Енергија вјетра

Енергија вјетра је енергија која потиче од снаге вјетра. Представља конвенционалан обновљиви извор енергије, који се вјековима користи за добијање механичке, а у новије време и електричне енергије. Међутим, производња електричне енергије из енергије вјетра у већим количинама почела је тек послије нафтне кризе 1973.

De Liefde Windmill, Sakura, Chiba, Japan - 20060417
Старе вјетрењаче користе енергију ветра за рад

Историја

Људи користе енергију вјетра барем 5500 година, неки од примјера је да се чамац са једрима користи барем 5000 година и архитекти су користили управљан-ветар за природне вентилације још у античко доба. Коришћење вјетра да се обезбиједи механичка енергија је дошло негдје касније у антици.

У старој Персији, вјетрењаче са вертикалном осовином, напола затворене (тако да вјетар потискује само једну половину ротора) и равним „једрима“ се користе бар од 200. године нове ере.

Практичне вјетрењаче сличне конструкције су направљене у Авганистану у 7. вијеку. Са Блиског истока, идеја се проширила до Европе и вјетрењаче за млевење зрња у брашно или пумпање воде су забиљежене у 12. вијеку у Енглеској и Холандији.

До 19. вијека вјетрењаче су распрострањене по читавој Европи и донесене су и у Сјеверну Америку.

Крајем 19. вијека енергија вјетра се почела користити и за производњу електричне енергије (види ветроелектрана), али углавном у малим локалним постројењима до нафтне кризе 1973. Послије кризе, долази у низу земаља до ужурбане активности за искориштење енергије вјетра за производњу струје. Са успонима и падовима, везаним углавном за раст и пад цијена нафте, развој се нарочито убрзава послије 2000. са непрекидним растом цијена нафте.

Развојне могућности

Енергија вјетра пружа велике могућности за даљи развој. При крају 2007. свјетски капацитет електрана на вјетар је 94 GW, али то је и даље само 1% од укупне производње електричне енергије. Земље које воде у производњи су:

Времена се ипак мијењају. Производња електричне енергије из вјетра се повећала пет пута од 2000. до 2007.

Производња је засад профитабилна и конкурентна по цијени класичним изворима (хидроенергија, термоенергија, нуклеарна енергија) само у крајевима са већим брзинама вјетра, као на обали мора и слично. Међутим са растом цијена класичних енергената и са падом цијена турбина на ветар, очекује се измјена овог односа у будућности.

Прорачун добијене снаге

Снага је пропорционална брзини вјетра, активној површини кракова вјетрењаче и густини ваздуха. Прорачун искористиве снаге вјетра је детаљније обрађен у чланку вјетрењача.

Види још

Спољашње везе

Једрењак

Једрењак је врста брода који за покретање користи енергију вјетра. Енергија вјетра се узима од вазуха који се креће преко једра.

Енергија (вишезначна одредница)

Енергија може да се односи на:

Енергија, способност вршења рада (општи појам)

Кинетичка енергија

Потенцијална енергија

Топлотна енергија

Енергија јонизације

Нуклеарна енергија

Соларна енергија

Хемијска енергија

Електрична енергија

Хидроенергија

Енергија вјетра

Енергија (ракета-носач)

Шлезвиг-Холштајн

Шлезвиг-Холштајн (нем. Schleswig-Holstein, фриз. Slaswik-Holstiinj, дан. Slesvig-Holsten, ниснем. Sleswig-Holsteen) је најсевернија савезна држава Немачке. Главни град од краја Другог светског рата је Кил (пре тога је био Шлезвиг). Други већи градови су Либек и Флензбург. Са површином од 15.761,4 km2, Шлезвиг-Холштајн је једна од најмањих савезних држава. На северу се граничи са Данском, на југу са немачким државама Хамбург, Мекленбург-Западна Померанија и Доња Саксонија.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.