Еос

Еос или Еоја (грч. Eos; лат. Aurora) је била богиња јутарњег руменила неба и праскозорја, кћерка титана Хипериона и његове жене Теје.

Еос
„Зора“, Вилијамс-Адолф Бугро
Богиња зоре
РодитељиХиперион и Теја
Браћа и сестреСелена и Хелије
Потомствозвезде и ветрови
Римски пандамАурора

Митологија

Detail of Sarcophagus Selene Endymion Glyptothek Munich 328
Еос -Детаљ са саркофага
Глиптотека Минхен, Берлин

Еос је била лепа као само свитање дана, прозрачна и сјајна, а и волела је све што је лепо. Волела је и лепе мушкарце па се веома често и веома лако заљубљивала.

Њен први муж био је титан Астреј, са којим је родила много деце — све звезде и ветрове.

Једном jy је Афродита затекла у Аресовој постељи, и због тога је проклела да стално жуди за младим смртницима. Заљубила се у сина Мелапода Клита, а затим у великог јунака Атине Кефала, па у славног ловца Ориона, а за Титона, сина тројанског краља Лаомедонта, се удала и живела са њим на самом крају света, где је он постао краљ Етиопије.

Еос је толико много волела свог мужа Титона да је од Зевса тражила, и успела у својим молбама, да му он да бесмртност. Титон је постао бесмртан, али је Еос заборавила да му Зевс да и вечну младост, тако да је он, временом све више старио, и постао сасушен излапели старац који се једва држао на ногама. Поред тога толико је много причао да се то причање претворило у неподношљив звук. како је време пролазило он се све више савијао и на крају се скроз скврчио и смањио, тако да се претворио у цврчка.

Са Титоном Еос је имала два сина — Ематиона и Мемнона. Први син Еос није постигао неку велику славу и није се много истицао, али је зато Мемнон био један од најславнијих јунака Тројанског рата. Мемнон је, у правом тренутку притекао у помоћ свом стрицу Пријаму, а након смрти Пријамова сина Хектора постао је, због својих врлина, своје снаге и храбрости, врховни заповедник тројанске војске. Није прошло много времена од тога, а Мемнон је погинуо је у двобоју с грчким јунаком Ахилом.

После смрти свога сина, неутешна Еос је, у великом болу проливала сузе — које се на земљи свакога дана показују као роса.

О Еос

Eos chariot 430-420 BC Staatliche Antikensammlungen
Еос
Минхен, Немачка

Богиња Еос је приказивана као лепа млада жена одевена у одело шафранове боје, која свакога јутра израња из Океана да људима донесе светло новог дана.

Епитети који су јој приписивани су били "ружинпрст" или "рађањејутра", а приказивана је са великим крилима, обично на колима које вуку бели или ружичасти крилати коњи.

Богињи Еос Грци нису придавали посебне почасти јер се јутро рађа само, без људске помоћи и није га подребно призивати, а само по себи нити је људима ни корисно ни штетно.

Управо је симболично, иако је посреди случај, да је руска крстарица, која је својим пуцањем објавила свитање нове епохе у историји човечанства, носила име богиње свитања Ауроре.

Еос у уметности

Од великог броја античких слика са ликом Еос најзначајнија је Дурисова Еос тугује над мртвим сином Мемноном, насликана на чаши, отприлике 490. до 480. године пре нове ере (данас се налази у париском Лувру). Од дела из новијег доба то су слике с ликом Ауроре од Guercina, у римској Вили Лудовиси (1621—1623) и у палати Pallavicini-Rospigliosi G. Renija (1613—1614), те слике Аурора и Кефал од N. Poussina, из 1630. године (у лондонској Народној галерији) и Аурора буди Луну, L. Silvester млађи из 1715. године. Од кипова се посебно издвајају два славна Микеланђелова Аурора, у гробници Lorenca di Medici у Фиренци (око 1520) и Родинова Аурора с титаном (која се налази у Родиновом музеју у Паризу). Од музичких дела издваја се опера аутора E. T. A. Hoffmann из 1811. године, под насловом Аурора.

Литература

  • Vojtech Zamarovský: Junaci antičkih mitova, Leksikon grčke i rimske mitologije. Školska knjiga — Zagreb 1985.

Спољашње везе

Артемида

Артемида (грч. Άρτεμις) је била грчка богиња лова, дивљине, као и господарица и заштитница дивљачи. Она је највероватније била древно божанство које су Грци усвојили као богињу дивљине. Према шведском митологу проф. Мартину Нилсону, Артемида је била најпопуларнија грчка богиња. У класичној традицији била је персонификована са планинама, дрвећем, ловом и плесом, нимфама, децом и младунчадима животиња. По мишљењу других, не само да је уживала распрострањеност свога култа (нарочито у Аркадији, Криту, Анадолији и Великој Грчкој), него и његову дугу традицију која сеже дубоко у прошлост и представља предмет расправе многих лингвиста, познавалаца линеарног писма Б.Осим тога, постоје различите теорије у погледу порекла и увођења њеног култа у Грчку. Као првобитна господарица дивљине и примитивног, преаграрног ловачко-сакупљачког друштва, претпоставља се по једној од тих теорија да је њена улога заштитнице дивљачи концептуално током векова постала сродна њеној потоњој доместификованој функцији заштитнице младог људског живота. У светској научној литератури, историчари религије који се слажу с тим често узимају за ту претпоставку доказ постојање једне универзалне праисторијске господарице животињâ из које је касније произашао Артемидин култ, за разлику од оних који указују на њено оригинално крићанско или анадолијско порекло.Такође, постоје несугласице и по питању околности у којима је рођена. Неки извори наводе да је рођена истог дана кад и њен брат-близанац Аполон, док је код других то било нешто раније или касније. Према општеприхваћеној легенди, родила ју је богиња Лета која је након дугог трагања за местом где ће се породити најзад била примљена на острво Дел.Све у свему, оно што се поуздано зна јесте да опис Артемиде у Хомеровој „Одисеји“ потпуно одговара потоњем класичном веровању, према којем се она креће планином Тајгет или Еримантском гором и ужива притом у лову на вепрове и кошуте, или у друштву нимфи међу којима води коло по ливадама и поменутим узвишењима. Због тога јој је, између осталог, придодат атрибут keladeine (тј. „она која прави галаму“), који се односи на уобичајену буку за време лова проузроковану повицима, ловачким рогом и псећим лавежима.

Богиња мајка

Богиња мајка је заједнички назив за по митологији великог броја народа и култура, култ велике мајке, која се узима као мајка богова и свега што живи. Симбол велике мајке има посебно значење у архаичном мишљењу и представља основу за Јунгову теорију архетипова.

Различите облике култа богиње мајке срећемо у разним културама:

Јапанска митологија - Изанами

Јерменска митологија - Анаит - мајка богиња, богиња плодности и љубави.

Афричка митологија - Богиња Миноха

Галска митологија - Кори - богиња Месеца

Грчка митологија - Афродита, Деметра, Хера, Геа, Персефона

Древна арапска митологија - богиња Алат

Египатска митологија - Исида, Хатор

Зороастриска митологија - Анахита - богиња чистоте и невиности

хавајска митологија - Хаумеа, Хина

Хинду митологија - Адити - Богиња Аријеваца у Индији, Деви, Матри, Шакти, Радхи

Митологија канадских Оџибве Индијанаца - Нокомис

Келтска митологија - Ана ( Ана ), Дејна -мајка ирских богова, Бригита

Кинеска митологија - Доу Му

Малоазијска митологија - Амма - Фригијаца богиња, Ма - Кападокијска богиња, Цибеле

Митологија Кавказа - Еос

Митологија Средње Америке - Сеиба - мајка богиња Маја, Атлатонин - један од имена Астека богиње мајке

Митологија Јужне Америке - Пачамама - Мајка Земља, богиња народа Анда

Римска митологија - Венера, Матер Матута, Јунона

Словенска митологија - Мајка све земље - предак човека и свих жива бића, Мокош, Лада - богиња пролећа, Рожаници - женско божанство плодности, заштитница рода, породице, огњишта

Турска митологија - Умаи

Сумерска - Акадска митологија, Иштар, Наму -мајка богиња, предак богова, Инаном, Нинхарсаг, Тиамат - богиња слане воде, прородитељица богова.

Бореј

Бореј (стгрч. Βορέας [Boréas — Бореас]; лат. Aquilo, Septentrio) је бог северног ветра и северне стране света.

Властимир

Властимир (грч. Βλαστίμηρος, пре око 805. године — око 851. године) први је српски кнез (архонт) о коме постоји више података у историјским изворима. По њему се најстарија српска владарска династија назива Властимировићи. Средином IX века дошао у сукоб са Бугарима које је предводио Пресијам (836—852), а који су покушали да потчине себи целу Србију. Властимир је у трогодишњем рату успео да одбије нападе Бугара и сачува српску самосталност.Према писању Константина VII Порфирогенита после смрти архонта Властимира власт су наследила његова три сина: Мутимир (грч. Μουντιμηρος), Стројимир (грч. Στροίμηρος) и Гојник (грч. Γοίνικος). У то време у Бугарској на власт долази архонт Михаило Борис који је желео да се освети за пораз свог оца Пресијама. Кнез Борис Михаило је владао Бугарском од 852 године. Због овог записа Константина VII Порфирогенита се верује да је 852. српски кнез Властимир већ био мртав. На почетку своје владавине је ујединио неколико српских племена и цар Теофило му је признао државну независност.

Еурос

Еурос (грч. Εύρος, лат. Euros) је син титана Астреја и богиње праскозорја Еос, бог источног ветра.

Жолнаи

Жолнаи (мађ. Zsolnay), пун назив Zsolnay Porcelánmanufaktúra Zrt (Жолнаи производња порцелана) је мађарска фабрика, основана 1853. Фабрика је специјализована за производњу керамике, порцелана и опекарских производа.

Зефир (бог)

Зефир (грч. Ζέφυρος, лат. Zephyrus) је бог западног ветра.

Кенон ЕОС 60Д

Кенон ЕОС 60Д је дслр камера произведена од стране Кенона. Пуштен је у продају 26.8.2010.. Као део Кенонове еос двоцифрене линије, његов наследник ЕОС 50Д и претходник ЕОС 70Д. Први од Кенон еос серије који има артикулишући екран. Осим екрана главне нове функције су повећани исо распон, снимање у фул хд резолуцији као и обрада фотографије у самом софтверу камере. Поседује ДИГИЦ 4 сензор. Као и код 50Д има екран на горњем делу где се могу подешавати исо, аутофокус, модови за сликање. 60Д је у продаји као само тело али и у пакетима заједно са објективима ЕФ-С 18-200мм ф/3.5-5.6 ис, ЕФ-С 17-85 ф/4-5.6 ис усм,ЕФ-С 17-55мм ф/2.8 ис усм или 18-55мм ф/3.5-5.6 објективима.

Кефал

Кефал је у грчкој митологији син бога Хермеса и његове љубавнице Херсе, кћерке првог атинског краља Кекропа. Према другом предању, он је Дејонов и Диомедин син.

Криј

У грчкој митологији, Криј (старогрчки: Κρεῖος или Κριός, Kreios/Krios) је један од Титана према листи у Хесиодовој Теогонији, син је бога неба Урана и Геје богиње земље.

Као најмање индивидуализован међу Титанима, био је срушен у Титаномахији. М. Л. Вест сугерише како је Хесиод допунио основну групу Титана — додајући три фигуре из панхеленске традиције из Делфија: Кеја, и Фебе, чије име је преузео Аполон са пророчицама, и Темиде. Међу могућим даљим допунама групе Титана био је Криј, који је према Хесиоду био отац Персеја и деда Хекати. Према Весту, Хесиод је био " ентузијаста евангелиста ".

Луцифер

Луцифер (лат. Lucifer - лучоноша, носилац светлости) или Фосфор (грч. Eosforos) је син римске богиње јутарњег руменила и праскозорја Ауроре - или грчке богиње Еос и титана Астреја.

Фосфор (грч. Phosphorus) - Син богиње јутарњег руменила Еос, познатији под латинским именом Луцифер

Хеосфор (грч. Eosphoros) - Син богиње Еос. Познатији под латинским именом Луцифер.

Милева Марић Ајнштајн

Милева Марић-Ајнштајн (Тител, Аустроугарска, 19. децембар 1875 — Цирих, Швајцарска, 4. август 1948) је била српска математичарка, прва жена Алберта Ајнштајна.

Нотос

Нотос (грч. Νότος, лат. Notus) је бог јужног ветра.

Родослов старогрчких богова

Кључ: Имена дванаест олимпијских богова су болдована.

Селена

У грчкој митологији Селена (грч. Σελήνη, „месец“; мод. грчки изговор: /sɛ'liː.niː/) је била богиња и персонификација Месеца, ћерка титана Хипериона и Теје, сестра бога Сунца Хелија и богиње зоре Еос. Према Платону, њој су се клањали само варвари. У римској митологији богиња месеца се називала Луна. Замишљана је као прелепа жена која се вози у кочији коју вуку коњи или волови. Касније ју је заменила Артемида, а у римској митологији Дијана.

Теја (митологија)

Теја (грч. Θεία) је у грчкој митологији једна од титанки, кћер Урана и Геје.

Фолксваген еос

Фолксваген еос је купе кабриолет чија је продаја започела у прољеће 2006. године и трајала све до 2015. године.

"Еос“ насљеђује кабриолетску серију "голфа", а биће уједно и први Фолксвагенов спортски купе након корада, чија је производња престала 1995. Еос платформу и компоненте дијели са „голфом“ и "џетом", а име је добио по Еос, богињи зоре из грчке митологије.

Аутомобил је по први пут приказан 2004. на сајму аутомобила у Женеви под називом концепт Ц, а његов серијски изглед приказан је у августу 2005. на франкфуртском сајму аутомобила.

"Еос“ је доступан са четири бензинска мотора снаге 115, 150, 200 и 250 KS те једним ТДИ дизелом снаге 140 KS.

Хиперион

Хиперион, (грч. Υπερίων, лат. Hyperion) је бог сунца у Хомеровој Илијади и Одисеји - Хелос Хиперион.

Он је један од Титана, син богиње Геје и бога Урана.

Са својом је сестром Тејом имао је троје деце;

Хелија - (Сунце)

Селену - (Месец)

Еос - (Зора).

Прва генерација
Друга генерација
Океаниде Титанке
Божанства
Хероји
Категорије

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.