Елемир

Елемир (мађ. Elemér, рум. Elemir) је насеље града Зрењанина у Средњобанатском управном округу. Према попису из 2011. било је 4338 становника.

Елемир
Elemir, Orthodox Church
Православна црква
Административни подаци
Држава Србија
Аутономна покрајина Војводина
Управни округСредњобанатски
ГрадЗрењанин
Становништво
 — 2011.Пад 4338
 — густина65/км2
Географске карактеристике
Координате45°26′20″ СГШ; 20°17′32″ ИГД / 45.439° СГШ; 20.292166° ИГДКоординате: 45°26′20″ СГШ; 20°17′32″ ИГД / 45.439° СГШ; 20.292166° ИГД
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина78 м
Површина72,6 км2
Елемир на мапи Србије
Елемир
Елемир
Елемир на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број23208
Позивни број023
Регистарска ознакаZR

Историја

Elemir, Catholic Church
Католичка црква

Елемир — На основу археолошких истраживања која су обављана у више наврата у околини села може се закључити да трагови људских насеља датирају још из праисторијских времена.

У писаним историјским изворима село се под именом Елемир помиње тек у XVI веку, међутим сматра се да је прва насеобина Елемираца насеље „Бабато“ на левој обали Тисе, чији први помен датира из прве половине XIV века (1332—1337). Насеље је припадало до 1454. године породицама Петефи и Данфи из Македоније, а затим издато у закуп грофовима Фогачи од Димеша и Гача.[1] Током XVI века, после 1552. године Мехмед пашa Соколовић као заповедник Баната са седиштем у Бечкереку даје дозволу за градњу села где се и данас налази. Најстарији син Мехмед паше Соколовића се звао ЕЛМИР ,стога је највећа вероватноћа да одатле потиче име села. Ово се може пронаћи у историјском архиву Цариграда- Истанбул. Почетком 17. века у Крушевском поменику, помиње се извесна калуђерица у Елемиру.[2] На мапи са почетка XVIII века, коју је израдио царски заступник Мерси након ослобођења Баната од Турака, уцртано је и село Елемир као настањено место. Пописано је 1717. године 20 кућа са 172 становника.

Елемир је 1764. године православна парохија и седиште Елемирског протопрезвирата.[3] Аустријски царски ревизор Ерлер је 1774. године констатовао да место припада Бечкеречком округу и дистрикту. Становништво је било српско.[4] Када је 1797. године пописан православни клир Темишварске епархије ту је записано пет православних свештеника. Били су то пароси, поп Лаза Таповачки (Тапавички; рукоп. 1752), поп Сава Јовановић (1789), поп Мојсеј Поповић (1791), капелан поп Кирил Паучки (Поучки; 1791) и поп Константин Тапавички (1794) - капелан у Меленцима.[5]

Од 1786. године после насељавања немачких колониста јужни део села бележи се као немачки а северни — српски Елемир.

Школа у Елемиру почиње са радом 1772. године а похађа је 13 ђака.

У истом веку, на првој лицитацији спахилука одржаној 1. августа 1781. године богати јерменски трговац стоком Исак Киш из Ердеља, купује око 16.000 јутара земље у југозападном делу елемирског атара и на имању. До октобра 1794. године Холанђани су саградили прву ветрењачу на Кишовом имању - то је прва ветрењача у том делу Европе.[6] Немачки Елемир постаје самостална општина од 1797. године. Он и његови потомци, подижу од 1795. године велелепни дворац у месту. За време мађарске буне 1848-1849. године спахија Ерне Киш постао је први мађарски генерал. Заклетву на Мађарском уставу је положио 2. августа 1848. године. Постао је заповедник банатског дела Јужне армије. Дана 12. септембра 1848. године Срби су ушли у Елемир и похарали Кишов дворац. После неуспешне опсаде Панчева децембра 1848. године Киш бива смењен и од тада је верни пратилац Лајоша Кошута, председника Хонведске мађарске владе. Код Вилагоша је дошло 11. августа 1849. године до капитулације мађарске војске, а Киш Ерне ухапшен. Стрељан је елемирски спахија а мађарски војсковођа 6. октобра 1849. године у Араду. Спахилук Елемир је био конфискован је између 1849-1867. године био је под управом закупца Лудовикуса Пирета се Бихаина фелдмаршала и зправника Баната. Када је рехабилитован покојни Ерне Киш његови оседи су прешли у руке наследника. Последње спахије елемирског дворца и поседа били су породице зетова Бобор и Даниел. Последњи становник дворца био је Геза Фаркаш који га је због све већег задужења код банке, дао срушити 1936. године. У дворцу су двадесетих година 20. века били смештени угледни Руси избеглице, попут генерала и грофова.[7]

У Елемиру је 1897. године избила побуна против велепоседника у којој су Елемирци масовно учествовали. Након завршетка II светског рата домаћи Немци напуштају село и одлазе у Немачку, а њихов део села насељавају Срби из Босанске Крајине. Од тада Елемир постаје јединствено место са једном општином. На основу закона из 1959. год. општина Елемир се припаја општини Зрењанин, а у селу се формира месна канцеларија.[8]

Православна црква

Православна црква изграђена је 1806. године у центру села и посвећена је Преображењу господњем. Село је 1865. године са две паравославне парохије, у Темишварској епархији, са 2670 парохијана Срба.[9] Црквене матичне књиге су сачуване, а најстарија датира из 1746. године. Црква је рестауирана изнутра 1968. а споља 1998. године па је сада једна од најлепших цркава Баната.

Католичка црква

Данашња католичка црква у Елемиру подигнута је 1847. године, посвећена је Св. Агоштону, а изградњу цркве највећим делом је финансирао велепоседник Ерне Киш, који је у њој и сахрањен. Црква је делимично реконструисана пре неколико година.

Овде постоји преферанс клуб који постиже значајне резултате.[10]

Демографија

У насељу Елемир живи 3725 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,0 година (38,3 код мушкараца и 41,7 код жена). У насељу има 1623 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,89.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[11]
Година Становника
1948. 4.656
1953. 4.757
1961. 4.886
1971. 5.001
1981. 4.998
1991. 4.724 4.663
2002. 4.690 4.882
Етнички састав према попису из 2002.[12]
Срби
  
4.158 88,65 %
Роми
  
181 3,85 %
Мађари
  
93 1,98 %
Југословени
  
54 1,15 %
Хрвати
  
24 0,51 %
Македонци
  
11 0,23 %
Словенци
  
7 0,14 %
Албанци
  
4 0,08 %
Црногорци
  
3 0,06 %
Украјинци
  
3 0,06 %
Румуни
  
2 0,04 %
Муслимани
  
2 0,04 %
Чеси
  
1 0,02 %
Словаци
  
1 0,02 %
Русини
  
1 0,02 %
Немци
  
1 0,02 %
Буњевци
  
1 0,02 %
непознато
  
11 0,23 %

Дворац Киш

Kastel Kiss Elemir
Дворац Киш

Референце

  1. ^ Борис Павлов: "Властелинство Елемир", Зрењанин 2005. године
  2. ^ "Гласник српског ученог друштва", Београд 1875. године
  3. ^ "Српски сион", Сремски Карловци 1905.
  4. ^ Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.
  5. ^ "Темишварски зборник", Нови Сад 9/2017.
  6. ^ Борис Павлов, наведено дело
  7. ^ Борис Павлов, наведено дело
  8. ^ Banaterra eciklopedija Banata(2006)
  9. ^ "Српски летопис", Пешта 1866. године
  10. ^ Преферанс у Елемиру о трошку буџета („Политика”, 8. јул 2018)
  11. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
  12. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
  13. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе

Бивши српски називи за насеља у Војводини

Ово је списак бивших или историјских назива употребљаваних у српском језику за насеља у Војводини. Списак укључује бивше називе постојећих насеља, као и некадашње називе бивших насеља.

Борова (Сухопоље)

Борова је насељено мјесто у општини Сухопоље, у Славонији, у Вировитичко-подравској жупанији, Република Хрватска.

Војвођанска фудбалска лига Исток

Војвођанска фудбалска лига Исток је једна од укупно једанаест зонских лига у фудбалу. Зонске лиге су четврти ниво лигашких фудбалских такмичења у Србији. Лига је формирана 2014. године приликом реорганизације такмичења четвртог ранга на територији Фудбласког савеза Војводине када су уместо дотадашњих Војвођанске лиге Запад и Војвођанске лиге Исток настале три зоне — Банатска, Бачка и Новосадско-сремска. Пред почетак сезоне 2016/17. Банатска зона добила је садашње име Војвођанска фудбалска лига Исток. Виши степен такмичења је Српска лига Војводина, а нижи су ПФЛ Зрењанин и ПФЛ Панчево. Првак лиге иде директно у Српску лигу Војводина.

Лига је укинута 2014. године приликом реорганизације такмичења четвртог ранга на територији Фудбласког савеза Војводине заједно са Војвођанском лигом Запад, а уместо њих настале су три зоне - Банатска, Бачка и Новосадско-сремска.

Гаћиште

Гаћиште је насељено мјесто у саставу општине Сухопоље, у Славонији, у Вировитичко-подравској жупанији, Република Хрватска.

Град Зрењанин

Град Зрењанин је један од градова у Републици Србији. Налази се у АП Војводина и спада у Средњобанатски округ. По подацима из 2004. општина заузима површину од 1324 km2 (од чега на пољопривредну површину отпада 112340 ha, а на шумску 1392 ha. Град Зрењанин се састоји од 22 насеља. По подацима из 2002. године у граду је живело 132051 становника. По подацима из 2004. природни прираштај је износио -4,9‰, a број запослених у општини износи 33081 људи. У граду се налазе 32 основне и 8 средњих школа.

Драган Вукша

Драган Вукша (23. јануар 1953, Елемир, Зрењанин) је југословенски и српски фудбалер и тренер.

Почео је да тренира у ФК БСК Бања Лука и већ са 16 година заиграо је за први тим у првенству Друге савезне лиге Југославије. По завршетку играчке каријере радио је као тренер. У ФК "БСК" водио је јуниорску екипу (1985-1990), а затим (до 2004, са краћим прекидима) и први тим. Био је тренер ФК Борац Бања Лука и ФК Крајина Бања Лука, затим ФК Козара Градишка, ФК Слобода Мркоњић Град, и шеф стручног штаба ФК Слоге из Српца. Са екипом Борца је 2001. освојио титулу првака Републике Српске.

Енергетика у Србији

Енергетика у Србији почела је да се развија током и пред сам крај XIX века. Прва електрична централа у земљи подигнута је 1891. године у Београду, осам и пет година после истих у Паризу и Берлину. Убрзо затим, централе су добили и Ваљево, Стара Пазова, Кикинда, Вршац и Суботица. У Војводини, због специфичних историјских прилика елекртификација је спроведена у потпуности на самом крају XIX и почетком ХХ века. Са друге стране, електрична енергија на Космету уводи се тек 1925. године у Призрену. Затим следе Приштина, Пећ, Косовска Митровица и др.

Левиновац

Левиновац је насељено место у саставу општине Сухопоље у Вировитичко-подравској жупанији, Република Хрватска.

Окањ

Окањ бара или Окањ језеро је слано језеро у Србији у АП Војводина. Налази се у средњем Банату, поред насеља Елемир, на територији града Зрењанина. У близини језера протиче Тиса. Дужина акваторије износи око 4,5 km, ширине 500 m, а површине 200 ha.Једно је од најзначајнијих сланих језера у Европи, са очуваним биљним врстама и животињским светом.

Угрожено је због развоја пољопривреде и све већег коришћења хемијских средстава, одлагања отпада, саобраћаја, разгранате каналске мреже.

Језеро је заједно са околним подручјем и мањим барама део Специјалног резервата природе Окањ бара.

Орешац (Сухопоље)

Орешац је насељено место у саставу општине Сухопоље у Вировитичко-подравској жупанији, Република Хрватска.

ПФЛ Зрењанин

Подручна лига Зрењанин је једна од 29 Окружних лига у фудбалу. Окружне лиге су пети ниво лигашких фудбалских такмичења у Србији. Лига броји 16 клуба. Шампион иде директно у ВФЛ Исток, другопласирани и трећепласирани играју бараж са представницима ПФЛ Панчево за још једно место у ВФЛ Исток, а последња три тима испадају из лиге. У лигу улази по једна екипа из Општинске лиге Кикинда - Житиште и А лиге ФСГ Зрењанин, док једна екипа улази после баража који играју другопласиране и трећепласиране екипе из ових лига.

Пчелић

Пчелић је насељено место у саставу општине Сухопоље у Вировитичко-подравској жупанији, Република Хрватска.

Специјални резерват природе Окањ бара

Специјални резерват природе Окањ бара је резерват природе у Србији у Војводина. Налази се између насеља Елемир и Нови Бечеј, на територији града Зрењанина и општине Нови Бечеј.

Овај резерват природе је карактеристичан по заслањеном земљишту и сланим водама. Обухвата комплекс ливадско – степске вегетације, слатина и заслањених бара на којима су развијени јединствени панонски екосистеми типичним за заслањене, муљевите баре, слатине и ливаде са очуваним биљним врстама и животињским светом карактеристичним за слану подлогу. Специјалним резерватом природе Окањ бара управља Друштво за заштиту животне средине „ОКАЊ” из Елемира.

Списак споменика културе у Средњобанатском округу

Следи списак споменика културе у Средњобанатском округу.

Сухопоље

Сухопоље је насељено мјесто и средиште истоимене општине у Славонији, у Вировитичко-подравској жупанији, Република Хрватска.

Тараш

Тараш је насеље града Зрењанина у Средњобанатском округу. Према попису из 2011. било је 1009 становника. Познато је у Европи као "Европско село рода" (птица), захваљујући највећем броју гнезда беле роде.

Цабуна

Цабуна је насељено место у саставу општине Сухопоље у Вировитичко-подравској жупанији, Република Хрватска.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.