Ембарго

Ембарго представља забрану трговине одређеним вриједностима и престанак одређених привредних односа са неком државом, као вид кажњавања те државе у међународној политици.

Најчешће група од неколико држава, уједињених по принципу заједничког интереса или идеологије, објављује ембарго некој другој држави, када им је намјера да јој проузрокују тешку економску ситуацију и тако је присиле на одређене поступке који се тичу унутрашње или спољне политике.

У данашње вријеме се поставља питање оправданости ембарга као начина борбе против неке државе, јер он углавном узрокује пораст криминала и корупције у држави са једне стране, и пад стандарда нижих и средњих слојева друштва те државе са друге стране. Такође, у модерно вријеме се ембарго користи као средство којим велике државе културно, економски, војно и на на друге начине потчињавају мале државе.

Један од најпознатијих примјера ембарга је ембарго које су земље континенталне Европе увеле Енглеској, за вријеме Наполеонских ратова. Наполеонова Француска је започела договор европских земаља чији је исход био да се њихова тржишта у Енглеској затворе, како би је присилили на мир. Спекулише се да су у том ембаргу већу штету имале саме земље континенталне Европе него Енглеске, што је мало вјероватно с обзиром на природу ембарга.

Види још

10. септембар

10. септембар (10.9.) је 253. дан у години по грегоријанском календару (254. у преступној години). До краја године има још 112 дана.

10. јун

10. јун (10.6) је 161. дан године по грегоријанском календару (162. у преступној години). До краја године има још 204 дана.

16. децембар

16. децембар (16.12.) је 350. дан године по грегоријанском календару (351. у преступној години). До краја године има још 15 дана.

18. мај

18. мај (18.5.) је 138. дан године по грегоријанском календару (139. у преступној години). До краја године има још 227 дана.

18. јун

18. јун (18.6.) је 169. дан године по грегоријанском календару (170. у преступној години). До краја године има још 196 дана.

1980

1980. је била преступна година.

21. август

21. август (21.08) је 233. дан у години по грегоријанском календару (234. у преступној години) До краја године има још 132 дана.

25. септембар

25. септембар (25.9.) је 268. дан у години по грегоријанском календару (269. у преступној години). До краја године има још 97 дана.

26. април

26. април (26.04) је 116. дан у години по грегоријанском календару (117. у преступној години). До краја године има још 249 дана.

3. фебруар

3. фебруар је тридесет четврти дан у години у Грегоријанском календару. 331 дан (332 у преступним годинама) остаје у години после овог дана.

4. април

4. април (04.04) је 94. дан у години по грегоријанском календару (95. у преступној години). До краја године има још 271 дана.

6. мај

6. мај (06.05) је 126. дан у години по грегоријанском календару (127. у преступној години). До краја године има још 239 дана.

Ел Ембарго, Ел Нуево Симатарио (Сан Мигел де Аљенде)

Ел Ембарго, Ел Нуево Симатарио (шп. El Embargo, El Nuevo Cimatario) насеље је у Мексику у савезној држави Гванахуато у општини Сан Мигел де Аљенде. Насеље се налази на надморској висини од 2192 м.

Привреда Северне Македоније

Распад СФРЈ 1991. године је лишио Републику Македонију, до тада најзаосталију републику СФРЈ финансијске помоћи. Одсуство инфраструктуре, економске санкције њеном највећем трговинском партнеру СР Југославији и економски ембарго Грчке су кочили приредни раст до 1996. године. Привредном расту је махом допринела страна помоћ.

Успешна приватизација 2000. године је повећала државне резерве на око 700 милиона долара. Ипак, економија доста зависи од увоза енергената попут нафте и природног гаса.

Савезна Република Југославија

Савезна Република Југославија (скраћено СР Југославија или СРЈ) била је држава која је створена 27. априла, 1992, одлуком Скупштине СФРЈ, као заједничка држава Републике Србије и Републике Црне Горе. Војводина и Косово и Метохија имале су, услед мултиетничности, статус аутономних покрајина у оквиру Републике Србије, али са много мање надлежности, у односу на оне из времена СФРЈ.

Савезна Република Југославија је настала распадом СФРЈ, почетком деведесетих година 20. века. Постојала је до фебруара 2003. године, када је створена државна заједница са именом Србија и Црна Гора.

Санкције СР Југославији

Санкције СР Југославији уведене су 30. маја 1992, од стране Савета безбедности Уједињених нација, због оптужби за учешће у рату у Босни и Херцеговини. Резолуција Савета безбедности 757. којом су уведене санкције СРЈ, предвиђала је потпуни међународни економски ембарго према овој држави.

Под утицајем међународних санкција дошло је до велике економске кризе у земљи и до појаве хиперинфлације, која је забележила и издавање новчанице са до тада рекордним апоеном у свету од 500.000.000.000 динара. Санкције су имале разоран ефекат на привреду и економију ове државе. Период санкција у овој земљи запамћен је по драстичном паду животног стандарда и несташици основних животних намирница, лекова и енергената. Све ово довело је до пораста криминала у земљи, нарочито шверца. Увођење санкција је био један од окидача Студентског протеста у Београду 1992. године.

Након потписивања Дејтонског мировног споразума, у децембру 1995. Европска унија и УН суспендују санкције према СРЈ, а САД задржава тзв. спољни зид санкција, тј. забрану задуживања у ММФ-у. Почетком новембра 1996. усвојена је Резолуција Савета безбедности УН 1074. о укидању санкција против СРЈ и њом је укидање свих санкција условљено обавезом Србије и Црне Горе да учине напредак на Косову и Метохији, да сарађују са Хашким трибуналом и да реше питања државног наслеђа са другим бившим југословенским републикама.Године 1998. поново су уведене санкције СР Југославији, овога пута од стране ЕУ и САД, због оптужби за прогон Албанаца са Косова и Метохије и прекомерну употребу силе током рата у овој покрајини.. Од ових санкција убрзо је била изузета Црна Гора, зато што је њен тадашњи режим одржавао добре односе са западом. Иако је рат на Косову и Метохији завршен јуна 1999, ове санкције су укинуте тек након одласка Слободана Милошевића са власти, октобра 2000. године.

Светско првенство у кошарци 1994.

Светско првенство у кошарци 1994 било је 12 по реду, а одржано је у Канади од 4. до 14. августа, 1994. године. Утакмице су се играле у два града Торонту и Хамилтону.

Домаћинство је првобитно додељено Београду, СР Југославија, али након што су Уједињене нације наметнуле трговински ембарго за балканске земље 1992. године, Торонту је додељено да организује првенство.

Победила је репрезентација Сједињених Америчких Држава названа Дрим тим 2, која је у финалу победила Русију 137:91 и завршила првенство скором 8:0 (8 победа без пораза). Бронзану медаљу освојила је Хрватска која је у мечу са треће место победила Грчку са 78:60.

Трговина

Трговина је процес размене робе и/или услуга. Назив потиче од словенске речи трг, по некима од грчке речи тргос што би у преводу значило превара.

Трговина није једини носилац робног промета, којим се такође баве и сами произвођачи, а донекле и сами потрошачи (потрошачко задругарство).

Трговина, као посебна привредна делатност, има задатак да својим посредовањем у промету организује редовну размену између производње и потрошње. Својом активношћу она треба да обезбеди понуду робе и услуга у количинама и асортиману које тржиште тражи, у време када се тражи и по ценама и другим условима које су купци спремни да прихвате.

Крајем 19. и почетком 20. века у литератури су егзистирала два појма трговине. Први појам се везује за енглеске и француске економисте који су полазили од социјално-економских функција трговине, а други за немачку комерцијално-правну школу коју су привлачили правни односно приватно-економски елементи (куповина и продаја робе у циљу постизања добити).

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.