црквеног поретка у епархији. Своју црквенојерархијску власт врши самостално, а црквеносамоуправне послове у заједници са свештенством и народом. Епархију чине архијерејска намјесништва, црквене општине, парохије и манастири.

Клашнице

Клашнице су мјесна заједница у општини Лакташи, Република Српска, БиХ.Ќлашнице у ствари нису ни насеље,већ више неформални назив за раскрсницу путева, тако да Пописом становништва у БиХ 2013.године нису ни евидентирана као насељено мјесто, већ као дио насељеног мјеста Јакуповци,што је и стварно стање.Формално су сједиште МЗ Клашнице, у чији састав улазе Јакуповци и Велико Блашко.

Манастир Ђурђевац

Манастир Ђурђевац је српски средњевјековни манастир који је откривен археолошким истраживањем 2008. године.

Манастир Карановац

Манастир Карановац је српски средњевјековни манастир који је откривен археолошким истраживањем.

Платон Јовић

Јеромонах Платон Јовић (Приједор, 1986) игуман je Манастир Ступља.

Платон Бањалучки

Платон Јовановић, познатији као Свештеномученик Платон Бањалучки (Београд, 29. септембар 1874 — Бања Лука, 5. мај 1941) је био епископ охридско-битољски и бањалучки. Убиле су га усташе убрзо по успостављању такозване НДХ. СПЦ га је канонизовала.

Православни манастири у Републици Српској

Православни манастири у Републици Српској су културно-историјски споменици и духовна средишта на територији Републике Српске и налазе се под ингеренцијама Српске православне цркве. Они представљају и туристичку понуду Републике Српске. Православни манастири у Републици Српској по својој старости варирају од предосманског периода, па до модерног доба. Манастири су културно-историјско богатство Републике Српске и као такви су под заштитом Завода за заштиту културно историјског и природног насљеђа Републике Српске.

Саборни храм Христа Спаситеља у Бањој Луци

Саборни храм Христа Спаситеља у Бањој Луци данас се налази на мјесту гдје је накада била црква Свете Тројице, направљена између два свјетска рата у центру Бање Луке. Изградња храма трајала је од 1925. до 1929, а свечано је освештана на Спасовдан 1939. године. Приликом исценираног њемачког бомбардовања, 12. априла 1941, храм је погођен и знатно је оштећен олтарски дио (апсида). У мају исте године усташе су храм прогласиле „руглом града“ и наредили Србима, Јеврејима и Ромима да га, циглу по циглу, у потпуности сруше.

Послије Другог свјетског рата, за више од пола вијека, многе су грађевине обновљене, али за порушени саборни храм није била дозвољена обнова, већ је на мјесту на коме се налазио изграђен споменик палим борцима. Почетком деведесетих година бањалучка црквена општина добила је дозволу за обнову порушеног храма, а споменик палим борцима премјештен је на оближњу локацију, такође у власништву Српске православне цркве. Обнова храма започела је 1993. године када су освештани темељи. Овај свечани чин обавио је патријарх српски Павле са архијерејима и свештенством Српске православне цркве. Храм је обновљен под именом саборни храм Христа Спаситеља, јер је у међувремену у Бањој Луци (1963—1969) изграђен храм који је добио име Свете Тројице, као успомену на онај порушени, а за који су православни Срби мислили да га никада више неће моћи обновити.

Сава Недељковић

Сава Недељковић (Лазаревац, 1954) игуман je манастира Крупа на Врбасу.

Црква Рођења Пресвете Богородице у Малом Блашком

Црква Рођења Пресвете Богородице у Малом Блашком (брвнара) је црква Српске православне цркве који се налази у граду у селу Мало Блашко, шеснаест километара источно од Бањалуке, код бање Слатине у Републици Српској, Босни и Херцеговини. Припада Бањалучкој епархији. Посвећена је рођењу Пресвете богородице

Црква брвнара посвећена Вазнесењу Христовом у Колима

Црква брвнара посвећена Вазнесењу Христовом је храм Српске православне цркве који се налази у Колима, десетак километара југозападно од Бања Луке у Републици Српској. Припада епархији бањалучкој. Посвећена је Вазнесењу Христовом. Национални је споменик Босне и Херцеговине.

Црква брвнара у Крупи на Врбасу

Црква брвнара у Крупи на Врбасу је црква Српске православне цркве који се налази у граду у засеоку Товиловићи недалеко од бањалучког насеља Крупа на Врбасу у Републици Српској, Босни и Херцеговини. Припада Бањалучкој епархији. Нема поузданих података коме је ова црква посвећена.

Тијела и органи
Установе
Епархије
Охридска
архиепископија
Органски дијелови
Раније црквено
уређење

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.