Еолско језеро

Еолско језеро, такође и дефлационо је тип ерозионог језера карактеристичан за пустињске и полупустињске пределе. Настаје издувавањем леса и песка радом ветра и формирањем благих улегнућа — депресија, које допиру до горње површине издани. Изданска вода том приликом испуњава басен и формира се језеро. У Африци, се називају „шотови“, веома су бројни и великим површина широм Сахаре. Најпознатији су Шот Џерид и Шот ел Ходна. У Азији око Каспијског језера називају се „такири“. Нека еолска језера се захваљујући померању дина и улегнућа „селе“ са једног места на друго и у средњој Азији их зову „баир“.

Еолска језера у Србији

У Србији се оваква језера формирају у међудинским улегнућима (депресијама) из којих је ветар издувао слабо везани песак и лес до горње површине издани, тако да се вода појавила на топографској површини. На тај начин постала су Палић, Лудошко, Келебијско, Крваво и Слано. Сва набројена језера налазе се у Панонском делу Србије.

Палићко језеро је највеће еолско језеро у Србији. Налази се на северу Бачке, недалеко од српско-мађарске границе, у близини Суботице, на 102 m надморске висине. Смештено је у интерколинској депресији између песковитих дина Суботичко-бајске пешчаре и наслага леса Бачке заравни и захвата површину од 4,5 km2. Његова површина мења се током године. У близини језера нема река и извора а тај крај одликује се малом годишњом количином падавина. Језерска вода је зелено-жуте и мркожуте боје а провидност је веома мала. Језеро је дубоко 1,5-2 m. Воду добија подземним притицањем и падавинама.

Лудошко језеро је друго по величини еолско језеро у Србији. Налази се 4 km источније од Палићког, на додиру Суботичке пешчаре и Бачке лесне заравни. Смештено је у плиткој депресији меридијанског правца пружања, на 100 m надморске висине а захвата површину од 3,15 km2. Воду добија од издани а губи је исправањем и отоком (река Кереш). Између северног и јужног дела језера постоје разлике. Позната је орнитолошка станица, користи се за риболов и сечу трске.

Келебијско, Крваво и Слано језеро обрасла су бујном вегетацијом и подсећају на мочваре.[1]

Види још

Литература

  • Дукић, Д. и Гавриловић Љ. (2006): Хидрологија, Завод за уџбенике и наставна средстав, Београд.
  • Мастило, Наталија (2005): Речник савремене српске географске терминологије, Географски факултет, Београд

Референце

  1. ^ Родић, Драган; Павловић, Мила (1994). Географија Југославије I. Београд: Савремена администрација, Д.Д.
Језеро

Језеро је природно удубљење, депресија, на копну испуњено водом, које није директно повезано са светским морем, а које је релативно великих димензија. Званично у класификацији се не примењује минимална површина коју треба да захвата језеро, али се често помиње да језеро не би требало да има површину испод 1 хектара. Језера леже на копну и нису део океана, те се стога она разликују од лагуна, а исто тако су већа дубља у односу на језерца, мада не постоји формална или научна дефиниција.Језера могу имати притоке, отоке, а језеро које има и притоку и отоку зове се проточно језеро. Највећа и најдубља језера су тектонског порекла. У њима се налази преко 95% укупне количине језерске воде. Ова језера испуњавају удубљења настала тектонским покретима, односно тектонским поремећајима Земљине површине. Највеће језеро (по површини и количини воде) је Каспијско језеро. Најниже језеро је Мртво море (око 400 m испод нивоа мора), најдубље Бајкалско језеро (1.620 m). Најбројнија су ледничка језера.

Термин језеро такође се користи за описивање природних обележја попут језера Ејр које је већину времена суво али се напуни током сезонских обилних киша. Многа језера су вештачка па се стварају за хидроелектричну производњу (претварање хидро у електричну енергију - струју), рекреацију (пливање...), снадбевање водом, итд.

Финска је позната као држава хиљаду језера, а Минесота као земља десет хиљада језера. Велика језера Северне Америке пореклом су из леденог доба. Преко 60% светских језера налази се у Канади претежно зато што овом земљом доминира неуланчани систем отицања.

Језера су важна за привреду и саобраћај (Језера у Северној Америци, Каспијско језеро); добијају се соли (Мртво море); нека су богата рибом, служе за снадбевање водом и регулисање водостаја на рекама.

Ајгр (језеро)

Језеро Ајгр (јерм. Այղր լիճ, Ајгрлич), познато и као Мецамор и Акна, је малено еолско језеро у југозападној јерменској провинцији Армавир. Налази се у семиаридној Араратској равници 2,5 км источно од градића Мецамора.

Због семиаридне климе и високог степена испаравања његова површина варира између 0,16 и 0,6 км². Иако током лета његова површина често пада испод 0,07 км² никада не пресушује. Храни се из подземних врела, али и из извора који који избијају испод крајњих јужних обронака Арагаца. Поред евапорације, воду губи и подземним путем, преко Црне реке.

Просечна дубина креће се између 2 и 8 метара, а максимална дубина је 9,5 метара. Укупна запремина је до 310.000 м³, а дужина обалске линије износи до 1 км.

Ерозионо језеро

Ерозионо језеро је језеро формирано у удубљењима која су настала неким од ерозионих процеса. Овакав тип језера је широко распрострањен и заступљен је на свим континентима. Према типу процеса настанка ерозиона језера се деле на:

глацијална (заступљена на планинама)

речна (у долинама већих река)

крашка (у крашким пределима)

еолска (у пустињским, полупустињским и степским пределима)

Типови језера
Тектонска
Ерозиона
Акумулативна
Вештачка

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.