Електропривреда Србије

Електропривреда Србије (скраћено ЕПС) је највећа енергетска компанија у Србији.

Инсталисана снага капацитета за производњу електричне енергије је 7.326 MW од којих је 4.032 MW у термоелектранама, 336 MW у термоелектранама-топланама на природни гас и течна горива и 2.958 MW у хидроелектранама.[3]

ЕПС је такође највећи произвођач лигнита у Србији који управља рударским басенима Колубара и Костолац и производи 37 милиона тона лигнита годишње.

ЈП Електропривреда Србије
Јавно предузеће
ДелатностЕнергетика
Основано1991.[1]
2005. садашњи облик
СедиштеБеоград,
 Србија
Руководиоци
Милорад Грчић
в. д. директора
Број запослених
33.868[2]
Веб-сајтwww.eps.rs

Организација

Јавно предузеће „Електропривреда Србије“ је вертикално организовано предузеће у чијем саставу раде и зависна привредна друштва - Оператор дистрибутивног система „ЕПС Дистрибуција“ д.о.о. Београд и „ЕПС Трговање” д.о.о. Љубљана. [4]

Од. 1. јуна 1999. ЕПС не управља својим капацитетима на подручју Космета.

Електране

Види још

Референце

  1. ^ ЕПС - Историја Архивирано на сајту Wayback Machine (октобар 14, 2012) (на језику: енглески), Приступљено 31. 3. 2013.
  2. ^ „ЕПС - Основни подаци”. Архивирано из оригинала на датум 15. 9. 2017. Приступљено 15. 9. 2017.
  3. ^ „ЕПС - Основни подаци”. Архивирано из оригинала на датум 13. 10. 2012. Приступљено 28. 2. 2013.
  4. ^ „ЕПС профил компаније” (PDF). www.eps.rs. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 4. 7. 2017. Приступљено 15. 9. 2017.

Спољашње везе

Александар Обрадовић (економиста)

Александар Обрадовић (рођен 1974. у Београду) је српски економиста. Од 6. септембра је в. д. Генералног директора ЕПС-а.

Драгомир Марковић

Драгомир Марковић (рођен 1954. у Београду) је српски политичар и машински инжењер. Члан је Демократске странке. Од 2009. до 2012. године био је Генерални директор ЕПС-а.

Зима у Србији 2011/12.

Зима 2011/2012. је једна од најхладнијих у скоријој прошлости. Талас хладноће захватио је целу централну и источну Европу почетком јануара и температуре се нису пеле изнад 0° целзијуса више од једног месеца. у Четвртак 9. фебруара 2012. године забележене су најниже температуре у градовима Србије; Нови Сад и Неготин били су најхладнији са -27° целзијуса, Смедеревска Паланка и Пожега -26° целзијуса.

До 9. 2. 2012. талас хладноће усмртио је 15 људи у Србији и више од 450 широм Европе. Снежне падавине условиле су да се прогласи ванредно стање на нивоу републике, настава у школама је суспендована док се временски услови не побољшају. Електропривреда Србије је у великим проблемима јер се потрошња електричне енергије, и поред апела да се штеди, сваким даном увећава и достиже нове рекордне вредности.Дунав, Сава, Ибар као и друге реке имају појаву леда који спречава речни саобраћај. Снежни наноси одсекли су многа села у централним и јужним пределима Србије од остатка света. Ватрогасци, полиција, Горска служба спасавања и волонтери се труде да стигну до оних којима је потребна медицинска помоћ. Војска Србије упутила је помоћ у механизацији и људству.

Мала хидроелектрана Вучје

Мала хидроелектрана Вучје или МХЕ Вучје је друга по старости хидроелектрана у Србији која се налази неколико километара изнад места Вучје код Лесковца и саграђена је 1903. године на реци Вучјанци. Како је електрана удаљена од Лесковца 17 км, изграђен је далековод за електрификацију града, први у Краљевини Србији.

Мала хидроелектрана Међувршје

Мала хидроелектрана Међувршје прибранска низводна хидроелектрана на Западној Морави, у Међувршју, узводно од Чачка. Налази се у саставу „Дринско-лимских ХЕ” из Бајине Баште.Још 1901. године стручна комисија и заинтересовани инвеститор су проучавали терен и утврдили могућност градње хидроелектране у Овчарско-кабларској клисури. Услови за градњу су повећани, посебно након 1896. када је дошло до одроњавања десне обале, чиме је направљена брана и успостављен знатан пад на релативно малој дужини реке. За хидроелектрану је било потребно само подићи мању брану и прокопати тунел.

Направљена је на потезу Овчарско-кабларске клисуре, у наставку деривационе МХЕ Овчар Бања. Радови на подизању бране почели су 1947.На излазу из Овчарско-кабларске клисуре, подигнута је брана висине 30 метара и дужине 190 метара. Пуњењем језера 150 хектара обрадивог земиљшта и исељено 10 кућа из села Међувршје. Вода из језера се доводи тунелом до постројења хидроелектране.Електрана је почела са радом је почела 10. августа 1957. године.

Турбине је произвео „Литострој” из Љубљане, а генераторе „Раде Кончар” из Загреба. Инсталациона снага је била 7 МW.

Од пуштања у рад, непрекидно је радила до 13. маја 1965, када је дошло до велике поплаве на Западној Морави. Исто као и МХЕ Овчар Бања је поплављена, а брана је оштећена. Због поправки обе хидроелектране нису радиле скоро годину дана.

Са циљем да се радни век електране продужи применом нове технологије и материјала 2006. године је потписан уговор о ревитализацији.

Главни испоручиоци опреме су били:

„АТБ Север” из Суботице - генератор. Он је извео и радове за основну опрему

француска фирма „Андино” - турбина

Институт „Михајло Пупин” - опрему за управљање и заштиту

„АБС Минел” - трансформатори, разводно постројење и опрема за сопствену потрошњу

Институт „Никола Тесла” - опреме за побуду генератора, исправљаче и инверторе и за сигурносно напајање.Већину електромонтажних радова је обавио „Електроват“ из Чачка, а „Гоша Монтажа“ из Смедеревске Паланке је поставила турбинску опрему.

Уграђена је потпуно нова опрема: разводно постројење, трансформатори, каблови, систем управљања и заштите, сигурносно напајања, агрегати. Задржано је само старо кућиште генератора, а од турбине спирала и доводни цевовод кроз тунел пречника 5 и дужине 400 метара.Инсталисани проток воде је након ремонта повећан са 40 на 50 m³ у секунди. Инсталисана снага турбина је повећана на 9 (3,4 + 5,6) MW, повећањем пречника радног кола турбина за око 100 милиметара. Употребљени су нови и квалитетнији материјали и пројектна решења, што је увећало степен корисности турбина и генератора. Пројектована запремина акумулације је 18 милиона кубних метара.

Електрана је пуштена у пробни рад 27. децембра 2010. 8. марта 2014. пуштен је у рад и трећи агрегат од 620 kW.

Мала хидроелектрана Овчар Бања

Мала хидроелектрана Овчар Бања је проточна хидроелектрана у Србији. Налази се на Западној Морави на улазу у Овчарско-кабларску клисуру код места Овчар Бања. Снага електране је 8,8 MW. Ова електрана и оближња Мала хидроелектрана Међувршје послују у оквиру предузећа Дримско-лимске хидроелектране које је у саставу Електропривреде Србије.

Рударски басен Колубара

Рударски басен Колубара (пуно име: Привредно друштво за производњу, прераду и транспорт угља Рударски басен Колубара д.о.о. Лазаревац) је рудник угља и топионичарски басен и налази се код Лазаревца, јужно од реке Саве, у сливу река Колубаре и Тамнаве, у Србији. Овај рудaрски басен садржи велику количину угља који на више места избија на површину. Овај басен, удаљен од Београда 50 km и захвата површину око 600 km². Од 1. јула 2015. године Рударски басен „Колубара“ је огранак у оквиру Јавног предузећа „Елекропривреда Србије“. До 1. јула 2015. године Рударски басен „Колубара“ пословао је у систему „Електропривреде Србије“ као зависно привредно друштво.

У складу са статусним променама предвиђеним Програмом реорганизације „Електропривреде Србије“, на који је Влада Србије дала сагласност 27. новембра 2014. године у матично предузеће Јавно предузеће „Електропривреда Србије“ од 1. јула припојена су привредна друштва за производњу угља и енергије „Хидроелектране Ђердап“, „Дринско-Лимске хидроелектране“, „ЕПС Обновљиви извори“, „Термоелектране Никола Тесла“, „Термоелектране - копови Костолац“, „Панонске Темоелектране - Топлане“ и Рударски басен „Колубара“.

На основу извршених опсежних истражних радова у ФНРЈ после ослобођења, билансне резерве угља се цене око 22 милијарде тона. Од тога на резерве појединих врста угља отпадају следеће количине у % :

Камени угаљ 1%

Мрки угаљ 9%

Лигнит 90%Учешће НР Србије у билансним резервама угља у тадашњој ФНРЈ је следеће :

У резервама каменог угља 51 % (од укупно 1 % )

У резервама мрког угља 31 % (од укупно 9 % )

У резервама лигнита 74 % (од укупно 90%)Највеће резерве лигнита леже на територији НР Србије и то највећим делом концетрисане у 3 велика басена : Косовски, Колубарски и Костолачки.

По величини басена највећи је Косовски угљани басен, а одмах иза њега се налази Колубарски басен. Рударски басен „Колубара” лежи око 50 km југозападно од Београда и протезе се доњим током реке Колубаре од Лајковца до њеног ушћа у Саву. Укупна површина овог басена се процењује на око 1500 km. тј. сматра се да угљене наслаге у овом басену имају наведено пространство. Басен је током реке подељен на два дела: источни и западни. Источни део је скоро потпуно истражен и у овом делу басена налази се скоро 1.0 мијарде тона лигнита, чија се експлоатација врши површинском експлоатацијом. Западни део басена је задњих година интензивно истраживан. У овом делу басена су такође истражене велике наслаге угља које се процењују на око 800 милиона тона. Укупне количине у целом басену процењују се на око 3 милијарде тона. Квалитет лигнита који се експлоатише у овом басену спада у ред ниско квалитетних горива са високим садржајем воде и пепела. Басен је у том смислу и развијен и данас спада у ред највећих произвођача угља у југоисточној Европи, и учествује са око 35% у укупној производњи угља на простору бивше Југославије. Рударски басен „Колубара” се састоји из више погона, и то поље „А“, а затим поље „Б”, три јамска погона, поље „Д“ и Тамнава. Површински копови су врло високо механизовани и сматра се да су најмеханизованији рудници на Балкану. Продуктивност рада на овим коповима је врло висока. Угаљ из ових копова се транспортује железницом. Рударски басен „Колубара” заснива своју перспективу развоја на отварању копова великих капацитета и преради угља на лицу места. Тако је започета експропријација насељеног места Вреоци ради ширења површинског копа поље „Д” који производи око 9,0 милиона тона лигнита годишње.

ТЕ Костолац Б

Термоелектрана „Костолац Б“ (ТЕ „Костолац Б“ или ТЕ-КО Б) ради у оквиру привредног друштва Термоелектране и копови „Костолац“ д.о.о. Термоелектране „Костолац“ су друге по величини термоелектране у Србији, која се снабдевају нискокалоричним лигнитом из Костолачких површинских копова.

Налази се на око 50 km низводно од Београда, на ушћу Млаве у Дунав у селу Костолац. Састоји се од два блока: Б1 производног капацитета од 345 MW, који је почео са производњом 1987. године и генератора Б2 са истим капацитетом, који је отпочео са производњом 1991. године:

После реконструкције блока Б1 2012. године и блока Б2 2014. године, снага оба блока је повећана на 350MW.

Термоелектрана Никола Тесла

Термоелектрана „Никола Тесла“ (ТЕ „Никола Тесла“ или ТЕНТ) је највећа термоелектрана у Србији и представља предузеће које обједињује 4 термоелектране и интерну железницу. У саставу овог предузећа су термоелектране „Никола Тесла А“ и „Никола Тесла Б“ у Обреновцу, термоелектрана „Колубара“ у Великим Црљенима и термоелектрана „Морава“ у Свилајнцу. Укупно има 14 генератора инсталисаног капацитета 3.286 MW, односно 36% свих произвођачких капацитета електричне енергије у Србији, и највећи је произвођач електричне енергије у југоисточној Европи. Годишња производња струје износи око 16.400 GWh, што износи око 47% годишње производње струје у Србији. Име је добила по српском научнику Николи Тесли.

Термоелектране у Обреновцу се снабдевају нискокалоричним лигнитом из Колубарских површинских копова. Транспорт се врши интерном железницом дужине 30 km којом се превози годишње 37 милиона тона лигнита.

Термоелектрана у Земуну

Термоцентрала у Земуну је термоцентрала изграђена на десној обали Дунава 1901. године. Налази се у близини Дунавског паробродског друштва.

Хидроелектрана Ђердап I

Хидроелектрана Ђердап је систем од једне бранске и једне речне-проточне хидроелектране, „Ђердап I“ и „Ђердап II“, које су изграђене на реци Дунав на изласку из Ђердапске клисуре, на српско-румунској граници, тако да припада Србији и Румунији.

У укупној производњи електричне енергије у Србији електране Ђердап учествују са око 20%.

Хидроелектрана Ђердап II

Ђердап II је друга српско-румунска електрана на Дунаву. Саграђена је 1984. године на 863. километру, 80 km низводно од Ђердапа I. На српској страни је снага генератора на прагу 270 MW (10 агрегата по 27 MW и проток од 422 m³/s). Пуштани су у погон 1985, 1986, 1987, 1998. и 2001. године.

Турбине су Каплановог типа и пројектоване за падове од 2,5 до 11 метара. Запремина језера је око 700 милиона m³. Просечна годишња производња је око 1500 GWh електричне енергије. Генератори су совјетске производње ЛМЗ Лењинград.

Хидроелектрана Бистрица

Хидроелектрана Бистрица је једна од неколико хидроелектрана из система Лим-Дрина. Налази се на реци Лим, између Пријепоља и Прибоја. Хидроелектрана је грађена у периоду 1959-1960. када је и пуштена у рад. Има две турбине укупне снаге 104 MW. Брана Радоиња је од камена, висине 43 м и дужине седам километара. Формира акумулацију од 7,5 милиона м³.

Хидроелектрана Завој

Хидроелектрана Завој је систем од једне бранске хидроелектране. Ова хидроелектрана припада Хидроелектрани Пирот.

Хидроелектрана Кокин Брод

Хидроелектрана Кокин Брод је хидроелектрана прибранског типа и једна је од хидроелектрана које чине део енергетског система Лимске хидроелектране. Због својих димензија спада у ред највећих брана ове врсте у Србији. Попуњавањем акумулације настало је ново и најмлађе Златарско језеро. Настанком језера село Кокин брод је престало да постоји 1961. године. Наредне, 1962. године хидроелектрана је почела са радом.

Хидроелектрана Пирот

Хидроелектрана Пирот је лоцирана на југоистоку Србије. У састав Хидроелектране спадају Мала хидроелектрана Темац и Хидроелектрана Завој. За датум оснивања се узима 1978. година.

Хидроелектрана Потпећ

Хидроелектрана Потпећ је једна од неколико хидроелектрана из система Лим-Дрина. Налази се на реци Лим, у близини Прибојске Бање. Хидроелектрана је пуштена у погон 1967. Има три турбине укупне снаге 54 MW. Брана је гравитациона од бетона, висине 46 метара. Формира акумулацију од 44 милиона м³.

Хидроелектрана „Зворник”

Хидроелектрана „Зворник” се налази, као прва подигнута, на реци Дрини, припада привредном друштву Дринско - Лимске хидроелектране, пуштена је у рад 1955 године. Радови су започети 1948. године на 93. километру од ушћа Дрине у Саву, данас на територији општине Мали Зворник. Изградњом бране, на Дрини се формирало вештачко Зворничко језеро, дугачко око 25 километара, од Малог Зворника до Велике Реке. Уз редовно одржавање и коришћење она је у овом периоду дала одговарајући допринос енергетском систему Србије. За својих 50 година непрекидног рада произвела је преко 22 милијарде кWh електричне енергије и пребацује план производње сваке године.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.