Емир Бекрић

Емир Бекрић (Београд, 14. март 1991) је српски атлетичар који је специјалиста за трке на 400 метара са препонама, национални рекордер, освајач медаља на светском и европском првенству.

Емир Бекрић
Semi2Finale 1 400hurdlesLondon2012 2
Емир Бекрић на ЛОИ 2012.
Личне информације
Пуно имеЕмир Бекрић
ДржављанствоСрбија српско
Датум рођења14. март 1991.(28 год.)
Место рођењаБеоград
СР Србија
Висина1,97 м
Спортске информације
Спорт400 m препоне
КлубАК Партизан
Достигнућа и титуле
Лични рекорд(и)48,05
НаградеБалкански атлетичар у успону (2012)
Најбољи спортиста ЈСД Партизан (2013)
Најбољи атлетичар Балкана (2013)
Европски атлетичар у успону (2013)
Најбољи спортиста по избору УСНС (2013)
„Златна значка“ Спорта (2013)
Најбољи атлетичар Србије (2013)
Награда града Београда (2013)
Мајска награда (2014)

Каријера

Бекрић је и јуниорски рекордер Србије у дисциплини 110 метара са препонама (резултат 14.20 постигнут 2008). На Европском првенству за млађе сениоре 2011. у Острави је освојио бронзану медаљу. На Летњој универзијади у Шенџену исте године је у полуфиналној трци оборио државни рекорд стар 23 године на 400 метара са препонама временом од 49,55 секунди. Касније је у финалу заузео шесто место.

На Европском првенству у Хелсинкију 2012. године је освојио сребрну медаљу у трци на 400 метара са препонама коју је истрчао за 49,49 секунди. На овај начин Бекрић је постао први српски атлетичар који је освојио медаљу на Европским првенствима на отвореном.[1] У полуфиналној трци Бекрић је оборио национални рекорд са 49,37 секунди.

Учествовао је на Медитеранским играма у Мерсину 2013. и победио постигавши, рекорд Медитеранских игара и нови национални рекорд 48,83 секунде. Недуго затим учествовао је и на Европском првенству за млађе сениоре у Тампереу, где је са временом од 48,76 освојио злато и поставио нови државни рекорд.

Исте године је на светском првенству у Москви, поставио државне рекорде у полуфиналу и финалу, као и најбоља времена сезоне за такмичаре из Европе, дошавши до бронзане медаље. EAA му је доделила признање звезда у спону, као најбољем младом атлетичару.

У децембру 2013. године Атлетски савез Београда га је прогласио за најбољег атлетичара у 2013. години[2], а од дневног листа Спорт је добио „златну значку“ награду за најбољег спортисту.

Тренер му је Мирјана Стојановић.[3]

Резултати

година такмичење место пласман резултат
 Србија
2009. Европско екипно првенство — 1. лига Норвешка Берген 6. 54,33
Европско првенство за јуниоре Србија Нови Сад полуфинале 53,45
Универзијада Србија Београд квалификације 53,16
2010. Европско екипно првенство — 2. лига Србија Београд Silver medal europe.svg 51,66
Светско првенство за јуниоре Канада Монктон 7. 51,06
2011. Европско екипно првенство — 2. лига Србија Нови Сад Gold medal europe.svg 50,35
Балканско првенство Бугарска Сливен Gold medal blank.svg 50,08
Европско првенство за млађе сениоре Чешка Острава Bronze medal europe.svg 49,61
Универзијада Кина Шенџен 6. 50,20
Светско првенство на отвореном Јужна Кореја Тегу 19. 49,94
2012. Европско првенство на отвореном Финска Хелсинки Silver medal europe.svg 49,49
Олимпијске игре Уједињено Краљевство Лондон 14. 49,62
2013. Европско екипно првенство — 2. лига Литванија Каунас Gold medal europe.svg 49,98
Медитеранске игре Турска Мерсин Gold medal europe.svg 48,83
Европско првенство за млађе сениоре Финска Тампере Gold medal europe.svg 48,76
Балканско првенство Бугарска Стара Загора Gold medal blank.svg 48,96
Светско првенство Русија Москва Bronze medal world centered-2.svg 48,05
2014. Европско екипно првенство — 2. лига Летонија Рига Gold medal europe.svg 49,64
Балканско првенство Румунија Питешти Gold medal blank.svg 50,08
Европско првенство Швајцарска Цирих 6. 49,90
2015. Европско екипно првенство — 2. лига Бугарска Стара Загора 4. 52,37

Види још

Референце

  1. ^ РТС: „Бекрић срцем до сребра“ (29. јун 2012)
  2. ^ Спортски журнал: „АС Београда: Бекрић и Јелача лауреати у 2013.“ (17. децембар 2013.)
  3. ^ РТС: „Бекрић „одао“ тајну успеха“ (29.12.2013)

Спољашње везе

14. март

14. март (14.03) је 73. дан у години по грегоријанском календару (74. у преступној години). До краја године има још 292 дана.

Атлетика на Медитеранским играма 2013 — 400 метара препоне за мушкарце

Трка на 400 метара са препонама у мушкој конкуренцији на Медитеранским играма 2013 одржана је у турском граду Мерсину 28. и 29. јуна, на Атлетском стадиону Невин Јанит.

Учествовало је 9 такмичара из 6 земаља.

Европско првенство у атлетици за млађе сениоре 2011 — 400 метара препоне за мушкарце

Такмичење у трчању на 400 метара препоне у мушкој конкуренцији на 8. Европском првенству у атлетици за млађе сениоре 2011. у Острави одржано је 14., 15. и 16. јула 2011. на Градском стадиону.

Титулу освојену у Каунасу 2009, није бранио Лојд Гумбс из Уједињеног Краљевства јер је прешао у сениоре.

Европско првенство у атлетици за млађе сениоре 2013 — 400 метара препоне за мушкарце

Такмичење у трци на 400 метара са препонама у мушкој конкуренцији на 9. Европском првенству у атлетици за млађе сениоре 2013. у Тампереу одржано је 11., 12. и 13. јула.

Титулу освојену у Острави 2011, није одбранио Џек Грин из Уједињеног Краљевства.

Европско првенство у атлетици на отвореном 2012 — 400 метара препоне за мушкарце

Трка на 400 метара са препонама у мушкој конкуренцији на Европском првенству у атлетици 2012. у Хелсинкију одржано је 27., 28. и 29. јуна на Олимпијском стадиону у Хелсинкију.

Титулу освојену на Европском првенству 2010. у Барселони није бранио Дејвид Грин из Уједињеног Краљевства.

Европско првенство у атлетици на отвореном 2014 — 400 метара препоне за мушкарце

Такмичење у трци на 400 метара са препонама у мушкој конкуренцији на Европском првенству у атлетици 2014. у Цириху одржано је 12., 13. и 15. августа на стадиону Лецигрунд.

Титулу освојену у Хелсинкију 2012, није бранио Рис Вилијамс из Уједињеног Краљевства

Европско првенство у атлетици на отвореном 2018 — 400 метара препоне за мушкарце

Такмичење у трци на 400 метара са препонама у мушкој конкуренцији на Европском првенству у атлетици 2018. у Берлину одржано је 6., 7. и 9. августа на Олимпијском стадиону.

Титулу освојену у Амстердаму 2016 бранио је Јасмани Копељо Ескобар из Турске.

Светско првенство у атлетици на отвореном 2011 — 400 метара препоне за мушкарце

Трка на 400 метара са препонама на Светском првенству у атлетици 2011. у Тегуу одржана је 29 и 30. августа и 1. септембра на стадиону Тегу.

Светско првенство у атлетици на отвореном 2013 — 400 метара препоне за мушкарце

Такмичење у трчању на 400 м препоне у мушкој конкуренцији на Светском првенству у атлетици 2013. у Москви одржана је 12., 13. и 15. августа на стадиону Лужники.

Титулу светског првака из Тегуа 2011. бранио је Британац Дејвид Грин.

Спорт (дневни лист)

„Спорт“ је био српски дневни спортски лист дуге традиције. Основан је као „Фискултура“ и први број изашао 5. маја 1945. године. Касније носио име Југословенски спортски лист „Спорт“, а потом Дневни спортски лист „Спорт“.

Издаван је обично ћириличним писмом, на 24-32 странице, објављујући вести, резултате, извештаје, репротаже, интервјуе из земље и света, пратећи више од 60 спортских грана и дисциплина.

Србија на Европском првенству у атлетици за млађе сениоре 2011.

Србија је учествовала на 8. Европском првенству за млађе сениоре 2011. одржаном у Острави, Чешка, од 14 до 17. јула. Репрезентацију Србије на њеном трећем учешћу на европским првенствима за млађе сениоре од 2006. године од када Србија учествује самостално под овим именом, представљало је 9 спортиста (5 мушкарца и 4 жене), који су се такмичили у 9 дисциплина (5 мушких и 4 женске).

У укупном пласману Србија је са једном сребрном и две бронзане медаље заузела 17. место. У табели успешности (према броју и пласману такмичара који су учествовали у финалним такмичењима (првих 8 такмичара) Србија је са 5 учесника у финалу заузела 19 место са 25 бода..

Србија на Европском првенству у атлетици за млађе сениоре 2013.

Србија је учествовала на 9. Европском првенству за млађе сениоре 2013. одржаном у Тампереу, Финска, од 10. до 14. јула. Репрезентацију Србије на њеном четвртом учешћу на европским првенствима за млађе сениоре од 2006. године од када Србија учествује самостално под овим именом, представљало је 7 спортиста (3 мушкарца и 4 жене), који су се такмичили у 7 дисциплина (3 мушке и 4 женске).

У укупном пласману Србија је са две златне и једном бронзаном медаљом заузела 8. место. У табели успешности (према броју и пласману такмичара који су учествовали у финалним такмичењима (првих 8 такмичара) Србија је са 3 учесника у финалу заузела 18 место са 22 бода..

Србија на Европском првенству у атлетици на отвореном 2012.

Србија је учествовала на 21. Европском првенству на отвореном 2012 одржаном у Хелсинкију, Финска, од 27. јуна до 1. јула. Ово је било треће европско првенство на отвореном од 2006. године од када Србија учествује самостално под овим именом.

На првенству у Хелсинкију Србију је представљало 11 спортиста (7 мушкараца и 4 жене) који су се такмичили у 8 дисциплина.

Освајањем сребрне медаље Емир Бекрић је ушао у историју српског атлетског спорта освојивши прву медаљу за Србију на европским првенствима у мушкој конкуренцији. Истовремено ово је био први пут када је Србија освојила две медаље. Ово су биле прве медаље за српске атлетичаре у мушкој конкуренцији на европским првенствима после 22 године. Последњу медаљу освојио је Драгутин Топић у 1990 у Сплиту.

Поред сребрне медаље Емир Бекрић је у полуфиналној трци 400 м са препонама поставио нови национални рекорд 49,37 сек.

У укупном пласману Србија је са једном сребрном и једном бронзаном медаљом поделила са Литванијом 20. место. У мушкој конкуренцији је била 14, а на табели успешности земаља према бодовима које је освојило осам првопласираних (финалиста) у свим дисциплинама 19. место са 5 пласмана и 21 бодом.

Србија на Европском првенству у атлетици на отвореном 2014.

Србија је учествовала на 22. Европском првенству на отвореном 2014. одржаном у Цириху, Швајцарска, од 12. до 17. августа. Ово је било четврто Европско првенство на отвореном од 2006. године од када Србија учествује самостално под овим именом.

На првенству у Цириху Србију је представљало 11 спортиста (6 мушкараца и 5 жена) који су се такмичили у 8 дисциплина.

У укупном пласману Србија је са две сребрне медаље поделила 17. место са Естонијом Грчком и Словачком., што је најбољи пласман Србије на Европским првенствима на отвореном до данас. Поред овог успеха постављен је и један национални рекорд.

У табели успешности (према броју и пласману такмичара који су учествовали у финалним такмичењима (првих 8 такмичара)) Србија је са четири учесника у финалу заузела 19 место са 21 бодом, од 34 земље које су имале представнике у финалу. На првенству је учествовало 50 земаља чланица ЕАА.

Србија на Европском првенству у атлетици на отвореном 2018.

Србија је учествовала на 24. Европском првенству 2018. одржаном у Берлину, Немачка, од 6. до 12. августa. Репрезентацију Србије на њеном шестом учешћу на европским првенствима на отвореном од 2006. године од када Србија учествује самостално под овим именом, представљало је 12 спортиста (4 мушкараца и 8 жена), који су се такмичили у 8 дисциплина.

На овом првенству Србија није освојила ниједну медаљу. Главни фаворит за освајње медаље била је Ивана Шпановић која је због повреде у квалификацијама морала пропустити финале. Једини национални рекорд оборила је Душица Топић у дисциплини брзог ходања на 50 км која је била први пут на пограму европских првенстава.

У табели успешности (према броју и пласману такмичара који су учествовали у финалним такмичењима (првих 8 такмичара)) Србија је са једим учесником у финалу делила 34 место са 3 бод, од 36 земаља које су имале представнике у финалу. Првопласирани је добијао 8 бодова, а последњи, осми 1 бод.

Србија на Европском првенству у атлетици у дворани 2011.

Србија је учествовала на 31. Европском првенству у дворани 2011 одржаном у Паризу, Француска, од 4. до 6. марта. Ово је било треће Европско првенство у атлетици у дворани од 2006. године од када Србија учествује самостално под овим именом.На првенству у Паризу, Србију је представљало шест атлетичара (3 мушкараца и 3 жене) који су се такмичили у 5 дисциплина. И после овог првенства спортисти Србије су остали у групи земаља које нису освајале медаље на европским првенствима у дворани.

Најуспешнији од шест српских представника био је Горан Нава, јер се једини такмичио у финалу и заузео 7 место што му је највиши пласман у у досадашњој каријери. на великим такмичењима.

У табели успешности (према броју и пласману такмичара који су учествовали у финалним такмичењима (првих 8 такмичара)) Србија је са 1 учесником у финалу била 31. са 2 бода, од 33 земље које су имале представнике у финалу. Укупно је учествовало 46 земаља.

Србија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2011.

Србија је на Светском првенству у атлетици на отвореном 2011. одржаном у Тегу од 27. августа до 4. септембра, учествовала трећи пут под овим именом, са 9 спортиста (5 мушкараца и 4 жене) који су се такмичили у осам дисциплина (4 мушке и 4 женске). У табели успешности према броју и пласману такмичара који су учествовали у финалним такмичењима (првих 8 такмичара) Србија је са 2 учесника у финалу делила 49. место са 5 бодова.

Србија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2013.

Србија је на Светском првенству у атлетици на отвореном 2013. одржаном у Москви од 10. до 18. августа, учествовала четврти пут као самостална земља, са 8 спортиста у исто толико атлетских дисциплина.Ово је било најуспешније светско првенство за српске атлетичаре. Ивана Шпановић је донела прву медаљу за српску атлетику на светским првенствима. Представници Србије су освојили две бронзане медаље, поставили 4 национална рекорда и у укупном пласману по броју освојених медаља делили 31 место са представницима Шпаније, од укупно 206 земаља учесница и 38 земаља које су освајале медаље. Још бољи пласман умали су у табели успешности (према броју и пласману такмичара који су учествовали у финалним такмичењима (првих 8 такмичара)), делила је 25 место са Шведском са 12 бодова. По овом основу бодове су добили представници 60 земаља.

Србија на светским првенствима у атлетици на отвореном

Србија је до сада пет пута самостално учествовала на Светским првенствима на отвореном. Први пут је учествовала на једанаестом Светском првенству 2007. у Осаки.

Светска првенства на отвореном одржавају се сваке две године од првог одржаног 1983.

Атлетичари Србије су учествовали на већини тих такмичења, као део неколико југословенских репрезентација од првог Светског првенства на отвореном одржаном у Хелсинкију, до десетог 2005. такође у Хелсинкију:

СФР Југославија (1983—1991)

СР Југославија (1995—2001)

Србија и Црна Гора (2003—2005)Своју прву медаљу Србија је освојила четвртом учешћу на Светском првенству на отвореном 2013. у Москви када је Ивана Шпановић у скоку удаљ освојила бронзану медаљу.

После Светског првенства 2017. Србија је по броју освојених медаља 92. са три бронзане медаље, од 102 земаље које су освајале медаље на светским првенствима на отвореном.

Добитници „Златне значке” Спорта

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.