Епархија

Епархија, епископија, или народно владичанство (грч. ἐπαρχία, έπισκοπία), црквена је област која се налази под канонском управом једног епископа (епарха, или владике).

У Римокатоличкој цркви постоји бискупија.

Древна црква

Некада су се границе епархија поклапале са административним границама провинција у Римском царству, а сједишта администрација једне и друге од ових установа биле у истом мјесту, као и мјесто боравка епископа.

Епархија је улазила у састав веће јединице — дијецезе, а у њеном саставу биле су мање јединице — номе. Таква структура и организација у 4. вијеку је прешла у црквену организацију која је до данас сачувана у оним православним црквама које се управљају по митрополитском систему (нпр. Румунска православна црква).

Православна српска црква

Православна српска црква је епископална односно њена главна административна подјела је на епархије. На челу епархије се налази архијереј, који носи неко од звања: епископ, митрополит, архиепископ или патријарх.

Данас, у Православној српској цркви има 35 епархија и 5 митрополија. Постоји још аутономна Православна охридска архиепископија која се састоји из 1 митрополије и 6 епископија.

Православна руска црква

У Православној руској цркви, епархија је мјесна црква на чијем челу се налази архијереј. Епархија обухвата сва епархијска тијела, намјесништва, парохије, манастире, подворја, духовне образовне установе, братства, сестринства и мисије.

Епархијски архијереј, на основу прејемства власти од светих апостола, предстојатељ је мјесне цркве, којом канонски управља заједно са клиром и мирјанима.

Границе епархија одређује Свети синод Руске православне цркве, а оне обично одговарају административно-територијалној подјели Руске Федерације.

Православна румунска црква

Данас, унутар Православне румунске цркве је заступљен тзв. митрополитски систем, који је још једино присутан у Цариградској патријаршији и дијелу Православне руске цркве, а такође и у Римокатоличкој цркви.

Православна румунска црква је подијељена на бројне епископије, 10 архиепископија и 6 митрополија. Митрополије немају улогу као код осталих православних цркава, већ су својеврсни митрополитски окрузи, који имају своје синоде. Митрополија се састоји из епископија и архиепископија, а митрополит је уједно архиепископ оне архиепископије гдје се налази сједиште митрополије.

Види још

Архиепископија београдско-карловачка

Архиепископија београдско-карловачка је средишња епархија Српске православне цркве. Епархијски катедрални храм је Саборна црква у Београду, а надлежни архијереј је патријарх српски Иринеј. Епархијско подручје обухвата град Београд и непосредну околину, са Земуном.Под епархијском јурисдикцијом Архиепископије београдско-карловачке налази се осам манастира, од којих је један ставропигијални (Пећка патријаршија). Остали епархијски манастири су: Рајиновац, Раковица, Сланци, Манастир Ваведење Пресвете Богородице на Сењаку, Манастир Светог архангела Гаврила у Земуну, Манастир Светог Христофора код Обреновца и Манастир Дробњаци (у изградњи). Епархијско подручје Архиепископије београдско-карловачке граничи се са подручјима шест суседних епархија: Ваљевском, Шабачком, Сремском, Банатском, Браничевском и Шумадијском.

Епархија банатска

Епархија банатска је епархија Српске православне цркве.

Надлежни архијереј је епископ Никанор (Богуновић), а седиште епархије се налази у Вршцу, где су Саборна црква и владичански двор.

Епархија банатска, чији је данашњи назив релативно млад, вековима је носила име по граду Вршцу као свом катедралном месту, тако да је у старијој историји позната као Вршачка епархија.

Епархија бањалучка

Епархија бањалучка је епархија Српске православне цркве.

Надлежни архијереј је епископ Јефрем (Милутиновић), а сједиште епархије се налази у Бањој Луци гдје је и Саборна црква и владичански двор епархије.

Епархија ваљевска

Епархија ваљевска је епархија Српске православне цркве.

Надлежни архијереј је епископ Милутин (Кнежевић), а сједиште епархије се налази у Ваљеву гдје је и Саборна црква.

Епархија горњокарловачка

Епархија горњокарловачка је епархија Српске православне цркве са сједиштем у Карловцу, гдје се налази и Саборна црква и владичански двор епархије. Некадашње сједиште епархије било је Плашком, у Лици, па се стога епархија називала и Плашчанском епархијом.

Надлежни архијереј је епископ Герасим (Поповић).

Епархија горњокарловачка покрива православне вернике на у западној Хрватској, и то на Кордуну, Банији, Лици, Крбави, Горском Котару, Кварнеру, Истри, као и у сасвим малом делу јужне Словеније (Бела Крајина са црквом у црквом у Бојанцима).

Епархија жичка

Епархија жичка је епархија Српске православне цркве. Седиште епархије се налази у Краљеву где је и Саборна црква. Надлежни архијереј је епископ Јустин (Стефановић).

Епархија захумско-херцеговачка и приморска

Епархија захумско-херцеговачка и приморска је епархија Српске православне цркве.

Надлежни архијереј је епископ Димитрије (Рађеновић), а сједиште епархије се налази у Мостару гдје је и Саборна црква.

Епархија зворничко-тузланска

Епархија зворничко-тузланска је епархија Српске православне цркве.

Надлежни архијереј је епископ Фотије (Сладојевић), а привремено сједиште епархије се налази у Бијељини.

Епархија нишка

Епархија нишка је епархија Српске православне цркве.

Надлежни архијереј је епископ Арсеније (Главчић), а седиште епархије се налази у Нишу.

Епархија пакрачко-славонска

Епархија пакрачко-славонска (раније Епархија пакрачка и Епархија славонска) епархија је Српске православне цркве.

Надлежни архијереј је епископ Јован (Ћулибрк), а сједиште епархије се налази у Пакрацу гдје је и Саборна црква.

Епархија рашко-призренска

Епархија рашко-призренска или Епархија рашко-призренска и косовско-метохијска је епархија Српске православне цркве.

Надлежни архијереј је епископ Теодосије (Шибалић), а седиште епархије се налази у Призрену. Број верника ове епархије је у опадању због политичких притисака и дешавања која су довела до исељавања српског становниптва.

Епархија сремска

Епархија сремска је епархија Српске православне цркве, са седиштем у Сремским Карловцима, где се налазе и Саборна црква, владичански двор и богословија.

Надлежни архијереј је епископ Василије (Вадић), на престолу од 1986. године.

Епархија сремска покрива већи део историјске области Срем и то његов највећи део у Србији (изузев дела градског подручја Београда) и веома мали део у Хрватској (три парохије: Илок, Шидски Бановци и Товарник).

Епархија темишварска

Епархија темишварска је епархија Српске православне цркве са седиштем у Темишвару, где налази и саборна црква епархије. Темишварска епархија је основна верска установа за Србе у Румунији.

Архијереј администратор је епископ Лукијан (Пантелић), а архијерејски заменик је протојереј ставрофор Маринко Марков.

Епархија шабачка

Епархија шабачка је епархија Српске православне цркве.

Надлежни архијереј је епископ Лаврентије (Трифуновић), а седиште епархије се налази у Шапцу где је и Саборна црква.

Епархија шабачка једна је од најмлађих у оквиру Српске православне цркве, будући да је створена 2006. године, деобом дотадашње Епархије шабачко-ваљевске.

Епархија шумадијска

Епархија шумадијска је епархија Српске православне цркве.

Надлежни архијереј је епископ Јован (Младеновић), а седиште епархије се налази у Крагујевцу.

Митрополија дабробосанска

Митрополија дабробосанска је епархија Српске православне цркве. Надлежни архијереј је митрополит Хризостом (Јевић), а сједиште митрополије се налази у Сарајеву и Сокоцу.

Митрополија црногорско-приморска

Митрополија црногорско-приморска је епархија Српске православне цркве. Надлежни архијереј је митрополит Амфилохије (Радовић), а сједиште митрополије се налази на Цетињу док је Саборна црква у Подгорици. Основана је 1219. године као Зетска епархија, од стране Светог Саве, првог српског архиепископа. Најстарија је епархија Српске православне цркве и једина која постоји без престанка и без икаквих прекида од стицања аутокефалности 1219. године.

Пећка патријаршија

Пећка патријаршија је историјски назив за Српску православну цркву са сједиштем у Пећи у периоду од 1346. до 1463, а затим поновно од 1557. до 1766. године.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.