Енциклопедија

Енциклопедија (старогрчки: εγκυκλοπαιδεία, модерни грчки: εγκυκλοπαίδεια) је појам који потиче од Хипије из Елиса (5. век п. н. е.) и који означава свеобухватно образовање. Данас се под појмом енциклопедије подразумева структуирано, по могућности опширно описивање људскога знања у форми прилагођеној свакодневној употреби. Енциклопедија је референтно дело или компендијум који пружа преглед информација било из свих грана знања или из специфичног поља или дисциплине.[1] Данас постоје опште и стручне енциклопедије. Опште енциклопедије обрађују сва научна подручја док стручне обрађују само једну област, али много опширније. Наука о енциклопедијама назива се енциклопедистика и користи енциклопедијску теорију.

Енциклопедије се деле у чланке или уносе који су обично алфабетно уређени по називима чланака[2] и понекад по тематским категоријама. Енциклопедијски уноси су углавном дужи и детаљнији од оних у већини речника.[2] Генерално говорећи, за разлику од речника који је усредсређен на лингвистичке информације о речима, као што су значење, изговор, употреба, и граматичке форме, енциклопедијски чланци имају фокус на чињеничним информацијама везаним за предмент из наслова чланка.[3][4][5][6]

Енциклопедије су постојале око 2.000 година и у знатној мери су еволуирале од времена свог настанка у погледу језика (писане су у главним међународним или говорним језицима), величини (неколико или велики број томова), сврха (презентација глобалног или ограниченог опсега знања), културна перцепција (ауторитативна, идеолошка, дидактичка, утилитариста), ауторство (квалификације, стил), читалаштво (образовни ниво, залеђина, интереси, способности), и доступне технологије за њихову продукцију и дистрибуцију (рукописи, мале или велике штампе, интернетска продукција). Као вредан извор поузданих информација које су саставили стручњаци, штампане верзије су пронашле истакнуто место у библиотекама, школама и другим образовним институцијама.

Појава дигиталних и отворених извора у 20. веку знатно је проширила приступачност, ауторство, читаност и разноврсност уноса енциклопедија и довела у питање идеју о томе шта је енциклопедија и релевантност примене на такве динамичке продукције традиционалних критеријума за састављање и вредновање штампаних енциклопедија.

Encyclopedie de D'Alembert et Diderot - Premiere Page - ENC 1-NA5
Научна енциклопедија из 1772. године

Етимологија

Реч енциклопедија потиче од Којнско грчког израза грч. ἐγκύκλιος παιδεία,[8] чија транслитерација је enkyklios paideia, са значењем „опште образовање“ од enkyklios (ἐγκύκλιος), што значи „кружно, понављајуће, редовно потребно, опште“[9] и paideia (παιδεία), са значењем „образовање, одгајање детета“.[10] Овај израз је редукован до једне речи услед грешке[11] при копирању из латинског манускрипта. Заједно, ова фраза се буквално преводи као „потпуна инструкција“ или „потпуно знање“.

Преписивачи латинских рукописа су узели ову фразу као да јединствену грчку реч, enkyklopaidia, са истим значењем, и ова лажна грчка реч је постала новолатинска реч encyclopaedia, коју су затим преузели други језици. Иако идеја о компендијуму знања датира уназад хиљадама година, термин је први пут употребио у наслову књиге 1517. године Јоханес Авентинус: Encyclopedia orbisque doctrinarum, hoc est omnium artium, scientiarum, ipsius philosophiae index ac divisio, као и 1538. Јоахимус Фортиус Рингелбергиус у Lucubrationes vel potius absolutissima kyklopaideia.

Pavao Skalić; Enciklopedija ili znanje svijeta svetih i svjetovnih struka (1559)
Насловна страна Скалићеве Encyclopaedia, seu orbis disciplinarum, tam sacrarum quam prophanarum, epistemon из 1559, прва употреба речи енциклопедија као именице у наслову

Реч енциклопедија је кориштена као именица у наслову књиге енциклопедисте Скарлића у његовој Encyclopaedia seu orbis disciplinarum tam sacrarum quam prophanarum epistemon (Encикlopediја, или знање света светих и световних струка, Базел, 1559). Једну од најстаријих вернакуларних употреба је забележио Франсоа Рабле у свом раду Pantagruel из 1532. године.[12][13] Неколико енциклопедија има имена која обухватају суфикс -педија, e.g., Банглапедија (о стварима релевантним за Бангладеш).

У данашњем енглеском језику ова реч се најчешће пише као encyclopedia, мада се encyclopaedia (од encyclopædia) такође користи у Британији.[14]

Разграничавање појма

Brockhaus Lexikon
Брокхаус енциклопедија

Енциклопедија не мора да буде у облику приручника. Енциклопедије могу да буду у различитим организационим формама. Почев са алегоријом преко курикулума, космогоније, декалога, катеизма па све до систематске или алфабетске диспозиције. Њена специфична особина, за разлику од других књижевних врста, је универзалност. Посебна форма енциклопедије су алфабетски сортирани приручници као што су лексикони и речници који не представљају целокупно и опширно знање у једној струци. Посебно приручници са ограниченим стручним обимом се чешће означавају као стручни лексикони или стручни речници. Лексикони се проучавају уз помоћ лексиконске теорије у науци лексикографији. Понекад се и речници означавају као лексикони. Речник је списак појединачних лексиконских јединица са објашњењима (на пример, појединачних речи једнога језика). Осим енциклопедије и речника постоје још и речници појмова. Они истражују употребу речи из идеолошке и/или социјално историјске перспективе и представљају много захтевнији облик него стручни речници.

Типични примери тог облика су „Речник историјских основних појмова“ и „историјски речници филозофије“.

Самокритично истраживање саме енциклопедије или конкретних аспеката енциклопедије се означава као енциклопедијска критика. Појам енциклопедија настаје почетком 16. века од француске речи encyclopédie која од латинске речи encyclopaedia а та опет од старогрчких ријечи εγκύκλιος и παιδεία, које су погрешно од речи egkýklios (округло, заокружено) и речи paideía (наука, образовање) спојене у egkyklopaideia (основно знање свих наука и уметности).

Историја

Појам ἐγκύκλιος παιδεία (egkýklios paideía) у значењу „систематско и опште образовање“ вероватно потиче од Хипије из Елиса, софисте из 5. века п. н. е. Иако антика није познавала појам енциклопедије у модерном смислу, уз истицање важности античких лексикографа и глосографа као претходника, Аристотелова сабрана дела сматрају се енциклопедијом тадашњег знања. Марцијан Капела из Картагине (V век) саставио је енциклопедијски роман у прози и стиху, који се јавља и под насловом Satyricon, као и Свадба Меркура и Филологије (De nuptiis Mercurii et Philologiae). То је дело у 9 томова, по својој нарави алегоријско и митологијско, али и енциклопедијско.

Исидор Севиљски (570636) био је севиљски бискуп, који је оставио недовршено дело Књига етимологија (Liber ethimologiarum), која је посмртно подељена и објављена у 20 књига. То не представља типичан језикословни приручник, него суму свеукупног античког знања с различитих подручја. Ту се налазе фармација и медицина, али и 7 слободних умећа, те право, црква, језик, људи, животиње, елементи, метали, ратне вештине, пољопривреда, повртарство, јела и пића.

Рабан Мавр (780856) био је Изидоров следбеник, који се у свом главном делу О свету (De Universo, у 22 књиге) служио својим претходником избацујући многе античке јединице, а додајући многе светописамске савете. Он је био цењен због својих заслуга у ширењу знања међу источним Францима. Стекао је назив Praeceptor Germaniae. Његово главно енциклопедијско дело познато је још и под три друга наслова: О подреклу ствари (De origine rerum), О свеопштој нарави (De universali natura) и О нарави ствари (De natura rerum).

Венсанс де Бове (11901264) сматра се састављачем најпознатије средњовековне енциклопедије. Главно дело се зове Веће огледалоSpeculum maius (Библиотека светаBibliotheca mundi), те је по структури троделно: Наравно огледало (Speculum naturale), Огледало наука (Speculum doctrinale) и Историјско огледало (Speculum historiale). У њему је систематски обрађена природна наука, говорништво, право и историја, те се сматра највећим енциклопедичким приручником XIII века, уз четврти додатни део Морално огледало (Speculum morale).

Италијански писац и Дантеов учитељ Брунето Латини (12201294) убраја се међу најистакнутије енциклопедичке писце по својем делу на старофранцуском језику, писаном у Француској, Књига ризнице или Ризница (Li Livres dou Trésor) у 3 дела. У том делу се обрађују, поред библијских тема, и историја, етика, астрономија и земљопис.

Бартоломеј Англикус (1230–50) саставио је енциклопедију О својствима ствари (De proprietatibus rerum). То дело је било преведено на енглески 1398, док се латински превод појавио 1470. До 1500. године то дело је доживело десетак издања, због необичности у избору предмета, јер се бавило и нарави анђела, као и својствима алкохолних напитака.

Грегор Рејш, католички теолог и филозоф, објавио је 1503. у Фрибургу, енциклопедијско дело (Филозофски бисерMargarita philosophica), које се бави тривијем и квадривијем, као и пореклом природних појава.

Рафаел Мафеј је написао у Риму енциклопедију XXXVIII књига бележака о градским стварима (''Commentariorum rerum urbanorum libri XXXVIII, 1506.), која има фокус на нововековним географским открићима и систематској обради животописа истакнутих појединаца.

Јохан Хејнрих Алстед (15881638), немачки теолог и филозоф, написао је енциклопедијско дело Енциклопедија у седам томова (лат. Encyclopaedia septem tomis distincta, 1630).

Осамнаести век је назван златним раздобљем европске енциклопедике. Најзначајна издања тог времена су: Чејмберсова Енциклопедија и Зедлеров Лексикон. Ефрајм Чејмберс је објавио и посветио енглеском краљу енциклопедијско дело у два тома 1728. под насловом Циклопедија или општи речник уметности и наука који садржи објашњења назива и опис ствари које се њима означавају у неколико уметности, како слободних тако техничких, и неколико наука, како људских тако и божанских (енгл. Cyclopaedia or an Universal Dictionary of Arts and Sciences containing an Explanation of the Terms and an Account of the Things Signified thereby in the several Arts, Liberal and Mechanical, and the several Sciences, Human and Divine). Чејмберс је истицао како његово дело није производ једног ума, него је производ свеобухватног људскога знања.

Јохан Хејнрих Зедлер (17061760), књижар из Леипзига, објавио је Велики свеобухватни општи лексикон свих наука и уметности које јесу до сада људски ум и умешност изумели и побољшали (лат. Grosses vollständiges Universal-Lexikon Aller Wissenschaften und Künste welche bisher durch menschlichen Verstand und Witz erfunden und verbessert worden) који је изишао је у 64 томова у раздобљу 1732–50. На том је делу суделовао већи број уредника и сурадника. У њему су обухваћене хуманистичке, природне и примењене науке као и биографије истакнутих појединаца.

Чејмберсово дело (Ciklopedija) послужило је као основа за најпознатију европску енциклопедију, Француску енциклопедију, која је парадигма модерне енциклопедије. То дело је производ заједничкога рада већег броја енциклопедијских писаца, који су у историји и остали под именом енциклопедисти (како се називају петорица најпознатијих: Русо, Волтер, Дидро, д'Аламбер и Хелвецијус). Француска енциклопедија је издата под називом Енциклопедија или разумски речник наука, уметности и обрта, дело уружења учењака (франц. Encyclopédie ou Dictionnaire raisonné des sciences, des arts et des métiers, par une société de gens de lettres). Зачетник и водитељ Француске енциклопедије био је Дени Дидро. Та енциклопедија је излазила у Паризу од 1751. до 1772. у 17 фолио-томова и 11 томова с бакрорезима. Уредници су били Дени Дидро и Жан ле Рон д'Аламбер који су укључили у пројект Француске енциклопедије француске научнике, филозофе и књижевнике. Пројект је почео с двадесетак сарадника, али је на крају био нарастао до педесет писаца различитих чланака. Била су обухваћена подручја духовних наука (филозофије, теологије, књижевности и језика), али и теоријских и примењених наука (математике, физике и економије) те историја, политика и музика. Посебност Француске енциклопедије била је и саставна обрада подручја рада, обрта, умећа, технике и изума, уз описе природних закона и научних метода. Француска енциклопедија није имала за циљ само информације о свим подручјима знања и искуства него и критички осврт на тадашња политичка збивања. Прилози у енциклопедији били су разноврсни по нивоу и тачности односно неки су били више фељтонски и полемични, па самим тим и недовољно енциклопедијски.

Прво издање британске енциклопедије (Британска енциклопедија или Речник уметности и наукаенгл. The Encyclopaedia Britannica or Dictionary of Arts and Sciences) издано је 1771. Поједина подручја налазе у суставу одвојених расправа, а обрађују се у абецедном поретку, повезана с одговарајућим наукама. Подручја која су била истакнута су ботаника, која добија све више простора, као и географија, фармакологија и медицина, те хемија и минералогија. Најистакнутији уредници у XIX веку били су Арчибалд Констабл, Џејмс Мил, Рикардо, Малтус, Хејзлит и Волтер Скот. У XX веку енциклопедија је наставила своју традицију систематског повећања теоријских, природних и примењених наука, те заната и умећа, уз све више биографских уноса из историје и политике. У XVIII веку почињу се јављати и приручници у облику Conversations-Lexicona. Низ таквих издања почиње делом Разговорни лексикон с нагласком на савременом добу (нем. Conversations-Lexikon mit vorzüglicher Rücksicht auf die gegenwärtigen Zeiten) у 6 томова у Лајпцигу (1796–1808). То дело је започео Г. Р. Лебел, али га је 1808. купио Ф. А. Брокхаус, под чијим је именом тај тип енциклопедије постао светски познат.

Поређење значајнијих енциклопедија

Обим одабраних енциклопедија
Име Наслов Медијум Број чланака Речи Илустрација Видео Аудио Линкови Језик
Британика Encyclopædia Britannica 32 књиге >65.000[15] >44 милиона >24.000 нема нема ? енглески
Британика Britannica Online Интернет >120.000 >55 милиона ? ? ? ? енглески
Brockhaus Die Enzyklopädie 20. издање 1996. до 1999 24 књиге >260.000 ? >35.000 нема нема ? немачки
Brockhaus Die Enzyklopädie 21. издање 2005. до 2006 30 књига >300.000 33 милиона >40.000 нема нема ? немачки
Brockhaus Die Enzyklopädie дигитално издање USB и 2 DVD >300.000 33 милиона >40.000 300 3000/ 70 сати >22.000 немачки
Enciclopedia universal ilustrada europeo-americana Enciclopedia Espasa 2004 90 књига + 1 DVD >900.000 >200 милиона >100.000 ? ? ? шпански?
Enciclopedia universal Larousse Enciclopedia universal Larousse 2003 4 ЦД или 1 DVD >150.000 >25 милиона 10.500 (*) (*) (*) 2.300 француски?
Microsoft Encarta Microsoft Encarta 2006 4 ЦД или 1 DVD >63.000 >40 милиона >24.000 >300 >2.800 6.000 вишејезичка
Meyers Meyers Großes Taschenlexikon 26 књига + ЦД >150.000 ? >5.000 нема нема ? немачки
Pauly-Wissowa Paulys Realencyclopädie der classischen Altertumswissenschaft (1890—2000) 86 књига и 1 ЦД ? ? ? нема нема нема немачки
Википедија на српском језику Википедија - слободна енциклопедија Интернет >135.000 [16] ? ? ? ? 100.000 српски
Википедија на енглеском језику Википедија - слободна енциклопедија Интернет >3.400.000 [17] >600 милиона <1.000.000 ? ? 2,8 милиона енглески

(*) укључујући аудио и видео

Типологија енциклопедија и лексикона

Енциклопедијске форме:

  • Генералне или универзалне енциклопедије
  • Специјалне енциклопедије
  • Националне и културне енциклопедије

Специјалне форме:

  • Антиенциклопедије

Међуформе:

  • Конверзацијски лексикони и реалне енциклопедије

Лексиконске форме:

  • Стручни и предметни лексикони
  • Кућни лексикони

Нове форме енциклопедије

У прошлости су под појмом енциклопедије спадале на папиру штампане скупине објашњења и тумачења о многим предметима људског знања који су од уважених ауторитета и познаваоца тих истих писани. Данас је то другачије. Модерне енциклопедије се много брже ажурирају. Стара као и нова сазнања су одмах свакоме доступна (нпр. преко Интернета). Нове енциклопедије не робују традицији. Класичне штампане енциклопедије су углавном писане да би се остварио материјални добитак док нове више теже ширењу знања. Проналазак нових медија (DVD и ЦД) довео је до једноставније и јефтиније могућности да се енциклопедије производе и публицирају.

До велике сензације дошло је 2002. године када је енглеска Енциклопедија Британика изјавила да је неће више штампати на хартији већ ће се издавати само у електронском облику. Од овог плана се касније одустало.

Сродне науке

Наука која проучава енциклопедијске приручнике назива се енциклопедистика. Она се пре свега бави историјским проучавањем енциклопедија. Лексикографија се више бави писањем речника него писањем енциклопедијских лексикона. Друге сродне науке су културне науке, медијске науке и научнотеоретске науке.

Види још

Референце

  1. ^ „Encyclopedia.”. Архивирано из оригинала на датум 03. 8. 2007. Glossary of Library Terms. Riverside City College, Digital Library/Learning Resource Center. Retrieved on: November 17, 2007.
  2. 2,0 2,1 Hartmann, Gregory & James 1998, стр. 48
  3. ^ Béjoint 2000, стр. 30-31
  4. ^ „Encyclopaedia”. Encyclopædia Britannica. Приступљено 27. 07. 2010. »An English lexicographer, H.W. Fowler, wrote in the preface to the first edition (1911) of The Concise Oxford Dictionary of Current English language that a dictionary is concerned with the uses of words and phrases and with giving information about the things for which they stand only so far as current use of the words depends upon knowledge of those things. The emphasis in an encyclopedia is much more on the nature of the things for which the words and phrases stand.«
  5. ^ Hartmann, R. R. K.; Gregory, James (1998). Dictionary of Lexicography. Routledge. стр. 49. ISBN 978-0-415-14143-7. Приступљено 27. 07. 2010. »In contrast with linguistic information, encyclopedia material is more concerned with the description of objective realities than the words or phrases that refer to them. In practice, however, there is no hard and fast boundary between factual and lexical knowledge.«
  6. ^ Cowie, Anthony Paul (2009). The Oxford History of English Lexicography, Volume I. Oxford University Press. стр. 22. ISBN 978-0-415-14143-7. Приступљено 17. 08. 2010. »An 'encyclopedia' (encyclopaedia) usually gives more information than a dictionary; it explains not only the words but also the things and concepts referred to by the words.«
  7. ^ Denis Diderot and Jean le Rond d'Alembert Encyclopédie. University of Michigan Library:Scholarly Publishing Office and DLXS. Retrieved on: November 17, 2007
  8. ^ Ἐγκύκλιος παιδεία, Quintilian, Institutio Oratoria, 1.10.1, at Perseus Project
  9. ^ ἐγκύκλιος, Henry George Liddell, Robert Scott, A Greek–English Lexicon, at Perseus Project
  10. ^ παιδεία, Henry George Liddell, Robert Scott, A Greek–English Lexicon, at Perseus Project
  11. ^ According to some accounts, such as the American Heritage Dictionary, copyists of Latin manuscripts took this phrase to be a single Greek word, ἐγκυκλοπαιδεία enkyklopaidia.
  12. ^ Roest, Bert (1997). „Compilation as Theme and Praxis in Franciscan Universal Chronicles”. Ур.: Peter Binkley. Pre-Modern Encyclopaedic Texts: Proceedings of the Second Comers Congress, Groningen, 1 – July 4, 1996. BRILL. стр. 213. ISBN 978-90-04-10830-1.
  13. ^ Carey, Sorcha (2003). „Two Strategies of Encyclopaedism”. Pliny's Catalogue of Culture: Art and Empire in the Natural History. Oxford University Press. стр. 17. ISBN 978-0-19-925913-7.
  14. ^ „encyclopaedia” (online). Oxford English Dictionary (OED.com), Oxford University Press. Приступљено 18. 02. 2012.
  15. ^ Britannica Store
  16. ^ Званичне статистике, према алтернативном, строжем рачунању.
  17. ^ Званичне статистике, према алтернативном, строжем рачунању.

Литература

  • Hartmann, R. R. K.; Gregory, James (1998). Dictionary of Lexicography. Routledge. стр. 49. ISBN 978-0-415-14143-7. Приступљено 27. 07. 2010. »In contrast with linguistic information, encyclopedia material is more concerned with the description of objective realities than the words or phrases that refer to them. In practice, however, there is no hard and fast boundary between factual and lexical knowledge.«
  • Carey, Sorcha (2003). „Two Strategies of Encyclopaedism”. Pliny's Catalogue of Culture: Art and Empire in the Natural History. Oxford University Press. стр. 17. ISBN 978-0-19-925913-7.
  • Béjoint, Henri (2000). Modern Lexicography: An Introduction. Oxford University Press. стр. 30—31. ISBN 978-0-19-829951-6.
  • Cowie, Anthony Paul (2009). The Oxford History of English Lexicography, Volume I. Oxford University Press. стр. 22. ISBN 978-0-415-14143-7. Приступљено 17. 08. 2010. »An 'encyclopedia' (encyclopaedia) usually gives more information than a dictionary; it explains not only the words but also the things and concepts referred to by the words.«
  • Hartmann, R. R. K.; James, Gregory; James, Gregory (1998). Dictionary of Lexicography. Routledge. стр. 48. ISBN 978-0-415-14143-7. Приступљено 27. 07. 2010.
  • EtymologyOnline
  • „Encyclopaedia”. Encyclopædia Britannica. Приступљено 27. 07. 2010.
  • Béjoint, Henri (2000). Modern Lexicography. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-829951-6.
  • C. Codoner, S. Louis, M. Paulmier-Foucart, D. Hüe, M. Salvat, A. Llinares, L'Encyclopédisme. Actes du Colloque de Caen, A. Becq (dir.), Paris, 1991.
  • Bergenholtz, H.; Nielsen, S.; Tarp, S., ур. (2009). Lexicography at a Crossroads: Dictionaries and Encyclopedias Today, Lexicographical Tools Tomorrow. Peter Lang. ISBN 978-3-03911-799-4.
  • Blom, Phillip (2004). Enlightening the World: Encyclopédie, the Book that Changed the Course of History. New York; Basingstoke: Palgrave Macmillan. ISBN 978-1-4039-6895-1. OCLC 57669780.
  • Collison, Robert Lewis (1966). Encyclopaedias: Their History Throughout the Ages (2nd изд.). New York, London: Hafner. OCLC 220101699.
  • Cowie, Anthony Paul (2009). The Oxford History of English Lexicography, Volume I. Oxford University Press. ISBN 978-0-415-14143-7. Приступљено 17. 08. 2010.
  • Darnton, Robert (1979). The business of enlightenment : a publishing history of the Encyclopédie, 1775–1800. Cambridge: Belknap Press. ISBN 978-0-674-08785-9.
  • Hartmann, R. R. K.; James, Gregory; James, Gregory (1998). Dictionary of Lexicography. Routledge. ISBN 978-0-415-14143-7. Приступљено 27. 07. 2010.
  • Kafker, Frank A., ур. (1981). Notable encyclopedias of the seventeenth and eighteenth centuries: nine predecessors of the Encyclopédie. Oxford: Voltaire Foundation. ISBN 978-0-7294-0256-9. OCLC 10645788.
  • Kafker, Frank A., ур. (1994). Notable encyclopedias of the late eighteenth century: eleven successors of the Encyclopédie. Oxford: Voltaire Foundation. ISBN 978-0-7294-0467-9. OCLC 30787125.
  • Needham, Joseph (1986). „Part 7, Military Technology; the Gunpowder Epic”. Science and Civilization in China. 5 – Chemistry and Chemical Technology. Taipei: Caves Books Ltd. ISBN 978-0-521-30358-3. OCLC 59245877.
  • Rosenzweig, Roy (2006). „Can History Be Open Source? Wikipedia and the Future of the Past”. Journal of American History. 93 (1): 117—46. ISSN 1945-2314. doi:10.2307/4486062. Архивирано из оригинала на датум 25. 04. 2010.
  • Sideris, Athanasios . "The Encyclopedic Concept in the Web Era", in Ioannides M., Arnold D., Niccolucci F. and K. Mania (eds.) (2006). The e-volution of Information Communication Technology in Cultural Heritage. Where Hi-Tech Touches the Past: Risks and Challenges for the 21st Century. VAST 2006. Epoch, Budapest. стр. 192—197. ISBN 978-963-8046-74-1.
  • Walsh, S. Padraig (1968). Anglo-American general encyclopedias: a historical bibliography, 1703–1967. New York: Bowker. стр. 270. OCLC 577541.
  • Yeo, Richard R. (2001). Encyclopaedic visions : scientific dictionaries and enlightenment culture. Cambridge, New York: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-65191-2. OCLC 45828872.

Спољашње везе

1. миленијум

1. миленијум је миленијум, односно период који је започео 1. јануара 1. године (нове ере), а завршио 31. децембра 1000. године.

The Plant List

The Plant List је листа ботаничких имена врста биљака коју одржавају Краљевске ботаничке баште у Кјуу и Ботаничка башта Мисурија. Покренут је децембра 2010. године. Циљ је да постане свеобухватна енциклопедија, да садржи имена свих познатих врста.

Постоји комплементаран пројекат који се зове Међународни индекс имена биљака (IPNI), у који је Кју такође укључен. IPNI има за циљ пружити информације о публикацијама а не о томе која су имена врста призната. Нообјављена имена се аутоматски додају из IPNI-ја на Светску контролну листу одабраних породица биљака — базу података која подбаза базе The Plant List.

Аполодор из Атине

Аполодор из Атине (грч. Ἀπολλόδωρος ὁ Ἀθηναῖος; рођен око 180. п. н. е., умро 110. п. н. е.) је био грчки учењак и математичар, син Асклепијадов. Учитељи су му били Диоген из Вавилона, Панетије Стоик и граматичар Аристарх из Самотраке. Живио је у Александрији све до око 146. п. н. е., када је отишао, побегао или био прогнан, пронашаваши уточиште навероватније у Пергаму пре него што се коначно населио у Атини.

Најпознатији је по делу „Хроника“ (грч. Χρονικά) у коме у комичним стиховима описује грчку историју од тројанског рата до свог доба. Такође је написао књигу „О боговима“ (грч. Περὶ θεῶν) која представља историју грчке религије, као и коментар о Хомеровом „Каталогу бродова“.

Његова села су уживала велики углед у античком свету, због чега су му приписивали многе књиге којима није био аутор. Од свих њих је најпознатија енциклопедија грчке митологије звана „Библиотека“, чији је анонимни аутор познат по имену Псеудо-Аполодор.

Вејк

Острво Вејк или Атол Вејк је корални атол у северном Пацифику, који се налази на отприлике две трећине пута од Хонолулуа (3.700 km западно) до Гвама (2.430 km источно). То је неорганизована, неинкорпорисана територија Сједињених Држава којом управља Уред за острвске послове при Секретаријату унутрашњих послова. Вејк се налази западно од Међународне датумске границе те је један дан испред 50 америчких држава. Приступ острву је ограничен и све активности су управљане од стране Америчког ратног ваздухопловства, Армије САД и Chugach McKinley, цивилне фабрике која управља и одржава војне базе.

Википедија

Википедија (енгл. Wikipedia, IPA: амер. /ˌwɪk.i.ˈpiː.di.ə/ WIK-ee-PEE-dee-ə или брит. /ˌwɪk.ᵻ.ˈpiː.di.ə/ WIK-i-PEE-dee-ə), енциклопедијски је пројекат слободног садржаја на интернету који развијају добровољци уз помоћ викисофтвера. Чланке на Википедији може мењати свако са приступом интернету, што је и слоган овог веб-сајта.

Пројекат је почео 15. јануара 2001. године као подршка Нупедији, енциклопедији коју су писали стручњаци. Сада њоме руководи непрофитна Задужбина Викимедија. Википедија тренутно има више од 51 милиона чланака на 303 пројекта, од чега је више од 5,9 милиона на верзији писаној енглеским језиком те преко 624.000 чланака на српском језику. Википедијине чланке заједнички пишу добровољци широм света, а велику већину чланака може да уређује свако ко има приступ интернету. Како је популарност Википедије константно расла од њеног почетка, она се сада налази међу 5 најпосећенијих сајтова на свету.

Успех Википедије је покренуо и неколико других сестринских пројеката (Википодаци, Викивести, Викикњиге, Викиречник, Викицитат, Викиврсте и др.). Често се доводи у питање поузданост података објављених на Википедији. Сада је већ уобичајено цитирање Википедије у средствима масовног информисања као и у академским круговима. Некада се то чини уз критику, а некада уз похвалу за слободно умножавање, честе измене, покривеност различитости... Сарадници се охрабрују да се придржавају политике „неутралне тачке гледишта”, под којом се подразумева писање без пристрасности, представљајући гледишта већине и свих значајних мањина подједнако. Статус Википедије као референце за рад је ипак упитан јер њена отворена природа омогућава вандализме те нетачности, недоследности и лош квалитет. Такође, критикују је због систематских грешака, давања предности консензусу уместо научном ауторитету, као и недостатка стручњака у поређењу са традиционалним енциклопедијама. Међутим, разноврсност и детаљност њених чланака, као и свакодневно обнављање, чине је корисним референтним извором за милионе људи.

Википедија има 304 језичка издања, од чега су 294 тренутно активна односно свакодневно се унапређују. Од тог броја, 15 има преко 1.000.000 чланака. (подаци од јула 2019. године) Себуанско издање Википедије има преко 5,3 милиона чланака, те је рангирано на другу позицију после енглеске Википедије, док је на трећем месту шведска Википедија са преко 3,7 милиона написаних чланака. Четврто и пето место заузимају Википедија на немачком и Википедија на француском језику са преко 2,3 односно преко 2,1 милиона чланака, редом.

Википедија на српском језику тренутно се са 624.565 написаних чланака налази на 19. месту, а сваког месеца има око 500—1.500 статистички активних корисника. Википедија на персијском језику заузима 18. место са око 691.000 чланака. На 20. месту налази се Википедија на каталонском језику са око 624.000 написаних чланака.

Војна енциклопедија

Војна енциклопедија је обимно војно лексикографско дело које је настало у СФРЈ и објављивано два пута, од 1958. до 1969. и 1970. до 1976. (касније издање је поново штампано 1985).

Драма (филмски жанр)

Драма је филмски жанр који највише зависи о унутрашњем развоју стварних ликова који се суочавају с емоционалним темама. Драмске теме као што су алкохолизам, наркоманија, расне предрасуде, религијска нетолеранција, сиромаштво, криминал и корупција стављају ликове у сукоб са њима самима, другима, друштвом и чак природним феноменима.Овај филмски жанр у супротности је с акцијским филмом, који се ослања на динамичну акцију и физички сукоб, али и на површинску карактеризацију. Сви филмски жанрови могу укључивати драмске елементе, али обично се филмови који се сматрају драмским фокусирају углавном на драму главног сукоба.

Енциклопедија Југославије

Енциклопедија Југославије је била национална енциклопедија СФРЈ. Објављивао ју је Југословенски лексикографски завод под уредништвом Мирослава Крлеже. Биле су основане републичке редакције и ангажован велики број стручњака на припреми, али је све прилоге прегледавао и редиговао Крлежа са најближим сарадницима међу којима је био и Мате Ујевић, уредник Хрватске енциклопедије из времена Краљевине Југославије и НДХ и Павелићев повереник за морнарицу.

Енциклопедија афирмише владајућу идеологију и тренутну политику Савеза комуниста Југославије. Приметан је приличан несразмер између простора додељеном хрватским темама према темама осталих народа Југославије.

Енциклопедија Британика

Енциклопедија Британика (лат. Encyclopædia Britannica, енгл. British Encyclopaedia = „Британска енциклопедија“) је свеобухватна енциклопедија настала на енглеском језику. Власник енциклопедије је компанија Енциклопедија Британика (енгл. Encyclopædia Britannica, Inc.).

Прво издање је излазило у периоду 1768–1771. и имало је 3 тома. Најновије је петнаесто издање ове енциклопедије, које излази од 1985. и садржи 32 тома. Последњи пут је издата 2010. године ., и штампана је у 12.000 примерака. Интернетска верзија Британика онлајн (енгл. Britannica Online) има 120.000 чланака.

У скорије време енциклопедија Британика се издаје и на CD, односно DVD дисковима.

Ибар

Ибар је река у источном делу Црне Горе и југозападном делу Србије, укупне дужине 272 km. Ибар је десна притока Западне Мораве. Извире на северној страни планине Хајла, а у Западну Мораву се улива код Краљева. Површина слива износи 13.059 km². Припада Црноморском сливу. Просечан проток на ушћу износи 110 m³/s што показује да река није пловна. Важније притоке Ибра су: Рашка и Студеница са леве, а Гокчаница, Ситница, Јошаница и Рибница са десне стране. Већа насеља кроз која Ибар протиче су: Рожаје, Рибариће, Зубин Поток, Косовска Митровица, Звечан, Лепосавић, Лешак, Рашка, Баљевац, Ушће, Богутовац, Матарушка Бања и Краљево.

На реци Ибар налази се 10 хидроелектрана. Преграђивањем реке настало је језеро Газиводе. Ибар је познат по многим брзацима и буковима. Ибарску долину одликују и друга природна богатства, као што су рудници каменог угља (рудници Ушће и Јарандо), магнезита (рудник Бела Стена), копаонички рудници олова, цинка и сребра.

Културна баштина

Културна баштина или културно наслеђе подразумева добра која су наслеђена од претходних генерација или која настају у садашњости, а имају специфичну вредност за људе и треба да буду сачувана за будуће генерације. Ова добра најчешће су под режимом заштите, имају симболички значај у свести људи, а са економске стране представљају туристички потенцијал. У српском језику се користе речи баштина, наслеђе или културно добро. Културна баштина утиче на идентитет одређеног насеља, региона или државе, а када су у питању објекти Светске баштине они имају посебну вредност за целокупно човечанство.

Македонска енциклопедија

Македонска енциклопедија је национална енциклопедија Македонаца у издању Македонске академије наука и уметности. На изради енциклопедијских чланака радило је 250 сарадника. Главни уредник енциклопедије био је академик Блаже Ристовски. Енциклопедија је штампана у тиражу од 2.000 примерака и садржи око 9.000 чланака.

Након издавања енциклопедије избиле су контроверзе око садржаја неких чланака, због чега је преосталих непродатих 1.700 примерака повучено из продаје.

Мала енциклопедија Просвета

Мала енциклопедија Просвета је енциклопедија коју је издавала издавачка кућа Просвета.

Мађарски језик

Мађарски језик (мађ. magyar nyelv) је језик који припада угарској подгрупи угро-финских језика који су део уралских језика. Једини слични језици су хантијски и мансијски. Њиме говори 14,5 милиона људи.

Мађарски је службени језик Мађарске, један од шест службених језика Аутономне Покрајине Војводине (Србија), као и службени језик на локалном нивоу у деловима Румуније (Трансилванија) и Републике Словеније (околина места Лендава, у источној Словенији). Поред тога, мађарски се говори и у деловима Словачке, Украјине, Хрватске и Аустрије, али у њима не ужива статус службеног језика. Пошто је мађарски језик службени језик Мађарске, он је истовремено и један од службених језика Европске уније.

Мађарски језик специфичан је по томе да има велики број падежа (лингвисти се не слажу око тачног броја, али сматра се да их има барем 18, остале сматрају изузецима, којих има много), што га чини прилично компликованим за учење. Именица ház која значи кућа поприма облик házból у значењу из куће, házban у значењу у кући, házba у значењу у кућу, házról у значењу са куће или „о кући“, házon у значењу до куће, házra у значењу према кући, итд. Ово је типично за аглутинативне језике, као што је и мађарски. У мађарском школству се ни не користе падежи, него други системи анализе језика.

Комплексности мађарске граматике доприноси и чињеница да мађарски не познаје глагол имати. Ја имам се на мађарском језику исказује са nekem van, што у дословном преводу значи мени постоји.

Глаголи се конјугирају у зависности од тога, да ли имају комплиментаран објекат или не. Látok значи Ја видим (нешто), али Látom a könyvet значи Ја видим књигу.

Мађарски језик има пуно заједничких речи са српским, а много речи су и један и други језик преузели из турског и немачког језика. Тако се на мађарском папуча каже papucs, кључ је kulcs, сто (астал) је asztal, итд. Има примера да је мађарски језик позајмио словенске речи као kovács, али има и мађарских речи у српском језику, као што је то на пример ашов.

Народна енциклопедија

Народна енциклопедија је српско-хрватско-словеначка енциклопедија која је објављена 1925. године. Она је, први пут, пружила комплетан преглед информација о словенским народима на подалпским, панонско-подунавским, јадранско-медитеранским и средишњим балканским просторима. Садржавала је стручне информације и обавештења о географији, историји, економији, политици, религији, животу обичног народа, здравству, језицима ових простора, уметности, науци итд. Штампана је у тадашњој Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца. Покретач и уредник је био Станоје Станојевић. Са својих 146 сарадника, међу којима су многи били универзитетски професори, Станојевић је створио четвротомну енциклопедију са преко 12000 чланака на 4375 страна.

Мапирањем географских и историјских оквира Краљевине СХС, енциклопедија је радила на подизању националне свести “троименог народа”. Летопис Матице српске из 1925. године о Народној енциклопедији каже следеће: “Нарочито ће Н. Е. идеји народног јединства користити: у домове Хрвата и Словенаца унеће она свестрано знање о Србима, и, обратно, Србе ће потпуно информисати о целокупном животу Хрвата и Словенаца.”

Народна енциклопедија је често коришћен приручник у библиотекама које поседују ретке примерке њеног ћириличног или латиничног издања. Издавачка књижарница Зорана Стојановића приредила је њено реиздање 2000. године.

Петар Јањатовић

Петар Јањатовић (Београд, 30. јун 1956) је српски музички новинар и рок критичар.

Прве контакте са новинарством имао у гимназији као сарадник емисије Вече уз радио Првог програма Радио Београда. Од 1976. године редовно сарађује у новинама и часописима различитих профила. Објављивао је у листовима: Здраво, Џубокс, Укус несташних, Rock, Старт, Политикин забавник, НИН, Време, Дуга, Репортер, Супер Тин, X Zabava, Политика, Die Tageszeitung и по омладинској штампи на простору бивше Југославије.

Током целе каријере припрема и води музичке радио и ТВ емисије. Био је уметнички директор последњег Омладинског фестивала у Суботици 1990. године. Почетком 1993. је отишао са Другог програма Радио Београда, па је са Драганом Кремером радио на станицама: Политика, Зрењанин и Панчево, реализовао емисију Игра рокенрол трећа Југославија.

Од пролећа 1997. до пролећа 2002. године радио је као музички уредник на РТВ Панчево. Био је дописник часописа Билборд, сарадник радио-станица BBC и Слободна Европа. Од 2003. до 2005. био је у жирију емисије Идол која се емитовала на БК телевизији. Од пролећа 2006. до фебруара 2012. године је на Радију Б92 са Томиславом Грујићем припремао емисију Јубокс која се бавила рок и поп сценом с подручја бивше Југославије.Од марта 2003. године представник је хрватске издавачке куће Далас рекордс за Србију.Уредник је књига Изгужване мисли (Далас рекордс, 2018) Бранка Голубовића Голуба и Живот с иди(ј)отима

(Далас рекордс, 2019) Ненада Марјановића Др Фрица.

Политички комесар

Политички комесар је особа задужена за морал и „правилно“ политичко усмерење војника у једној војној јединици. Он није официр иако је обавезно присутан на сваком састанку Штаба јединице.

Политички комесари су се први пут појавили током Француске револуције (1789–99), бранећи је од антиреволуционарних мисли и акција и тако је осигурала републиканску победу.

Пред почетак инвазије на Совјетски Савез, Хитлер је издао „Комесарско наређење“, по коме се од немачких трупа захтевало да политичке комесаре не третирају као ратне заробљенике, већ да их на лицу места убијају. Комесарско наређење је укинуто годину дана касније, 6. маја 1942, јер је било контрапродуктивно за Немце. Кад се за ово наређење сазнало у Црвеној армији, ефекат је био такав да је предаја одлагана и борбе настављане чак и у безизлазним ситуацијама.

Пандан политичког комесара у радним организацијама су били персоналци.

Станфордова енциклопедија филозофије

Станфордова енциклопедија филозофије (енгл. Stanford Encyclopedia of Philosophy, SEP) јесте комбинација онлајн енциклопедије филозофије и пир-ривју публикације оригиналних филозофских радова, са слободним приступом корисницима интернета. Одржава је Универзитет Станфорд. Сваки унос пише и одржава експерт на пољу, укључујући професоре из разних академских институција широм света. Аутори који доприносе енциклопедији дају Универзитету Станфорд дозволу за објаву чланака, али задржавају ауторско право на те чланке.

Цврчци

Цврчци су крилати инсекти из фамилије Cicadidae. Цврчци могу бити различите величине. Имају мембранозна крила, уста су им подешена за бодење и сисање, а хране се биљним соковима. Многе врсте имају апарат за цврку на првом трбушном пршљену (зато су и добили назив цврчци). Неке врсте скачу, а велики број живи у шуми. Познатије крупне форме су: Cicada plebeja L. и Tettigia orni L. које средином лета производе познату монотону цврку.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.